Saga o...icima-c-Dvadeset deveti juli 1945 godine, Tudje ocu-svoje ne dam.

Kada su vasari u obliznjm mestima, deda Vaso potera stoku, ima nekoliko povremenih radnika koji mu pomazu, vidoh danas deda Vasu na putu pored Drine,   pored njega trckara oko stada plecati dugajlija seiz iz Krasanpolja sa velikim crnim brkovima i dugackim zulufima do pod bradu, mase velikim stapom, goni seiz stado, iza stada ostaje oblacic prasine kao kad prodje limuzina, seiz pojuri za ovcama koje idu Drini:" Bjez, dje ces, ajd gorikane (gore), ne dolikane( dole)",  za krave i volove nosi dugacak bic, samo fijukne bic, seiz se izdere:"Stuk se, dje ces", konji pak su idu mirno kao na paradi. Deda obicno  prodaje stoku na vasarima u Bratuncu, Srebrenici, Ljuboviji, Zvorniku, Krupnju, Bajnoj Basti, ali ume da ode  mnogo dalje, cak do Sremske Mitrovice, Sapca, Valjeva, Uzica. Sretoh na putu na biciklu Radenka Pucarevica, uzovnickog kovaca,  stade pred mene, spusti nogu na prasnjavi put :"Ode tvoj djed Vaso Dzambas na vaser u Krupanj, zanocice sa stokom i seizom u Selancu kod rodjaka gazde Stanka Popovica".Da, prisecam se , mamini Popovici su poreklom iz Selanca, tu su dosli ranijih vekova kao svestenici, pa su se odatle u 18 veku otselili u Srebrenicu.

Ovog leta na raspustu kod dede i babe se najcesce cuje rec" rekvizicija", kao da se spomene kuga. Danas je odrzan sastanak mesnih politickih aktivista sa ziteljima Uzovnice u meani  kod Dobre Panovica. Dosao K M  komunisticki aktivista iz Loznice, sa improvizovane bine glasno i uzbudjeno  agituje:" Nasoj vojsci koja je slomila  kicmu okupatoru i domacim izdajnicima,  su  potrebni hrana i odeca, vasa je patriotska  obaveza da date svoje viskove."

Posle kratke tisine zacuse se  pojedini hrabriji:" Ama jes tako, al' vala ne more jednima ovako, drugima onako, nego neka bude po pravdi Boga jedinoga".Nastade istinska graja:" Jes u pravi si  Jovo, dajemo u rekviziciju, od usta odvajamo, sve zivo od stoke poklasmo, a neki nista".

Deda dodje ljut iz mesne kancelarije :"Kazu da uzimaju viskove imucnih seljaka. Radim od ranog jutra do mraka,  otese nam sve od  usta ". Baba Bojka dodade snuzdeno:" Tudje ocu, svoje ne dam".

Ide Djojo Krsmanovic, puca od snage,  ostroumnost seva iz ociju, i on  ogorcen:"Oni dole na Uzovnici ( misle na one iz odbora koji odredjuju kolika ce biti rekvizicija po domacinu) odrede od oka, kako im se oce, svojima malo il' nista, a nama odalame ".

Cesto se pitam, prosto me zbunjuje:kako Djojo brat politicki uticajnog cika Ljube, i cika Vaso je uticajan, a on tako govori?

Razgovora nekoliko mestana Uzovnice:

-Deda Velizar:"Da je komunizam dobra stvar ne bi ga nama utrapili, nema ljeba bez motike, ne mogu drustvo pravde da ostvare ni najbogatije zemlje na svetu, a da mi to uradimo, nasli budale da ih  zamlacuju, treba njima dati motike da kopaju, da im pamet dodje u glavu"
-Djojo Krsmanovic:" Ama oce tudje, oce oklapine, oce ljeba bez motike"
-Kum Velizar Kovacevic:" Peta kolona rasturi Jugoslaviju, svi sem Srba dezertirase, izdase. A sad  ovi Titini oce opet da pricaju kako Srbi zele da budu glavni u zemlji"
-Deda Milutin Krsmanovic:" Ama i ovi ce opet rasturiti zemlju"..

Postovani citaoci,

Bicu otsutan par dana, kada se vratim nastavicu sa objavljivanjem  poglavlja.
Tomislav Krsmanovic

Saga o..icima-d-1 -8 avgust 1945 godine-Putovanje za Zitkovac

Svetozar  Ero je dedin  blizak rodjak, slicnih je godina , i on je povisok, plavokos kao deda, vazi u selu za mudrog i ucenog coveka.On je bio uzovnicki delovodja, vlast, covek od velikog ugleda u Uzovnici. Pomalo savijen mirno drzi  dizgine krupnim  rukama, majka sa nas troje dece smo u kolima, svi idemo preko Ljubovije, Okleca, Kostojevica za Uzice, da tamo uhvatimo voz za jug, za Zitkovac.

Covek koji vazno drzi dizgne je vrlo slikovita licnost. On je jedini svestenik koga znaju u  ovome kraju, koji je zavrsio bogosloviju a nije se zapopio, rekao jednom:" A ko je stvorio Boga".Nisu mu zato dali parohiju. Izgleda da je bio  levicar.

Kola prodjose Ljuboviju, idu ka Bajinoj Basti, obuzima nas seta sto napustamo dragi rodni kraj, gledamo tuzno valovitu Drinu kako samo brzo zelena zapenusa tamo iza topola na obali, necemo je videti citavu godnu dana. Drina ce tako do vecnosti negde putovati, zuri se, gde? Zasto? Promicu polako dvorista, cobanice, krajputasi, groblja. To je dragi  zavicaj, sa kojim se oprastamo. Ali ne zauvek, samo do sledeceg leta. Videsmo kuce rodjaka Stanojevica (oni Stanojevici sto su nam pomogli da nadjemu stan u Loznici, su od ovih Stanojevica) u Gornjoj Bukovici, promakose kuce rodjaka Vasica iznad puta, promicu Bacevci, Okletac, Kostojevici, popesmo se visoko na Kadinjacu..

U daljini, dole daleko u dolini se vide nekakve velike zgrade, smanjile se kao kutije od sibice, siroke ulice, vrvi neki svet kao u mravinjaku. Neki veliki grad." To je Uzice, brzo stigosmo"-gleda mama u grad ispod nas, kome se priblizavamo. Secam ga se od pre cetiri  godine. Iz izmaglice dalekih minulih godina  izviru secanja na neka davna minula  proputovanja za Presevo, Veles, Djevdjeliju.Osetih najednom u ustima miris i ukus bombone sa mentolom, setih se-to je bilo jednom davno u autobusu iz Uzica za Ljuboviju , bili smo poneli te bombone jos iz Djevdjelije.

U Djevdjeliji je skoro uvek toplo, kad god smo se vracali sa raspusta kod dede  babe, kada se voz priblizi predgradju Djevdjelije naidje val topline, pozdravlja nas iz daljine crvena ciglana, izduzena zgrada kao cardak i piramide naslaganh crvenih cigli da se isuse, dodjosmo kuci u Djevdjeliju, danas je pravoslavni praznik Vrbica, deca sa zelenim grancicama i zvoncicima oko vrata. Miris juga, smokvi i cempresa, nagovestava nove radosti. Stariji brat i ja smo u Djevdjeliji imali zajednicki veliki krevet, iznad kreveta na zidu  velika slika Carigrada, Bosforom  plivaju veliki labudovi. On me je davio cebetom, javljao mi se neopisiv strah od zatvorenog prostora. Ali kao da je neko upravljao tom nasom igrom, taman mi stavi cebe na glavu, bas onda kada naidje neopisiv strah, on mi na vreme otkrije.glavu. U Djevdjeliji smo bili vrlo sretni, da li ce tako biti i u Zitkovcu?.

