Saga o...icima-z--20.7.1948-Legendarni Miso Ero.

Cika Miso Ero je nadaleko cuven kao vrlo duhovit covek, ne samo u selu, nego u celom ovom kraju. Ima obicaj da zabavlja Uzovnicane u kafani kod Dobre Panovica. On je ponekad ustvrdio u meani kod Dobre Panovica da moze zubima povuci kamion, ove njegove price su poznate, nikad nije dokazano suprotno. Nevolja je povremeno bila u tome, sto je umeo da pokrece vrlo skakljive teme. Znao je ponekad da svoje politicko nezadovoljstvo  iskaze vrlo ostrim recima. Znajuci ga vlasti su pazljivo pratile sta on prica. Dosaptavali se poneki od njih:" Ama pazidete sta Miso Ero prica dole u meani kod Dobre Panovica". Neki Uzovnicani, ogorceni nepravednim narezom poreza u naturi,  ponekad  gnevno uzviknu:" Vi drmatori ( od reci, drmati, vazne lokalne rukovodece licnosti) narezete tudjima, a svojima ne, je..o li vas vas Tito". Nisam nikad cuo da je to kazao cika Miso Ero, koji je rodjak naseg dede,  on je cest gost u nasoj kuci.

Od cika Mise Ere sam  cuo smesan dodadjaj: na slavi  kod Radenka Pucarevica-doso Uzovnicanin...N.........., sede slavski gosti za dugackom sofrom, na njoj svakojake djakonije, vidi se velika svinjska  glava, ide voda na usta svima. N.... sa vrata vice glasno, hteo da kaze POMAZE BOG LJUDI, ali vidijo svinjsku glavu pa uzviknu:" GLAUCA  LJUDI". Setih se odmah jedne knjige Frojda u kojoj govori o potsvesti, jezickim lapsusima.

Jednom smo igrali fudbala na livadi pored Drine, izbi politicka ostra raspra puna zaoka izmedju  skojevaca i onih "koji su za Kralja Peru". Potegose objasnjenja, zucno pobijaju  tudje navode, kada iscrpise sve argumente pocese nadmudrivanja dosetkama. Oni su prirodno ostroumni, nazalost ima ponekad i vulgarnosti.


a1-24 juli 1947 god.-Tetka Pela kori cerku Joku

Tetka Pela  zalozila vatru u kujni,  gura kocanke u crni sporet, vatra suknu,  samo bubnja, mleko poce da peni, ona duva u penu da ne iskipi. Napolju maglovito jutro, sipi kisica, pred kucom blatnjavo. Udje  pokisla cerkica Joka,  nervozna zbog kaljave obuce kaze samoljubivo:" Imam u Beogradu tetaka ko gliba". Tetka Pela , vrlo stroga i prizemljena zena, zgrabi ljutito kocanku i poce njome da udara Joku po zadnjici :" Jeli, ti imas tetaka ko gliba u Beogradu, jeli ti sram te bilo, ko je glib".


b1-6.8.1947 godine-Spavaca soba u Uzovnici.

Letovanja kod dede i babe su uvek nezaboravan dozivljaj. Otac dodje radostan neki dan iz Krusevca, dobio otsustvo sa posla. Danas postar vice glasno sa sokaka, stigla nekakva depesa, tata ode zabrinut  brzim korakom niz sokak,  penje se kuci drzeci papir u ruci, u hodu priblizavajuci se govori glasno, njegov glas prigusen sustanjem lisca lipe pod naletom vetra:"Zovu me iz Duvanske stanice u Krusevcu, moram  odmah tamo". Otac je bio pomalo nezadovoljan, ali je duznost  vaznija, rece da ide prvim autobusom za Uzice, tamo hvata voz za Krusevac.

Imam utisak da ocu zbog necega ipak pomalo u potsvesti  prija  da je neophodan  kao strucnjak. Za nas je njegova poslovna obaveza uvek bila bila najvaznija, smatramo da nas otac ima  znacajnu misiju.

Ali sam se uvek pitao: duvan, u cemu je njegova vaznost, pa on je stetan za zdravlje? Zatim uvek pomislim: drzava ima korist od toga. Ali mi nije  dovoljno jasno, kako to zdravlje i interesi drzave nisu isti. To rekoh jedanput ocu, on mi  kratko odgovori :"Drzava ima ekonomsku korist od duvana, ne puse mnogi, niko nikoga ne obavezuje da pusi, nasa zemlja je velika izvoznica vrlo kvalitetnog duvana".

Spavaca soba u kuci u Uzovnici je najdraze mesto, kad god ugrabim vremena od poslova  koje mi odredjuju deda i baba, odmah uzmem knjigu, zavucem se u krevet, citam satima, danima, zagnjuren  u stranice, dogadjaje. Citam sve sto god mi padne pod ruku, idem svugde po selu, pitam imaju li neku knjigu,  svi me po tome znaju, smeju se, orvaju po budzacima da nadju neku staru pozutelu kupusaru, knjige prosto gutam, nestajem iz stvarnosti, zivim sa junacima knjiga u raznim vremenima i zemljama. Pored kreveta  je velika slika Bogorodice, levo od ulaza furuna za zimu, iznad nje slika Svetog Jovana, tu dodje ponekad deda da se moli ujutru Bogu. Imaju dva prozora, jedan je zakriljen debelim resetkama, a drugi nije, ne mogu  sebi da razjasnim zasto su samo  na jednom prozoru resetke, i to na onom gde je visok zid do zemlje?  Ka prozoru sa resetkama na zidu velika slika grupe vojnika, ispod slike pise: Klasa konjicke rezervne skole Zemun, 1927-8 godine, prepoznajem tatu. Sluzio je vojsku u Konjickoj skoli u  Zemunu. Kako je to bilo davno. Tuzno, pa tata je vec stariji covek, zivot odmice, zao mi ga je, ja sam dete, zivot je preda mnom.

Buducnost koju zamisljam je  svetla, treperava, kazu mi u sali da cu biti naucnik, pronalazac, Stevo Zivanovic me kad god dodje u posetu zove veselo:"Dje si pilot". Cuje se zujanje velike muve kroz tisinu sobe, stvara neku neobicnu atmosferu mira, putovanja kroz vreme i prostor sa knjigama. U dvoristu kuce u Uzovnice neko kamenje viri iz zemlje kao neke male stene, zamisljao sam  da je to rudnik, a ja sam istrazivac, povremeno sam uzimao cekic i kljesta i kopao rudu.

Ovaj kraj je bogat rudama, kada idem uz Gracanicku reku vide se zuti tragovi vode u kojoj je bilo rude,  jednom nadjoh komad kamene rude iznad puta pokraj stene. Pricam to u Uzovnici, jedan skojevac uzviknu  prkosno". Rudnik Veliki Majdan drzali stranci, Englezi , sada je nas, nema vise strane eksploatacije.".

U Bratuncu je sve drugacije. Tamo je grad, struja, svira radio. Bosna nije isto sto i Srbija. Pre svega su ljudi nekako odmereniji, pa to je bila dugo Austrougarska, ostali uticaji na dusu  ljudi.

Saga o...icima-b 1a-Kum Bosko Tomic

U poseti smo kuci cika Vlajka Zarica. Njegovog sina Velu pamtim  po tome sto govori kao sto govore muslimani, kaze cesto "bolan, bona, ba". Opet pomislih- zato jer se druzi sa muslimanima. Velo sede, stavi laktove na sto, nesto vazno hoce da kaze:" Misu sina Boska Tomica u Beogradu pretukli u skoli, slomili mu kicmu".."Kako se to desilo"? -upita majka potreseno, iako je vec nesto cula. Bosko Tomic cuveni revolucionar Mlade Bosne je kum porodice nase majke."Pretukli ga neki djaci, nesto je kazo bolan, izgleda da je reko da je i Tita i Staljina stvorio Bog , ajde ba". Svi prisutni  utuceni gledaju bez muka ispred sebe, ne ispituju dalje. Onda prozbori prestraseno jedna zena :" Bosko Tomic je ljuta  reakcija". Na to Velina sestra nadoveza skruseno:" Bosko Tomic je srpski patriota, oni ga lazno proglasili za verskog fanatika, nacionalistu". Strah se uvukao u kosti, svi cute, predjose na druge teme razgovora.

Ovaj strah me zbog necega potseti na strah u Ljuboviji za vreme nemacke okupacije.

