Studentska asocijacija IAESTE raspisala konkurs za stručnu praksu studenata u inostranstvu

Usavršavanje akademaca na svetskim univerzitetima

U nekoj od 50 zemalja naši studenti će boraviti oko 16 nedelja, a stipendija je od 200 do 3.000 dolara, zavisno u kojoj su državi. Rok za prijavu je 23. decembar. Prošle godine na konkurs se javilo 427 studenata sa svih univerziteta u Srbiji, a na stručnu praksu je otišlo 239

BEOGRAD - Studenti završnih godina prirodnih i tehničkih nauka imaće priliku da otputuju u neku od stranih zemalja na stručnu praksu u trajanju od najmanje šest nedelja. Jugoslovenski odbor IAESTE, međunarodne asocijacije za razmenu studenata, raspisao je konkurs za studente Univerziteta u Beogradu, a zainteresovani akademci mogu se prijaviti do 23. decembra.

- Kandidati treba da su redovni studenti koji tokom školovanja nisu izgubili godinu, da im je prosečna ocena od početka studija veća od 7,5, da znaju jedan od stranih jezika (engleski, francuski, nemački, italijanski ili španski) i da nisu stariji od 28 godina. Kandidati će krajem februara naredne godine polagati ispit iz jednog ili više navedenih jezika, a termini rasporeda polaganja biće istaknuti na oglasnoj tabli IAESTE-a do 31. januara. Konkursni list studenti mogu dobiti u prostorijama IAESTE svakog radnog dana od 11 do 15 sati. Preporučujemo on-lajn prijavljivanje na adresi www.iaeste.org.yu/konkurs - objašnjava Dragan Vukićević, direktor jugoslovenskog odbora IAESTE.

Po završetku konkursa, fakulteti će na osnovu prosečne ocene utvrditi rang liste. Svake godine zahvaljujući ovoj studentskoj organizaciji na stručnu praksu u inostranstvo ode između 250 i 300 naših studenata, a sredstva za plaćanje putnih troškova akademci moraju obezbediti sami ili uz pomoć stipendija i studija. Dobra vest je da studenti ne moraju da čekaju u redovima ispred stranih ambasada, a oslobođeni su plaćanja svih taksi i ostalih dažbina za izdavanje viza i radnih dozvola.

- Prošle godine na konkurs se javilo 427 studenata sa svih univerziteta u Srbiji, a na stručnu praksu je otišlo 239 studenata u neku od 50 zemalja od Argentine, Australije, preko Egipta, Ekvadora, Finske do Tajlanda, Tunisa i SAD. U proseku naši studenti na stručnoj praksi i usavršavanju borave oko 16 nedelja, a za vreme boravka studenti će dobijati stipendiju od 200 do 3.000 dolara zavisno u kojoj zemlji borave - priča Vukićević.

Najveći broj naših studenata na stručnu praksu odlazi tokom leta, a mnogi u inostranstvu završe svoje diplomske radove i magistarske i doktorske teze. Verica Paunović, student Biološkog fakulteta, imala je šestomesečnu praksu u Severnoj Irskoj, a praksa je podrazumevala rad u kompaniji za biotehnologiju Fusion Antibodies Ltd. u Belfastu.

- Za mene je to bila jedinstvena prilika da upotrebim stečeno teorijsko znanje u praksi i unapredim znanje engleskog jezika. Pored svih pozitivnih stvari koje mi je ova praksa nudila, ja sam oklevala da je prihvatim, pre svega zbog nedostatka tehničkog i praktičnog iskustva u laboratoriji koje nisam mogla da steknem tokom nastave na fakultetu. Na moje veliko iznenađenje, svi zaposleni u kompaniji pružili su mi podršku i nesebično podelili svoje znanje sa mnom - objašnjava Paunovićeva.

Bogdan Ušćumlić, apsolvent Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, proveo je sedam i po meseci na stručnoj praksi u Francuskoj, u školi koja je druga po veličini škola za telekomunikacije u ovoj zemlji.