Mama  rece Svetozaru Eri dok on drzi dizgine i upravlja brizno kolima, kako su se mnogi iz nemackog zarobljenistva vratili izmenjeni.? "Nisu vise to oni bivsi ljudi. Nije vise isto sada kao pre rata, sve je drugacije".Mama je prosto opsednuta tom neobicnom temom. Kako izmenjeni, cime, ko ih je izmenio-razmisljam? Pocinjem da zazirem  od Nemaca.? Svetozar Ero se drzeci pazljivo dizgine okrene povremeno  mami:" Nema vece zveri na celoj zemljinoj kugli od hitlerovaca.U Dahau i  Mathauzenu trovali ruske zarobljenike, pravili na njima medicinske eskperimente"." Video sam u Loznici film o tome, to je bio doktor Mengele"-nestrpljiv se umesah."Ne znate vi jos sta su oni, to su zveri nad zverima, kakve jos nije rodila majka, Hitler otrova pred ovaj rat gasom 400.000 Nemaca, ni krivih ni duznih, kobajagi zivcanih, niti  je iko to znao, tek se kasnije otkri tajna, otrovo ih da sprovede ustede , da bude mane ljudskih usta da jedu i da se oblace, reko Hitler -ocu cistu germansku rasu".I o tome sam citao, ali nista ne kazem. I mama to zna. Svetozar Ero na uzbrdici popusta dizgine , vice konju "Ajs", pozuruje ga, povremeno ga blago udari bicem, konj krene malo brze, opet ce mami ledeno izkosa:" Ako su hitlerovci takvi bili sa svojima, sta ces drugo ocekivati prema nasima"..Tonem u secanja, nemacki vojnici i oficiri su bili  tajanstveni, preteci, ali samo dok nisu bili pobedjeni, video sam ih na kraju rata kao zarobljenike, to su bili drugi ljudi, smerni, pokorni, to nisu vise bili oni isti Nemci.Pa i oni se bili izmenili, rat menja ljude.

Dodjosmo na zeleznicku stanicu u Uzicu, pozdravljamo se tuzno sa deda Svetozarom Erom, on je sada za nas olicenje naseg rodnog kraja koji je tamo daleko, iza brda i planina, tamo gde tece Drina, gde su rodni zaseoci, kuce, gradine, vidim obrise gaja, cagelj, napustena groblja.On seda u kola, okrece konja, obuze me tuga, sa njim ode nas zavicaj.Doci cemo opet sledece godine-utesih se nekako.

Uzicka zeleznicka stanica ima nekoliko sina, pisnu  lokomotiva projurivsi ispred nas, na papucici stoji skretnicar  mase vazno crvenim  barjakcicem.Cekamo nas voz, kompozicija se sastavlja, pisnu resko skretnicar, lupnu glasno vagoni kad ih prikace. Onde sve opet prekri mir toplog letnjeg vecera. Zeleznicar lupka po osovinama vagona, u mukloj tisini  kao zift mracne veceri se cuje  njegova vrlo tiha setna pesma izmesana sa cvrcanjem cvrcaka, sto docarava brda i mir. Opet videsmo u svetlu  lokomotive  crvenu zastavicu kako mahnu kroz vazduh, dodje lokomotiva na celo napabircenih putnickih vagona. sa nekih koloseka .Naidje kondukter ,rece kratko:" Kompozicija za Stalac je postavljena, putnici mogu da udju". Popesmo se u jedan vagon, mama ide napred, trazi pogodan kupe, nadjosmo jedan prazan, udjosmo, mama stavi kofere. Lokomotiva pisnu, voz zadrma, krete. polako, onda sve brze i brze.Voz juri, odbrojavam prelaske pragova sina, nizu se zeleznicke stanice, Jaran Do, Cacak. Voz stade u Cacku, kazu nam zeleznicari stajace pola sata. Izadjosmo pred zeleznicku stanicu.Najednom mama uzviknu radosna, i poce da se ljubi sa nekom nepoznatom zenom.Kakva slucajnost, to je njena rodaka Beatovic..( ime zaboravljeno). Kako je svet mali?  "Otkud ona ovde"-pitam mamu. Mama mi objasni da je ona bila dosla ovde sluzbeno na kratko, srele se slucajno.Voz krete, u Kraljevu na zeleznickoj stanici dugacak visok bedem od nabacanih zarobljenih nemackih tenkova, bornih kola, kamiona, haubica, kroz prozor vagona projuri natpis "Krusevac", stadosmo u Stalacu. Rekose u Stalacu da moramo preci u drugu kompoziciju. Zitkovac je blizu Stalaca, skoro smo stigli.

Raduje slika juzne Srbije, uspomene izranjaju  iz natalozenih godina boravka u njoj, iz tolikih proputovanja,  iza voza koji juri ostaju dolapi, stoje bivoli u dolinama recica. Kao da se susrecem ponovo sa sobom iz nekih davnih vremena. Juzna Srbija je kao neki drugi zavicaj-kao da obradovan priznajem sebi.

Dodjosmo u Zitkovac. Nasmejan otac nas saceka na zeleznickoj stanici. Tata pokaza mami rukom na neko vrlo veliko dvoriste,  gvozdena ograda ide u beskraj, nizu se vrlo velike  zgrade:"To je  Duvanska stanica.". Pa to je nasa nova kuca. Duvanska stanica bas pored same  Zeleznicke stanice, da se  lakse transportuje duvan. Shvatih da je vrlo slicna Duvanskoj stanici u Djevdjeliji, pa i onoj u Ljuboviji., ne secam se Preseva i Velesa, bio sam tada beba. Tata je vec ranije dopremio neophodno pokucstvo.                       

Na iskraju ogromnog dvorista velika moderna nova upravna  zgrada, nas stan je na prvom spratu, veliki i udoban. Tek sada videh koliko Duvanska stanica u Zitkovcu  potseca na druge duvanske stanice u mestima gde smo ziveli. Sastoji se od jedne vrlo velike zgrade u kojoj se nalaze skladista i uredaji za obradu duvana, zatim ima jos nekoliko manjih zgrada u kojima se duvan susi, preciscava, skladisti, reze.Na iskraju dvorista je Upravna zgrada sa kancelarijama i nasim stanom, pored naseg stana su dve gostinske sobe.

Smestismo se. Dodje na red  upoznavanje dvorista, susedstva, sticanje novih drugova, pocece uskoro skolska godina. Ovo je juzna Srbija,  ovde govore drugacije nego li u rodnom kraju. Ali .ja sam rodjen na jugu, gde se slicno govori kao ovde u Zitkovcu, kada dodjem u zapadnu Srbiju moram da se prilagodim na rastegnut govor, prosto zaboravim juznjacki ubrzani naglasak, zadirkivali su me zbog padeza. Ali se sada vracam, vrlo brzo pocinjem da govorim kao zitkovacka deca. Oni me prihvataju kao svoga. Zitkovac mi se jako svidja.

Zaticem sebe da povremeno razmisljam: Zasto tolika briga za duvan  kada je stetan.? Zar time ne truju ljude? Zasto ljudi puse, piju?

Saga o..icima-e-8 avgust 1945 godine-Poseta tatinog kolege Janosevica.

Danas vlada pomalo svecana atmosfera .Tatin  kolega  dugogodisnji privrzeni  prijatelj Janosevic  je visok,  muzevan, zaposlen je u nekoj drugoj duvanskoj stanici u Srbiji, i on ima porodicu i decu. Nas uvazeni gost govori rastegnuto, ijekavski, kao u Azbukovici. Osecam da to na neki  nacin zblizuje njega i oca. Prenocice  u gostinskoj sobi u istoj zgradi. Ushicuje me njegova  privrzenost ocu, prema Mami se odnosi sa izuzetnim postovanjem, kao da mu je rodjena sestra. A tek koliko iskreno voli nas decu, doneo nam punu kesu slatkisa.