(Napomena: Bosko Tomic 1895-1970  je bio profesor gimnazije i pisac, za vreme Austrougarske je bio u istom razredu u tuzlanskoj gimnmaziji sa Gavrilom Principom, bili  su  kumovi, B.Tomic je bio sekretar tajne skolske organizacije Mlade Bosne, a G.Princip je bio clan. Bio je osudjen  na 11 godina robije posle atentata na Princa Ferdinanda 28 juna 1914 godine, celo vreme rata bio  u austrougarskim kazamatima. U Kraljevini Jugoslaviji je zavrsio studije i predavao  srpsko-hrvatski i jugoslovensku knjizevnost u III Muskoj  gimnaziji, bio je u to vreme zadojen levicarskim idejama, zbog cega je imao izvesnih blazih politickih teskoca.Videci kompromitovanje ideje komunizma u SSSR-u, 1935 dozivljava konverziju, okrece se veri, istoriji, naciji.

Odigrao je ulogu u Pucu 27 marta 1941 godine. Okupaciju Nemacke je proveo mahom u logoru na Banjici.

Kada su dosli komunisti 1945 drzan je  u petnaestodnevnom  kucnom pritvoru od oficira sovjetske NKVD, bez hrane, sa revolverima na celu, osedeo je potpuno za 20 dana ispitivanja. Nastali su novi progoni od strane titoistickih vlasti.

Sudbina profesora Boska Tomica je sudbina srpskog intelektualca-patriote, njih svi progone, i Austrougari,  Nemci, i sovjeti i jugoslovenski komunisti.

Njegov sin Slobodan (1923) je bio za vreme rata dve godine na prinudnom radu, zatim na Sremskom frontu, 1945 godine osudjen na kaznu zatvora od sest  meseci, stalno proganjan, mladji sin Misa januara 1947 godine je  pretucen u skoli, slomljena mu kicma, cerka Natasa 1953 godine smestena nasilno u ludnicu posle istupa na skupu studenata na Arhitektonskom fakultetu kada je javno kazala da je njen otac stvarao Jugoslaviju, a da ga sada progone.

Slobodan je  1961 godine preko Svajcarske emigrirao za Kanadu gde i danas zivi.sa porodicom. Profesor Tomic je bio proganjan do smrti).

Saga o..icima-d1-Avgust -1947- Nada u Decijoj klinici u Tirsovoj ulici u Beogradu.

Sestra Nada je jednogodisnja beba, razbole se, lekari  kazu  da treba da ide na lecenje u Deciju kliniku u Beograd. Mama odluci da i ja idem sa njima .

Otsedosmo kod tetke Mire, mamine sestre, u ulici Kralja Vladmira na Vozdovcu, gde ona stanuje sa njenim muzom tecom Ostojom. Oni nemaju decu. Teco Ostoja povisok i snazan crnomanjast covek, je iz Srebrenice, poznat je kao veseljak, stalno peva, sali se, teco Ostoja lici na  glumca  u pozoristu. Tetka Mira je susta suprotnost, mirna, razumna. Mozda to i cini njihovu bracnu zajednicu solidnom.  Kuca je u dvoristu, mala prizemljusa, ali je u njoj udobno. Njihov stan je razrusen za vreme bombardovanja Beograda 6 aprila 1941 godine, iznajmili su ovaj stan  od nekog rodjaka koji se zove Veljko.

Teco Ostoja radi u nekoj prodavnici, kaze  kod Slavije, on je tamo sef, povede me negde, teco Ostoja me  upoznaje sa Beogradom koji je divan grad, obasjan suncem, vidim padine sa klupama na kojima sede  veseli mladici i devojke, glasno se kikocu,  jure deca. Pokaza mi neko povece brdo:" Divota, ja zapucam odavde preko Kumodraza peske sve do onog vrha Avale". Naviru mu secanja:" Kada sam  dosao za kalfu iz Srebrenice 1924 godine,  mucio me gazda, bio sam nemiran, pravi catal, obesi me za gvozdenu celenku za noge da visim. Iso sam na Savu kod Ade Ciganlije da gledam splavove koji  su dosli niz Drinu do Sapca a odatle Savom do Beograda, plako sam ko malo dete od srece, to me potsecalo na rodni kraj". Na zgradi gde je prodavnica na Slaviji ( Napomena: Sada se tamo nalazi restoran Mc Donalds), na zidu pise cirilicom"MIN NET".Taj natpis sam spazio na mnogim zgradama u Beogradu. Teco Ostoja spazi moju radoznalost :"To na ruskom znaci NEMA MINA. Rusi kada su oslobadjali Beograd su svaku kucu proveravali na mine".

Tetka Mira je srednjeg rasta,  svetlo smedja, mnogo je dobra, presretna sto smo dosli,  sa njima je  tetka Milena,  razvela se u Srebrenici, nesto nije islo. O tome nece da govori.

Skuvase kafe, okrenuse soljice da gledaju u njih, dok cekaju da se osuse, tetka Mira ponovo spomenu :"Miso kuma Boska Tomica nepokretan". Cika Veljko prosapta:" Bosko Tomic je  nacionalista". Razgovaraju jos o kumu Bosku Tomicu. "Isterali kuma Boska iz skole, kazu da je reakcija"-uzdahnu tetka Mira rastuzena, i odjednom ucuta. Tetka Milena bleda, sva zadihana, unese se mami u lice:" Zoro, Miso  kuma Boska ne moze na noge, dr Veselin Savic ga smestio u kliniku". Cika Veljko dodirnu mamu rukom za rame:""Zoro, pripazite ti i Milan sta pricate pred decom. Ti ne bi trebao ovo da slusas"-pokaza rukom na mene. Tetka Milena gleda u zemlju, skoro muca:" Profesor Tomic je Mladobosanac zadojen idejom Jugoslovenstva.Video je u Jugoslaviji sve Srbe ujedinjene pod jednim krovom, ali je i veliki slovenofil, Jugoslavija je za njega bila pravo resenje za sve juzne Slovene".Cika Veljko tuzno klima glavom:"Bosko je bio ogorcen na pojedine austrougarske sluzbenike slovenskog porekla u Bosni, divio se onima koji su bili hrabri da barem daju topao  osmeh potlacenoj slovenskoj  braci u Bosni, a prezirao je one kajisare koji su dosli  Bosni da se bogate, da kinje , da se nasladjuju mukama svojih slovenskih saplemenika".

To se mene ne doseze narocito,  meni je  lepo, najbolji sam djak, omiljen medju drugovima, otac je direktor, imamo lep stan, svi smo  zdravi, veseli. Stalno mi je u  secanju pesma" Drug nam Tito  borac za slobodu, vodi narod svoj". Ova melodija ocarava, drug Tito je divan,  izgradnja, obnova, treba da ucim da dam svoj doprinos. Na pismenom zadatku  iz srpskog sam nedavno dobio peticu. Sjaj , sunce, velicanstveno. Uciteljica je svima procitala moj pismeni, :" Napravicemo hidrocentrale, zasijace nasa sela, obnovicemo porusene puteve i mostove, izniknuce fabrike, skole, bolnice, stanovi, nas vodi nas drug Tito".A ovo sto oni pricaju? Valjda ima neki razlog, to je revolucija, a nece to vecito trajati, bice im bolje. Mali sam -ne razumem.

Teco Ostoja se nije slozio sa Veljkom:" Ama  nije to Veljko zato sto je Bosko Tomic prico pred njegovom decom, pa ih izazvo protiv rezima, to je mnogo slozenije.".Veljko cuti, uzdrzava se da odgovori.

Saga o..icima-e1--14 avgust 1947 god- Poseta ujki Vladi Beatovicu

Silazimo peske niz neku siroku dugacku postrmiju ulicu , samo projure nizbrdo tramvaji besno zvoneci,  dole na dnu neka siroka zgrada kao zid zatvorila strmu ulicu ."To je Zeleznicke stanica, secas se tu smo dosli vozom neki dan"-kaze mama. Ona je nestrpljiva, idemo u posetu ujki Vladi Beatovicu, bratu baka Save, i ujni  Radojki, njihovim sinovima Misi i Dusku,  koji stanuju negde dole kod Save, mama rece da se ulica zove  Karadjordjeva. Velikim mostom  preko Save, sa visokim masivnim gvozdenim lukovima naidje veliki kamion, na njemu ceo avion. Cimnuh maminu ruku da vidimo avion, "Nema vremena"-povede me brzo. Avion  zamace presirokom ulicom  ka  Zeleznickoj stanici.

