Bez posla do kraja godine 3.605 civila
Subota, 14. april 2007. 12:11

Strategijskim pregledom odbrane predvidjeno je da u 2007. godini broj civilnih lica u sistemu odbrane bude smanjen za 3.605 osoba, piše u najnovijem broju magazin "Odbrana".

Do smanjenja broja civilnih lica u sistemu odbrane će doći zbog opredeljenja da reformu odbrambenog sistema prati i svodjenje ljudstva na pravu meru, kao i zbog stvaranja odgovarajućeg balansa izmedju vojnih i civilnih lica u oružnim snagama Srbije, naveo je taj list.

Kao primer navedena je rumunska vojska sa oko 90.000 vojnika i 16.000 civilnih lica , dok kod nas "na dvadesetak hiljada vojnih profesionalaca dolazi više od 11.000 civilnih lica što je prema važećim medjunarodnim standardima neprihvatljivo".

Da bi se sprečilo smanjenje kadra linearnim otpustom, što je dovelo do otpuštanja stručnih i kvalitetnih osoba, odgovorni u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije (VS) izradili su kriterijum za službu civilnih lica u ministarstvu i VS koji će, kako se očekuje, biti na snazi od maja.

Ocena rezultata rada ( 40,63 odsto), vreme provedeno u Ministarstvu odbrane i VS (15,24 odsto), ostvareni staž osiguranja (19, 36 odsto), odsustvovanje sa rada (5,08 odsto), izdržavani članovi porodice (6,35 odsto)... su neki od elemenata u kriterijumu za službu civilnih lica u sistemu odbrane.

Paraleleno sa izradom kriterijuma, radi se i na osmisljavanju drugih mera i pripremi dokumenata koji će olakšati čitav postupak tako da je već izvesno "da će zakonom biti predvidjena mogućnost da deo civilnih lica, u skladu sa potrebama službe predje u kategoriju vojnika po ugovoru", piše "Odbrana".

Mnogo toga regulisaće se i dobijanjem statusa državnih službenika za civilna lica u Ministarstvu odbrane, kao što će se voditi računa da sva rešenja budu u skladu sa zakonima.


Izvor: MTS-Mondo

Pivo "lav" superbrend
Subota, 14. april 2007. 17:05

Na izboru najuspešnijih brendova na tržištu Srbije u 2006. godini, vodeći brend kompanije "Karlsberg Srbija" - "lav" proglašen je za superbrend, u konkurenciji 237 domaćih i internacionalnih brendova, saopštila je u subotu ta kompanija.

"Lav" je predstavljen u publikaciji „Superbrands”, koja se smatra "biblijom" najjačih brendova na tržištu Srbije.

Povodom proglašenja nagrade, zamenik generalnog direktora "Karlsberg Srbija" d.o.o. Aleksandar Radosavljević podsetio je da je u 2006. godini, prvi put u istoriji pivare, prodato više od milion hektolitara "lav" piva.

"Superbrands" je internacionalni program izbora najpoznatijih brendova na jednom tržištu koji je trenutno zastupljen u više od 60 zemalja sveta i prvi put se održava u Srbiji.

U izboru za "Superbrend" Srbije 2006. učestvovali su brendovi na tržištu Srbije u 34 kategorije, a ceo izbor je baziran na glasanju Saveta "Superbrendsa", koji čine vodeće ličnosti iz oblasti ekonomije, biznisa, marketinga i medija u Srbiji, na glasanju volonterskog žirija, kao i potrošača.

Anketa je sprovedena u Nišu, Novom Sadu i Beogradu, a kriterijumi su bili dominacija robne marke na tržištu, sveukupna prihvaćenost na tržištu, vernost potrošača, naklonost potrošača i dugovečnost robne marke.

"Karlsberg Srbija" je medju najvećim je stranim investitorima u srpsku privredu, jer je za samo tri godine od kupovine "Pivare Čelarevo" "Karlsberg" uložio više od 100 milona evra, zauzeo čvrsto drugo mesto na tržištu piva i smatra se jednim od najboljih poslodavaca u regionu koji stalno otvara nova radna mesta širom zemlje, navedeno je u saopštenju.