Tatin kolega se priblizi poverljivo tati, lepo cuh:" U Sluzbenom listu DFJ ( Demokratske Federativne Jugoslavije) objavljena je Odluka o zabrani povratka  Srba i Crnogoraca na Kosovo i Metohiju, njihova imanja zauzeli kosovski Albanci i oni koji su dosli iz Albanije""Sto"-upita kratko tata.. Janosevic se zamisli, pre nego sto odgovori:" Oni iz Beograda misle tako da pridobiju, smire Albance, zele da Kosovo prisajedine Albaniji, a onda da Albaniju pripoje  Jugoslaviji".(Napomena:Prema ocevom kasnijem prisecanju).

Prija mi sto cika Janosevic govori ijekavski, sto rasteze, kao u rodnom kraju. Ali da li  ja  mislim samo na svoj rodni kraj ? Da li tako vredjam Zitkovcane koji brzaju kada govore kao Nislije? Zakljucujem da ipak cenim i zitkovacane, da su dragi kao i oni iz Podrinja. Roditelji su cesto spominjali kumove Popovice iz Preseva:" Oni su nam kao najblizi  rod, divni ljudi". Pitao sam mamu da li su oni iz Preseva sa krajnjeg juga Srbie drugaciji od ljudi iz naseg kraja. "Svugde ima dobrih i losih ljudi, vecina su dobri i posteni ljudi kao i kod nas, samo dok se navikne na njih".-prosto me obradova njen odgovor.


f- 20 avgust 1945 g-Zitkovac

Zeleznicka stanica se celom duzinom oslanja na Duvansku stanicu,  iza ograde se nalazi pruga. Cuju se prodorni pisci  lokomotiva- manevarki, pisak prosto trgne, kao da ti se licno obraca, tutnji brzih vozova koji jure na jug ili sever su drugaciji, oni samo zagrme i projure kao nekakva nepogoda.Narocito su uzbudljiva bubnjanja teretnih vozova po tracnicama, zabavljam se u vecerima pre nego sta zaspim da osluskujem manevrisanje, zamisljam zeleznicara sa kapom, u ruci drzi  fenjer i crveno barjace, prosto vidim kako  pistaljku  prinosi ustima, dunu jako, kratko, masinovodja krete naglo, prikaci vagon, lokomotiva pisnu kao da stavlja tacku na kraju recenice, pobeze kao furija sa  vagonima na neki drugi kolosek.

Otkrivam zasto volim vozove, da se ja to prisecam ranijih putovanja vozom, nasa porodica se cesto selila.

Povezujem pokidane niti vec daleke proslosti- Presevo, Veles, Djevdjelija, Uzovnica, Ljubovija, Loznica, sada evo Zitkovac, stalno pruge, vozovi, pisak lokomotive, dim koji izbacuje lokomotiva, sum tockova, potsvest je prepuna dragih uspomena. Secanje  na proslost , na davna mesta,  ljude, makako da je isprekidano, je ipak tako zivo.Nekako mi je dolazak u Zitkovac kao nesto privremeno, priprema za nove odlaske. Gde? Pa mi smo kao nomadi, ne mozemo nigde da se skrasimo. O cemu se to radi sa nama? Otac rece jednom majci  zamisljeno i setno:" Deca rastu, kad dodju bolja vremena da se preselimo u Beograd". Gledali su se  oboje prosvetljeni. Beograd je glavni grad, bolje radno mesto, skole, fakulteti, sjajna perspektiva, blize rodni  kraj, ima dosta rodjaka.i poznanika. Deda Velizar je imao  obicaj da sanjari  o prodaji ziratnog planinskog zemljista na Drini, pa da  kupi imanje u plodnom sremskom selu Platicevu, nadomak Sapca :"Nije daleko, ima tamo nasih,  a plodna zemlja, blizu Beograda". Ali od toga sna nikad nije bilo nista. Ipak, ni  Uzovnica nije daleko od Beograda, stigne se brzo vozom do Banje Koviljaca, onda autobusom..                               

Otac , iako nije clan Komunisticke partije je Sef ( rukovodilac) Duvanske stanice  svi ga postuju kao vrsnog strucnjaka, radi vrlo savesno i valjano, sa svima se odnosi sa uvazavanjem. Preduzece zaposljava nekoliko stotina radnika,  nesto sluzbenika. Nasa porodica je zadovoljna , moglo bi se reci sretna. Otac i majka se slazu,  imaju tri  sina, svi smo zdravi, ucimo dobro. Zivimo  skromno, ponekad nismo siti, ili smo cak i polugladni, ali tako je sa vecinom. Zemlja ce se izgraditi, to su posledice rata i nemacke okupacije, bice bolje.

Cuh mamu opet rece nekome da su se ljudi iz nemackog zarobljenistva  vracali izmenjeni. Kako, zbog cega izmenjeni-pitam se kao toliko puta ranije. Da li ona to ponavlja jer smatra da je se i tata izmenio na neki nacin? Posmatram iz prikrajka oca ispitivacki .Deluje zabrinuto, ponekad zamisljeno.Ali i drugi koji nisu bili u nemackom zarobljenistvu su ponekad zabrinuti.

Prezadovoljan sam novom skolom. Ponovo sam odlican, moja vec dobro  naucena strategija paznje na casovima, dizanja ruke,  svakodnevnog ucenja kod kuce,  se pokazuje i ovde vrlo uspesnom, za razliku od Loznice gde je islo prilicno tesko, ali i u Loznici ipak na kraju je bilo prilicno uspesno. Ucitelj i uciteljica me podrzavaju i hrabre, ocigledno  da me simpatisu. Uciteljica uvazava oca, druga direktora Monopola (Tako ovde nazivaju Duvansku stanicu). Jednom je ucitelj pricao o vampirima, kaze da fosfor  svetli u groblju, a ljudi misle neka prikaza. "Nema Boga deco"-uzviknu on."Hocemo da narod prosvetimo, da ga izvedemo iz neznanja i zaostalosti".

Saga o..icima-g-Prvi septembar  1945 godine Zitkovac- Skolska inspektorka  iz Beograda

Za letnji raspust  je dosla u Zitkovac profesorka  gimnazije iz Beograda, zena slicnih godina nase majke, svetlo smedja, srednjeg rasta. Njise se kukovima u hodu, obucena je u suknju drugaciju od vecine zena u Zitkovcu, pomalo kracu i sa providnim cipkicama  pri dnu , nosi bluzu sa malo vecim dekolteom..Rekose da je ona vazna licnost iz Beograda, skolski inspektor. Muskarci je zagledaju, za njom se okrecu :"Au, a be, ova je dobra, prava beogradska frajla" Njegov drugar ga munu:" Ala je ova neka opasna, lele ,lele kada te dovati".

Mama je jednom pozvala, odtada ona ponekad sama navrati kod nas, roditelji kazu da je ova profesorka bila partizanka, sada je znacajna licnost u prosveti, dobitnica priznanja i pohvala. Prema njoj su  uctivi, uvek je posluze, sa njom razgovaraju prijateljski, ona voli da dolazi kod nas. Komsinica je ogovara mami, sapnu joj polu sazaljivo, vise potsmesljivo:" Sta ces, sta je to je".Mama cuti uctivo.

Penjuci se stepenicama k-nasem stanu beogradska profesorka mi se iz daljine smeje odusevljeno, zbog necega je vrlo radosna. Pogleda me ljubopitljivo, iznenada me diskretno  privuce uz sebe, osetih cvrste  grudi jos uvek mlade zene, onda me isto tako iznenada odgurnu  milujuci me nezno u magnovenju  po kosi. Na moje iznenadjenje stade i iznenada otpeva grleno i strasno, iz daha,  strofu jedne poznate lepe srpske narodne pesme: "Aoj .-izgovori onda moje ime i pribi me opet mazno uz sebe oblizujuci se i kikocuci se, opet osetih njenu uzdrhtalu blizinu, imala je miris cveca  "al' si lep, sa kuce ti pao crep,  sa prozora pala boja, mangupcinu moja". Zakikota se jos jednom mazno.Odgurnu me opet blago, jos jednom pomilova po kosi, okrete se bez reci i ode brzo uz stepenice nasem stanu, prkosno  lupkajuci visokim stiklama cipela kao da su drvene nanule.