Porodica ujke Vlade stanuje u velikoj sivoj zgradi, popesmo se visoko uz stepenice,  ujko Vlado  lezi u krevetu, u ruci drzi maketu Ajfelove kule napravljenu od drveta, nesto radi sa njom, ujna Radojka sprema kafu, dva sina Miso i Dusko igraju saha. Iako su zabrinuti,  presretni su sto smo dosli.

Ujko Vlado omrsavio i iznuren, ali se vidi da je po prirodi stamen, izduzio se kao prostac od vrha do dna kreveta,  zbog necega utucen viri ispod jorgana, kao da se krije od nekoga, ali ipak ima snage da se smeska radostan zbog nase posete. Nasloni se na lakove, hoce da ustane, kao da se ne miri sa nekom njegovom nama nepoznatom tegobom. Ujna Radojka je dezmekasta,  gleda nas prevremeno namuceno lice, tuzno pokaza  rukom na maketu u ruci ujke Vlade:" Narucio mu neki franuscki diplomata". Ujko Vlado skoro ukocen, pogleda mutno u nas, stalno ponavlja skoro monotono:"Joj moje Zore, joj moje Zore". Onda se okrete na stranu, nesto ga muci, poce da drema, kao da hoce da prikupi snagu. Nije mi jasno, kako je sreo tog stranog diplomatu. kome pravi tu maketu? Otkud on sa stranim diplomatama?  Pa to je  delikatno druziti se sa kapitalistickim diplomatama.

Ujna Radojka povuce mamu u stranu i poce da joj sapce:" Joj Zoro moja, Vladu progonili Nemci za vreme rata, kad dodjose ovi bijo  6 meseci u istraznom zatvoru u Tuzli, onda u Loznici, propo je tamo, oboli od tuberkuloze."Oborila glavu stolu, vise jeci nego li sto govori :" Progonili ga Nemci za vreme rata , okrivili ga da je kao upravnik Doma za nezbrinute u Banji Koviljaci cuvao komunisticke ilegalce, uhvatili ih Nemci, on nije znao" Cu se kako ispi gutljaj kafe, ujna Radojka zaplaka, skoro zarida :" Sad ga ovi  optuzili da je saradjivo sa Nemcima, a on bio cist ko suza, onda Nemci progone, sada ovi, postene Srbe niko ne voli.".

Ujko Vlado se opet kao osokoljen osloni na laktove, bolna grimasa mu zgrci lice, vidi se da je sve cuo, hoce da kaze nesto ali  ga stegla neka knedla u grlu, taman da kaze, mora da proguta, ustade, kaze da mora do klozeta.Vrati se beo u licu, omrsavio kao freska, a bio krupan covek. Leze u krevet, pokri se, onda nadje snage da prozbori:" Sve se na nas Srbe okomilo, sta smo sve pretrpeli od Austrougara, od ustasa, Nemaca, sada nevin  stradam." Mama mi rece snuzdena:”Idi tamo u drugu sobu,  igraj se”. Znao sam da ne zeli da slusam ove neugodne politicke razgovore.  Ipak sa strane radoznao pratim sta se govori i desava. Ujkui Vladi zasuzise oci mu , obrisa ih rukavom kosulje :" Borim se nevin za pravdu ko sluga Jernej, ko kmet Siman, tek sad razumem sta su sve pretrpeli otac i stric u austrougarskim logorima, kao "veleizdajnici", i oni su prosli ko i ja kroz Tuzlu".

Strecnuh se zbog necega na rec Tuzla, setih se da je i ujko Veljo 1941 sproveden iz Zvornika u Tuzlu pre odvodjenja u Jasenovac. Nesto mi se slaze u glavi, na razlicite nacine izgovaram ime grada Tuzla, imam obicaj da tako obrcem red slogova u recima, poceh igru: Tu, onda Zla, nesto srocih da je ona zla. Ko, koja ona? "Necu da pricam pred detetom"-  pomilova me pogledom ujko Vlado, "bice njima deci mozda bolje, ja to necu docekati..Nama je sudbina da stradamo, da se borimo za pravdu".Kada god pogledam  ujku Vladu, setim se prica o  nadaleko poznatom  bosansko-hercegovackom borcu  za pravdu Vasi Ericu, on je Ludmerac, od Bratunca. Kakva slucajnost, ujko Vlado se raskravi, zivnu, sede , ujna Radojka mu stavi  jastuk pod ledja. On se prosto preporodi, vrati mu se snaga, kao da mi cita misli saopsti istinsku pricu:" Vaso Eric je ceo zivot sluso mudre i stitio nejake, rodjen 1844, umre 1932 godine, bio u odmetnistvu pre dolaska Austrugarske 1878, vratio se iz sume ubedjen da ce biti bolje, da ce se brzo resiti agrarno pitanje i kmetovska selista vratiti onima koji ih obradjuju.Videci da se nepravda nastavlja kao  pod sultanom, Vaso nastavi borbu i protiv nove birokratije i nepravdi, kritkovao je aneksiju, povezao se sa majorom Kostom Todorovicem, preziveo ratove, albansku golgotu, prosao banjalucki proces za veleizdaju. Ipak dozive duboku starost. Mene satrese u Tuzli". Opet klonu, poblede, ujna Radojka mu dade neki lek.

Ne shvatam uopste o cemu se radi.

Mama cuti tuzna, ali ocigledno da ni ona ne moze da razume, kako je moguce da ujku Vladu progone i Nemci i nova  vlast. Kao da cita njene misli ujna  Radojka nastavi utuceno:" Zoro, ovi danas ne vole mudre postene ljude jer mudri vide sta nam se sprema, nije dobro Zoro, sve najgore"

Ujko Vlado opet uze maketu Ajfelove kule. Nada mu sija na licu. Setih se podatka iz Sveznanja, Ajfelova kula u Parizu je omiljeno mesto za samoubice. Ovaj njegov rad ocekuje strani diplomata.

Saga o..icima-f1- 15 avgust 1947 godine- U poseti ujki Djordju i ujni Ivki Beatovic
                                                                         
Baka Sava je danas doputovala iz Bratunca, banu zivo u stan cika Veljka na Vozdovcu, drzi u ruci mali zuckasti kofercic. Istog trena se setih kako smo baku Savu sreli za vreme rata u bezaniji u sumi u Rujevcu iznad Uzovnice, pitao sam se tada:" Kako da baku Savu sretnemo bas u ovoj sumi u ovolikom prostranstvu? Mali je ovaj svet"? Baka Sava sva presretna kaze da hoce ovaj boravak da iskoristi da poseti sve njene Baeatovice u Beogradu.

Idemo prvo kod Djordje Beatovica, njihovi ocevi su braca. Baka Sava ide ispred nas stepenicama, zakuca na vrata stana, otvori  vrata ujna Ivka supruga ujke Djordje, kliknu radosna sto nas vidi, izljubi se sa bakom i mamom, onda me poljubi glasno u obraz  uzvikujuci moje ime. Ujko Djordje i ujna  Ivka  Beatovic imaju dve cerke nasih godina, Miru i Bubu. Sapucu kada govore, prestraseni su zbog necega. Ujna Ivka je Hrvatica, povisoka  crnomanjasta  zena markantnih crta lica, bliska je rodjaka cuvenog vajara Mestrovica, ujko Djordjo je visok , koscat i lep muskarac.Iako je dvadesetak godina stariji od supruge, to se ni po cemu ne da zapaziti. Nadaleko je poznat po svojoj otresitosti i razumnosti."Hercegovci su najbistriji od svih"-cuo sam nekoliko puta od raznih ljudi.

Ujna Ivka ima obicaj da kazuje kako je za  vreme rata izvlacila partizane iz nemackog zatvora, "Leku smo spasavali ( Aleksandra Rankovica)"-znacajno dize ruku u vis. Nije mi jasno kako su oni za vreme rata spasavali danasnjeg visokog drzavnog rukovodioca. Saznao sam od mama jos ranije da je sestra ujke Djordja Desa  udata za uticajnog Carapu, on je u Kraljevini Jugoslaviji bio ambasador u Nemackoj. Jednom mi je njihova cerkica Mira pokazala sliku svoje tetke Dese u Berlinu, drzi kameru. "Pa to su neki vrlo znacajni ljudi, kao neki americki kapitalisti"-pomislih. Carapa je za vreme Drugog svetskog rata bio vazna licnost u Nedicevoj  policiji. Prema onome sto sam cuo od Beatovica on je spasavao Srbe i druge nevine zrtve progona. Cuo sam vec ranije da je posle rata izbegao u Ameriku, da imaju sina.