Izvor: MTS-Mondo

 U SRBIJI UVOZ RIBE I DALJE ZNAČAJNO VEĆI OD IZVOZA

U Srbiju je prošle godine uvezeno ribe i prerađevina od ribe u vrednosti od preko 61 milion dolara, što je za 15 odsto više nego 2005, rečeno je u Privrednoj komori Srbije.

Izvoz ribe i preradjevina je u 2006. godine i dalje bio simboličan u odnosu na uvoz [2,9 miliona dolara], ali je u poređenju sa 2005. godinom povećan za 35 odsto.

Uvoz sveže i smrznute ribe u poslednjih šest godina - po količini, ali i vrednosno - drastično raste, istakla je sekretar Grupacije za ribarstvo u PKS Mirjana Miščević.

Ona je podsetila da je 2000. godine u Srbiju uveženo oko 8.600 tona ribe, u vrednosti 6,1 milion dolara, dok je u 2005. uvezeno više od 32.700 tona ribe, u vrednosti od preko 35,4 miliona dolara.

Od ukupnih količina uvezene ribe gotovo polovina je oslić, koji se najčešće uvozi iz Argentine i Norveške.

Uvoznici ribu nabavljaju u malim količinima, od različitih dobavljača, što dodatno utiče na relativno visoku cenu ribe. Uvozom ribe i preradjevina bavi se više od 30 firmi, a većini je to dodatna delatnost.

Potrošnja ribe u Srbiji, prema statističkim podacima, je pri dnu evropske lestvice i kreće se od dva do četiri kilograma godišnje po stanovniku. Medjutim, metodologija naše statistike ne obuhvata i preradjevine od ribe, ukazala je Miščević.

Konzumirnje ribe zavisi od socio-ekonomske strukture domaćinstva i najveće je u nepoljoprivrednim domaćinstvima, a najmanje u poljoprivrednim gazdinstvima.

Tradicionalna potrošnja ribe je kod stanovnika uz velike reke - Dunav, Savu, Tisu i samo u tim područjima može se govoriti o redovnoj potrošnji, koja se kreće od pet do sedam kilograma po stanovniku.

U ostalim područjima zemlje potrošnja ribe vezana je za praznične dane i postove, ali je uslovljena i cenom.

Treba podsetiti da je na domaćem tržištu, naročito u letnjem periodu, uočljiv nedostatak žive slatkovodne ribe, a naročito plemenitih grabljivica, ukazala je Mišsčević.

Ona je objasnila da su ribnjaci u Srbiji prilično zapušteni, a oprema zastarela. Oko 80 odsto ribnjaka je u privatnom vlasništvu. Poslednjih nekoliko godina izgradjeno je više malih porodičnih, toplovodnih i pastrmskih ribnjaka, o čijim prinosima se ne raspolaže pouzdanim podacima.

Prema podacima statističkog zavoda, Srbija raspolaže sa više od 6.700 hektara šaranskih i šest hektara pastrmskih ribnjaka. Prema podacima ribarske privrede, te površine su 12.000 hektara.

Izvor: RTS

 'NOVA VIZURA' ZA NAJUSPEŠNIJE INOVACIJE

Tradicionalna priznanja 'Nova vizura' za najuspešnije inovacije u oblasti građevinarstva, dodeljene su na Beogradskom sajmu.

Stručni žiri odlučio je da 'Novu vizuru' dobiju italijanska firma 'Astra' za zglobni damper, 'Sika' iz Beograda za fleksibilni jednokomponentni poliuretanski lepak, 'Vizus' iz Niša za rezidencijalna vrata u kombinaciji metal-drvo.

'Potisje -Tondah' iz Kanjiže dobila je tu nagradu za crep 'konstant plus' a LKV centar iz Beograda za lake rešetkaste nosače.

Posebna priznanja dobili su 'Plomit' iz Šapca za akrilne kade za hendikepirane osobe, 'Pan lift' iz Beograda za sistem za održavanje liftova, 'Elba' iz Apatina za organosilikatni dekorativni malter.