Videh veselu skolsku nadzornicu na ulici, stupi razdragano u razgovor  sa  grupom povecih decaka iz  skole, rasprica se  kao da su joj drugovi, jednoga zagrli, pribi uz sebe, kao sto je i mene, nasmeja se glasno, grleno. Zakljucujem  da je drugacija od svih uciteljica koje znam, sve su  se dojedne uvek ponasale sa djacima sasvim drugacije, ozbiljno.

Nedaleko se pare psi, jedna kucka se zalepila za psa i ne moze da se odlepi. Copor sparenih pasa se iznenadno pomeri ka  grupi djaka.Vecina devojcica okretose glave, odose postidjeni  pojedini decaci, dok neki  ostadose, diskretno pilje  u pse. Neki se tiho nasmejase.Uciteljica stoji sa njima i cuti, nista ne govori, ne mice se. posmatra kao hipnotisana netremice u pse. Setih se setnje sa bracom i roditeljima nedavno, naisli smo na copor pasa i kuja koji su se parili. Roditelji su prosli kao da nista ne vide, niko od nas nije na to obratio ni najmanju paznju. Tako se ponasala  vecina prolaznika. Ali smo videli da neki zastaju pored kucnice, neki bace pogled, ali ih je nekoliko zastalo i piljilo sa strane skriveno u pse. Uglavnom su to bili decaci.
.

h-6 septembar 1945 godine- Sovjetski filmovi

U Rejonu se daje  ruski film. Omanja sala  dupke puna odusevljenih djaka, ima i odraslih.Na malom uzvisenju konopcima razapeto bioskopsko platno.Iz projektora postavljenog  na postolju na suprotnom kraju sale sukte sjajni treperujuci zraci sekuci polumrak idu pravo na platno, odjekujuje muzika, cuje se ostar govor-prepoznah da je to ruski jezik.Desava se u Sibiru, mladi grmalj plavokosi Rus, iako srednjeg rasta, stoji kao medved u koznoj jakni, u tajgi se bori sa vukovima  koji skacu na njega kao djulad,  po nekoliko odjednom, on ih u letu hvata rukama, jednog po jednog odbacuje, ili zadavi golim rukama, nekog vuka udari nozem, ponekad potegne za puskom.U sali usklici odusevljenja, pljesak. Onda Rus zabode gvozdje ostro kao kosa u zemlju, namaza ga krvlju ubijenog vuka. Noc je, sve zaledio mraz, zavijaju vuci u Sibiru, dojuri ka gvozdju copor gladnih vukova, privuce ih miris krvi, jedan razjaren vuk skoci ka ostrom secivu namazanom krvlju, posece se, potece  njegova krv, on iako ga boli , lize svoju krv koja krvolipti iz njegovog posecenog tela, njegova krv se sve  vise  izliva, on sve vise ljut kidise na secivo,  sve se vise ranjava, urlice, i pade iskrvaren. Onda isto poce drugi vuk.
.

Saga o..icima-i-7 septembar 1945 godine -Sastanak AFZ ( ANTI FASISTICKI  FRONT  ZENA)

Dolaze povremeno na nasa vrata zene iz AFZ-ea, zakucaju tiho, namah provire:"Jeli tu drugarica sefovica".Mama ih pozove ljubazno da udju, ponudi ih da sednu, posluzi ih kafom. Postara prepoznajemo lako, on jako lupa cokulama kada se penje uz stepenice, donosi mami dopise u crvenom kovertu, pozivaju nasu majku da se ukljuci u socijalisticki preporod drustva..Otisla je par puta, izrazila im podrsku i simpatije, ali se izvinila sto ne moze cesce da dolazi  jer ima troje dece, i muza. Vise je nisu pozivali.

Na danasnjem  sastanku AFZ-a u povecoj prostoriji zitkovackog rejona se sretoh sa majkom skolskog  druga, ona je Hrvatica iz Medjumurja, lepuskasta zena  srednjih godina, rekoh joj uctivo:"Dobar dan"."A zdravo kako si, kako su mama i tata". Spazih skolsku inspektorku iz Beograda, stoji  iza govornice, jedva je prepoznah, kao da je neka druga zena, zagledah se, jeste ona, ali je drugacija, uozbiljila se, govori glasno kao muskarac, mlatara  rukama strogo: "Zena treba da bude oslobodjena, njoj nije samo mesto u kuhinji, nego treba da se emancipuje, da skine pregacu, ono sto mogu muskarci  mogu i zene." Prisutne zene digle glave prema njoj, prosto pilje sa uvazavanjem u nju." Sta ce  zeni tolika deca, dovoljno je jedno, ajde dvoje jos nekako, najvise, Bog ne postoji, covek je postao od majmuna, coveka i zivotinju razlikuje kultura, duh, stvaralastvo".Malo zastade, odahnu. Prisutne zene u sali se promeskoljise. " Mi svet vidimo na naucni nacin. Dosta zabluda. Zasto zivotinje imaju seksualne odnose sa svojim potomcima, a ne ljudi.? To nije kod ljudi genetsko, to je nauceno. To je dokazala nauka, cuveni naucnik Darvin.".

Priblizih joj se, jeste ona je, ali je nekako drugacija. Javi mi se neobican osecaj, kao da ona ranija osoba nestade.


j--Prvi oktobar 1945-Zitkovac

Otkrivam  novu  vrlo uzbudljivu zabavu, istinsku avanturu. Kada  radnici zavrse posao neopazeno se zavlacim  u visespratne zgrade Duvanske stanice, ulazim tajno u radionice, setam slobodno bez icijeg nadzora, razgledam uredjaje i  prostorije. Otac  isprica majci poluglasno, ali da mogu da cujem., kaze da su radnici zapazili da neko tamo ulazi u njihovom otsustvu, posumnjase da su to deca. Kada otac ode, majka me  pozva na stranu, rece mi strogo ali odmereno, da ako to cinim, da to vise ne radim, jer mogu pasti, moze naici strazar i pomisliti da je lopov.

Mama i tata cesto pricaju o rodbini, mama spomenu nekoliko  puta ujnu Ivku suprugu njenog ujaka Djordja Beatovica. Saznah da je ona Hrvatica, njeno devojacko prezime je Mestrovic, da su poreklom iz Drnisa, da je ujna Ivka bliska srodnica cuvenog vajara Mestrovica koji zivi u Americi. Mnogo je hvale i ujka Djordja. Kaze mama, imaju dve cerkice, Miru i Bubu.


k-15 oktobar-Zitkovac-Hvatanje golubova

Postavismo kafez kod cardaka preko puta Zeleznicke stanice gde dolecu golubovi, otvorimo vrata i unutra metnemo zrnevlje kukuruza, siroko otvorena vratasca zavezemo dugackim kanapom, drzimo kanap sakriveni iza zida. Golubovi slete, zaobilaze, zagledaju oprezno, kljucnu bojazljivo neko zrno ispred kafeza, onda spaze zrnevlje u kafezu, zaviruju, sepkaju nozicama, sire repove, polako  se priblize vratascama, zakorace oprezno unutra, pocnu halapljivo da jedu zrnevlje. Taki ,crnoputi decak  iz susedstva cimne kanap, vrata se zatvore.Nas skolski drug Bane Pavlovic je uvek nasmejan, nabijen neizmernom energijom, uvek spreman za neku vragoliju, njegova majka je uciiteljica , on, moja braca i ja uhvatimo goluba koji se besno otima i leprsa krilima, besno grebe noktima, vezemo ga i nosimo kuci, golubovi imaju svoj narocit miris. Naucili smo kako da pripitomimo golubove.Prvo im podrezemo krila da ne mogu da pobegnu, popnemo se merdevinama i pustimo ih u mrak tavana dvorisne supe, hranimo ih, donosimo im vodu. Kada im  porastu krila lete, ali se uvek vrate, pripitomili se. Bavljenje golubovima je velika zabava,  vremenom postane istinska  strast, najvece je uzbudenje gledati ih kako lete visoko gore nebu pod oblake, iz kisnog olujnog  oblaka  se sunovracuju, prevrcu se u vazduhu, padaju kao kamen skoro do zemlje, onda se naglo usprave i uzlete visoko nebu. .