-------------------

Nikada nisu prešli granicu

Od 427 studenata koji su se prijavili na konkurs prošle godine, u anketi koju su popunjavali 91,1 odsto studenata reklo je da nikada nije prešlo granicu. Samo njih 2,3 odsto je u toku svog života normalno putovalo u inostranstvo, a 6,6 odsto je putovalo sa roditeljima kao deca i to uglavnom u Mađarsku i Grčku.

Izvor: Glas Javnosti

Obaveshtenje - Notice

Dragi studenti, zelim ovom prilikom da vas obavestim da ako ste student nekog od tehnichkih fakulteta (TMF, PMF, Mashinac, ETF, Arhitektura, Gradjevina, pa i Bilologija, Rudarsko-Geoloshki) da se prijavljujete na konkurs IAESTE. Naime ja sam trenutno u Belgiji na 6 meseci, dobio sam mogucnost produzenja za josh godinu dana sa daleko boljim uslovima, a doshao sam preko IAESTE! (naime nisu standardni uslovi poshto primam platu a ne neku crkavicu shto je obichno praksa - ali vazno je iskustvo a i mozete da proputujete mnogo) Zelim da vam kazem da se prostorije IAESTE nalaze na Tehnoloshko-Metalurshkom Fakultetu (TMF) Karnegijeva 4, 1. sprat i da su otvorene svakog dana od 10 pa do 3-4 popodne! Takodje da napomenem da sam uspeo da izdejstvujem stalno otvoren konkurs za Belgiju u istoj firmi u kojoj sam ja sada i da ce sigurno troje nashih studenata doci sledece godine! Minimum 6 meseci uz lepa sredstva (sa kojima sam, pored Belgije, bio 2 puta kuci, Nemachka, Holandija, Francuska, Shpanija, Shvedska, Luksemburg, a i zivim sa njima)!

Стручна пракса за студенте у иностранству

Да уче али и зараде

Годишње у СЦГ преко IAESTE дође између 150 и 200 страних студената, а истовремено у свет оде између 250 и 300 наших академаца
 
И ове године најбољи студенти Београдског универзитета имају шансу да оду на стручну праксу у иностранство у трајању од најмање шест недеља. IAESTE, међународна организација за размену студената, управо је расписала нов конкурс за академце с техничких факултета, шумарства, пољопривреде и Природно-математичког факултета. Стручна пракса у иностранству биће организована током летњих месеци наредне године.

Да би прешли границу, кандидати прво треба да испуне неколико предуслова: да су редовни студенти који током школовања нису губили годину, док просечна оцена од почетка студија мора да буде већа од 7,50. Неопходно је и да владају енглеским, француским, немачким, италијанским или шпанским језиком и да нису прославили 28. рођендан.

– Годишње, у Србију и Црну Гору преко IAESTE-а дође између 150 и 200 страних студената, а истовремено у свет оде између 250 и 300 наших студената на стручну праксу и усавршавање што је и законска обавеза у образовном систему на факултетима природних и техничких наука – објашњава за наш лист Драган Вукићевић, директор ове организације за СЦГ.

Право да конкуришу за праксу и усавршавање имају студенти: IV године студија архитектонског, електротехничког, рударско-геолошког, саобраћајног и технолошко-металуршког факултета, III и IV године студија грађевинског и ПМФ-а, као и III године машинског, пољопривредног и шумарског факултета.

Кандидати ће крајем фебруара 2006. године полагати испит из страног језика у просторијама IAESTE (Карнегијева 4, први спрат). Конкурсни лист студенти могу да добију у просторијама IAESTE, где ће их испуњене и вратити, са уверењем о положеним испитима, до 23. децембра ове године, када се конкурс и завршава. Могућа је и on-line пријава на адреси: www.iaeste.org.yu/konkurs. Пракса је да средства за плаћање путних трошкова студенти обезбеђују сами или уз помоћ својих стипендитора или спонзора. По завршетку конкурса факултети ће, на основу просечне оцене, утврдити ранг-листе и доставити их пододбору IAESTE до 28. фебруара 2006. године.

