Završe fakultet bez dana prakse

BEOGRAD - Većina naših studenata dobija fakultetsku diplomu, a da pri tom nisu odradili ni dana prakse u nekoj firmi. Istraživanje "Studenti i praksa", koje je uradio Centar za monitoring i evaluaciju, pokazalo je da studentska praksa skoro i da ne postoji na našim fakultetima. Doživljava se kao nepoželjna, i uglavnom se svodi na odlazak studenata u firme, na 30 dana tokom leta. Ukoliko ste dobri sa ljudima iz firme koji brinu o studentima, dobićete potpis i više se ne morate pojavljivati na praksi. Marko Savić, programski direktor Centra za monitoring i evaluaciju, kaže da studentska praksa na našim fakultetima nije sistematski rešena, a svodi se na volju i motivaciju profesora i studenata.

Plaćeni poslovi

Za razliku od naše zemlje, u državama Evropske unije studentska praksa se plaća. Studenti novinarstva u Norveškoj moraju polovinu svog školovanja da provedu u redakcijama, gde se ocenjuje njihov rad, i gde primaju novčanu naknadu u visini najmanje novinarske plate. U Hrvatskoj je doneta odredba da svi studenti koji imaju obaveznu praksu moraju biti plaćeni - objašnjava Zoran Gavrilović, sociolog i koordinator projekta "Studenti i praksa".

- Kod nas se praksa, uglavnom, vezuje za tehničke fakultete. Na Fakultetu organizacionih nauka osnovano je odeljenje koje vodi praksu i godišnje pošalje oko 100 studenata u neku firmu na praksu, a praktični rad na Mašinskom fakultetu u Nišu je takođe dobro organizovan. U Novom Sadu je osnovan Tehnološki centar koji organizuje praksu za studente tehničkih nauka i gde su, na osnovu ideje "inkubatora", studenti i profesori osnovali 25 firmi koje imaju protok novca skoro 15 miliona evra. Profesori obučavaju studente, koji po izlasku sa fakulteta mogu osnovati samostalnu firmu - objašnjava Savić.

Najgora situacija je na društvenim fakultetima, gde studenti uopšte nemaju praksu.
- To mi je nelogično jer su društveni fakulteti uglavnom vezani za institucije koje finansira država. Jedini svetao primer je katedra za skandinavske jezike na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde su studenti osnovali svoju firmu i prevode knjige sa skandinavskih jezika. Svi rade besplatno, a novac koji zarade ulažu u firmu za kupovinu računara i druge opreme - kaže Savić.

Svaki fakultet treba da osposobi studenta za praktična znanja, a u Srbiji studenti imaju enciklopedijsko obrazovanje, bez prakse. U Srbiji ne postoji sistem organizovane prakse, a slična je situacija i u zemljama u našem regionu.
- Svesniji studenti, koji znaju da teorijsko znanje nije dovoljno, sami traže praksu. Veće firme putem oglasa nude akademcima praksu, ali ne postoji evidencija koliko studenata prođe takvu obuku. Ono što je sigurno, kopča između privrede i fakulteta u Srbiji ne postoji - kaže Savić.

Zaključak istraživanja "Studenti i praksa" je da je obrazovanje u podređenom položaju, a posledica toga je da se ljudi prema obrazovanju odnose indiferentno. Studenti, profesori, dekani i vlasnici malih i srednjih preduzeća koji su učestvovali u istraživanju predložili su da se studentska praksa ostvaruje na tri načina: kroz institute pri fakultetima, koji će angažovati studente na raznim projektima, a novac koji akademci zarade biće uplaćivan fakultetima, drugi način je da profesori i studenti rade projekte za potrebe tržišta, a treći da se osnuju fondacije.
M. J.

Izvor: Glas Javnosti

ja mislim da je najveci problem sto se 'ebeni fakultet bogati na nama studentima.
ftn u ns je najorganizovaniji fax u gradu al imaju naviku da udaraju po novcaniku debeli.
imaju neka propisana pravila koja vaze samo tamo i moras ih se prdrzavati inace PA! PA!
mislio sam da im necu puno kesirati jer sam na budzet al brate sto je mnogo mnogo je
imam osjecaj da je dekan izgradio sprat na vili od mojih para.!!!