'Tekno eletronika' iz Italije nagrađen je za nove sisteme galanterije za kuhinje i kupatila, a 'Bibis' iz Beograda za kamenu toplu ležaljku.

Posebno priznanje pripalo je i MTSI lajtingu iz Beograda za svetleće podne kocke, 'Europolisu' iz Beograda za rešatkasti nosač EB 220, firmi 'Brabo' Beograd za krovni prozor, beogradskom 'Termoglasu' za krovne svetlosne trake i italijanskoj firmi 'La kercija graniti' za oblaganje površina kamenom.

Istim priznanjem nagrađeni su 'Ortek tehnolodži' iz Beograda za zidne kamene obloge i 'Wurt' za sisteme za tiplovanje i aneksiranje.

Udruženje ekonomskih propagandista Srbije [UEPS] dodelilo je Gran pri sa diplomom i statuetom za najbolji promotivni nastup 'Potisju-Tondah' iz Kanjiže, na čijem štandu su posetioci mogli da se oprobaju u grnčarskim veštinama.

Diplome za uspešan promotivni nastup dobili su 'DCB Helios', 'Henkel Jugoslavija', 'Nisal', 'Kolpa', JUB i 'Stublina'.

Na ovogodišnjem Sajmu građevinarstva učestvuju 1.602 izlagača.

Izvor: RTS

 'PANONIJA' HOĆE JOŠ JEDNO POLJOPRIVREDNO PREDUZEĆE

Preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu i pružanje usluga 'Panonija' iz Sombora objavilo je ponudu za preuzimanje akcija Poljoprivrednog preduzeća 'Srpski Miletić' iz istoimenog mesta.
Ukupan broj akcija tog poljoprivrednog preduzeća je 201.924, a ponuđena je cena od 1.084 dinara po akciji.

Ponuda se odnosi na preuzimanje najmanje 67 odsto akcija.

Centralini registar hartija od vrednosti je objavio da je ponuda otvorena od 16. aprila do 7. maja.

Preduzeće 'Panonija' već je većinski vlasnik poljoprivrednih preduzeća 'Vojvodina' iz Bačkog Brestovca, 'Feketić ' iz Feketića i Poljoprivrednog preduzeca 'Sombor' iz Sombora. Većinski vlasnik 'Panonije' sa više od 84 odsto je 'Baltik Properti Investment Ltd' iz Irske.

Izvor: RTS

 POŠTA PLANIRA 4,3 MILIJARDI DINARA ZA INVESTICIJE

Javno preduzeće PTT saobraćaja 'Srbija' planira da ove godine investira 4,3 milijarde dinara u unapređenje i razvoj poslovanja, rečeno je Tanjugu u tom preduzeću. Od sredstava namenjenih kapitalnim ulaganjima, najveći deo - 2,42 milijarde dinara, planiran je za unapredjenje i razvoj delatnosti poštanskog saobraćaja. Samo za izgradnju Glavnog poštanskog centra u Beogradu planirano oko 400 miliona dinara.

Za izgradnju i adaptaciju ostalih objekata planirano je 798 miliona dinara, za transportna sredstva 839 miliona, dok je za modernizaciju poštanske opreme planirano 383 miliona dinara.

Peduzeće je pošle godine investiralo više od 1,9 milijardi dinara, od čega je oko 573 miliona dinara uloženo u izgradnju i adaptaciju objekata.

Jedan od njih je pošta u Lajkovcu, čiji su nov izgled imali prilike da vide i novinari beogradskih medija.

Tom prilikom je direktor radne jedinice poštanskog saobraćaja 'Valjevo' Živorad Petrović izjavio da je rekonstrukcija te pošte koštala 6,5 miliona dinara, a radovi su trajali sedam meseci.

On je naveo da je lajkovačka pošta prošle godine ostvarila profit od milion dinara, čime se svrstala medju pet pošta u nadležnisti RJ 'Valjevo' čiji su prihodi bili veći od rashoda. U toj RJ je 36 pošta.

Petrović je najavio da je za ovu godinu planirana adaptacije pošte u Osečini i izmeštanje pošte 'Gornja Topola' u Banji Vrujci na novu lokaciju, za šta će biti izdvojeno oko 10 miliona dinara.

