Ma jeste, samo je ovde pasos u pitanju i mogucnost odlaska iz zemlje. Ako si ko Voja Seselj da budes u Hag a da ti pare budu zamrznute, sta ces?
Ruku na srce, tamburas je ipak prosao sveta.Iliti u prevodu da budes u Srbiji a kuce u Torontu i Moskvi, a sudska presuda za prinudnu naplatu poreza dolazi, nije bas zgodno. Ja mislim i da mu obecaju svasta, on ipak nece doci. Ima preca posla od izbora

Bogoljub ima bankovne racune svuda po svetu, a u inostranstvu ce mu zamrznuti iste samo ukoliko pomaze Haske begunce. U svim ostalim slucajevima nema nista od toga. Mada cisto sumnjam da je nasa drzava od bilo koga u inistranstvu i trazila da se zamrznu Bogijeva sredstva. Uostalom ni u Srbiji mu nisu zamrznuta.

ja vam rekoh ce da se vrati, jer on je ipak Car!

Ne moze bez sudkog naloga o izvrsenju. A to je kod nas duzi proces.
Za njega je izdata poternica samo sto se nije prijavio na sudski poziv, a predmet je neplacanje poreza.

mogli su oni iranije da ga uhapse!

Mogli su, al je davao po koju kintu drugima, pa nisu.
Kad je poso svojim putem, rekose: e ne moze!!!!
Niti dajes pare, a hoces nasa mesta.

u tom slucaju me brine situacija da drugih dvesta i nesto tajkuna  radi ono sto im se kaze, pa su mirni!
valjda primecujes da je to odsustvo pravde  i da  je to takodje kriminal! a sada smo "pravna" drzava i takve stvari ne smemo da tolerisemo!
a koje istina to sto kazes, u drzavi i dalje postoji sprega izmedju kriminala i vlasti, samo sto je sad uvedena "podela rada"! primer:

