Друже, мислим да се не разумемо. Овде се уопште не ради о науци, него метафизичким спекулацијама. Као што су Марксисти инисистирали на својој научности, да би деловали ауторитарно и паметно, тако и атеисти - позитивисти (милитантна фракција) фанатично  инсистирају на њој, јер им она даје оружје у борби против омражене им религије, јер они на науку пројектују верске трипове (месијанизам, есхатологију и сл.). Али друже, то нема везе са правом науком. Ја немам овде намеру да ти објашњавам праву природу науке. Ако те занима, то ћеш сам истажити. А ако не, нема сврхе ништа да ти причам. Али то је напоран и досадан посао. Знам да је лако учити из филмова, белетристике и научно популарне литературе, али ако те искрено занима узми дела из филозофије науке, и дела самих оснивача савремених наука.

Шта каже Ричард Докинс:

http://www.positiveatheism.org/hist/quotes/dawkins.htm


Већ из овога можемо видети метафизички карактер исте, али и идеолошко-верску мотивацију многих који је заступају, која нема везе са љубављу према науци и разуму, већ са идеолошким убеђењима.

Kao prvo nismo mi ovde dosli da bi nas ti ubedjivao u svoju "istinu" nego da bi diskutovali. Pa sta ako se piskara? Jel to nesto generalno lose? Ljudi previse znacaja pridaju jednoj amaterskoj digitalnoj formi izrazavanja kakav je forum. Za par godina sve ovo sto smo napisali otici ce ili u neki zip fajl na nekom zaturenom hard disku ili ce neki sys admin sve obrisati. U cemu je poenta onda? Pa u mentalnoj gimnastici; u nadmudrivanju protivnika. Na kraju i igranje same igre predstavlja svojevrsno zadovoljstvo. Ako prilikom igranja naravno ne zapenish.

Moji stavovi nisu nimalo zadrti. Ne postoje nesto izmedju. Ako prihvatash TE a imas milion dokaza da je ona tacna, tj. da predstavlja istinito objasnjenje kako smo dosli tu gde smo, onda za tebe nema srednjeg puta. Malo cu da verujem u to da je bog napravio ljude i sva ziva bica, a onda cu po potrebi/nahodjenju da verujem da je za svu ovu papazjaniju trebalo pa negde oko 4 milijarde godina i 3 supernova eksplozije pre toga.

Verovatno si na svom putu razvitka i nauke negde naisao na ubedljivog popa ili fanaticnog vernika koji ti je uspesno usadio u glavu da je religija istinita. To ti sa sobom moras da raspravish. A mozes i ovde 

@ganderoleg

Više-manje su ti drugi odgovorili, ali hajde...


Ovo je periferna stvar na ovoj temi... kao što retko ko se danas moli Zevsu, tako će možda (ako budemo imali sreće) desiti i hrišćanstvu, kad ljudi (iz bilo kog razloga) prestanu da se mole fan fiction verziji jevrejskog nacionalnog boga i kopiletu koje proglašavaju njegovim sinom.

Na temi sveto pismo ili Darvin ti postavljaš ovakvo pitanje?

Verovatno više nego što ti možeš da zamisliš... nema bitne razlike izmedju cirkuskog klovna i klovnova koji nastupaju na rodjendanima. Oni mogu da se raspravljaju u nedogled čija je tačka bolja, ali im je zanat zanimljiv najviše deci i budalama.

Zato što (razumljivo) tikvane koji se u današnje doba pozivaju na tudje verske spise najviše bole dokazi koje TE predstavlja svetu. Ovi razgovori su posledica njihovih aktivnosti.

Makros ti je odličan primer dao sa medicinom i nadrilekarstvom. Da se manijaci ne pojavljuju svuda i pokušavaju ljudima da ubede da je vakcinacija loša i kakve smese treba gutati da bi se pobedila neka bolest, teško da bi doktori (i drugi zdravog razuma) imali razloga da se upuštaju u razgovore o takvim temema.


Nije, mada želi da se predstavi da jeste i ne negira je (tj ne uspeva da je negira), mada neke budale uspeva da ubedi da to čini.



TE jeste naučna i dokazi koje predstavlja negiraju tvrdnje koje kreacionisti daju, iako joj to nije cilj.

Ganderolog

Shvatam ja razliku između biblije i nauke.