Ujna Ivka grli  mamu, jako je voli,  gleda je pravo u oci :"Zoro, sta komunisti cine Djuki ( Djuka Dunjic je sestra ujke Djordja) i Viti (njenom muzu)". Ujna Ivka se u trenu rastuzi:"Necu jos dugo, bolujem od vise bolesti".

Ujna Ivka nace pricu o ujki Dragi Beatovicu, bratu bake Save. Setih ga se odmah, to je onaj sto je za vreme rata dosao sa njegovom cetom partizana u Uzovnicu kod dede i babe, kad su bombadovali ruski avoni, zatim smo ga ponovo videli kad smo se selili konjskim kolima u Loznicu 1945. Ostali su mi  u secanju njegova izduzena vitka figora, crna kosa, i njegova nenametljiva mudrost. Svi radoznalo gledaju  ujnu Ivku, nestrpljivi da cuju o ujki Dragi Beatovicu. Kad cu njegovo ime baka Sava se uspravi  poce da slusa vrlo pazljivo ujnu  Ivku.."Spasismo Dragu iz logora u Sapcu". Saznah iz dalje price meni dotada potpuno nepoznatu ratnu sudbinu ujka Drage, bio je u partizanima, uhvatili ga Nemci i smestilu u zloglasni zatvor u Sapcu. Jednog dana ga iznenadno pozove u kancelariju licno upravnik sabackog zatvora, ujko Drago pomislio na najgore. Ovaj prvi upita uljudno ujku Dragu:" Znas li ti Drago Beatovicu Carapu"? Ujko Drago klimnu glavom. "Dosla je naredba da te odmah oslobodimo, ali uz tvoje cvrsto obecanje da pristupis  cetnicima, da vise nemas nikakve veze sa partizanima". Ujko Drago obeca. Ali cim ga oslobodise, on se brze bolje vrati u svoj partizanski odred. Odanost Carape rodbini svoje supruge, njegova zelja da pomogne dobrim ljudima, su za mene  bliski herojskom cinu. Ujna Ivka se opet oglasi  tuzno:" Nema nesto Drage, sada je on drmator"..

"Doso bi on Ivka da sme, ne sme bolan Ivka, kad bi se nesto zauzeo nestalo bi ga"-brani  baka Sava svoga voljenog brata.

Gledam ujku Djordja, jos uvek lep muskarac. Setih se razveseljen price u Bratuncu da se u njega bila smrtno zaljubila lepotica Fatima, cerka nekog istocno-bosanskog hodze,  nema nista od ljubavi -vera brani, jedva je odvratili da ne skoci u Drinu sa mosta na Staroj Ljuboviji. Iako je ujna Ivka otresita i privlacna zena, iako je oko  20 godina mladja od ujke Djordja, razlika u godinama se uopste nije opazala , cak je ujna Ivka sa nezadovoljstvom zapazala u prolazu poneki topao zenski pogled bacen u pravcu ujke Djordja, ali je ipak laskalo njenoj zenskoj sujeti da spazi  kako mlade i lepe zene gledaju njenog muza, jedna neki dan samo prevrnu ocima kada ga vide na Cvetnom trgu. Ujko Djordjo je neobican covek, iako nema visoke skole, poseduje ogromno znanje i  iskustvo.
------------------------------------------------------------    ----------------------------------------------------------------

Ujko Djordjo voli da se priseca kako je nekad bilo u Bratuncu :" Kada su Beatovici dosli u Bratunac 1898 bese svega pet kuca, Vuk Zivanovic je stanovao u svojoj kuci koja jos postoji, "Begov han " je bio gde je sada kuca svestenika Srboljuba Blazica . Na mestu gde je sada kuca Vlajka Zarica  imao je Avdibeg Rustanbegovic stale i supe, jednu od ovih supa dade mome ocu koji je popravi za stanovanje, dodje nasa porodica, imalo je samo jedno odeljenje, a na sredini ognjiste iznad koga su bile smestene verige, na ognjistu je lozena vatra, na kojoj se kuvalo i peklo, i oko koje smo se grejali, jer smo svi spavali u istom odeljenju. Posle iz Zanjevice dodjose u Bratunac Luka i Mile Savic, Mico i Gavrilo Roncevic.".  "Jes, bas je tako bilo Djordjo, dao nam je bio Avdibeg tamo da zivimo"-seti se  veselo baka Sava.

Zapazio sam da baba Sava i tetka Milena ime Avdibeg Rustembegovic izgovaraju sa nekom poniznoscu koju se trude da suzbiju, koje se cak potajno stide.  Baba Sava kada kaze naziv sela Suha, prosto slovo H proguta, izgovori kao Muslimani. Htedoh da zamolim ujku Djordju da jos prica, ali on to uradi pre nego sto mu to rekoh. Znam od ranije da mamina rodbina voli da evocira uspomene iz proslosti :" Dodjose u Bratunac medju prvima Mujaga Buljubasic trgovac, Djordjo Nikolic pekar, Djordjo Kostic sajdzija, Stefan Sabo kovac, Huso Dizdarevic kafedija, Marko Ciric loncar dodje negde iz  Juzne Srbije, Drago Micic iz Podcausa". Ujko Djordjo se nasmesi, kao da hoce da se malo nasali:" Huso Dizdarevic je doso iz Srebrenice, bio je nezenja, imao je malu kafanicu , a prodavao caj i kafu, zimi salep a leti himber-(zasladjena cista voda i zafarbana nekom crvenom bojom), kafana je imala tri prozora, mesto stakla bese na prozorima zalepljena hartija pendzerlija. Pod  u kafani je bio od zemlje, bila su dva stola sa nogama ukopanim u zemlju, okolo stola drvene klupe ukopane u zemlju, u jednom cosku Huso je imo svoj krevet i posteljinu na kojoj je spavao, u ormanu dzezve i fildzane, za vratima je drzao kantu za vodu, kod kante obeseno plehano lonce  iz koga su musterije pile vodu i sami se sluzili". Svi netremice gledaju u ujka Djordju, vidi se da ih to sto on govori jako zanima. Ujko Djordjo zastade, pojavi mu se zagonetan osmeh na licu, hoce da kaze nesto zabavno, kao da se ustrucava, gleda u nas decu, najzad progovori : " Huso je bio zenomrzac, ali se hvalio kako sanja ponekad lepe zene. Kad mu se to desi ne otvara radnju pre 9-10 sati". Ujna Ivka se na ovo slatko glasno nasmeja. Baka Sava uzviknu: veselo"Kako se svega sjecas Djordjo Boga ti"

Onda se ujko Djordje opet uozbilji. Sve glave mu se opet sa paznjom okrenuse:" Svet se promeni, ljudi se izmenise, pozaboravljase zasluge ranijih generacija, moj otac je otvorio prvi ducan u Bratuncu, asortiman bi uzak, kafa, secer u glavama, glave su umotavane u deblju plavu hartiju koja je upotrebljavana kao lek, bilo je u prodaji zejtina, sveca lojanica,  gasa-petroleuma za osvetljenje, konjske potkovice i ekseri,  koji su izradjivani u Varesu. Mnogo se prodavala hartija pendzerlija, kalaj, nisador, bilo je luca za osvetljenje, trava rosanija se prodavala kao caj protiv gujavica-pantljicara. Muslimani su kupovali bur u zrnu, stavljali ga u tabut  i odelo meita (mrtvaca) prilikom sahrane, a hrmzu su upotrebljavale muslimanske zene za skidanje dlaka, muslimani su narocito kalajisali posudje. Sve do 1907 se merilo na oke i arsine, mnogo je bilo nepismenih oni su se sluzili rabosem".