Zanima me kako je diploma Farmaceutskog fakulteta priznata u svetu.Sta je potrebno za nostrifikaciju?

diploma je priznata i to dobro.
meni sestra studira farmaciju (al na tehnoloskom faxu) i kad se raspitala
oko diplome bila je zadovoljna sa prolazom pa je na kraju i upisala to.

mada i kod nas dobro prolaze farmaceuti moram ti reci

Ako neko zna neki sajt gde mogu da se raspitam o nostrifikaciji diplome sa Farmaceutskog fakulteta neka mi javi, please.
Hvala unapred
p.s.Marko posalji mi sajtove na kojima se tvoja sestra raspitivala.
Hvala

Probaj ovde http://www.farmacija.netfreehost.com/viewtopic.php?t=94&mforum=farmacija&sid=95eb00ca362e1b3be87134e0a1a76a55

Lepe, mlade i pametne

One znaju samo za desetke

Jedna ima 24, a druga 25 godina. I već su završile fakultete. Naravno u roku. U njihovim indeksima su samo desetke. Jelena Dotlić, diplomirala je na Medicinskom, a Tatjana Simčević na Matematičkom fakultetu.

Diplomirale su prošle godine ali i dalje uče kao postdiplomci na svojim fakultetima. Uz to, Jelena stažira u Kliničkom centru, a Tatjana već radi kao asistent na Matematičkom fakultetu i profesor u Matematičkoj gimnaziji.

Za razliku od mnogih mladih koji po završetku školovanja sreću traže daleko odavde, njih dve su, kažu, suviše vezane za svoju zemlju i drage ljude ovde da bi otišle napolje. O odlasku u inostranstvo razmišljaju samo u smislu stručnog usavršavanja nakon čega bi se opet vratile u Srbiju.

Matematika je za većinu đaka bauk, predmet kojeg se najviše plaše. Tatjana Simčević taj problem nije imala, dobijala je samo petice, kasnije desetke. Pitali smo je kako treba učiti taj predmet da ne bi bio tako strašan.

- Matematiku treba učiti redovno i treba puno vežbati. Roditeljima bih savetovala da deci što manje pomažu. Ona sama treba da rade i da se trude da sama dođu do rešenja. Takvim radom postaće i mnogo samostalniji i mnogo sigurniji - kaže Tatjana.

Zahvaljujući vrednom radu ona je, osim odličnih ocena, 2001. godine uspela da osvoji bronzanu medalju na Matematičkoj olimpijadi u Vašingtonu. Taj uspeh bio je presudan da od Ministarstva za nauku dobije stipendiju koja joj je uveliko olakšala studiranje.

To što je medicinu završila u roku i sa svim desetkama, Jelena Dotlić objašnjava velikim trudom i dobrom organizacijom.

- Ako se nešto mnogo želi, uz rad i dobru organizaciju to se može i postići. Samo treba misliti pozitivno i rezultat će biti dobar - kaže Jelena.

Učenje je nije omelo da živi punim životom svoje generacije, da se druži, izlazi i zabavlja.

- Živim sto na sat, ceo dan mi je popunjen, ali mi je zato veoma zanimljivo - navodi ona.

Da će ići na specijalizaciju, kaže, uopšte nije sporno, ali ne može da se odluči šta će specijalizirati.

- Puno je oblasti u medicini koje me interesuju. Htela bih sve, ali odlučiću se već za nešto - kaže Jelena. Konkretnih ponuda za posao još nema, ali očekuje da će do završetka stažiranja za pola godine i taj problem biti rešen.


Izvor: Blic \ R. Marković

Studentima plaćaju kiriju

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje izdvojio 15 miliona dinara za regresiranje stanovanja akademcima koji ne žive u mestu studiranja

Od sledeće školske godine studenti iz Vojvodine koji ne žive u mestu studiranja dobijaće naknadu za plaćanje privatnih stanova. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje izdvojio je ove godine 15 miliona dinara za regresiranje stanovanja, međutim, Jožef Kabok, pomoćnik pokrajinskog sekretara za obrazovanje, zadužen za finansije, kaže da realizacija ove inicijative sigurno neće početi pre početka naredne školske godine.