'Pošta Srbije' uložiće i oko šest miliona dinara u adaptaciju 13 objekata u nadležnosti radne jedinice 'Užice', saopšteno je novinarima prilikom obilaska modernizovane pošte na Zlatiboru, koja je opremljena i post-šopom, jednim od četiri do sada otvorenim u Srbiji.

Radnu jedinicu 'Užice' čini 60 pošta i još 20 objekata koji se izdaju u zakup, a tokom prošle godine investirala je oko osam miliona dinara u renoviranje 19 poštanskih objekata.

Izvor: RTS

PUNIM DŽEPOM
NA PUN GAS
Sekula Krstajić, 14. april 2007

DOSKORAŠNJA periodična pojeftinjenja goriva na pumpama polako padaju u zaborav, i već dva meseca zamenjuju ih sve osetnija poskupljenja. Najnovije, verovatno od oko 3,5 dinara po litru (u proseku) sprema se za utorak, sredu!
Može li se ponoviti prošlogodišnji scenario, kada su, u julu i avgustu, u Srbiji benzin i dizel dostigli rekordni nivo, i koštali gotovo deset dinara više nego što im je trenutna cena?
- Možda i može - odgovaraju, uz mnogo ograda, na ovu dilemu upućeniji u domaćim naftaškim preduzećima, oslanjajući se na najnovije procene vodećih svetskih eksperata za naftu (iz agencija "Blumberg", IEA, "Goldman Sačs"), koje ne idu naruku vozačima.
IZ BERZANSKIH izveštaja vidi se da ovog proleća cena sirove nafte ponovo, posle pet meseci, hita ka cifri od 70 dolara za barel. Za Srbiju, s obzirom na to da uvozi ponajviše rusku naftu, brend "ural" je referentan: u januaru ove godine koštao je 49,85 dolara za barel, u martu je startovao cenom od 60,88 dolara, potom je brzo dostigao 66,76 dolara. U proteklih nekoliko dana, istina, cena mu je pala, pa je u petak 13. aprila barel "urala" koštao 64,54 dolara, što je gotovo isto (64,86 dolara) koliko je vredeo i 13. aprila 2006.
Poređenja radi, onda treba reći i da je "ural" prvi put prošle godine cenu od 70 dolara dostigao u julu, a rekord od čak 73,37 dolara u avgustu. Verovatnoća da se ponovi "leto 2006." nije zanemariva, s obzirom na zbivanja u Iraku, Iranu, na Bliskom istoku, u Nigeriji, Venecueli...
SRBIJA spada u red velikog broja zemalja koje veoma zavise od uvoza nafte. Iz domaćih izvora, mahom na tlu Vojvodine, vadimo samo 10 odsto ukupnih godišnjih potreba za naftom (četiri miliona tona). Zbog toga je od jeseni 2005. vlada morala da dopusti gotovo maksimalnu zavisnost cena motornih goriva od berzanske cene nafte, i na taj način sprečava nestašice. Zbog toga "evrodizel" i bezolovni benzin (od 95 oktana) na pumpama u Srbiji koštaju približno jednako sličnim gorivima u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Grčkoj... Minimalne razlike u cenama zavise uglavnom od spremnosti kompanija da se odreknu desetak centi po litru u korist vlastite konkurentnosti i prestiža.
- Sve što se dešava s naftom na svetskim berzama brzo i direktno se prenosi i na tržište derivata u Srbiji - objašnjavaju u Ministarstvu energetike.
U OVOM vladinom resoru, međutim, ne žele da daju bilo kakvu prognozu kretanja cene nafte, odnosno njenih derivata na pumpama. Nezvanično, potez kojim bi eventualno mogli da utiču na kočenje poskupljenja, tek se razmatra. Radi se o eventualnoj izmeni postojeće Uredbe o formiranju maksimalne cene derivata kojom bi se uvoznicima nafte priznavala tarifa po kojoj su je nabavljali, a ne takozvana "ukupna cena energenta u proteklih 15 dana". Maloprodajne cene goriva bi se, u tom slučaju, menjale nešto ređe. Posledice ovakve formule se ispituju, ali je malo verovatno da će u dogledno vreme tako nešto dobiti saglasnost vlade. To znači da će predstojećeg leta tempo kojim sirova nafta bude pojeftinjivala i poskupljivala, diktirati cene na pumpama u Srbiji.
KAKO god da bude s cenom benzina i dizela, ostaje činjenica da je srpsko tržište derivata nafte važno u planovima svih regionalnih kompanija. I OMV, MOL, "Helenik petroleum", "Lukoil", pa i domaći NIS, računaju (s visokom pouzdanošću) da će automobil za prosečnog građanina Srbije, za razliku od drugih područja regiona, i dalje biti jedna od najvažnijih stvari u životu. Jer, potrošnja benzina i dizela raste u Srbiji, iz godine u godinu, tempom od više od 3,5 odsto.
BITKA za što veći udeo u prodaji goriva, u zemlji lideru Balkana sa oko 1.500 benzinskih pumpi, postaje bespoštedna. Od 2001. do danas OMV je na regionalnim putevima, na autoputu i u većim gradovima, podigao 43 pumpe, i gradi nove, MOL je od decembra 2005. podigao 13, a do kraja godine imaće ukupno, što novih, što modernizovanih starih - 25 benzinskih stanica. I "Helenik petroleum" raspolaže sa 15 pumpi "Eko Ju", pa uz 200 "Lukoilovih" i više od 600 NIS-ovih, i uz mnoštvo od oko 500 pumpi u vlasništvu manjih domaćih privatnih "šeika", računa na solidnu zaradu. "Ovde se stvarno mnogo vozi", kazao je nedavno grupi novinara, s velikim oduševljenjem, menadžer jedane od stranih naftaških kompanija u Srbiji.
KAD smo ga pre nekoliko dana sreli, rekao je: - Nisam se prevario, tržište pumpi u Srbiji ima veliku perspektivu, jer ne samo da vi zaista ne možete bez automobila, nego je i sve više onih koji ovde dolaze vozilima.