Opet zastade, kao da ga mrzi da prica i da se seca. Ujko Djordjo se priseca potresen:" Kada na Vidovdan 1914 ubise u Sarajevu princa Ferdinanda nastade muk u Bratuncu, svi se povukose u kuce, zatvorise radnje, pojavi se vojska, zandari na konjima, mene uhapsise i pravo u zatvor .Pred objavu rata Srbiji 26 jula 1914 dovedose u zatvor i moga  oca Pavla, Vlajka Zarica i druge vidjene ljude. Onda nas povedose u srebrenicki zatvor, dok nas vode kroz Bratunac istrca  majka Gospava vristeci,  suckor je udari kundakom u grudi, ona pade na zemlju". Znao sam da je Gospava majka ujke Djordja kasnije obesena u Tuzli, zato sto je pomagala srpske komite. "Majku vise nikad nisam video. Mnoge Bratuncane i Srebrenicane iz okoline su oterali u logor u Arad, tesko je zamisliti sta su nasi pertrpeli. Prvo ih sve sproveli u Tuzlu". Strecnuh se, opet Tuzla."Onda u Bosanski Brod, u karantin, odatle ih transportovali vozom u Arad, Sapronjek i druga mesta, usput su ih na zeleznickim stanicama pljuvali, cupali svestenicima brade, kamenovali vagone. U Aradu su oko 5500 zatvorenika strpali sve u nezdrave smrdljive i memljive pretrpane barake koje su ranije sluzile za kolericne bolesnike,  bili su po nekoliko dana bez vode i hrane, nemajuci gde da legnu niti cime da se pokriju, necistoca je bila uzasna,  insekti  su gamizali preko tela, nuzdu su morali vrsiti u istim prostorijama.Onda su poceli da daju hranu jednom dnevno, polutrulo meso je trpano lopatama iz klanica u prljave vrece. Ubrzo se pojavise svakojake zarazne bolesti, porazboljevase se, pocese masovna umiranja, mrtvi su lezali pored zivih, mrtvace bi ujutro skupljali na gomile  a onda kolima vukli na groblje, izgleda da je polovina poumirala. Ljude su kaznjaval, okivali, tukli ".

Ovo su za mene  nova  i bolna  saznanja, nisam znao da je tako tada bilo. Ali sam video uzase Drugog  svetskog rata. Jasenovac je bio i gori, tamo su ujku Velju i maminog ujaka Ranka Beatovica ubili maljem na Svetog Savu 1942 godine, a koliko su majkine rodbine ustase poklale ?

Duboko sam ubedjen da ce nova vlast sve dovesti na svoje mesto, da je nasem narodu osigurana sjajna buducnost. Nas vodi nas vodja drug Tito. Ako sada ima nesto sto nije dobro,  tako mora biti, to je revolucija, sada se to cini da sutra svima bude bolje.
--------------------------------------------------------      ------------------------------------------------------------------

Odosmo kod ujke Mirka , on  je brat bake Save, bio je cetiri godine u nemackom zarobljenistvu, povisok, krupan, izrazito  plav  covek,  grli nas sretan. Ali i  on deluje skruseno i utuceno. Osecam oko njega i u njemu neki ledeni strah. Opet se setih  maminih reci da su se svi oni koji su bili u nemackom zarobljenistvu  otuda vratili  izmenjeni zauvek. Ujko Mirko je neobican po tome sto je krajnje dobrocudan, krotak je kao jagnje, voli mamu i nas kao svoje najrodjenije. Ali je nekako obespomocen, kao ukrocen, obezvredjen. Plasi se nove vlasti.? Ili je to posledica zarobljenistva? Otkud kod nekih ljudi takav strah, ili nezadovoljstvo novom vlasti? Da nisu sami nesto skrivili svojom nepromisljenoscu? O cemu se tu radi? Zasto njih progone? Zbog opstih interesa zrtvuju se pojedinci. Mozda oni i ne znaju da su neka smetnja? Oni su nevini, zato ce ih kasnije  rehabilitovati. Kao da nasa vlast zbog necega namerno zrtvuje svoje ljude.? Jednom sam cuo jednog politicara  u Krusevcu da je kazao:”Revolucija guta svoju decu”.

Mama hoce  malo da ohrabri  ujku Mirka, poce da mu prica o Bratuncu i Srebrenici, mama se raspolozi, seti se devojcica dece madjarskih sluzbenika kad je bila vrlo mala jos za vreme Austrugraske, igrala se sa njima, mama odjednom na moje veliko iznenadjenje dirnuta otpeva razdragano pesmicu na madjarskom. Mama mi je izgledala  neobicno, navikli smo da nam peva omiljenu dalmatinsku pesmu "Lipe li su nane mlade Kastelanke". Mama cak zna pomalo madjarski, to uopste nisam znao.

Znao sam da ce ponovo poceti da se potsecaju. Ujko Mirko zivnu :" Cudna vremena, o tempora o mores"."Sto bi gore to je dole, doziveh cetvrtu vlast. Secam se u Begovom cardaku gde je sada vasa kuca u Bratuncu bila skola, imala veliki pecat latnicom OSNOVNA SKOLA SUHA. Menjali se ucitelji, Gnjatic, Lazarevic, Efendic, Markovic, Beata, Kicovic, Loncar, Ferhatbegovic, i drugi. U skoli je bio samo jedan ucitelj za sva cetiri razreda, svaki djak je nosio svoju torbicu u kojoj je bila mala crna tabla za pisanje, spuzva i pisaljka, djaci su dolazili peske iz najudaljenijih sela. Ocenjivani smo kartama, crvena je bila za odlicne i vrlo dobre, zelena za dobre a bela za dovoljne i nedovoljne. Djordjo bese nemiran, dobijo je cesto packe, ali je bio najboji, stalno dobijo sve same crvene karte.".

"A odakle je deda Vlajko Zaric"-radoznao sam odavno. "Vlajko je iz Slapasnice, naucio kovacki zanat u Bratuncu ,obavljao je vazne kovacke radnje na izgradnji mosta na Drini kod Stare Ljubovije .Vlajko je bio zatocen, na robiji u Aradu."Mama spomenu prisustvo u Bosni Slovenaca, Ceha, koji su dosli i tu razvili njihove zanate. Ujko Mirko se prenu:" Jes, secam se Nikola Vuckovic penzionisani zandarm je vodio gostionicu, imo neobicno cestitu sestru Kristinu, udade se za naseg druga Ivana Marsaleka, imali su sinove Dragu, Milana i Cedu ". Ujko Mirko zastade."Setih se, kazu da od Drage Marsaleka nema nikakvog glasa, nestade u ovom ratu, Cedu ubise nemacki vojnici u Bratuncu 1942 godine, cujem da  Milan Marsalek zivi ovde u  Beogradu ". Ujko Mirko isprica mami nesto o carskim sluzbenicima, sto me je jako zanimalo:"Marsalek nije Srbin, ali je volio Srbe. Bilo je sluzbenika Hrvata, Ceha, Poljaka, Slovaka, koji su gajili naklonost  prema Srbima kao slicnim . Ali je  bilo mnogo onih koji su bili dosli u Bosnu da se obogate, neki su bli bezobzirni, sebicni, ili su kinjili nezasticene stanovnike Bosne.".Nije mi jasno, u skoli ucimo o Slovenima, da ih volimo. Kako oni Sloveni a tako se ponasali prema Srbima i Muslimanima u Bosni tada? -rekoh  ujki Mirku. "Oni nisu bili pravoslavci kao Srbi"-rece mama."I drugaciji im je mentalitet,  vise lice na Svabe"-izjasni se ujko Mirko. Pa i kod nas ima mnogo plavih-razmisljam.,ujko Mirko je plav kao Nemac. Ali zakljucih secajuci se ceskih i poljskih filmova da su oni ipak plavlji od nas. Ujko Mirko se nasmesi lukavo:" Nije njima bilo vazno krvna slicnost sa nama, nego da se ulizu Austrijancima, Hrvati i Slovaci u Vojvodini vise vole Madjare koji nisu Sloveni nego li Srbe". Austrougarska je imala i dobrih stvari, ali joj je bilo glavno da sto duze zadrzi vlast nad Bosnom..Zavadi pa vladaj “

Saga o...icima-g1-Avgust 1947 god-Ulica Kralja Vladimira u Beogradu

Ulica Kralja Vladimira je lepa, na brdascetu je, ima blizu poljance gde se  igram sa decom krpenjacom, beogradska deca su vrlo vragolasta. Cika  Veljko se neprestano sali, i on je  negde otuda sa Drine, iz Bosne .Tako me potseca na  maminog tecu Savu iz Bratunca, koji me je za vreme  poseta golicao ispod  brade uzvikujuci :"Ovde kisa ne pada".