- Treba da utvrdimo kriterijume i načine realizacije ovog plana. Moramo tačno propisati ko ima pravo na ovaj vid regresiranja i kako će studenti pravdati podstanarski položaj, budući da stanodavci iz više razloga ne žele da potpisuju ugovore sa podstanarima. Najverovatnije će biti potrebna izjava dva svedoka da je student podstanar. Izvesno je da pre početka naredne školske godine neće početi evidentiranje studenata, a pravo će imati samo studenti koji žive u Vojvodini - objašnjava Kabok.
      

Vojvođani plaćaju i prevoz

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje svojim redovnim studentima koji svaki dan putuju na fakultet iz drugih gradova regresira i troškove autobuskih karti. Ove školske godine za poseban Fond za studente odvojeno je 50 miliona dinara, od toga će 35 miliona dinara biti utrošeno za plaćanje troškova putovanja studenata, a 15 za naknadu stanovanja studentima.
      
   
   

Ovu ideju Pokrajinskog sekretarijata pozdravili su roditelji iz Vojvodine koji troše puno novca za stanarine, dok ostali pitaju zašto novac za regresiranje stanovanja ne dobijaju svi studenti iz Srbije.

Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta, kaže da je za to glavni razlog tanak budžet Ministarstva prosvete.
- Pokrajinski sekretarijat ima veći budžet od nas i zato može da plaća studentima troškove stanovanja u privatnim stanovima. Naš budžet je na staklenim nogama i pored plata prosvetnim radnicima, ostala naša izdvajanja su skromna. Nemam ništa protiv ove ideja koja se može ostvariti samo u manjim sredinama, kao što je Vojvodina, dok je na području cele Srbije nemoguće realizovati ovaj plan - ističe Vuksanović.

U Novom Sadu iznajmljivanje sobe košta od 50 do 100 evra, a garsonjere i jednosobni stanovi su oko 150 evra, dok za mesečno iznajmljivanje dvosobnog stana u vojvođanskoj prestonici treba platiti oko 170 evra. U Nišu stanodavci studentima izdaju krevet za 50-60 evra, dok su cene u Beogradu mnogo više. Soba u glavnom gradu mesečno košta od 70 evra pa na više, a iznajmljivanje garsonjera košta od 150 evra. Ovako visoke cene privatnog smeštaja verovatno su glavni razlog zašto se ove školske godine za prijem u studentske domove prijavio rekordan broj akademaca.

- Imali smo oko 2.000 studenata koji su ostali "ispod crte", odnosno skoro svaki četvrti student nije dobio mesto u domu. Pretpostavljam da se ovoliki broj studenata prijavio zbog niske cene stanarine u studentskim domovima. Nigde u Beogradu se ne može naći smeštaj za 1.100 dinara, koliko košta mesto u našoj dvokrevetnoj sobi - kaže Branislav Glođović, rukovodilac smeštaja u Studentskom centru "Beograd".

Studentski centar "Beograd" studentima koji su ostali "ispod crte" ponudio je da ostanu određeni period u sobama kod svojih kolega, a prenoćište plaćaju samo 50 dinara. Akademci koji nisu konkurisali za dom za prenoćište u nekom od studentskih domova moraju platiti 150 dinara. Ovo je velika pomoć studentima koji nemaju puno obaveza na fakultetu pa povremeno dolaze u Beograd.


Izvor: Glas Javnosti \ N. Ć. - M. J.

@lepe,mlade  i pametne ..

Streberke

Oko 700 studenata odlazi preko granice

U inostranstvu studiraju naši najbolji akademci sa svih univerziteta u Srbiji čiji je prosek ispita od početka školovanja viši od devet

BEOGRAD - Na studiranje u inostranstvo, putem konkursa koje raspiše Ministarstvo prosvete i sporta Srbije, godišnje ode oko 600 - 700 naših studenata. To su najbolji akademci sa svih univerziteta u Srbiji čiji je prosek ispita viši od 9, a stipendije mogu dobiti studenti svih fakulteta. Konkursi se uglavnom objavljuju od oktobra do marta, a akademci imaju oko mesec dana da prikupe potrebnu dokumentaciju. Blanka Banauh-Bjelanović, načelnik odeljenja za međunarodnu saradnju, programe, donacije i kredite u obrazovanju, kaže da u Ministarstvo prosvete stižu tri vrste stipendije stranih vlada i fondacija.