JEDINI SPAS
BUDU li benzin i dizel nastavili da poskupljuju, preorijentacija vozača u Srbiji na autogas biće dodatno ubrzana. Poskupljenje tog, mnogo jefinijeg goriva od "klasičnih", i ekološki najčistijeg, u protekle dve-tri godine bilo je daleko ređe i niže, pa se broj pumpi koje prodaju autogas od proteklog leta do marta ove godine - udvostručio. Trenutno, u Srbiji ima oko 200 takvih pumpi.

Izvor: Novosti

 OBJAVLJENI PROSPEKTI ZA PRODAJU VODOPRIVREDNIH PREDUZEĆA
 
Agencija za privatizaciju objavila je prospekte četiri vodoprivredna preduzeća u Srbiji kojima se pozivaju zainteresovani za kupovinu 70 odsto njihovog društvenog kapitala da dostave dokumentaciju.

Agencija je objavila prospekte vodoprivrednih preduzeća 'Srednji Banat' iz Zrenjanina, 'Šajkaška' iz Novog Sada, 'Severna Bačka' iz Subotice i 'Sava' iz Šapca.

Izvor: RTS

Uskoro novo poskupljenje goriva


Za nekoliko dana u Srbiji će doći do novog, petog po redu poskupljenja goriva, pišu u nedelju Večernje novosti. Poskupljenje od oko 3,5 dinara po litru sprema se za utorak - sredu, navodi list.

Može li se ponoviti prošlogodišnji scenario, kada su, u julu i avgustu, u Srbiji benzin i dizel dostigli rekordni nivo, i koštali gotovo deset dinara više nego što im je trenutna cena?

"Možda i može" - odgovaraju, uz mnogo ograda, na ovu dilemu upućeniji u domaćim naftaškim preduzećima, oslanjajući se na najnovije procene vodećih svetskih eksperata za naftu (iz agencija "Blumberg", IEA, "Goldman Saćs"), koje ne idu na ruku vozačima.

Iz berzanskih izveštaja vidi se da ovog proleća cena sirove nafte ponovo, posle pet meseci, hita ka cifri od 70 dolara za barel.