Ovde je problem u onima koji furaju "naučni" kreacionizam" i time provociraju reakciju. Jeste to je počelo na zapadu, ali stiglo je i ovde.
Razlog zašto je to kasnilo na ovim prostorima i generalno kod pravoslavaca više vidim u istorijskim okolnostima tipa stalni, zaostalost za ostatkom sveta ratovi, krize i komunizam gde su verske slobode bile jednim delom ograničene.

Kao što rekoh danas su se pojavili i o okrilju pravoslavne crkve, postaju sve brojniji jer sve vise pravoslavaca prihvata te postavke. Sad su krenuli u krstaški rat protiv zvanične biologije, astronomije, geologije, astrofizike i dr nauka.

Postoji i druga grana u okviru SPC koja se protivi takvom pristupu kritikuje takav pristup, ukazuje na odvojenost oblasti nauke i Svetog pisma.
Ima takvih i kod protestanata i u Vatikanu (koji je čak i priznao evoluciju kao nesto sto nije suprotno Bibliji i kao mehanizam kojim Bog stvara).

Te grane u okviru hrišćanskih crkvi nisu problem. Razdor stvaraju militantne kreacionističke frakcije. Inače, kreacionističke postavke, uz određena prilagođavanja danas usvajaju, šire i žestoko zastupaju muslimani, pogotovo militantne grupe bliske terorističkim organizacijama.

