Znaci, detetu ce jedan govoriti da je elektricitet Bozija sila ili volja, a drugi mu predstavljati zakone fizike. A onda kada ga pukne struja, time ce okriviti Boga ili se povinovati njegovoj volji, ili sledeci put preduzeti mere predostroznosti da ne dodje do toga.

Ako ce to stvarati dilemu kod dece, nisam niposto za tako nesto. Ali ako ce se ukazivati na kulturu, vaspitanje, ophodjenje prema drugima, nemam nista protiv. Neko ce reci to isto ce nauciti i u gradjanskom. Mislim da gresi. Nece nauciti neke stvari tamo. Da se ne vezujem za Istoriju kao predmet, ni tamo nece nauciti nesto o postulatima vere.

Iskreno, dosta sam "davio" pre nego su deca odlucila sta ce. Predoceno im je sta i kako je, pristao sam na veronauku, samo iz obecanja da to nije navodjenje dece, vec da ce im se objasnjavati. Npr, liturgija, ne da usledi poziv iz skole ili predavaca da prisustvuju, vec da im se objasni sta je i cemu to. A ako zatreba nije problem i odvesti dete u Crkvu da to i vidi.

ja sam to i shvatila kao objasnjenje a ne kao navodjenje.zato sam klincu i rekla ako ga nesto posebno bude zanimalo da cu ga odvesti u crkvu .

Da, bas to. To sam trazio da se razjasni.

Ja svoje dete nisam krstila niti sam ga na bilo koji način usmeravala u šta i na koji način da veruje.Mislim da to što sam rodila dete ne znači da imam pravo da mu određujem koje vere će biti i da li će uopšte biti vernik...već sam dozvolila da samo odluči po tom pitanju.
Sa nepunih sedam godina, pri kretanju u školu, pričali smo o veronauci i građanskom vaspitanju i ushićeno je rekla da hoće na veronauku.
Posle dve nedelje je došla kući i rekla:"Kakve su to gluposti!" i uzela mikroskop i otišla napolje.
Kada je imala deset godina, tražila je da se krsti.Ja sam bila u čudu, kad sam pitala zašto, rekla mi je:"Pa za svaki slučaj, a neće da škodi!"

Mislim, to su deca...šta oni znaju o Bogu i veri i čemu ih samo zbunjivati?
Uostalom, mislim da veronauka treba da bude pri crkvama, a ne pri školama.

To je suština. Tako i treba da bude. Kod dece treba razviti istraživački duh, kritičko razmišljanje a oni ce onda sami doci do toga da li veruju ili ne i u sta. Diskutabilna ti je samo reč "odluči" ako odlučiš da budeš vernik nisi stvarno vernik.

Potpuno ispravno. U svakom slucaju bi kompetentnija bila nastava u crkvi nego u skoli

Sjajno... 

Nikad vise vernika i nikad manje vere.
Zar neko stvarno veruje u to da se u drustvu u kome su reperi ponasanja kriminalci (sa belim i kragnama ostalih boja), turbofolk zvezde oba pola i "manekenke"(citaj - sponzoruse) vera moze shvatiti ozbiljno.
Dokle god izmedju vere i pomodarstva bude stajao znak jednakosti nece se nista bitno promeniti.
Namerno sam stavio vera umesto religija jer covek koji ni u sta ne veruje i nije covek, a religija je samo drugi izraz za politiku.

Aha, kad je uzela da čita Stari zavet (na čemu sam doduše ja insistirala jer sam smatrala da mnogo toga neće razumeti u književnosti, a i uopšte ako ne poznaje biblijske motive)...onda je oduševljeno rekla :"Ej, mama, ovo je super, isto k'o grčki mitovi!"

Ja kada sam klinca pitao, pred polazak u skolu, sta bi voleo da bude kada odraste? Rekao je da bi voleo da zavrsi za racunare ili popove. Pogledah ga, i pitam, ae razumem za racunare, al' sto za popove ? Kaze on tada: "Pa tajo, tamo je lova".