– Наш посао смо радили и радимо врло професионално, без обзира на финансијске недаће и проблеме које су нам претходне власти правиле. Због дугогодишњих добрих веза и положаја у међународној асоцијацији и уз помоћ осталих земаља чланица, 1992. године смо успели да будемо изузети од санкција, тако да смо слали студенте на усавршавање и школовање, а стране примали код нас. Чак смо и током 1999. године, за време агресије на нашу земљу, успели да одржимо размену и уз сагласност Генералштаба ВЈ слали наше студенте – војне обвезнике на усавршавање у иностранство (128 студената војних обвезника) – истиче Драган Вукићевић.

Он посебно наглашава да се IAESTE изборио да студенти не чекају у редовима пред страним амбасадама, као и да буду ослобођени свих такса и осталих дажбина за издавање виза и радних дозвола од надлежних конзуларних власти земаља-чланица ове међународне асоцијације.

У просеку, наши студенти бораве на стручној пракси и усавршавању од шест недеља до 18 месеци, а национални комитет IAESTE земље која прима студента је дужан да му обезбеди стипендију или плату која ће студенту да обезбеди пристојан живот у тој земљи. Висина стипендије или плате, у зависности од земље до земље, у распону је од 200 до 3.000 америчких долара.

Значајан број њих у иностранству заврши и своје дипломске радове, магистарске и докторске тезе. „На пример”, указује Вукићевић, „ове године смо успели да петнаест наших дипломираних студената, користећи погодности Болоњског процеса, пошаљемо на докторске студије у земље Европске уније”.

Верица Пауновић, студент Биолошког факултета, добила је шестомесечну праксу у Северној Ирској. Пракса је подразумевала рад у компанији за биотехнологију Fusion Antibodies Ltd. у Белфасту. Она каже да јој је ова пракса, поред великог искуства у професионалном смислу, омогућила да стекне нове пријатеље широм света, дружећи се са студентима у студентском дому у којем је становала.

– Упознала сам колеге из Грчке, Шпаније, Италије, Француске, Норвешке, Кине, Индонезије, Малезије и Шри Ланке и на тај начин сам била нека врста амбасадора наше земље, пружајући прилику људима из далеких крајева да науче нешто о нашој култури и историји – каже Верица Пауновић.

Богдан Ушћумлић, апсолвент Електротехничког факултета, седам и по месеци је провео у Француској. Становао је у студентском дому у оквиру школског комплекса, а, по његовим речима, стипендија од 620 евра месечно била је сасвим довољна за све трошкове које је имао током боравка у овој земљи.

– Усавршио сам знања из програмских језика и из рачунарских мрежа и протокола, стекао сам искуство у истраживачком раду и у раду с људима, а имао сам прилику и да унапредим своје знање француског језика – каже Богдан Ушћумлић. Велики плус за Богдана је и то што ће професори са Електротехничког факултета у Београду прихватити резултате које је добио на стручној пракси као његов дипломски рад.
 
Izvor: Politika

Dodeljene 333 stipendije za akademce četiri univerziteta

Država nagradila najbolje studente

Najboljim studentima završnih godina osnovnih studija u Srbiji uručene su juče stipendije Fonda za mlade talente Vlade Srbije. Tri stotine trideset tri studenta će svakog meseca, narednih godinu dana dobijati po 20.000 dinara. Najbolji akademci kažu da im ovaj novac mnogo znači, ali i da još nisu odlučili na šta će ga trošiti.

Od 464 studenta koji su konkurisala za stipendije, 336 je ispunilo uslove konkursa, a 333 su na kraju potpisala ugovor. Stipendije su dobila 162 studenta Univerziteta u Beogradu, 120 studenata Novosadskog univerziteta, 12 studenata Kragujevačkog, 24 Niškog i tri studenta Univerziteta u Prištini.

Svaki stipendista će ukupno dobiti 2.750 evra tokom naredne godine. Stipendije za novembar već su uplaćene na tekući račun 100 studenata koji su prvi potpisali ugovore. Sve novembarske i decembarske stipendije biće isplaćene do kraja godine, dok od januara kreću redovne isplate, mesec za mesec, obećao je ministar Dinkić.

- Želimo da podstaknemo one koji su najbolji da budu što bolji. Sve ćemo učiniti da vam pomognemo - poručio je Dinkić studentima.