O problemu krecionizma i kreacionistima kod pravoslaca


Pravoslavni teolog piše o problemima koje uzrokuje „Biblijski kreacionizam“
Pošto smo nebrojano mnogo puta videli da će domaći kreacionisti odbiti gotovo svaki pokušaj ili molbu da se pre nego iznesu svoje "argumente" bolje upoznaju sa teorijom evolucije i obiljem dokaza (bioloških, paleontoloških, geoloških, molekularnih) koje ona nudi, dolazimo na ideju da će radije saslušati mišljenje nekog od predstavnika Pravoslavlja. Nekoga ko je dosta dublje razmatrao problem kreacionizma.
Teolog Srećko Petrović, u pravoslavnom časopisu "Kalenić " (strana 11) objašnjava koliko ozbiljne probleme kreacionizam uzrokuje, kao i načine kako je Srpska pravoslavna crkva (SPC) izmanipulisana od strane katoličkih fundamentalističih struja koje imaju jasan interes da ostanu u sukobu sa teorijom evolucije i raskoraku sa naukom a koje i jesu prve krenule u taj sukob.
Članak prenosimo u celosti i svim hrišćanskim vernicima toplo preporučujemo da pročitaju tekst do kraja jer im može biti od koristi.
„Kada se nauka i Sveto Pismo ne slažu, nauka očigledno greši. “ ~ Henri M. Moris
I
Reč „kreacionizam “ potiče od latinske reči creatio , što znači stvaranje. U širem smislu reči, kreacionizam označava shvatanje da je svet stvoren. U tom kontekstu i mi hrišćani smo „kreacionisti“. Ovde ćemo, međutim, da se osvrnemo na onu vrstu kreacionizma koja je karakteristična za fundamentalističke denominacije Severne Amerike – takozvani „biblijski“ ili „naučni“ kreacionizam.
Na seminaru veroučitelja u Kragujevcu održanom 2007. godine blagoslovom episkopa šumadijskog Jovana, o. Hrizostom iz Grčke je pomenuo spor koji se u Grčkoj vodi oko teorija evolucije i kreacionizma i pokušajima da se napravi sukob između nauke i bogoslovlja, premda je, prema njegovim rečima, savremeno bogoslovlje odavno razjasnilo odnose između ove dve oblasti.[1] Sličan spor postoji i u Rusiji,[2] a od nedavno je prisutan i kod nas.
Do današnjih dana spor između vere i nauke ove vrste je bio isključivo fenomen severnoameričkog kontinenta. Sada smo, međutim, svedoci toga da tzv. „kreacionizam“ nalazi svoje uporište i u Evropi, a i u našoj Crkvi. Da li je moguće protestantsku kreacionističku nauku nakalemiti na čokot pravoslavne vere?
Opšte karakteristike tzv. „biblijskog“ kreacionizma bi u kratkim crtama bile sledeće: Knjiga Postanja, a i samo Sveto Pismo u celini, se tumači doslovno; svet je stvoren za 144 časa;[3] na osnovu računanja „biblijske hronologije“[4] smatra se da su svet i vasiona stari ne više od 10 000 godina; naučne teorije koje govore o starosti vasione od nekoliko milijardi godina, kao i one koje smatraju da se živi svet razvijao postepeno i u dugom vremenskom periodu su stoga lažne, jer Sveto Pismo, izvor istinitih naučnih informacija, ne kaže ništa o nekoj velikoj starosti stvorenog sveta;[5] teorija evolucije koja je dominantna u savremenoj nauci je podvala; Potop je bio kataklizma svetskih razmera tokom koje je stradao sav živi svet na zemlji itd. Citat čuvenog kreacioniste Henrija Morisa, dat ispod naslova ovog članka, sasvim dovoljno ilustruje nastojanja „biblijskog kreacionizma“.
Ovakva shvatanja, zasnovana na bukvaloj interpretaciji Starog Zaveta, nisu svojstvena pravoslavnom bogoslovlju (naposletku, sam Stari Zavet nam ne dozvoljava da ga bukvalno tumačimo[6]). Ova ekstremna mišljenja su počela naglo da se šire među pravoslavnima na samom kraju dvadesetog veka, nakon pada „gvozdene zavese“, kada su se Rusijom i istokom Evrope razmileli misionari brojnih ekstremnih protestantskih denominacija, i započeli svoju izdavačku delatnost prevođenjem i objavljivanjem knjiga američkih kreacionista. Takve knjige su relativno brzo preplavile i naše knjižare, ne samo svetovne već i crkvene i manastirske, i u njima danas možemo da nađemo veliki broj knjiga i multimedijalnih izdanja koje su priredili „Centar za prirodnjačke studije“ i ostali adventistički i ini domaći izdavači.[7]
Međutim, pravoslavni Svetom Pismu ne pristupaju kao udžbeniku astronomije, geologije ili biologije, već kao reči Božijoj, i stoga nisu iz Pisma izvlačili naučne zaključke (što je bila osobina hrišćanskog Zapada, koja se očitovala u sukobima vezanim za imena Nikole Kopernika i Galilea Galileja), već su u njemu tražili reč spasenja, o čemu je svojevremeno dosta pisao blaženopočivši o. Lazar Milin.[8] Istovremeno, pravoslavni se nisu plašili nauke i naučnih istraživanja: pravoslavni manastiri su tokom vekova bili centri nauke i kulture. Mnogi istočni Oci – od vremena sv. Klimenta Aleksandrijskog[9] do današnjih dana[10] – su smatrali da je izučavanje nauke dobra i korisna stvar.