l-17 oktobar 1945 godine-Paljenje primeraka lista "Demokratija"

Partijski aktivisti Duvanske stanice  predlozise ocu, on to rece mami jutros tiho za vreme dorucka, kaze da su mu takoreci naredili, da na danasnjem skupu radnika Duvanske stanice  pozove sve zaposlene  na  vernost novoj vlasti i na priljezan rad. Sto on  ucini, ozbiljnim i odmerenim recima. Otpozdravise ga  umerenim aplauzom.Onda se jedan radnik pope na govornicu uzbudjeno mlatarajuci rukama, izdra se ogorcen:" Milan Grol i Dragoljub Jovanovic su reakcija , kralj Petar i neprijateljska politicka emigracija, i njihov Cercil, su  porazeni definitivno. Na lomacu njihov otrov". "Namesnik Subasic pravi racun bez krcmara, mi smo ovde vlast, kako mi hocemo tako ce biti a Drazu Mihajlovica cemo poraziti i njegove izdajnicke formacije potuci do nogu, oni su u panicnom bekstvu "-rece vazno zabacivsi glavu jedan mrsavko, skoro neki ficfiric. Iz prednjh redova  istupi jedna lepa devojka , progovori   ijekavski, znao sam da je izbeglica sa Banije, od Petrove Gore:" Treba spaliti  ustaske novine krvoloka Alojza Stepinca. Zivijo Sovjetski savez, Zivijo drug  Staljin, Zivijo drug Tito". Svi pocese da skandiraju:""Tito-Partija"Tito-Partija".

Na improvizovanoj bini se postroji amaterski hor, zaorise se iz grla  mladih zena i muskaraca  tuzni tonovi :
" Na Kordunu grob do groba, trazi majka sina  svoga"
" Nasla ga je na grob klekla, i ovako sinu rekla"

Posle nastade veselje, zaigrase  kozaracko kolo. Neke devojke, ali bogami i neke  mladje zene, iskacu usred kola, savijaju  ruke na grudima i uvijajuci se kukovima uzvikuju :"Sad se vidi sad se zna, ko se kome dopada"..Neki Zitkovcani u prolazu mrmljaju:" Vidi ti sta ove afezeovke rade"..

Nekoliko prisutnih zapevase kao jedan rusku pesmu koju obozavam "Poljusko polje".

Iz sumraka male ulice izletose dva skojevca  kocoperni ali jos golobradi momcici, stustise se kao oluja pravo na trg ispred Zeleznicke stanice, stadose ispod ulicne sijalice, otvorise poveci kofer, trgnuse ga i prosuse po tlu zavezljaje primeraka novina, vidim pise crnim masnim slovima cirilicom "Demokratija-", listovi se razasuse po ulici, vetar okrece strane,  jedan skojevac se brzo masi za sibicu , kresnu, vatra planu,  stvori se jedna poveca buktinja. Nekoliko radoznalaca pruzi  ruke da se greju, okupi se zacas poveca grupa namernika, skojevac zalupivsi kofer se uspravi i jarosno zagalami:" Na lomacu otrov Grola i njegovih izdajnika-saradnika okupatora"

Saga o..icima-m--18.10.1946 g-Ide mi  brzo racunanje i srpski.

Uciteljica zada zadatke iz racuna, onda pita  ko ce da odgovori, ko pre digne ruku. Brzo u sebi racunam, sabiram , oduzimam, delim, mnozim, dizem ruku sto pre. Matematika mi ide dobro. Jos je bolje sa srpskim, gramatikom, pismenim sastavima. Samo redjam petice. Postadoh najbolji djak u razredu.


n-20.10.1945 g-Tata nezadovoljan rodnim krajom

Rekoh tati da je ovde vrlo lepo, ali da je ipak najbolje u  rodnom kraju. On me gleda tuzno:" Nigde nisam imao takvih neprilika kao sa svojim ljudima , zato sam i otisao opet na sluzbu ovde u juznu Srbiju". Shvatih, to su bile njegova losa iskustva sa pojedinim lokalnim politickim mocnicima  za vreme i posle rata. Mi cemo stvoriti bolji svet ispravnih procena, medjusobnog uvazavanja i sloge.


o-1 novembar 1945 godine-Poginuo vojnik, zgazio ga voz

Vojnika je zgazio voz, kazu da je se nocu na  strazi  penjao  na kompoziciju voza u pokretu, pade  pod tockove, nasli ga tek kasnije za vreme smene straze.Masinovodja ga nije spazio, lokomotiva na njega izbacila zar, sav izgoreo.Lezi na peronu mrtav,  polu go, nagorele butine kao kod pecenice na raznju. Neki ljudi stoje pored njega bez reci. Kako je ljudski zivot prolazan, kako se nepaznjom zacas izgubi? Da li su javili njegovim roditeljima. To je nas vojnik, on nas brani. Kako je moguce da niko nije video kada je pao nocu pod tockove voza? Lezi kao neka stvar.Vojnik  tako nistavan, a vojska tako vazna stvar. ?


p-11 novembar 1945-Glasanje

Otac  i majka vec nekoliko dana sapucu za stociem u cosku o necemu vrlo vaznom. Da je to vazno vidi se po tome sto govore tiho, da mi ne cujemo, cim se priblizimo oni prestanu razgovor.Ne samo u Duvanskoj stanici, nego u celom  Zitkovcu vec vise dana  vlada neobicno raspolozenje. Preko radija se sve cesce cuje ljutit govor Marsala Tita, ostro kritikuje  Subasica, Drazu Mihajlovica, Kralja Petra i neprijateljske emigracije :"Racun se ne moze praviti bez krcmara". Subasic mi  izgleda kao neki tamo emigrantski priuceni politicar, bez ikakve je podrske, kao general bez vojske, kako on sme da se suprotstavlja drugu Titu koji je pobedio mocnu nemacku armadu.

Stariji brat mi kaze da je cuo da se odrzavaju nekakvi izbori. Kakvi izbori, za koga?

Ucitelj  cita glasno moj pismeni zadatak, dobio sam peticu: obnova porusene domovine, .izgradnja, hidrocentrale, isusenje mocvara, veciti bratski Sovjetski savez. Jedna devojcica se nasmeja glasno i rece da sam zaljubljen u njenu drugaricu. Setih je se, crnomanjasta vrsnjakinja , stanuje u susedstvu, njen otac  radi u Aleksincu, odjuri u Aleksinac biciklom svaki dan, samo brzo okrece pedale bicikla.

Ucitelj  danas rece da narod treba da glasa za Narodni front i druga Tita., izgrdi Kralja Petra, rece da je Milan Grol reakcija, a da je Subasic izdajnik, narod zeli novu vlast na celu sa drugom Titom i pobednickom Komunistickom partijom Jugoslavije. Povezah bratove price o izborima sa ovim uciteljicinim recima, ali mi nije jasno sta su to izbori, kako se glasa, gde, kada, zasto? Zasto se glasa kada su vlast vec osvojili drug Tito i Komunisticka partija? .

Milic, tri godine mladji brat  mnogo lici na dedu Velizara,  ima vrlo plavu kosu i zelene oci, zato ga deda Velizar  obozava, zove ga iz miloste "Ridja", jednom su deda i baba rekli roditeljima da Milic ostane kod njih na  selu, da nastavi zemljoradnju. Roditelji to vise shvataju kao malu salu. On pocinje sledece godine da ide u skolu. Stariji brat Bora, mi ga u porodici svi zovemo Boro, ide u gimnaziju u obliznjem Aleksincu, svaki dan ide peske sa svojim drugovima. Juzna Morava je  lepa, ali je sasvim drugacija od Drine, vidi se prisustvo ljudske ruke, neki zabrani, kolci, mulj, otpaci. Drina je netaknuta priroda, veca, bujna, valovita i zelena, natkriljena sumama i visokim planinama sa  kojih dolecu orlovi, njenu vodu piju vukovi i medvedi.