Za Srbiju, s obzirom na to da uvozi ponajviše rusku naftu, brend "ural" je referentan: u januaru ove godine koštao je 49,85 dolara za barel, u martu je startovao cenom od 60,88 dolara, potom je brzo dostigao 66,76 dolara. U proteklih nekoliko dana, istina, cena mu je pala, pa je u petak 13. aprila barel "urala" koštao 64,54 dolara, što je gotovo isto (64,86 dolara) koliko je vredeo i 13. aprila 2006.

Poredjenja radi, onda treba reći i da je "ural" prvi put prošle godine cenu od 70 dolara dostigao u julu, a rekord od čak 73,37 dolara u avgustu. Verovatnoća da se ponovi "leto 2006." nije zanemariva, s obzirom na zbivanja u Iraku, Iranu, na Bliskom istoku, u Nigeriji, Venecueli...

Srbija spada u red velikog broja zemalja koje veoma zavise od uvoza nafte. Iz domaćih izvora, mahom na tlu Vojvodine, vadimo samo 10 odsto ukupnih godišnjih potreba za naftom (četiri miliona tona). Zbog toga je od jeseni 2005. vlada morala da dopusti gotovo maksimalnu zavisnost cena motornih goriva od berzanske cene nafte, i na taj način sprečava nestašice.

Zbog toga "evrodizel" i bezolovni benzin (od 95 oktana) na pumpama u Srbiji koštaju približno jednako sličnim gorivima u Bugarskoj, Rumuniji, Madjarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Grčkoj... Minimalne razlike u cenama zavise uglavnom od spremnosti kompanija da se odreknu desetak centi po litru u korist vlastite konkurentnosti i prestiža.

"Sve što se dešava s naftom na svetskim berzama brzo i direktno se prenosi i na tržište derivata u Srbiji", objašnjavaju u Ministarstvu energetike.

U ovom vladinom resoru, medjutim, ne žele da daju bilo kakvu prognozu kretanja cene nafte, odnosno njenih derivata na pumpama. Nezvanično, potez kojim bi eventualno mogli da utiču na kočenje poskupljenja, tek se razmatra. Radi se o eventualnoj izmeni postojeće Uredbe o formiranju maksimalne cene derivata kojom bi se uvoznicima nafte priznavala tarifa po kojoj su je nabavljali, a ne takozvana "ukupna cena energenta u proteklih 15 dana". Maloprodajne cene goriva bi se, u tom slučaju, menjale nešto redje.

Posledice ovakve formule se ispituju, ali je malo verovatno da će u dogledno vreme tako nešto dobiti saglasnost vlade. To znači da će predstojećeg leta tempo kojim sirova nafta bude pojeftinjivala i poskupljivala, diktirati cene na pumpama u Srbiji.

Izvor: MTS-Mondo

Akcije "Centroproizvoda" na berzi


Prvo trgovanje akcijama kompanije za proizvodnju i promet prehrambenih proizvoda "Centroproizvod" zakazano je na Begradskoj berzi za ponedeljak - 16 april.

Početna cena na prvom trgovanju biće 786 dinara, što je i obračunska vrednost jedne akcije "Centroproizvoda".

Na tržište se uključuje 2.906.608 akcija čija je nominalna vrednost 600 dinara.

Prehrambena kompanija "Centroproizvod" je u 2006. godini ostvarila neto dobitak od 142,5 miliona dinara, što je za oko 15 odsto više nego u prethodnoj godini.

Većinski paket akcija od 51,6 odsto akcija "Centroproizvoda" poseduje preduzeće "Centro hrana" iz Beograda, Akcijski fond Srbije je vlasnik nešto manje od 15 procenata akcija, a 13,4 odsto akcija je u vlasništvu Centroproizvoda.

Većinski vlasnik "Centroproizvoda" postala je septembra 2004. godine "Centrohrana" (koja posluje okviru "Don kafe" grupe) putem dokapitalizacije od 16 miliona evra.

Za ovu kompaniju inicijalno je bila zainteresovana i hrvatska "Podravka", ali je kasnije odustala od ponude za preuzimanje koju je odobrila i Komisija za hartije od vrednosti.

Izvor: MTS-Mondo