- Naša zemlja ima potpisane sporazume o saradnji sa oko 50 država u okviru kojih su dogovorene i stipendije za studente i postdiplomce. Sa svakom zemljom imamo ugovoren broj meseci koliko naši studenti mogu provesti na njihovim fakultetima i na osnovu toga raspisujemo konkurse. Zatim pravimo rang-liste kandidata, a posebna komisija koju čine univerzitetski profesori bira studente koji će se školovati u inostranstvu. Ove stipendije namenjene su studentima završnih godina i traju od tri do devet meseci. Druga vrsta stipendija su za letnje tečajeve stranih jezika koje traju oko mesec dana. Imamo stipendije za sve jezike koji se izučavaju na našim fakultetima, a poslednjih godina dosta studenata bira Tursku - objašnjava Bjelanovićeva.
      

Stipendije za srednjoškolce

U Ministarstvu prosvete i sporta kažu da za srednjoškolce jedino imaju konkurs za dodelu stipendija za ujedinjene svetske koledže. U svetu postoji samo deset ovih koledža koji primaju po 200 najboljih učenika treće i četvrte godine gimnazija iz celog sveta. Iz naše zemlje na ove koledže godišnje ode oko pet gimnazijalaca, a izbor učenika je veoma strog. Godišnja školarina je 20.000 dolara, a na koledžima se radi po principu međunarodne priznate mature. Po završetku školovanja učenici se upisuju na najprestižnije svetske univerzitete bez polaganja prijemnih ispita. Nekoliko naših učenika koji su završili ove koledže upisalo se na Harvard.
      
   
   

Naša zemlja je obavezna da, u okviru ova dva načina stipendiranja, omogući školovanje studentima iz drugih zemalja kod nas. Godišnje u našu zemlju dođe oko 350 stranih akademaca, a najveće interesovanje je za studije srpskog jezika.

- Treći vid stipendiranja su konkursi koje raspisuju strane fondacije poput Fidrih Herbert, Onazis... I za ove stipendije raspisujemo konkurs, a konačnu odluku o studentima koji dobijaju stipendije donosi strani partner. Srbija će se uskoro uključiti u različite evropske programe koji nude stipendije, a od 2007. godine postaćemo punopravni član CEEPUS programa (Srednjoevropskog programa za razmenu studenata) koji akademcima daje velike mogućnosti - kaže Blanka Banauh-Bjelanović.

Ove stipendije pokrivaju sve troškove školovanja, smeštaja, zdravstvene zaštite i džeparca koji zavisi od standarda zemlje u koju studenti odlaze. Na konkursima mogu učestvovati svi studenti i postdiplomci do 35 godina starosti, u nekim zemljama i do 35 godina, a prosek ispita mora biti viši od 8. Akademci moraju imati znanje bar jednog stranog jezika, a formulare za prijavu mogu dobiti u Ministarstvu prosvete i sporta.

Međunarodna organizacija IAESTE godišnje pošalje između 250 i 300 naših studenata prirodnih i tehničkih nauka na stručnu praksu i usavršavanje u inostranstvo.

- Akademci koji konkurišu moraju biti redovni studenti, da imaju prosek viši od 7,5, da poznaju neki od stranih jezika i da nisu stariji od 28 godina. Stručna praksa traje najmanje šest nedelja, a za to vreme studenti mogu završiti svoje diplomske radove. Boravak i školarina su plaćeni, a studenti jedino moraju obezbediti novac za put - kaže Dragan Vukićević,

Pored ovih stipendija, dosta studenata ode u inostranstvo zahvaljujući donacijama različitih nevladinih organizacija, kulturnih centara i drugih organizacija koje imaju saradnju sa našim fakultetima. Konkurse za ove stipendije studenti mogu pronaći na oglasnim tablama svojih fakulteta, a dosta informacija pruža i omladinski sajt Infostuda (www. infostud.com).


Izvor: Glas Javnosti \ M. Jakovljević