S druge strane, protestanti, koji su u pokušaju da isprave ono što su po njihovom shvatanju rimokatolici iskvarili probali da reformišu Crkvu i odbacili sve ono za šta su posumnjali da ne valja, su izbacili iz hrišćanstva praktično sve, osim samog Svetog Pisma. Iako su po pitanju odnosa Svetog Pisma i naučnih saznanja među njima u početku vladali umereniji pogledi[11] (kao što je to i danas slučaj sa glavnim protestantskim denominacijama), njihovim cepkanjem na brojne frakcije i verske zajednice došli su do izražaja i ekstremni stavovi.[12] Pripisivanjem beskonačnog autoriteta rečima Svetog Pisma pojedini su došli do stava da je Sveto Pismo nepogrešivo u svakom mogućem pogledu, ne samo verskom već i naučnom, a da je svako ko tvrdi suprotno u zabludi. Zamahom hrišćanskog fundamentalizma u Americi tokom kraja devetnaestog i početkom dvadesetog veka, izazvanim bogoslovskim liberalizmom, nastao je i „biblijski kreacionizam“ koji nauku optužuje za laži, teoriju evolucije smatra prevarom moćnog darvinističkog lobija, i arogantno sebi prisvaja naučni autoritet. Američki fundamentalisti su bili vešti u obraćanju masama i upotrebi medija, na popularan način su kroz „Propovedi iz nauke“[13] razdvojili „čistu nauku“ od „spekulativnog teoretisanja“,[14] i iskoristili su poštovanje Biblije od strane javnosti: kao rezultat ovoga, fundamentalistički kreacionistički pokret je ostao živahan i uticajan do današnjih dana.[15]
Koja je istorijska pozadina ovakvog shvatanja odnosa Svetog Pisma i nauke? U svom članku „Pravoslavlje i kreacionizam“[16] đakon Andrej Kurajev kao jedan od mogućih razloga vidi neodgovarajući prevod fraze iz stiha 18, 1 drugokanonske knjige Premudrosti Isusa sina Sirahova na latinski, gde je biblijsko opisivanje postepenog priziva u postojanje različitih živih oblika zatamnjeno neodgovarajućim latinskim prevodom. Grčka reč koine iz izvornika, koja znači „zajedno“ ili „povezano“, je u latinskom prevodu, Vulgati, prevedena rečju simul, koja je promenila značenje rečenice. Umesto „sve povezano stvori Gospod“ nastalo je „Gospod stvori sve istovremeno“ (simultano). Ovaj citat Vulgate je tesno povezan sa docnijim otporom prema naučnim stavovima na Zapadu i borbom zapadnog hrišćanstva sa naučnim „jeresima“ koji su rezultirali sukobima kreacionista sa naukom danas. Ironiju predstavlja činjenica da stav iz „nekanonske knjige“ utiče na razmišljanja onih koji istu inače odbacuju.
Kreacionisti svoja shvatanja ne zadržavaju kao lična mišljenja ili stavove na privatnim seminarima, već ih uporno šire u javnosti, iako su u skandalaznom raskoraku sa naukom. Ovo ohrabruje rast svih vrsta fundamentalizma i ekstremizma, i tako odbacivanje nauke predstavlja pretnju čovečanstvu.[17]
Danas je postalo moguće ući u otvoreni sukob sa naučnim podacima. Astrolozi, gatari, čarobnjaci, i ostali okultisti slobodni su da iznesu i najbizarnije tvrdnje. Izgleda da su se ljudi umorili od naučne trezvenosti i odgovornosti i postali spremni da prihvate bilo šta. Najčistiji oblik voluntarizma i iracionalnosti preuzima mesto agrumenta. Masovna opijenost iracionalnošću čini protestantsku bukvalnost primamljivom i prihvatljivom.[18]
II
Kreacionizam traži naučne podatke i naučno znanje u Svetom Pismu, dok ih nauka nalazi u istraživanju prirode. Postoji li sukob Svetog Pisma, odnosno hrišćanske vere, i nauke? Ako prihvatimo fundamentalistički pristup (da sve u Pismu uzimamo doslovno, i da je potrebno da napadamo nauku kako bismo opravdali svoju veru), postoji.[19] Ako, međutim, Pismo ne shvatimo kao udžbenik geologije, fizike i biologije, i ne prihvatimo biblijski izveštaj o stvaranju u doslovnom smislu, nikakav sukob ne može postojati.[20]
Sukob između bogoslovlja i nauke je kroz istoriju bila borba između rimokatolika i protestanata na jednoj strani, i naučnika na drugoj. Gotovo da ne postoje rasprave na tu temu unutar pravoslavnog hrišćanstva, a ukoliko ih ima – nastale su tek u skorije vreme pod uticajem hrišćanskog fundamentalizma.
Ovo je prvenstveno stoga što Oci Istoka, uopšteno govoreći, nisu zauzimali fundamentalističku tačku gledišta po pitanju odnosa biblijskog opisa stvaranja sveta i prirodnog poretka s jedne strane, i naučnih istraživanja s druge strane. Kako je to rekao Vladimir Loski, „Crkva se uvek i sa mnogo slobode služila filosofijom i naukom u apologetske ciljeve, i nikada nije branila relativne i zamenljive istine, kao što brani neizmenjive istine svoje dogme... Nama je Crkva otkrila tajnu našeg spasenja, a ne tajne vaseljene koje sasvim sigurno nisu ni potrebne za spasenje“.[21] Crkva kroz istoriju nije napadala nauku i nije se bavila pitanjima da li je neki naučnik verujući ili ateista, niti je na osnovu religioznih stavova naučnika osuđivala ili prihvatala naučne teorije.
Ali, iako je imala pozitivan stav prema nauci, Crkva se uvek čuvala „dogmatizovanja“ nauke i naučnih teorija. Apostol Pavle je upozoravao prve hrišćane na znanje koje nadima, koje ne vredi i koje će proći (1. Kor. 8, 1; 13, 2.8 ), na „filosofiju po čoveku“ (Kol. 2, 8 ), a shodno ovome Oci Crkve su uporno govorili o dve vrste znanja,[22] i dalje o jedinom za hrišćane važnom znanju – bogopoznanju, nekada apofatički poistovećenim sa neznanjem.[23] Moguć je komplementaran odnos vere i nauke,[24] ali nije i nužan, jer je svetovna mudrost „ludost pred Bogom“ (1. Kor. 3, 19; up. 2, 6–7). Shodno tome, pravoslavni hrišćani se nisu upuštali u naučne debate kako bi branili ovu ili onu naučnu teoriju potežući hrišćanske dogmate kao argumente.