Milovan Marić, student Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, iznenadio se kada se našao na spisku studenata koji su dobili stipendiju. Kaže da je očekivao da će biti više studenata sa boljim prosekom s obzirom na to da je njegov „samo“ 9,30.

- Srećan sam što sam dobio stipendiju, ali još nisam siguran šta ću s tim novcem. Jedino u šta sam siguran je da ću ga potrošiti - kaže za „Blic“ Milovan.

Dvadesetdvogodišnji student Političkih nauka u Beogradu, Ratko Vukanić, međutim, nije bio iznenađen kada je dobio stipendiju.

- Zato što imam jak prosek - 9,92. Drago mi je da sam dobio stipendiju, svaki dinar znači. Kada završim fakultet upisaću postdiplomske studije na mom fakultetu, neku temu u vezi sa međunarodnim odnosima, Evropskom unijom - rekao nam je Vukanić.

Jelena Smajić, student Likovne akademije iz Beograda, čudila se kako su se samo 464 studenta prijavila, ali joj je ipak drago što su skoro svi dobili stipendije. Ona još nije sigurna šta će kad završi studije. Možda će ipak upisati postdiplomske u inostranstvu.

Dvadesetdvogodišnji Marko Marinković, student Ekonomije iz Niša, već je u pregovorima sa jednom velikom multinacionalnom kompanijom za koju bi uskoro trebalo da počne da radi. Uz prosek 9,40 kaže da se uopšte nije iznenadio što je dobio stipendiju, ali i da mu to nije prva, već peta stipendija za poslednje dve godine.

- Najverovatnije ću pet godina provesti u zemlji, dok mi bude trajao ugovor sa tom firmom, a onda ću verovatno otići da radim u nekom od njenih predstavništava u inostranstvu. To je politika kuće - kaže Marko.

U Fondu za mlade talente ostalo je još oko pet miliona, dok je u budžetu za sledeću godinu planirano deset miliona evra, naveo je juče ministar Dinkić. On je dodao da su studentske stipendije koje dodeljuje Fond najveće koje postoje u državi.

Da podsetimo, na predlog Ministarstva finansija Vlada Srbije je u junu ove godine osnovala Fond za mlade talente. Zahvaljujući budžetskom suficitu, država je tada izdvojila 450 miliona dinara za finansiranje školovanja i usavršavanje mladih talenata, kao i nagrađivanje učenika i studenata za izuzetne uspehe na takmičenjima u zemlji i inostranstvu. Prvu novčanu nagradu od 10 miliona dinara Fond je u oktobru dodelio studentima Elektrotehničkog fakulteta Beogradskog univerziteta, koji su pobedili na takmičenju mladih elektroinženjera u Čikagu.



Izvor: Blic \ Jovana Subotić

Na Kopaoniku 2.000 pravnika iz celog sveta

Više od 2.000 pravnika, sudija, profesora pravnih fakulteta, advokata, tužilaca i akademika okupilo se na Kopaoniku na osamnaestoj Kopaoničkoj školi prirodnog prava pod nazivom „Pravo i univerzalne vrednosti“. Organizator skupa je Udruženje pravnika Srbije.

Učesnici, među kojima ima i predstavnika iz bivših jugoslovneskih republika, ali stručnjaka iz EU, SAD-a, Australije i Indije, raspravljaju o usavršavanju Deklaracije o pravima čoveka UN, teme zbog koje je pokrovitelj skupa UNESKO - kaže za „Blic“ advokat Sava Anđelković, član Udruženja pravnika i organizacionog odbora Kopaoničke škole prirodnog prava.



Izvor: Blic \ J. S.

   
Najboljim studentima po 2.750 evra

BEOGRAD - Ministar finansija Mlađan Dinkić i ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović dodelili su juče, na svečanosti u Rektoratu Beogradskog univerziteta, ugovore dobitnicima stipendija na konkursu za najbolje studente završnih godina osnovnih studija u Srbiji, prenosi Fonet.

Dinkić je na svečanosti rekao da će 333 studenta za godinu dana dobiti po 2.750 evra, odnosno 20.000 dinara neto mesečno. On je naveo da je prvih 100 potpisnika ugovora već dobilo po 20.000 dinara za novembar, a da će do kraja godine svi stipendisti dobiti po 40.000 dinara za dva meseca.