Odvedosmo Nadu u deciju kliniku, tamo iznad Slavije, lep suncan dan, toplo, mama je zabrinuta, zao nam je da se odvajamo od nje, beba place, lekar kaze da ce sve uciniti, da nije nista ozbiljno. Sidjosmo na Trg Slavija, valja se reka fudbalskih navijaca, jedni vicu Partizan, drugi Zvezda. Kao vise bujica, grupe navijaca se ulise kao vise recica u jednu povecu ulicu , pohrlise nekom stadionu na utakmicu.

Beograd je prelep, na brdascima, strme ulice idu kroz parkove, deca i mladi sede na klupama u zelenim parkovoma punim drveca, sanjam da i mi dodjemo u Beograd, nas glavni grad, da  zivimo u njemu

Od Decije klinike ide neka dugacka ulica okomito nizbrdo, dole se nazire pozar sunca na zelenozutoj   reci  Savi.  Kad god vidim Savu, setim se, pa Drina se uliva u Savu, pa to je dobrim delom Drinina voda, to me ucini sretnim, osetih blizinu rodnog kraja. Kako je divan Beograd. A blizu je rodnog kraja, pa to je divno. Jedna druga siroka velika ulica se spusta nizbrdo, dole se vidi Zeleznicka stanica, setih se da smo tu dosli u Beograd, dole iza nje stanuje ujko Vlado Beatovic. Zeleznicka stanica je sura tajanstvena  zgrada. Secam je se jos iz ranijih proputovanja Beogradom.
.

h1--4.9. 1947-Krusevac-Obljubljivanje mrtve  ljube Vojvode Prijezde od Stalaca.

Tatini  radnici i sluzbenici su ljubazni i prijateljski nastrojeni, otac uziva veliki ugled  koji je stekao svojim radom i strucnoscu, svojom pravicnoscju i cestitoscu. On je  direktor iako nije  clan KPJ, culo se sa razlicitih strana  da su nasoj vlasti sada potrebni strucnjaci da izgradjuju razrusenu domovinu, da svi treba da se ukljuce, da se zahteva samo lojalnost-nista drugo. Narocito su  zanimljivi  strazari.Duvanske stanice. Vecinom su iskreni i odani ocu. Ali ih ima par namrstenih, predostroznih, rezervisanih. Da nije to kao u Zitkovcu surevnjivost, jer otac nije mestanin? Ili su to saradnici nekih krusevacih mocnika?

Jedan radnik iz okoline Krusevca dok sedimo sami  pred velikim magacinom,  pokrupan sredovecan covek prerano osedeo,  prica mi kao profesor istorije o ljubi Vojvode Prijezde kako se bacila sa Kule Stalaca grada u Moravu, izvrsila  samoubistvo da  ne padne ziva u ruke Turcima. Pogleda me znacajno procenjujuci da li s'obzirom na moje godine to moze da kaze:" Prijezdina ljuba je  bila toliko lepa, da kada su je mrtvu nasli u pesku u  Moravi, nasukanu na sprud,  obljubili je mrtvu"..

Saga o..icima--Novembar 1947 - Krusevac, neki cudni ljudi

Kod T...... skolskog druga, ridjog i uvek nasmejanog, dolaze prijatelji njegovog oca. To su  neobicni ljudi. Igrajuci sah sa mojim drugom, trudio sam se da  shvatim ko su oni? Sede, piju kafu, ili rakiju, razgovaraju, mezete..

Vidjao sam ih i ranije, oni  su drugaciji od ostalih Krusevljana, kao da nisu odavde, neki svetski ljudi, da nisu stranci? To su neka gospoda, iz nekog velikog dalekog grada, cini mi se cak da govore stranim jezikom, iako razgovaraju na srpskom, jedan izgovari rec “pekara”,  "r" zazvuca grleno kao kod Francuza.

Govore tiho, ne mlatarajuci rukama. Jedan od njih, profesor srpske knjizevnosti i francuskog jezika, francuski djak, saznah da je spanski borac, rece vazno:" Treba zidati a ne rusiti. Mi zajedno sa drugom Titom treba da gradimo zemlju, obnova i izgradnja, isusicemo mocvare, izgraditi srusene mostove, omladina na radne akcije,  svi da zidaju." Jedan drugi , saznah da je teolog uze rec:"" Brate, da se zida ali treba verovati u Boga, velikog neimara svih svetova. Tito je nas vodja, KPJ vodi ovaj narod, ali postoji nesto sto nije razjasnjeno".

Onda se umesase i drugi. Izgleda da ne ide jedno sa drugim, izgradnja novog drustva, zidanje bolnica, sa verom u Boga. Neki poguren cikica  uze rec:":" Mi smo komunisti, ateisti, to koristimo kao nas koncept vladavine, ali dozvoljavamo da postoji  vrhovni zakon, zakon vrhovnog graditelja. Na kraju mi koji gradimo ovu sretniju planetu, mi smo  svi braca, uz naseg druga  Tita". Zastade i dodade:"Sada da govorimo umesto "brate"-"druze", budimo konspirativni". Cikica nas pogleda ljupko udubljene u sahovske zamke. Jedan drugi, sudija, sa malom bradicom, lukavo pilji oko sebe,  engleski  djak , lasno i stalozeno se obrati prisutnima:" Mi koji gradimo slobodni svet, mi zidari, mi smo braca, bez obzira na rasu, naciju, veru. Ama nasa braca ce nas podrzati, mi hocemo da stvorimo svet ravnopravnosti, slobode, nema tu Evropa, Afrika, Azija, svi smo mi braca. Stvorimo planetu koja ce biti divna gradjevina, mirisna basta, moralne vrednosti pre svega. Mi Sloveni smo veliki grmen, uz nas su braca Rusi, buducnost je nasa, nama nasa braca zidari iz Zapadne hemisfere zele dobro, kao i sebi, imajmo poverenje u njih, nece nas oni prevariti, oni su iskreni".

"Nije to sve bas  tako idealisticki, i Nemci su imali svoje ljude sa nama, nasu bracu, pa vidite sta bi. Ama ipak svako vuce svojoj strani. Ne bih se ja toliko naivno uzdao u nasu svetsku bracu . Svako gleda sebe pre svega "-upade jedan vrlo ugladjen gospodin meni potpuno nepoznat

"Ne smemo biti idealisti, izgradnja, zidanje novog drustva je evolucija, to je vrlo slozeno, tesko je to, moramo se surovo obracunati sa onima koji smetaju, najcesce iz neznanja, ili zato sto su zavedeni, nije vazno, nama koji zidamo svako ko  rusi je neprijatelj"-umesa je jedna sredovecna treperava zena, prava dama sa crveno obojenim noktima, jedina zena na ovome cudnom sastanku, zelene ceznjive ostroumne oci lepe zene izviru iz lica, kao sto izvor sjakti u travi  na cvetnom proplanku. Ona govori samouvereno, sigurna  u svoju moc, u svoju privlacnost.

Zagledase se pronicljivo, tajanstveni su, ulivaju neki strah, onaj francuski djak mi lici na jednog psihijatra iz filma koji se nedavno davao u bioskopu "Evropa". To su neke izuzetno znacajne licnosti u Krusevcu,  svi  od njih zaziru, klanjaju im se do zemlje kada ih vide. Oni su bili neka vrsta vlasti. Koje? Ne znam. Zbog necega me oni potsetise na politicke komesare koje sam video avgusta 1941 godine visoko u planinama iznad Ljubovija. Samo su oni onda bli mladi, ovi su stari.

Ustajuci jedan nam pridje, dajuci savete koje sahovske poteze da vucemo, na polasku rece:":" Ucite, to je najvaznije, na mladima svet ostaje. Ako zelimo da stvorimo cvetnu bastu u nasoj zemlji, ukljucimo valjane ljude, nasu decu. Nas vodja drug Tito nas vodi u svetlu buducnost, u obecanu zemlju, nismo mi sami, mi Sloveni  smo veliki, pokrivamo pola planete, ne moze tek tako neko. Nasa braca Amerikanci, Francuzi, Englezi i jos mnogi drugi, mi svi zelimo da od planete stvorimo cvetnu bastu, svet ljubavi, covek kako to gordo zvuci".