Međutim, svedoci smo toga da se pravoslavni danas ponašaju drugačije. Kao što je primetio A. Kurajev, u opštoj opijenosti iracionalnošću pravoslavni se upuštaju u rasprave o nauci i prihvataju se metoda protestantskog fundamentalizma, usput vrše službu sektaškim propovednicima, sve čineći u ime kreacionističke psevdo-nauke. U crkvenim časopisima se objavljuju članci koji promovišu kreacionizam. Pojedini klirici naše Crkve dižu svoj glas protiv naučnih teorija poput teorije evolucije, i tako među vernima stvaraju neki privid sukoba vere i nauke, obilno i nekritički se služeći kreacionističkom literaturom,[25] koja je dostigla zastrašujući obim na srpskom jeziku za kratko vreme. Određeni tekstovi koje su potpisali pravoslavni klirici bi bili suviše ekstremni čak i za same savremene kreacioniste, jer su zasnovani na „dokazima“ odbačenim i od samih kreacionista.[26]
Ako je adventistima sedmog dana bitno da dokažu kako je svet stvoren za bukvalnih šest dana – radi opravdanja njihovog učenja o „svetkovanju subote“ – nije jasno sa kakvim ciljem ovakav poduhvat na sebe preduzimaju pravoslavni sveštenici? Ako ne postoji dogmat koji govori u prilog adventističkih teza, ako se nijedan od Sabora nije bavio starošću vaseljene, kakav bi značaj za pravoslavne hrišćane moglo da ima učenje adventističkih kreacionista o „mladoj zemlji“?[27] Ako za adventiste – teoretičare i ideologe „biblijskog kreacionizma“ – nije moguće da Postanje tumače ni na jedan drugi način osim na doslovni, jer su obavezani na to učenjima „duha proroštva“ tj. proročice Elene Vajt, šta bi to moglo da navede pravoslavnog hrišćanina da usvoji takav ekstreman stav? Zaista, ako Bog nije stvorio svet za šest dana, to ne znači da ga uopšte nije stvorio, i sa pravoslavne tačke gledišta pitanje datuma stvaranja tj. starosti sveta nema nikakvog značaja za naše verovanje.
Ako se naučne teorije slažu sa izveštajem iz Postanja – da ljudsko biće predstavlja poslednju tačku biološkog razvoja živog sveta – zašto ulaziti u sukob sa naukom?[28]
III
Dok s jedne strane fundamentalisti zloupotrebljavaju Sveto Pismo kako bi opravdali svoja verovanja, pojedini naučnici svetskog ugleda, poput Ričarda Dokinsa, istovremeno koriste (tačnije: zloupotrebljavaju) naučna istraživanja kao oružje za borbu protiv svakog oblika religije;[29] međutim, da li pravoslavni hrišćanin treba da na takve napade odgovori argumentima biblijskih kreacionista? Po mišljenju savremenih pravoslavnih teologa, Darvinova teorija, sa stanovišta pravoslavnog bogoslovlja (pod uslovom da bogoslovlje zauzme ispravan stav), postaje potpuno bezopasna.[30] Zašto onda nekritički uzimati fundamentalističke argumente i sukobljavati se sa naukom?
Tokom „zapadnog ropstva“ pravoslavnog bogoslovlja pravoslavni nisu uspeli da odole iskušenju sličnom ovome koje pred nama stoji danas: u dijalogu sa rimokatolicima se dešavalo da pravoslavni koriste argumente reformatora, kao što se i dešavalo obrnuto – da u dijalogu sa reformatorima pravoslavni bogoslovi posežu za rimokatoličkom teologijom.[31] Rezultati su bili poražavajući: pitanje je koliko se pravoslavno bogoslovlje do današnjih dana oslobodilo shvatanja koja je usvojilo tokom ovog perioda. Stoga bi i danas bilo opasno da se pravoslavni upuštaju u dijalog, ili bolje reći sukob sa naukom koristeći argumente kreacionista, jer:
a) Pravoslavlju ne preti nikakva opasnost od savremene nauke ili naučnih teorija: bogoslovi i dvehiljadugodišnje istorijsko iskustvo Crkve nas uveravaju da autoritet Svetog Pisma nimalo nije ugrožen naučnim saznanjima;
b) sam konflikt između vere i nauke u pravoslavnom okruženju je veštački izazvan, iniciran agresivnom propagandom misionara fundamentalističkih protestantskih denominacija, i nije svojstven pravoslavnom bogoslovlju: Crkva nikada nije učestvovala u naučnim istraživanjima, već se interesovala za spasenje sveta.
Ovo ne znači da pravoslavni treba da budu indeferentni i nezainteresovani za nova naučna kretanja i da se posvete samo „duhovnosti“ zanemarujući tvorevinu i nauke koje je proučavaju,[32] već predlaže da svagda preispitujemo svoj odnos prema savremenom svetu i prihvatamo se odgovornosti. Misija Crkve se nikada nije svodila na to da po svaku cenu ljude uveri u činjenicu da je svet stvoren i da postoji Bog: i demoni znaju da Bog postoji (Jak. 2, 19), ali im takvo znanje ne koristi. Ako druge ubedimo da Bog postoji, to ne znači da smo doprineli spasenju sveta: naposletku, jedno takvo nametnuto znanje Boga svodi na predmet poznanja, Bog prestaje da bude Ličnost, i postaje Sila koja se nameće logičkim, naučnim ili bilo kojim drugim argumentima.[33] Kreacionisti previđaju da je onaj koji je ubeđen u to da je svet stvoren i da Bog postoji i dalje neznabožac, jer Ga nije upoznao kao Oca. Utoliko je besplodnija apologetika „naučnog kreacionizma“, jer isti nikada neće moći da premaši granice prirodnog bogoslovlja.