Dinkić je naglasio da je Vlada Srbije za Fond za mlade talente u narednoj godini izdvojila 10 miliona evra, što je dvostruko veća suma od one koja je izdvojena u ovoj godini. Ministar finansija je podsetio da su u prošlosti državne stipendije studentima uvek isplaćivane u kešu, ali da će sada novac biti uplaćivan na tekuće račune u bankama. On je naveo da je veliki broj banaka studentima besplatno odobrilo nacionalnu dina kard platnu karticu.

Prema rečima Dinkića, u narednoj godini najbolji studenti će dobijati po 15.000 evra za postdiplomske studije, do 5.000 evra za usavršavanje u inostranstvu i do 12.500 evra za studente koji pobede na međunarodnim takmičenjima.
"Želimo da podstaknemo one koji su najbolji da budu još bolji i kada završe svoje usavršavanje ostanu da rade u Srbiji", istakao je Dinkić.

Potpredsednik Republičke vlade Miroljub Labus pozvao je stipendiste da kada završe studije ostanu da rade u Srbiji i "pomognu da napravimo dobru evropsku državu".

Rektor Univerziteta u Beogradu Dejan Popović rekao je da je država uvela nove standarde jer se, za razliku od prethodnih godina, kada su uvođenjem novih rokova i produžavanjem studija nagrađivani loši studenti, sada nagrađuju najbolji studenti.
Svečanosti je prisustvovao predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin.

Izvor: Glas Javnosti

Konkurs za usavršavanje studenata

Zarada od 200 do 3.000 dolara

Studentima tehničkih fakulteta, šumarstva, poljoprivrede, biologije, hemije, fizike i matematike na Beogradskom univerzitetu pruža se prilika da odu u inostranstvo narednog leta na stručno usavršavanje od minimum šest nedelja. Konkurs je objavila Međunarodna neprofitna asocijacija IAESTE preko koje se već 50 godina vrši razmena studenata, postdiplomaca i doktoranata.

Kandidati moraju da budu redovni studenti, koji tokom školovanja nisu gubili godinu. Prosečna ocena od početka studija mora da bude veća od 7,50, moraju da vladaju jednim od stranih jezika: engleskim, francuskim, nemačkim, italijanskim ili španskim, i ne smeju biti stariji od 28 godina. Pravo da konkurišu imaju studenti četvrte godine studija Arhitektonskog, ETF, Rudarsko-geološkog, Saobraćajnog i Tehnološko-metalurškog fakulteta, treće i četvrte godine studija Građevinskog i PMF-a, treće godine Mašinskog, Poljoprivrednog i Šumarskog fakulteta.

Studenti, u proseku, na praksi i usavršavanju borave oko 16 nedelja. Za vreme boravka Nacionalni komitet IAESTE zemlje koja prima studenta dužan je da im obezbedi stipendiju ili platu koja će mu omogućiti pristojan život u toj zemlji. Visina stipendije i plate kreće se od 200 do 3.000 dolara, u zavisnosti od zemlje. Jedino što student mora da plati jesu putni troškovi. Godišnje u Srbiju i Crnu Goru preko IAESTE dođe između 150 i 200 stranih studenata, a istovremeno u svet ode između 250 i 300 naših studenata na stručnu praksu i usavršavanje. Verica Paunović, student četvrte godine studija molekularne biologije i fiziologije sa prosekom 9,70, bila je od oktobra prošle do aprila ove godine na praksi u jednoj od vodećih svetskih kompanija koja se bavi biotehnologijom, „Fjužn antibodis Ltd“ u Belfastu.

- Strepela kako će biti prihvaćeno moje tehničko i praktično neiskustvo, ali su mi, na moje veliko iznenađenje, sve kolege pružile podršku i nesebično podelile svoje znanje. Obučili su me da radim širok spektar tehnika počev od PCR, kloniranja, gajenja bakterija itd. Posle dva meseca provedena u laboratoriji, radila sam poslove ravnopravno sa njima. Ne samo da sam tako stekla nezamenljivo radno iskustvo, s obzirom na to da u našoj zemlji za sada ne postoji laboratorija koja primenjuje iste ili slične tehnike u pomenute svrhe, već sam uspela i da steknem nove prijatelje širom sveta - ispričala je Verica.