Saga o..icima-j1-1948 -Gimnazija u Krusevcu

Krusevacka gimnazija se nalazi na iskrajku centra grada, u travnatom dvoristu sa jakim i visokim razgranatim stablima, to je velika zgrada sa mnoga ucionica. Dolazak  iz Bivolja u krusevacku skolu nije se odrazio na moje ucenje, mada sam pretpostavljao da su kriterijumi ovde malo ostriji nego li u Bivolju, da je jaca konkurencija.  Dizem ruku,  pazim, obnavljam lekcije kad dodjem kuci. Opstajem odlican,  postadoh opet najbolji djak u razredu, pohvaljuju me u skoli kao primer.

Ispred meni sedi crvenokosi T......, nije dobar djak, da li je lenj, ili je neki drugi razlog tome, ne znam. Hoce da digne ruku da isprica size romana Fenimora Kupera "Crveni gusar", moli me da mu sapcem. Pristajem, on dize ruku radostan, sakrivam se iza njegovih ledja, postupam pomalo neozbiljno, priznajem sam sebi, cak pomalo nekorektno, sapcem mu odgovore, namerno pomalo groteksne, smesne, ne iz zle namere, nego da se malo nasalim. On bespogovorno izgovara sve sto mu sifliram. Ucionica se ori od smeha. On je ipak dobio najbolju ocenu od svih dosadasnjih, okrete se meni zahvalivsi juje mi se naivno. Grize me savest, nisam postupio potpuno drugarski, mogao sam da mu dosapnem mnogo bolje odgovore. Otkrivam sebe da umem da budem u ponecemu los. Ali ipak , T..je dobio vrlo dobru ocenu.To je uteha za mene. Ali nedovoljna.  Sta mi bi? Necu vise to nikada da radim.

Odmah iza mene po ocenama je onaj moj drug iz bivoljske skole, sin politicki uticajnog oca, koji se tukao sa mnom, kao osica jurisa, dize ruku, otima mi rec, ali zaostaje. Javise mu se naglo probelmi sa besikom, nekoliko puta se umokri u klupi, posramljen  moli da ide u klozet, svi vide okvasene pantalone.


k1-1948-Krusevac, Informbiro

Desi se nesto izuzetno znacajno, strasno. Ucitelji dojuce nisu mogli da se nahvale bratskog Sovjetskog Saveza i druga Staljina,  sad se sve okrenu potpuno drugacije. U skoli nam iz neba pa u rebra sada govore da je Kominterna napala nasu zemlju i druga Tita i nase  rukovodstvo, da se radi o izdaji, da su nam zabili noz u ledja.Umesto hvale, sada svi grde  Sovjetski Savez, i to  oni  isti  koji su ga do juce hvalii. Nestadose najednom kao rukom odnesene  ruske  pesme, parole,  price o drugu Staljinu, Crvenoj Armiji, nema vise ruskih filmova.

Novine javljaju da se nasa zemlja nalazi u neprijateljskom okruzenju, sve bruji o provokacijama na granicama, drug Tito grmi preko radija pozivima na budnost,  spremnost da se branimo ako zatreba, da jacamo nasu armiju, bezbednost i jedinstvo.

Uopste ne razumem o cemu se radi. Jos veca zbrka nastade u meni kada  cuh jednog partijskog agitatora Crnogorca da je Informbirovska rezolucija  prevara, price za naivne. Ne shvatam,  slozen svet odraslih-pokusavam da nesto zakljucim. Vaspitavani smo godinama da volimo Sovjetski Savez, sada ga grde. Neki moji drugovi uopste o tom ne razmisljaju, kao da se nije nista ni dogodilo.

Saga o...icima-k1-1948-Krusevac, Informbiro

Desi se nesto izuzetno znacajno, strasno. Ucitelji dojuce nisu mogli da se nahvale bratskog Sovjetskog Saveza i druga Staljina,  sad se sve okrenu potpuno drugacije. U skoli nam iz neba pa u rebra sada govore da je Kominterna napala nasu zemlju i druga Tita i nase  rukovodstvo, da se radi o izdaji, da su nam zabili noz u ledja.Umesto hvale, sada svi grde  Sovjetski Savez, i to  oni  isti  koji su ga do juce hvalii. Nestadose najednom kao rukom odnesene  ruske  pesme, parole,  price o drugu Staljinu, Crvenoj Armiji, nema vise ruskih filmova.

Novine javljaju da se nasa zemlja nalazi u neprijateljskom okruzenju, sve bruji o provokacijama na granicama, drug Tito grmi preko radija pozivima na budnost,  spremnost da se branimo ako zatreba, da jacamo nasu armiju, bezbednost i jedinstvo.

Uopste ne razumem o cemu se radi. Jos veca zbrka nastade u meni kada  cuh jednog partijskog agitatora Crnogorca da je Informbirovska rezolucija  prevara, price za naivne. Ne shvatam,  slozen svet odraslih-pokusavam da nesto zakljucim. Vaspitavani smo godinama da volimo Sovjetski Savez, sada ga grde. Neki moji drugovi uopste o tom ne razmisljaju, kao da se nije nista ni dogodilo.


l1-Avgust 1948 godine- Uzovnica-Tatin strazar Mirko Tesic

Cika Jovina i tetka Pelina cerka Ikonija se udala za Mirka Tesica, to je onaj sto je bio za vreme rata strazar u Duvanskoj stanici u Ljuboviji koju je vodio nas otac. Imao je tada svoju zasebnu sobicu, bio je sam u njoj, zimi je u njoj bubnjala pec, bilo je uvek toplo. Kada su u krugu Duvanske stanice bile razne vojske, on je prosto  nestajao, postajao je nevidljiv .Jednom trci jedan dobrovoljac, drze ga sa strane dva vojnika,  secam se da je bio Dalmatinac, tu mu je bio i brat, jeci, crveni  se krv po bluzi, nesto ga ranilo. Mirko brze bolje ode  dovede lekara, ovaj ga previ.  Dodje sanitet i odvede ranjenika.

Mirko je za vreme rata nestao, saznah da je bio zarobljen i da je bio je nekoliko godina u logoru u Italiji, pustili ga kad se  rat zavrsio, dosao kuci, ozenio se rodjakom Ikonijom. Imaju malu bebu, sina Zorana. Dobio je posao u Bratuncu. Opet u Duvanskoj stanici. Pitao sam se povremeno, zasto bas opet u Duvanskoj stanici?

Djojo, Djoju ne zovemo cika Djojo, jer se on sa nama decom igra kao sa svojim drugarima,  se ozenio lepom plavom devojkom Bojkom Panovic,  Djojo je svetlo smedj, dobili su sina Dragana koji je vrlo plav, kao nemacki vojnici koje sam vidjo ovde za vreme rata. Ali isto je tako plav i moj mladji brat, i mnogi drugi stanovnici sela.


m1-1 januar 1949 godine- Krusevac-Previranja

Krusevac se iz korena izmenio u odnosu na vreme kada je Sovjetski Savez bio nas saveznik. I dalje sam najbolji, ali se zapazaju pukotine. Rival iz Bivolja me sustize, cak mi ponovo preti. Popravilo mu se zdravlje, ne mokri vise za vreme  casova. Njegov otac je sada jos vaznija licnost u Krusevcu. Do juce najvise hvalio bratski Sovjetski savez, sada prvi u osudama" izdajnicke  Kominterne". Tata pati od nesnosnih glavobolja. Danas je opet u krevetu, skoro bespomocan  kaze mami:"Opet su mi kazali da u karakteristici pise da sam za vreme rata saradjivao sa cetnicima".

Svi znamo da to nije tacno. Zbunjen sam takvim postupkom vlasti prema ocu. Kakve su to karakteristike, sta je to, jeli to neki list, ko to pise, kako svugde idu za tatom? Tek sada sam u zbrci: ako je saradjivao sa cetnicima, sto nije tacno, kako sada kada smo se zblizili sa kapitalistickim Zapadom, ponovo jure monarhiste, monarhisti su ti koji  imaju simpatije za Zapad?


n1-2 januar 1949 g-Krusevac, oficir Radomir, brat Dragana Veljkovica

Kod Suce danas sedi pored pogurenog, skoro prerarano oronulog Dragana Veljkovica, jedan mlad crnomanjast oficir, otresit, energicno mase rukama. Nesto se raspricao, grmi  samouveren povisenim glasom. Suca mi rece kasnije da je to  Draganov brat, oficir JNA, on  brani svoga brata koji je u nemilosti. Dok igramo sah u zagrejanom pretsoblju, Dragan i Radomir prodjose pored nas, ustadoh uctivo da ih pozdravim. Radomir se smeje, miluje nas po kosi :" Pioniri, uciti, uciti i uciti. Samo napred. Buduci velemajstori, kakav Gligoric, bicete bolji".