Ovde je, međutim, tragično to što pravoslavni klirici i laici, umesto da svedoče svetu pravoslavnu veru, svoju energiju troše na borbu protiv savremene nauke i dokazivanje kreacionističkih tvrdnji zloupotrebljavajući i pogrešno tumačeći Sveto Pismo, u duhu severnoameričkih ekstremističkih denominacija, a ne u Duhu i Predanju Pravoslavne Crkve. Ovakav pristup ne može da bude opravdan: istovremeno, potrebno je naglasiti da je Sveto Pismo knjiga Crkve, i nije moguće tumačiti ga na fundamentalistički način. Pismo nije naučni zbornik, već Reč Božija.
Pre 16 vekova je Aurelije Avgustin, svetitelj nepodeljene Crkve, napisao nekoliko pasusa o naučnicima, nauci i onima koji bi da Sveto Pismo koriste kako bi opravdavali svoja naopaka shvatanja i zablude:
„Često i nevernik zna nešto o zemlji, o nebesima, i drugim elementima ovog sveta, o kretanju i orbitama zvezda, i čak o njihovoj veličini i položaju, o predviđanju pomračenja sunca ili meseca, ciklusima godina i godišnjih doba, o vrstama životinja, biljaka, kamenja, i tako dalje, i ovo znanje on drži sigurnim na osnovu iskustva. Sramotna je i opasna stvar za nevernika da čuje hrišćanina kako, dajući navodno objašnjenje Svetog Pisma, priča besmislice o tim temama; i treba da preduzmemo sve potrebne mere da predupredimo takvu situaciju, u kojoj neverni mogu da ukažu na ogromno neznanje hrišćanina i da mu se smeju sa prezirom.
Nije ovde sramota to što je ta neobrazovana osoba ismejana, već to što će ljudi van naše verske porodice misliti da su naši sveti oci mislili to što ta osoba misli, i tako će pisci našeg Pisma biti odbačeni kao neznalice, što izaziva veliki gubitak onih na čijem spasenju radimo. Ako ljudi vide hrišćanina kako greši u polju koje oni dobro poznaju, i čuju kako on insistira na svojoj glupoj interpretaciji našeg Pisma, kako će oni onda poverovati tom istom Pismu kada im ono govori o vaskrsenju mrtvih, nadi u večni život, i Carstvu Božijem, kada im je pokazano da je to Pismo puno laži o stvarima koje su oni sami naučili kroz iskustvo i svetlost razuma?
Nesmotreni i neupućeni tumači Svetog Pisma uvaljuju u neizrecive probleme i tugu svoju mudriju braću onda kada su uhvaćeni u nekom od svojih pogrešnih mišljenja i kada im zadatak postave oni koji nisu omeđeni autoritetom naših svetih knjiga. Jer tada, kako bi odbranili svoje krajnje nerazborite i očigledno netačne tvrdnje, oni će pokušati da se za dokaz pozovu na Sveto Pismo, i čak da po sećanju navode mnoge pasuse za koje smatraju da podržavaju njihov stav, iako ne razumeju ni ono što kažu ni ono što dokazuju i brane.“ [34] [1. Tim. 1, 7]
Mislimo da ove reči blaženog Avgustina mogu da se primene i na fenomen kojemu smo svedoci. Reči Svetog Pisma upućene ljudima mogu da se autentično razumeju samo unutar one zajednice kojoj su predane i koja ih je iznedrila, protumačene od strane istog onog Duha koji ih je nadahnuo, nikako prema svom nahođenju, parcijalno i prema potrebi, već uvek u posmatranju biblijskog teksta kao celine, uz uvažavanje istorijske dimenzije kao i duhovnog i kulturnog konteksta njegovog nastanka, nikako po fundamentalističkim metodama.
Kada Sveto Pismo govori o stvaranju sveta, onda ono nije prirodoslovna, naučna knjiga u modernom smislu reči.[35] Reči u prvoj i drugoj glavi Knjige Postanja nisu reportaža nekog izveštača koji je prisustvovao stvaranju svemira i svega u njemu, već su one u prvom redu reči o Bogu, dakle o nečemu neizrecivom, a onda i reči upućene ljudima, i to svim ljudima. Te reči su odenute u književne oblike, poređenja, to su metafore i antropomorfne slike. Te reči nisu definišuće već su asocijativne, i kao takve pružaju nam mogućnost da nam izgledaju svagda nove i drugačije otkrivene i doživljene, i može se reći da je bogoslovlje Postanja uvek poetsko bogoslovlje, pa čak i onda kada nam se čini da zapada u neke rečenične definicije. Ne bi trebalo da zanemarimo ovakvu prirodu reči Svetog Pisma i da ga tumačimo poput militantnih kreacionista, ne bi trebalo da „reč spasenja“ (Dap. 13, 26) čitamo kao knjigu naučnih definicija. Budimo deca po srcu, ali ne i po umu (1. Kor. 14, 20).
Na kraju, biblijski kreacionizam oduvek postoji u Pravoslavnoj Crkvi, ali ne onakav kakvim ga predstavljaju misionari fundamentalizma, već u sledećem obliku: Bog je stvorio svet (Post. 1, 1), i toliko ga je zavoleo da je Sina Svog Jedinorodnog dao (Jn. 3, 16) za život sveta, da se svet spase Njegovim posredstvom (Jn. 3, 17). Verujemo, dakle, u Boga kao Tvorca[36] neba i zemlje, Poetu koji je svet stvorio iz ljubavi, koji svet ljubi i koji neće dozvoliti da svet propadne.
Srećko Petrović