---

Мирослав Мишковић- Jel njemu treba oprostiti zato sto je poslusan?
Рођен је у Крушевцу 1945. године. Након што једипломирао економију на Београдском универзитету, запослио се у девизном сектору „Југобанке“ у родном граду. Одатле накратко прелази у „Трајал“, а потом у „Жупу“ Крушевац, хемијску индустрију, где је именован за генералног директора.
По најновијим оценама варшавског листа „Впрост” Мирослав Мишковић је бизнисмен  „тежак” 1,5 милијарди евра. Поседује, директно или индиректно, ланац трговина „Макси”, „Цe маркет”, „Темпо”, „Пекабету”, као и фабрике „Сунце” и „Јухор”... О томе како је први човек „Делта холдинга” од Србије безмало направио „Делталенд” може само да се нагађа јер он на то питање медијима не одговара. За све је ипак била изненађење вест да је на овогодишњој листи, иако му је иметак са 1,4 порастао на 1,5 милијарди долара, пао за осам места у односу на прошлогодишњу – заузима 38. позицију.
На основу његових, јавности доступних, биографских података само се може нагађати о разлозима због којих је негде почетком прошле деценије одлучио да напусти српску владу, као и о томе да ли је средином деведесетих финансирао ЈУЛ, како се причало, а касније и ДОС и покојног премијера Зорана Ђинђића. Тајанствена остаје и отмица из 2001. године, када су Мишковића киднаповали тадашњи чланови „земунског клана” и за откуп тражили око 3,5 милиона евра.
Људи блиски Мишковићу, при том, тврде да овај бизнисмен приватно није уопште ћутљив, него врло глагољив човек, али не и за новине, па ни за „Политику” овог пута. За њега кажу да „док ради, не прича”. Тако се својевремено није хвалисао отварањем представништава по Србији и статусом ексклузивног увозника и заступника аутомобила – „Фијата”, „Ланче”, „Алфа Ромеа” и „Хонде”, а најновије BMW-а, па козметичког концерна „Нивее”, произвођача апарата за домаћинство „Мулинекса” и разних спортских и модних кућа попут „Најкија”, „Спида”, „Ескаде” и „Мекса” и „Заре”.
На списку фирми чији је Мишковић власник су и  „Подунавље”, „Базар”, семенарска кућа „Семе”, пољопривредна добра „Напредак” и „Јединство”, пословни простор „Инвестбанке” на Теразијама... У тишини Мишковић је постао и  један од највећих српских велепоседника – купио је или закупио више од 20.000 хектара земље.
Мирослав Мишковић је рођен у Крушевцу 1945. године. Након што је дипломирао економију на Београдском универзитету, запослио се у девизном сектору „Југобанке” у родном граду. Одатле накратко прелази у „Трајал”, а потом у „Жупу” Крушевац, хемијску индустрију, где је именован за генералног директора.
Већ средином осамдесетих, као успешног руководиоца „Жупе”, препоручују га Слободану Милошевићу за место републичког премијера. Мишковић постаје потпредседник владе. Чини се, врло брзо увиђа да се неће баш усрећити на месту на коме стално мора да „сања” шта све може бити по вољи главном газди, па како се већ тада његова радикална идеја о приватизацији умногоме разликовала од осталих,  одустаје од трке за улазак у нову владу. Одлучује да изнајми собу у хотелу „Славија” и оснива увозно-извозно предузеће „Делта М”.
Одличне везе које је током рада у „Жупи” успоставио са Словенијом помогле су му да развије свој експорт-импорт на коме је и зарадио, како каже, први милион марака. Једном приликом је сам признао да је овај новац више зарадио „на туђу глупост, него на сопствену памет”.
Иако се за већину тајкуна сматра да су велике паре згрнули у време Милошевића, за Мишковића се слободно може рећи да му посао ништа мање није цветао ни са доласком демократа на власт, после 2000. године, када се „Делта холдинг” практично пробија у сам врх српске привреде. Због некадашњих веза са Слободаном Милошевићем нашао се чак и на листи оних који нису могли да добију америчку визу, нити визу ЕУ, али је убрзо скинут са те листе.
Лондонски „Санди тајмс” је почетком маја ове године објавио да је Мишковић свом сину, студенту у Кенсингтону, купио вилу вредну 25 милиона фунти. То је тада била најскупља некретнина у Великој Британији, прескупа чак и за једног Елтона Џона и Мика Џегера.
„Делта холдинг” данас има око 16.000 запослених и обрт већи од милијарду евра и представља највећу и најуспешнију српску приватну корпорацију.

Приредила Јасна Петровић,politika

=D>Vidim da smo poceli da se slazemo. Znao sam za ovo, ali ne u detalje.Ali posto si nekoliko puta, naveo ono: zasto samo Karica karaju, hajde da vidimo oko one 'podele rada'.
Kako bi ti drugacije? Pazi ovo bi trebala da bude ozbiljna diskusija, ne znam dal joj je mesto ovde.
Ali posto do sada su bili crtaci, a tek neminovno sledi privatizacija energetike, gde je Srbija jedna od 'bogatijih', i neminovno slede mucke koje se pri tome nadovezuju. Pisao sam da svaki kilovat, svaka litra nafte donosi profit. A to se trosi vise od hrane. Jer pored hrane se trosi i na kretanje i na oblacenje.
Ako ne privatizujes, onda jos gore dajes nekome pravo na monopol.
Jedini nacin da svakodnevnica pojeftini je privatizacija i konkurentnost energenata.
Ko to ima, imace moc. Nasi (tajkuni) ne verujem da su toliko bogati da to kupe. Ili bar ne sve.

A ima sa politicke strane jos jedna stvar: Kako da nesto pokrenes (JUL recimo), kada jos vladaju?
Ne zavisi to toliko od politicara, koliko od glasaca.
Politicar mora da osnuje vladu.A vlada zavisi od socijalista. A ko je njima dao glas? A koga oni brane?
Evo ih ponovo na sceni: branicemo sto smo opljackali, pa makar vas terali ponovo u rat.
Znas koliko pitanja otvaras sa ovim? 

Vrati se, Bogi!

mala razlika je u tome što je miškovićeva imovina ovde u srbiji za razliku od imovine dr bogija...