Saga o...icima-o1-3 januar 1949-Tata ima neprilike na radnom mestu.

Tata je danas dosao iz kancelarije vrlo zabrinut " Ponovo su kazali da sam za vreme rata saradjivao sa cetnicima". Mama cuti snuzdeno.


p1-4 januar 1949 godine-Krusevac, Nasrtaji

Nikad se nisam tukao, samo jednom me je napao drug iz  razreda u bivoljskoj skoli, sin onoga politicara oznasa, ali to je bila mala carka. Mladjeg brata Milica u mislima cesto vidim kao "plavokosog  druga Rusa", to je bila zabavna igra. Zaticem sebe u bolnom osvescenju  da Rusi visu nisu u modi. Danas se vracah pomalo nezadovoljan iz biblioteke, nesto mi je bibliotekarka po prvi put prebacila, da vise ne mogu tek tako uzimati knjige kao ranije, zabrinut sam, sta ako mi ne daju vise knjige, gde cu ih naci da citam? A knjige su mi najveca radost. Milic i ja skrenusmo  iz glavne ulice ka nasem stanu, izlete pred nas malko veci posnazan crnokos decak, osu pesnicama na mene, nisam se ni sabrao, nadjoh se sabijen unazad uz drveni povijen plot, do kraja postidjen pred mladjim bratom.

Kasnije na fudbalskom igralistu izlete prema meni vec poodrastao snazan decak, crnomanjast kao Arapin, spojenih crnih gustih obrva,  ljut kao ris, napade me udarcima, izmicem prema mrezi gola, kroz pesnice mrmlja nesto o mom ocu" cetniku". Uzmicuci pred njim shvatih da sam uguran u mrezu gola, kao fudbalska lopta. On me samo blago udari nogom, gurnu me u mrezu. I ode pobednicki ponosan  kao paun.

"Ako je moj otac sad najednom navodno cetnik, pa sta ima tu lose jer smo sada sa  kapitalistima"-opet po ko zna koji put pomislih. Mada znam, secam se da je za vreme rata odbijao saradnju sa cetnicima.

Javi se osecaj uznemirenosti, koja se postepeno pretvori u istinski strah. Nesto se  desava, u porodicu se useljava sve vise osecaj zebnje, nesigurnosti. Nasa porodica pocinje da me potseca ponekad  na one moje srodnike koji su se zalili da su od nekoga ugrozeni. Od koga ?.Zasto?

Danas se u bioskopu u glavnoj ulici  daje  francuski film, nema vise sovjetskih filmova. Nedostaju mi divni sovjetski filmovi. Moram u skoli na pismenim zadacima da menjam recnik i stil pisanja o danasnjici, da izbegnem bilo kakvo spominjanje Sovjetskog saveza. Sada se izmeni zvanicni recnik, drugacije nego ranije govore o dostignucima Partije. Ali je uvek drug Tito na prvom mestu. Pitam se zacudjen, kako mali djaci, jos deca, a tako dobri diplomati, ama niko vise ne spominje Ruse ni SSSR, a do juce ih dizali u nebo. Kako oni to shvataju, kako se mudro razumeju u politiku? Dobro, uciteljica nam je cesto govorila  sve najgore o SSSR-u, to se svugde cuje. Ali kako tako najednom naglo promenise stav prema SSSR-u? Kao da su roboti.

Bori i meni zbog necega vratari na ulazu ne daju  da udjemo u bioskopsku salu u glavnoj krusevackoj ulici. Ne znamo o cemu se radi. Na kraju vratar pusti starijeg brata, meni ne da zbog necega da udjem unutra. Ipak se sazali, dozvoli mi, kroz snop projektora koji paraju mrak izmesan sa reskim francuskim jezikom, i nekom drugom muzikom koja mi  izgleda monotona  posle ruske, prepoznah u mraku  brata , sedoh pored njega. Danas se daje neki francuski film, instruktor uci mladu sarmantnu zenu, da pilotira , ona je tako otmena, istinska dama. Posle herojskih sovjetskih filmova, punih borbe i akcija, snaznih ruskih melodija, zapadni filmovi su mi bledi. Cak nezanimljvi, dosadni. Sta ima tu uzbudljivo u ucenju pilotiranja? Ali u meni kao neki nemusti glas:" Polako, treba se naviknuti, ovo je kada se upozna mnogo zivotnije od sovjetskih filmova". Ova potsvesna pojava ovakvih razmisljanja me nervira. Ali sta se tu moze, to je tuzno, ali se mora prilagoditi novoj situaciji. U ovom istom bioskopu samo pre nekoliko meseci se davao vrlo zanimljiv sovjetski film, plavi lepi Rus agent bezbednosti  SSSR-a se uvukao u vrh nemacke obavestajne sluzbe, govori perfektno nemacki, prefinjenih manira, ostrih mudrih crta lica, probija se u vrh tajnih nemackih obavestajnih  struktura. Na kraju trijumf SSSR-a, on dobija najvisa odlikovanja. Drugi film je u ovom istom bioskopu prikazivao ruskog obavestajca u Litvaniji, ulazi u crkvu, tamo sedi Litvanka zanosna plavusa, ona mu baca vatrene poglede, mada diskretne, ali jasno prepoznatljive.On se sa njom sprijatelji. Litvaniju pripajaju na kraju  SSSR-u.

Sledeci put, posle ovog francuskog filma se daje americki film koji prikazuje pripajanje Havaja SAD. Zanimljivo. Setih se filma koji opisuje kako je  SSSR-u pripojen  Tadzikistan, da udje u porodicu velikog Sovjetskog Saveza kojii gradi najpravednije besklasno drustvo na svetu.

U nekoliko americkih filmova se vide sluzbenici, radnici, sudije, industrijalci, djaci, studenti. To je tako drugacije u odnosu na sovjetski  zivot i revolucionarni zanos. Moj skolski drug , zapazam to i sa tugom prepoznajem,  pocinje da lici na poslovodju iz jednog americkog filma koji docarava Veliku krizu 1930-ih godina. Mladi imitiraju filmske glumce.Vise nisu u modi sovjetski glumci heroji.

Ovde se siri zapadni uticaj-zakljucujem..

U parku djaci igraju fudbal. Ima mali zabavni park, nekoliko camaca kao ljuljaske se njisu visoko, spuste se, zaparaju zemlju, i opet dignu visoko kao katapultom izbaceni. Jedan pijanac, vise ocajnik, nezadovoljnik, stalno nesto gundja, plav, povijen, kazu za njega da je njegov otac bio vrlo bogat, gledam camac ljuljaska sidje sa visine,  udari ga u glavu, ne bas direktno, vise snazno skliznu odgurnu ga, on se zatetura i pade kao vreca na tlo. Zao mi ga je.Tragicna ljudska sudbina. Niko ga ne gleda, ne podize, to je surovo. Kao da je zivince.

Kada  se ide u centar grada kod mostica je kuca jednog imucnog postarijeg bracnog para, nemaju naslednika, usvojili dete rodjaka, stanuje kod njih, skoluju ga, sve mu ostavljaju. Susedi  kazu:"Blago li se njemu".

Trener FK Miloje Zakic je Cabric, neko spominje da mu neko od njegovih boluje od raka. Rak-to je kao smrtna presuda. Kada naidjem pored Cabricevog stana u ulici preko puta Hotela "Evropa", uvek zadrhtim od straha, i zaobidjem je.

Strah se pomalo uvlaci i u  decije duse. Cela porodica ulazi uvece u kafanu, zelimo da narucimo cevapcice. Dok se setamo u blizini kuce, nasa susetka starija zena stoji nepokretna, samo isturila krupnu smezuranu dugu nogu, iz cevanice izlazi pojaci mlaz krvi kao izbacen spricem prska po travi, pukla joj vena. Nemi sedimo za stolom kafane, osecamo skoro potsvesno neku nepozeljnost, krivicu, strah da ce nam se nesto desiti. Cela porodica u zebnji pulsira  kao jedan.