Članak je u skraćenom obliku /= ošišan za većinu fusnota/ objavljen u časopisu Kalenić, br. 185 (5/2009), Kragujevac 2009, str. 12—15 - http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Kalenic/kalenic5_2009.pdf




bioloska.blogspot.com/2015/01/kreacionizam-evolucija-pravoslavni-casopis-teolog.html?m=1

Ono sto je religija bila pre 200 godina, danas je to nauka, odnosno ona "nauka" na kojoj pociva Naucni Fundamentalizam, nova religija za novo doba, Sveti Gral moderne misli. Vecina ateJista misli da je dovoljno reci samo "nauka" i da su time popili svu pamet ovog sveta, uopste ne uzimajuci u obzir interese koje pojedine grupe imaju, ko i sta stoji iza "nauke". Kada to kazem, mislim na to da se danas naukom i istrazivanjima bave najvecim delom oni koji imaju novac, odnosno oni koji stite svoje interese. Zbog toga, mi naukom danas zovemo ono do cega je dosao novac (u najvecem broju slucajeva), a ne dokazi i opste dobro.

Teoriji Evolucije nedostaju odgovori na gotovo sva kljucna pitanja. Ponovicu, koliko ja znam TE se bavi mutacijama, a ne nasledjivanjem osobina. Sta ako postoji i treca, cetvrta...deseta mogucnost nastanka coveka, zivota?

Druga stvar, uopste ne volim taj nametnuti dualitet "mi protiv njih", "kreacija protiv ateizma". "komunista protiv kapitaliste" i sl. Sve su to nametnuti obrasci ponasanja i imaju za cilj da se trazenje Istine svede na ono sto je prihvatljivo.

p.s. Gotovo uvek, kao po pravilu, niti ateJisti (saljiv naziv za militirasticke, dogmatske, agresivne ateiste, kojih je i najvise), niti religijski nastrojeni, ne mogu da citavoj stvari pristupaju otvorenog uma, bez predubedjenja. Obicno jedni imaju licnih problema sa drugima, pa se to onda reflektuje i na trazenje odgvora.