Bogdan Ušćumlić, apsolvent ETF u Beogradu, otišao je drugog novembra 2004. u Francusku na stručnu praksu i tamo proveo sedam i po meseci. Bio je na praksi u školi za telekomunikacije koja je druga po veličini u Francuskoj.

- Profesori i kolege su me srdačno primili i učinili sve da mi boravak u njihovoj zemlji bude što prijatniji. Mesečna stipendija od 620 evra bila je sasvim dovoljna za sve troškove koje sam imao tokom boravka u Francuskoj. Dobio sam vrlo zanimljiv zadatak koji sam uspešno izvršio, zbog čega mi je produžen boravak u Francuskoj, a profesori sa ETF-a će mi prihvatiti te rezultate kao diplomski rad - kaže zadovoljno Bogdan.


Izvor: Blic \J. Subotić

Nedovoljno novca za fakultete

BEOGRAD - S početkom nove kalendarske godine počinju i borbe fakulteta da dobiju što veći budžet. Nažalost, fakulteti i univerziteti ne učestvuju sami u raspodeli "kolača", već dobiju ono što im ministarstava prosvete i finansija odrežu. I tada nastaju muke koje ni najveći magovi ekonomije ne mogu rešiti. Obično novac koji fakulteti dobiju za komunalne troškove i za održavanje nastave nije dovoljan ni za pokrivanje najosnovnijih troškova. Finansijska inspekcija nedavno je došla u kontrolu celoj grupaciji prirodno-matematičkih fakulteta samo zato što je dekan Biološkog fakulteta "nenamenski" potrošio 98.000 dinara uplativši račun za struju.

- Od novca koji sam dobio za celu godinu moći ću samo da platim grejanje staklenika u Botaničkoj bašti i da kupim sredstva neophodna studentima za nastavu. Svake godine novac koji fakulteti dobijaju nominalno se smanjuje. Pre dve godine dobili smo šest miliona dinara, prošle pet miliona dinara, a koliko ćemo dobiti ove godine? - pita prof. dr Mirko Cvijan, dekan Biološkog fakulteta u Beogradu.

Slična situacija je i na Poljoprivrednom fakultetu.
- Od novca koji dobijem mogu da iznajmim jedan autobus sedmično da preveze studente na praksu, a kada je sezona poljoprivrednih radova, sedmično moram da iznajmljujem još pet autobusa. A ko će da mi da novac za to? Ne može student ratarstva da sedi u učionici - kaže prof. dr Nebojša Ralević, dekan Poljoprivrednog fakulteta. Dodatni problem upravama fakulteta predstavlja kolektivni ugovor koji su sindikati i ministar prosvete potpisali, a po kome obavezno moraju da izdvajaju novac za jubilarne nagrade i poklone za 8. mart. Iako ova izdvajanja izgledaju kao sitan trošak, veliko su optećenje za tanke fakultetske budžete.

Kako stvari stoje, izgleda da će još fakulteta doći u situaciju u kojoj je pre nekoliko meseci bio Hemijski fakultet kada je, zbog velikog dugovanja, isključena voda u zgradi u kojoj je smešteno sedam fakulteta. A dekani su počeli da odbrojavaju dane kada im ističe mandat jer više ne mogu da rukovode visokoškolskim ustanovama pomoću štapa i kanapa.

- Ovo mi je drugi mandat na mestu dekana, a ranije sam bio prodekan. Više ne mogu - upozorava profesor Cvijan. Ovo mišljenje deli još nekoliko dekana, a izborom novih dekana neće nestati problem nego će samo biti - muko moja pređi na drugoga.


Izvor: Glas Javnosti \ M. J

Studenti ne mogu sami protiv korupcije

BEOGRAD - Predstavnici studenata, univerziteta i Ministarstava pravde i prosvete okupili su se juče na okruglom stolu "Sprečimo korupciju na univerzitetu" kako bi pronašli način za izlečenje ove pojave, koja je ušla u sve delove našeg društva. Konkretne akcije za zajedničku borbu, nažalost, nisu dogovorene.