Mama  cesto kuva krompir , obicno pripremi neku corbu, priprema najjeftinija jela, kupus, pasulj, ponekad malo mesa, ode u mesaru i donese skembice ili crevca. Kada nema bas nicega ode u obliznju livadu i nabere zare ( tako kod nas zovu  koprivu). Zara je  vrlo ukusna.Mama stalno hvali zaru:" Vrlo je zdrava, ima mnogo gvozdja u sebi".

Bili smo sinoc u gostima kod  blagajnika Duvanske stanice u Zitkovcu, njegova supruga  je Hrvatica iz Slavonije, njeni su imucni seljaci, donela je nedavno iz  Slavonije  zavezljaje  mesa i cvaraka, svakojake hrane. Ona je  nekako drugacija od ostalih zena u Zitkovcu. Obucena je kao one  dame iz velikih gradova, tako ih  zamisljam, plava je i  povisoka, vitka, ima ostroumne crte lica, nosi cipele sa stiklama, cuh jednog radnika :"A blagajnikova zena je dobra bogami, dobra".Ozbiljna je i stroga. Nemaju decu. Moja dva brata i ja  smo jeli cvarke sa hlebom, bili su izuzetno ukusni. Blagajnik  rece  da neki nemaju pravo da glasaju."Drzavni neprijatelji, reakcija, su liseni prava glasa"-rece kratko  njegova supruga..Moja dva brata i ja  kada smo polazili cekujemo potajno  da ona zapakuje cvaraka u jednu masnu papirnatu  kesu da ponesemo.kuci.To se na nase razocarenje nije desilo.

Ujko Bozo je oficir, doneo nam je nedavno sah. Jos ranije sam naucio da igram.ovu igru. To je sada moja velika strast. Razmisljam da jednog dana nadjem neku knjigu o sahu. Gde? Niko nema?

Moja braca i ja kuburamo sa obucom. A kisno je,  hladno. Idem u nekim pocepanim raspadnutim cipelama, podsivanim, vire prsti, pocepana peta. Jedna zena iz Rejona kaza Mami da sam upisan da dobijem   nove cipele, ali kada dodjem na red. Nastade iscekivanje, posle duze vremena javise mami da su cipele stigle.Sav presretan odoh sa mamom u skolu, u jednoj prostoriji naslagano vise pari cipela svakojakih boja, velicina, probam cipele da nadjem koje mi dogovaraju, jedva nadjoh pravu meru. Obukoh ih odmah, mama zapakova stare da ih ponese kuci. Tako su lepe, nove, duboke, braon boje, sijaju udobne. U njima se osecam kao neko drugi, kao da sam usao u neki nov zivot. Kao kad auto vozi dzombastim makadamom, pa predje naglo na asfalt.

Na skupu u Rejonu u Zitkovcu cuh jednog Zitkovcanina, rece da nema politicke diskriminacije, svako ko je lojalan iako nije clan Partije, ima sva prava.  Spomenu oca kao primer:" Direktor Monopola  nije clan  Partije, ali je dobar strucnjak, posten patriota., nama trebaju takvi".-pred svima me  veselo pomilova po glavi. Ponosan sam na oca. Zapazio sam da ima mestana, koji bi vise voleli da direktor Duvanske stanice bude neki njihov zemljak, otac je ipak dosljak sa strane.

Jutros su roditelji ustali ranije nego li obicno, negde se spremaju da idu, u nasoj porodici  zavlada neobicno raspolozenje. Roditelj se trude da budu smireni, ali u vazduhu treperi neka hladna uzrujanost. Odose zurno, ne kazu gde.Kada su se vratili, nisu nista komentarisali.Kratko rekose da su bili na glasanju, kazu  da su  savesno  obavili  svoju gradjansku  duznost. Nisu opisivali kako je izgledalo glasanje, samo rekose da su oni koji su organizovali  glasanje bili ljubazni, sve je proteklo u redu. Zapazio sam da o tome nisu hteli dalje da razgovaraju, glasanje vise nikad ni tada, ni kasnije,  nigde i nikada nisu vise spomenuli.

Nasi roditelji nisu nikad pred nama decom razgovarali o politici, niti izrekli bilo kakvu  najmanju politicku kritiku.Uvek su izrazavali politicku  lojalnost, savetovali nas da postujemo vlast.Nama je bilo dobro.

(Istorijsko objasnjenje: U ovim izborima su ucestvovale gradjanske partije- iz zemlje i emigracije, predvodjene Slobodanom Jovanovicem, Milanom Grolom, razne verske grupacije, Seljacka stranka, izdavana su dva nezavisna lista "Demokratija" u Beogradu i "Narodni glas covjecnosti, pravice i slobode".Doslo je do represije, spaljivanja primeraka lista "Demokratija" u Beogradu. DFJ-Demokratska Federativna Jugoslavija, je organizovala izbore koje je lazirala, to je dobro poznata"corava kutija".od 8,383.455 upisanih glasaca ,11 novembra 1945 je izaslo na izbore 88,66 %, od 7,432.469 glasaca Narodni front ( KPJ) je dobio 6,725.047  glasova. Ustavotvorna Skupstina sazvana u Beogradu 29 novembra 1945 donela je na predlog 115 poslanika Srbije obznanila  Deklaraciju  proglasenju  FNRJ ( Fderativne Narodne Republike Jugoslavije).FNRJ je definisana kao savezna drzava republikanskog tipa, kojom su se narodi opredelili da ostanu u Jugoslaviji. Ovom odlukom Konstituante prestala je funkcija namesnistva , uvedenog Sporazumom  Tito-Subasic.U ime naroda Jugoslavije je konacno ukinuta monarhija , a Petar II sa ostalim zivim clanovima Dinastije Karadjordjevica je lisen svih prava.).

saga o...icima-q-14 novembar 1945 godine- Kupovina meda

Mama je pronasla gde se moze nabaviti jeftin i zdrav med. Med pravi nas sused, njegova kuca je tamo preko pruge ,malo podalje u zitkovackom polju.

Visok pokrupan covek sa maskom na licu, navukao ogromne rukavice na ruke, stoji sav zamaskiran pred  kosnicama, pcele gamizu svugde po njemu. Lici na dzelata pred giljotinom. Medar se odmace od kosnica, rasteruje oprezno pcele rukavicama, uklanja ih jednu po jednu, onda skide masku, svuce rukavice. Pred nama. se pojavi neobican covek. Toliko je lep, da prosto ne moze da se odvoji pogled od njega. Lepi plavokosi pcelar i njegova crnokosa vrlo zivahna i ljubazna supruga  su preradosni zbog nase posete. Imaju sina i cerku vrsnjake, idemo u istu skolu.Dok roditelji razgovaraju, veremo se po drvecu, jurimo po obliznjim dvoristima.

Medar podize  mirisljav  med rukom u kasici, med se presipa u teglu u gustim zilavim mlazevima, kao grudi porodilje.Bas smo ucili u skoli da su stari Sloveni izuzetno voleli med.U skoli nam stalno govore o braci  Rusima, o Slovenima i njihovim bogovima, da su stari Sloveni bili plavi i visoki, lukavi i nepobedivi.