@kristal,

Jel moguce da na svakoj jebenoj temi uskaces sa svojim propovedima o industrijalizaciji covecanstva. Daj bre covece smarash za medalju.

"Otovrenog uma" - je pleonazam religioznih likova koji se plase da ce nauka da im srusi i poslednju dogmu koje se grcevito drze: da je evolucija van domasaja njihovih malih mozgica

: )) Kakvoj "industrijaliziaciji"? O cemu pricas?

Ne mzoes ti, care, da se bavis naukom i da zastupas stranu u isto vreme, da imas predubednja, da dokazujes ono sto hoces da dokazes, to tako ne moze.
Nisam vam ja kriv sto vam na pomen reci "nauka" ludacki zasijaju oci, kao i Inkvizitorima pre 200 godina na pomen reci "religija". Nisam vam ja kriv sto vas uopste ne znaima to koliko je prava nauka ugrozena onom "naukom" koju fanaticno branite...

Koga zabole za sve to. Pricamo o TE i svetom pismu. ILI ILI. Nema tu mnogo vrdanja. Ako imas sta da kazes o temi, udri mile sve ti je oprosteno. Ovako uskocis sa svojim nebuloznim komentarima o kojecemu umesto da lepo napises sta mislis o temi. Daj vec jednom taj iskreni odgovor.

Ja kristal, rodjen 03.09.1985 godine, sa svetovnim imenom Kristijan Cvetkovic, a zamonasen otac Makarije, imam svecano da izjavim da je ......... (sveto pismo, TE) istinito jer ........ ILI nije istinito jer ...........

Pravim uvod...

Kristal ti si ovde pun predubeđenja i strasno generalizuješ. Po difoltu kritikuješ sve do čega današnja nauka dođe.

Što se naučnih fudamentalista tiče, takvih nema ni 1%. Mnogo su gori, opasniji ill brojniji verski fundamentalisti. Što se nauke i manipulacije tiče i to je beznačajno u odnosu na manipulativne i indoktrinarne funkcije religije. Uporedi uticaj nauke i religije na danasnje krizne situacije u svetu, pa vidi čije su postavke opasnije.

Niko nije podelio društvo oko toga da li je foton čestica ili talas i izazvao građanske i međunarodne sukobe i rasturio države.


Što se naučnog istraživanja tiče, nigde, pa ni tu nema potpunog subjektiviteta. Zaslepljeni subjektivnim stavom neki naučnici mogu da pogreše, ali nauka to vremenom ispravi. Što više istraživanja i sukobljenih teorija to si bliži objektivnoj istini.

Npr.

Svako naučno istraživanje polazi od određene radne hipoteze sto znači pretpostavke naučnika da je nesto tako kako on misli da jeste.


Radna hipoteza: Svetlost je čestica

- Sprovedeno istraživanje ktoz određene etape

- Na osnovu istraživanja iznesemo teoriju da je svetlost čestica

Subjektivni stav naučnika je uticao da ne uoči i talasnu prirodu jer foton posmatrao samo kao česticu.

Negde na drugom kraju sveta jedan drugi načnik se ne slaže. On postavi radnu hipotezu da je svetlosu talas. Prođe kroz sve etape istraživanja i zaokruži svoju teoriju.

Takođe našao šta je tražio i izašao da svojom teorijom koja drži vodu i ima veliki broj pristalica.

Jedno vreme te dve teorije konkurišu i onda se pojavi neko ko ih objedini i izađe sa novom kompletnom teorijom o dualnoj prirodi svetlosti.

Nauka nije zaokružena celina, razvija se i polako ali sigurno rasvetljava određene stvari.
Mnogo toga još nije potpuno objašnjeno, ali na osnovu onog što znamo, što je utvrđeno možemo izneti vekikom dozom sigurnosti izvesne tvrdnje.

Konkretno oko TE, moguće je da će se promeniti neki detalji u evolutivnom stablu ili dejstvu nekih evolutivnih mehanizama, ali to nikako neće uticati njene osnovne postavke.

Ako recimo nađemo da je čovek nastao genetskim inžinjeringom vanzemaljaca, to ne znači da svi ostali nisu nastali prirodnom selekcijom.