Učesnici okruglog stola su se složili da korupcija u visokom obrazovanju postoji i da su studenti i profesori počeli da se suočavaju sa ovom neprijatnom činjenicom. Akademci, međutim, smatraju da je korupcija sistemski problem i da ga treba rešavati uz pomoć državnih institucija. Igor Pucarević, koordinator projekta, zatražio je od vlasti formiranje radnog tela koje će definisati opšta akta fakulteta, a u čijem sastavu će biti i studenti.

- Radno telo bi trebalo da donese etički kodeks, pravilnik o ponašanju profesora i studenata, statut fakulteta, kao i preporuke za pravilnik o ispitivanju studenata po strukama. Hoćemo da na svim fakultetima u Srbiji, državnim i privatnim, važe ista pravila ocenjivanja.

 
  Dostupnost informacijama

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, naglasio je da studenti moraju imati dostupnost informacijama na fakultetu, odnosno imaju pravo da znaju sve o svom načinu studiranja i statutu fakulteta.
- Borba protiv korupcije traži energiju, veru i vreme. Sve to imaju mladi ljudi i to je naša šansa za dobar rezultat. Studenti će se po završetku fakulteta kristalizovati u elitu koja ima pravo i obavezu da se suprostavi korupciji - rekao je Šabić.
   
 
 
 
- Zahvaljujući novom Zakonu o visokom obrazovanju fakulteti su počeli polako da se modifikuju, ali studenti u tome ne učestvuju. Zakonom je predviđeno da u radu svih tela na fakultetu učestvuje i 20 odsto studenata, a na našim fakultetima ukupno je angažovano po pet studenata, ali ni oni ne rade svoj posao. Pravimo studiju o uvođenju studenskog ombudsmana - kaže Pucarević.

Tim za borbu protiv korupcije SUS napravio je predloge etičkog kodeksa i pravila ponašanja, a Ministarstvo prosvete i sporta je najavilo da će podržati ove studentske inicijative. Istraživanje Studentske unije Srbije pokazalo je da je 98 odsto studenata čulo za neki od oblika korupcije na njihovom fakultetu. Dve trećine akademaca je čulo za davanje mita za ispit ili ocenu, a 72 odsto smatra da ima korupcije prilikom upisa.

Oko 79 odsto studenata je čulo za varanje na ispitu, a jedna trećina ispitanika smatra da korupcije ima u administraciji fakulteta. Dve trećine studenata bi varalo na ispitu ako znaju da neće biti uhvaćeni, a više od polovine ispitanih studenata bi radije polagalo kod profesora kod koga je lakše varati. Poražavajuća je činjenica da se više od polovine studenata ne bi osećalo loše posle varanja na ispitu.



Izvor: Glas Javnosti \ M. J.

Rok za podnošenje žalbi na rang-liste za kredite i stipendije ističe danas

Stipendije za 20.000 studenata

BEOGRAD - Rok za podnošenje primedbi na rang-liste za dobijanje studentskih i učeničkih kredita i stipendija ističe danas. Studenti i učenici dokumetovane primedbe mogu podnositi na adresu Univerzal banke, odeljenje studentskih kredita i stipendija - komisija za učenike i studentske kredite i stipendije, Ulica 27. marta broj 39, 11000 Beograd. Primedbe koje nisu dokumetovane neće se razmatrati. Stevica Pivarski, načelnik sektora za studentski i učenički standard pri Ministarstvu prosvete i sporta, najavljuje da će konačne rang-liste učenika i studenata koji su dobili kredit ili stipendiju biti poznate početkom januara.

- Odobrili smo 17.955 studentskih kredita, a posle žalbi očekujemo da ćemo podeliti oko 18.250 kredita. Ove godine studentske stipendije primaće oko 3.500 akademaca koji imaju presek iznad 8,5 i koji su položili sve ispite iz prethodne godine. Odobrili smo 10.470 učeničkih stipendija, a očekujemo da se taj broj posle žalbi poveća do 10.750. Učeničke kredite za deficitarna zanimanja ove školske godine primiće 262 učenika - kaže Pivarski.