Oko medareve kuce je veliko brezuljkasto travnato dvoriste, dok se igramo iza male prirucne barakice pored tarabe susedne kuce, cuju se kod suseda neki ljudi , danas je lepo vreme za ovo doba godine, izneli sto pred kucu kao da je leto, postavili stolice, za stolom zasela dva postarija zbog necega neraspolozena gospodina. Mlataraju rukama, strasno diskutuju, ne vide nas scucurene u susednom dvoristu, ustvari vide oni nas, ali ne obracaju na nas paznju, mi smo mala deca. Jedan onizi debeljko, sed, zuri mudro u sagovornika :" Kakvo glasanje Milane, kakvi izbori, novine i titovci objavili da je njihov Narodni front dobio vecinu, lazovi, narod je preplasen, gde je Milan Grol, gde je Slobodan  Jovanovic? Gde je Subasic? A gde su  Kralj Petar i Draza Mihajlovic? Vecina je za njih.a ne za Titu. Prevarise nas." Utom zalaja glasno pas, zaglusi njegov glas. Pas prestade da laje, rec je u medjuvremenu preuzeo suv i visok covek, upalih obraza kao freska, procelav i prosed, znam ga on je Borin profesor u gimnaziji u Aleksincu, kazu za njega da je francuski djak, on izgleda kao da  nema snage da govori, pocne recenicu pa odahne, kad god pas zacvili, on prosto klone, najzad kao da izdise, promuklo  prosapta:"  Ajde bre ovo je corava kutija, mi znamo kakvi su izbori bili u Kraljevini Jugoslaviji, video sam izbore u Francuskoj, ovo nema blage veze sa izborima". Pas opet zacvili bolno, on zastade, klonu, hoce malo da odahne. Dodje sebi , opet smognu snage:" Brate mili pokradose lopovi glasove, nekima su oduzeli pravo glasanja, druge  zaplasise, ko god je glasao PROTIV culo se kako lupne kuglica o dno corave kutije, samo odkoluta negde van kutije, culi su ko je glasao PROTIV, zabelezili, ko zna sta ce biti sa njima, ode mast u propast". Onaj prvi ga pogleda ispitivacki :" A ko je njih toj prevari naucio, oni su nasi odavde iz Zitkovca, kako oni znaju sve te marifetluke "."E moj  brajko, ko ih je naucio, komunisti su ilegala, svetsko  boljsevicko podzemlje"-jedva nadje snage da mu odgovori njegov sagovornik. " Tita je podrzao i Cercil, odbacili su Cicu a podrzali komuniste posle bitke na Neretvi, a onda dosla Crvena armije i zavela ovde komunizam, jao Srbinu gde god da se okrene"-zavrsi ovu temu onaj prvi koji je i zapoceo ovaj neobicni razgovor.

U povratku noseci dve povece tegle meda  morali smo da predjemo prugu, prelaz preko pruge je vec izvan zeleznicke stanice  koja ima nekoliko koloseka, ovde su samo dve tracnice,  mada je ravno, ne vidi se bas lako kada naidje voz, samo odjednom iskrsne kao da je iz zemlje izasao, brz kao munja. Majka nas cesto upozorava da se ne setamo po sinama , jer je to opasno. Ipak smo isli cesto na prugu, narocito kada je vrucina, sine su vruce, siri se opori miris rastopljenog  katrana posutog izmedju drvenih pragova. Ponekad  se zacuje dresina, na njoj nekoliko radnika, okrecu rukama  tockove. Sta ako naidje voz?. Da li mogu da dresinu skinu sa sina. Cuo sam jednom da je lokomotiva udarila u dresinu, gurala je stotinak  metara pred sobom. A sta je bilo sa radnicima koji su bili na dresini? Verovatno iskocili.


r-1.12.1945 godine- Susret sa Verom  Bljajic

Aleksinac je u poredjenju sa Zitkovcem istinski grad. Na aleksinackoj ulici prepunoj sveta, usecenoj izmedju niza visokih modernih zgrada prepunih bljestavih izloga, takvih zgrada nema u Zitkovcu, dok mama i ja gledamo radoznalo izloge, mami se zagleda u lice prolaznica, plava lepa devojka .Vrlo uzbudjena  zagrli mamu ljubeci je, kao najrodjeniju, to me odmah potseti na mamine rodjake Bosanke iz Bratunca i Srebrenice, one su tako odane i vole od srca svoje bliske. Dok se ljubi sa mamom stalno ponavlja :" Joj moje Zore".Mama je ne prepoznade odmah, zagleda se u nju , zamislila se, trudi se da je se priseti.  " Zoro vidjeli smo se nekoliko puta u Bratuncu, kod Beatovica, moja majka je rodica vaseg  kuma Boska Tomica". Mama se najzad  seti, uzviknu radosna, ali smireno ."Bila si onda mala, porasla si, jedva te prepoznajem".- zagrli je,  iskreno i pijateljski ali odmereno." Daaa, "-mama je pogleda radosno u oci "da , setih se, tvoja majka je  iz Srebrenice, poodavno se udala za nekog Dalmatinca u Sibenik".Ova devojka mi se ucini podosta  starija od starijeg trinaestogodisnjeg  brata, ona je vec  devojka, malo pojaca, ali je jos uvek detinjasta. Zapazih da je lepa kao neke americke glumice, ili kao Ruskinje iz ruskih filmova. 

"Moj otac Dobroslav je Sibenicanin, poreski inspektor ,on je katolik,  majka bila predsednica Kola srpskih sestara u Sibeniku , on se uz majku posrbio, nisu to nikako voleli Hrvati u Sibeniku, stalno govorili da ce mu se kad tad osvetiti !"Malo zastade, pa uzdahnu tuzno:", Joj sto smo lepo ziveli Zoro u Sibeniku, imali smo veliku vilu, cetiri sluge, oduzeli nam sve".

Saga o..icima-s-2.12.1945 godine-Poseta Vere

Vera sedi sa mamom za stolom sva utucena, oci crvene od suza.Na lepom skladnom  telu zanosne devojke ljubicasta  haljina sa upadljivim, skoro drecavim crvenim cveticima, preko haljine  prebacena poveca crna tkanina. Izgleda da je u zalosti. A juce nije bila?

Vera saze glavu, uze maramicu, skoro necujno  zasuzi, pa istinski  zacvili. Obrisa suze, ne uspevsi da se savlada glasno zajeca :" Zoro sestro mila , stize juce depesa , brata  ubise partizani, povlacio se sa cetnicima. Sta smo Bogu skrivili, jednog brata  ubise ustase u Jasenovcu, pola nase familije izgibe u ratu, na pravdi Boga Zoro"- zarida .Spopade je sitinski napad placa. Mama je smiruje, dosu joj kafe,  tata je bio u kancelariji. Braca se igraju u dvoristu. Citam  vrlo zanimljivu knjigu Zil Verna o podmornici Nautilus, posmatram  sliku kapetana podmornice sa kapetanskim  kacketom, kapetan je tako drag, zamisljam sebe sa  kacketom,  uzivljavam  se u putovanje podmornice.ispod okeana.

Cudno, sarenkasta pomalo drecava  haljina se ne oblaci kada se desi nesto tuzno, ali je  preko nje prebacila crni veliki sal. Verovatno iznenada saznala tragicnu vest, nema para da kupi crnu haljinu, pa stavila sal-pomislih.

Vera uspe da se smiri, obrisa maramicom lice, poravna haljinu, gleda u mamu kao da se preporodi, lice joj sada dobi opusten  izraz :" Najveca sreca u Sibeniku mi je  Zoro bila, znas najvece zadovoljstvo koje sam ikad u zivotu osetila, da sedim na obali mora, i da  posmatram kako moje astralno telo izlazi iz moga fizickog tela,  kako lebdi iznad povrsine mora".Mama je slusa pazljivo, kao da joj citam  misli, osecam da je iznenadjena tim cudnim Verinim  recima  ali da to iz obzira prema Veri ne ispoljava. Svoj  ovakav blagonaklon  stav prema Veri je verovatno pravdala tragedijama koje je ova devojka dozivela, mama zna da nesrece cine ljude ponekad  neodmerenim,  neki cak izgube razum. Ali Vera ne ostavlja utisak cudne osobe, svi njeni postupci su  na svome mestu..