Ove godine na konkurs za dodelu stipendija i kredita prijavilo se oko 30.000 studenata i oko 22.000 učenika. Svi učenici koji imaju prosek 5.00, bez obzira na primanja roditelja, dobili su učeničke kredite. Studentski krediti i stipendije ove školske godine iznose 5.100 dinara, dok će učenici na čekovima mesečno dobijati po 3.000 dinara, a novac za novembar i decembar učenici i studenti će dobiti krajem januara ili početkom februara.

Proteklih dana studenti koji su završili fakultet, ili su pri kraju studija, dobili su zahtev za vraćanje studentskih kredita. Dug koji akademci treba da vrate zavisi od količine novca koji su primali za vreme studiranja i mogu ga otplatiti u najviše 40 mesečnih rata. Iz Ministarstva prosvete i sporta najavljuju da će januara najverovatnije osloboditi obaveze plaćanja studente koji su završili fakultet sa prosekom višim od 8,5. Ostali će morati da vrate novac.


Izvor: Glas Javnosti \ M. J.

Boravak u Americi za studente završnih godina

Usavršavanje i zarada do 9.000 dolara

Između 150 i 200 studenata završnih godina fakulteta u Srbiji godišnje koristi usluge agencije „Snap“ sa sedištem u Beogradu za odlazak na četvoromesečni edukativni i radni boravak u Severnoj Americi.

Ova agencija, koja svoje programe realizuje u saradnji sa poznatom američko-engleskom studentskom organizacijom „Bunak“, srpskim studentima omogućava da tokom rada usavrše znanje engleskog jezika, upoznaju narod i kulturu te zemlje, ali i da se otuda vrate i sa pristojnom zaradom u džepu.

- Radeći lakše poslove po klubovima, radnjama ili restoranima, studenti u proseku zarade od 4.000 do 9.000 dolara, a prošle godine je jedan Novosađanin zaradio 12.000 dolara. On je, međutim, radio nekoliko poslova istovremeno - kaže direktor „Snapa“ Zoran Milosavljević, koji je u SAD stekao visoko obrazovanje.

Četvoromesečni rad u mestu koje student sam izabere organizuje agencija, a boravak se može produžiti za još mesec dana, ukoliko se izrazi želja. To zadovoljstvo košta 1.600 dolara, ali se novac praktično vrati po završetku usavršavanja i boravka. U cenu je uračunata povratna avionska karta i dodatne dažbine, a student dobija radnu dozvolu i trajni broj zdravstvenog kartona.

Apsolvent Filološkog fakulteta u Beogradu na grupi za anglistiku Marija Veselinović iz Trstenika provela je prošle godine četiri meseca u gradiću Kil Devil Hils u Severnoj Karolini.

- Iskustvo koje sam tamo stekla je nezaboravno. U druženju sa srdačnim, otvorenim i ljubaznim mladim Amerikancima usavršila sam konverzaciju engleskog i stekla mnoge prijatelje s kojima održavam kontakte. Tamo sam upoznala i ljubav svog života. Radila sam po osam sati u prodavnici opreme za plažu i zaradila solidnu sumu novca. Roditeljima sam vratila 2.000 dolara, koje su pozajmili za troškove agencije i za moje početne troškove u Americi.

Od zarade sam plaćala stan i hranu, napunila kofere garderobom i poklonima i uštedela 2.000 dolara. Utrošiću ih, najverovatnije, na neko turističko putovanje - priča Marija.

Pored SCG, „Snap“ deluje i u Makedoniji, BiH i u Hrvatskoj, ali srpskim studentima u Americi prave društvo kolege još iz 30 zemalja koji tamo stižu preko „Bunaka“.

- Srpski studenti kojima se, nažalost, u Srbiji ne pruža prilika za sezonski rad i zaradu, mogu da biraju bilo koji veći grad ili turističko mesto na celoj istočnoj i zapadnoj obali Amerike - ističe Milosavljević.


Izvor: Blic \ Milica Ž. Ivanović