Vera nastavi da iz minuta u minut  menja svoje raspolozenje, opet se uozbilji, duboko uzdahnu:" Rat nam sve upropasti, kako smo lepo ziveli, sta ovo bi, ko nam ovo sve napravi". Stavi sake na lice, zaplaka poluglasno:"Taman sam mislila da ce biti bolje, javise danas da vise nemam brata. Sta im je skrivio" Zakuka  iz sveg glasa, drhti preplasena :" Joj, sta ce sutra opet biti, svaki dan neko zlo, neko nam sve ovo pravi". Vera brise oci maramicom, cuje se smrkanje nosa. Mama potresena pokusava da je na neki nacin smiri.

Vera se malo primiri:"Izvini molim te, sto te opterecujem ovim, nije mi lako"." Ne opterecujes me nimalo, rado bih ti pomogla, da ikako mogu"-gleda je mama razumno Vera ne moze da odoli  da nam objasnjava svu dubinu porodicne tragedije:" Sa svih strana su nas napali, i ustase, i Nemci, i partizani, svi oni koji ih u svetu podrzavaju javno i tajno, sta smo Bogu skrivili. Moj otac je naimenovan ovde, dobi namestenje, sad ovde u Zitkovcu navalili na njega, nesto je kazao negde, dao oduska, uhapsise ga, proglasise za narodnog neprijatelja, lisise svih gradjanskih prava, osudise ga nevinog na  jedaneast meseci .zatvora. Taman se jedno smiri, napadne nesto drugo.On se uzdao u Srbe, oni ga sada hapse, a ne sme da ode u Sibenik, tamo mu prete Hrvati".

Mama joj dosu kafe, posluzi  kolacima. Nije mi  jasno zasto su sve te razlicite vlasti protiv Vere i njenih?. Da mozda ne preteruje? Vera  suzi ocajna, izgleda da je u bezizlaznoj situaciji, na ivici  samoubistva.:" U skoli mi kazu da je moj otac zlotvor, pljuju na mene, mladici beze od mene kao da sam kuzna". Mama je gleda tuzno, Vera je mlada , skoro dete, rece joj sa iskrenim simpatijama:" Sta je da je, bice bolje, mlada si, zivot je pred tobom, budi smirena, zivot je takav, najednom se sve okrene nabolje, kao kad je oblacno, iznenada kad se najmanje nadas se razvedri i sine sunce. Gledaj vedro u buducnost, bice bolje". Verine zalbe na progone me potsetise  na slicne price bake Save, i ovde sam cuo neke Zitkovcane da slicno govore, prisetih se slicnih zalopojki u Uzovnici, Ljuboviji, Loznici. To me uvek rastuzuje. Nasu porodicu niko ne dira.Odlican  sam djak, sretan sam, otac je direktor, imamo lep stan, lepo zivimo,  svi nas postuju. Uvek kada slusam takve tragicne ispovesti , zakljucujem da ce to sve proci,  da ce tim ljudima biti bolje. Ne shvatam  zasto je tako, ko to cini, sa kojim ciljem. Mnogo cega je  nejasno. Ko zna, mozda su ti stradalnici nekim svojim nepromisljenostima to skrivili, ili je to posledica smene vlasti, jednostavno, cim im to vlast cini mora da postoji neki vazniji razlog. Ipak ,priznajem sebi da ne shvatam sve dovoljno, na neki nacin ta neprijatna saznanja potiskujem u zaborav , ali ih ne zaboravljam potpuno, povremeno ih se prisetim, kao da je to gurnuto u neku fijoku koju ponekad otvaram. ( Napomena: Kada sam sazreo, kada sam licno pao pod udar progona, ova secanja na proganjane gradjane su potisnuta iz potsvesti u svest, sto je nastalo posle sluzbe u JNA 1964-1965 godine, i narocito posle povratka iz Belgije 1971godine  i kasnije)..

U skoli imamo  zadatak o obnovi zemlje. Napisah, zemlja krece u obnovu i izgradnju porusenih pruga, mostova, fabrika, u bratstvo,  jedinstvo, u drustvo pravde. Covek,  kako to ponosno zvuci, bratski Sovjetski Savez je nasa buducnost. Drug Tito nas vodi u svetlu buducnost koja je pred nama.

Saga o..icimat-4.12. 1945 godine- Zitkovac, Docek druga Tita

Zima je divno godisnje doba. Kakva radost, danas promicu pahuljice, razmisljam gde se moze sankati. Uvek nasmejani Bane Pavlovic, iz njega uvek kipti energija, vrlo dobro poznaje Zitkovac:"Ima bre dobrih mesta za sankanje- pokaza mi neka brdasca tamo iza zeleznicke stanice.

Ovaj dan je pun uzbudljivih iscekivanja. Danas je  docek druga Tita na zeleznickoj stanici, ide  vozom za Skoplje. Na peronu Zeleznicke stanice se postrojili  djaci  sa crvenim pionirskim maramama, iako je prilicno hladno mlade devojke u belim mlecnim bluzama, sa buketima cveca, stoje muzicari  malog  vojnog  orkestra, drze znacajno u rukama instrumente odmaknute od tela .

Voz udje polako u zeleznicku stanicu Zitkovac, klizi necujno, kao sanke po snegu , kompozicija svecano okicena zastavama i ukrasima  mili, skoro neprimetno stade. Istog trena zasvira  vojni orkestar glasno :Sto to huci Sutjeska krv pliva po njoj!. Drug Tito u marsalskoj uniformi sa bljestavim epoletama i srebrenastim siritima na marsalskoj kapi, se prvo diskretno priblizi  prozoru, onda kroz otvoren prozor isturi nakratko snazna ramena. Svi zapljeskase, neki povikase:"Ziveo drug Tito".Sve je velicanstveno.

Tito je isti kao pre pet godina kada  sam ga video izbliza u planinama Zapadne Srbije, samo sada je onakav kako sam ga  zamisljao, veliki, vazan, u uniformi sa sjajnim epoletama, nas vodja koji vodi zemlju u sjajnu buducnost. Pionirski hor otpeva  omiljenu pesmu  koja je jako slicna ruskim pesmama, vrlo je  dirljiva,  ruske pesme su najlepse od svih, hor prati  zvucno harmonika:"Drug nam Tito borac za slobodu, vodi narod svoj, napred jurite, napred stupajte, junaci slobode". Omladinka, skoro dete , plava i lepa, kao Ruskinje iz filmova, sva zacrvenela  predade  buket cveca mladom visokom  naocitom oficiru drskog samouverenog  izraza lica, titovka sa petokrakom na bujnoj kosi mu daje poseban utisak, oficir samo nakratko izadje iz  vagona na peron, poljubi se sa njom, uze buket i diskretno ali otsecnim pokretom ruke ga odlozi u zadnji deo vagona.

Pioniri glasno i krajnje uzbudjeno klicu :"Drug nam Tito borac za slobodu vodi narod svoj.Napred stupajte, napred jurite, Junaci slobode"

Ova pesma je izuzetno uzbudljiva, daje polet i nadu. Bratski Rusi i mi, mi smo tako slicni narodi. Tito se opet za krakto pojavi na prozoru, isturivsi jos jednom snazna ramena, opet zasjase marsalske epolete, smesi se tajanstveno, nadmocno, vrlo otmeno zamaha rukom pionirima.

Voz je stajao samo nekoliko minuta, odmah krete. Vojni orkestar zasvira jos glasnije, svi masu.

Tito je tako drag i mio, nasa buducnost je u pravim rukama.Tito budi ogromno postovanje, uliva nadu, optimizam. Kada dodjoh kuci, samo kratko kazah roditeljima kako je bilo.Slusaju me pazljivo, smeskaju se zadovoljno.Mama zbog necega potstaknuta isprica kako je 1932 godine videla Kralja Aleksandra na zeleznickoj stanici u Presevu kada je isao vozom za Skoplje.