kada ce poceti isplata studentskih kredita

deejaydark-pogledaj 3 posta ispred tvog   

Zanima me da li se zna nesto novo o fakultetu za strane jezike "Braca Karic"?
Mnogo bi mi znacilo ako bilo ko ima nesto da kaze povodom toga.
Unapred zahvalna 

Hoce li konacno danas poceti isplata studentskih kredita i stipendija?

Pa, zar je tesko otici u studentsku sluzbu i pitati... 

Bila e isplata 

Siti koledž obeležio godišnjicu u Beogradu

Postdiplomske studije master biznis administracije Siti koledža iz Soluna, podružnice britanskog univerziteta Šefild, već godinu dana se odvijaju u Beogradu.

Program iz oblasti menadžmenta, finansija, marketinga i logističkog menadžmenta prilagođen je zaposlenima koji, da bi završili dve godine studija, ne moraju da napuštaju svoja radna mesta i prekidaju karijeru. Polaznici pohađaju vikend predavanja u prostorijama Britanskog saveta u Beogradu, a samo tri vikenda u prostorijama Siti koledža u Solunu. Na kraju dobijaju diplomu Šefildskog univerziteta. Osim ovog programa, Siti koledž nudi i trogodišnje dodiplomske studije (bachler diplomu) i dvogodišnje studije (master diplomu). Ove studije iz oblasti psihologije, menadžmenta, marketinga, informatike, bankarstva i finansija odvijaju se u Solunu i u skladu su sa Bolonjskom deklaracijom.

- Trenutno 50 studenata iz Srbije pohađa neki od studijskih programa Siti koledža i isto toliko njih godišnje završi neke od naših programa. Mi smo u Srbiji već 10 godina i možemo da se pohvalimo - svi svršeni studenti Siti koledža sada imaju posao kako na rukovodećim pozicijama u firmama u Srbiji, tako i u firmama u Grčkoj - ističe Megaklis Petmezas, prodekan Siti koledža.

Školarine na Siti koledžu iznose od 6.400 evra do 9.600 evra po godini, u zavisnosti od programa.


Izvor: Blic \ J. S

Problemi na fakultetima zbog Bolonjske deklaracije

Diplomci bez zvanja

Studenti su oduševljeno dočekali vest da će na fakultetima u Srbiji, zahvaljujući Bolonjskoj deklaraciji, biti uvedene dve diplome, posle treće i pete godine studija, misleći da će tako lakše i brže postati akademski građani. Prva generacija studenata dobiće diplomu prvog stepena (bečler) na kraju ove školske godine, ali pošto još uvek nemamo formiranu listu zvanja, većina ne zna da se ta prva diploma u većini zemalja Evrope tretira kao šesti stepen, odnosno viša stručna sprema. „Studenti tako kupuju mačku u džaku“ - upozorava Mihajlo Babin iz Studentske unije Srbije.

Prava lista zvanja, odnosno nomenklatura zanimanja, još uvek nije napravljena, ne samo kod nas, nego ni u Evropi. U Nemačkoj i Francuskoj se visokoobrazovanim ljudima smatraju samo oni koji imaju drugi stepen ili diplomu mastera. Postavlja se pitanje da li se studenti sa bečler diplomom uopšte mogu nazvati visokoobrazovanima.

Listu zvanja kod nas treba da formira Nacionalni savet za visoko obrazovanje, koji još uvek nije oformljen, iako će prve bečler diplome biti podeljene već na kraju ove školske godine. Za studente nekih fakulteta, kao što su Pravni ili Arhitektonski, koji prvu generaciju mladih „arhitekata prvog stepena“ dobija već na kraju ove školske godine, to je od presudne važnosti.

U skladu sa najnovijom regulativom EU o „prepoznavanju profesionalnih kvalifikacija“, arhitekta mora da dobije titulu master kako bi mogao samostalno da se bavi strukom, odnosno da dobije licencu, objašnjava za „Blic“ prodekan za nastavu Arhitektonskog fakulteta Marko Savić.

Nakon prve tri godine student dobija titulu „arhitekta prvog stepena akademskih studija“, a nakon još dve godine „diplomirani arhitekta - master“. Sa završenim prvim stepenom moguće je zaposliti se u arhitektonskom birou kao projektant-saradnik, kao i na niz drugih mesta, građevinskim firmama, trgovini materijalima i elementima, projektovanju enterijera itd, objasnio nam je Savić.

- Nisam siguran da su studenti arhitekture koji su prešli na novi sistem da bi ove godine uzeli diplomu posle tri godine studija uopšte upoznati s tim šta će moći, odnosno neće moći sa njom da rade. Arhitekta prvog stepena, u stvari, nije ništa. Završiš tri godine, platiš svaku godinu 180.000 dinara i onda ne možeš da potpišeš svoj projekat. I šta si onda? Projektant-saradnik, lep naziv za crtača u nekom arhitektonskom birou, a to možeš da budeš i sa završenom srednjom arhitektonskom školom - kaže za „Blic“ student završne godine arhitekture u Beogradu.

Situacija se menja i za studente prava u glavnom gradu. Oni su do sada imali mogućnost da posle tri godine studija uzmu „malu diplomu“ i rade u državnoj administraciji ili privredi kao pravnici, a od ovog oktobra će to moći tek nakon završene četvrte godine studija. Za titulu diplomiranog pravnika i mogućnost da polažu pravosudni ispit moraće da uče čak pet godina.

- To jeste duže nego do sada, ali će zato pripravnički staž biti skraćen sa dve na godinu dana. Novi nastavni plan i program radili smo uz podršku i saglasnost Ministarstva pravde i trudićemo se da svim našim studentima omogućimo adekvatno zaposlenje - kaže prodekan za nauku Pravnog fakulteta u Beogradu docent Miodrag Jovanović.


Izvor: Blic \ Jovana Subotić

Red za radno mesto Fakultetlije bez posla

U ovom trenutku na posao čeka 35.114 fakultetski obrazovanih građana Srbije. Taj broj se u odnosu na prošlu godinu povećao za 3.149, a u odnosu na 2004, kad ih je bilo 29.039 za 6.075. Višak su, pre svega, profesori marksizma, istoričari umetnosti, profesori arapskog i kineskog, turskog i japanskog jezika.

Posao teško nalaze i scenografi, etnolozi, oficiri i klinički psiholozi, tehnolozi proizvodnje i održavanja mehanizacije, kao i tehnolozi proizvodnje i prerade biljnih proizvoda, podaci su Nacionalne službe zapošljavanja.

S druge strane, Srbiji nedostaju prevodioci i to u mnogim gradovima baš za engleski jezik. Deficitarni su i doktori ekonomskih i pravnih nauka, profesori fizike, univerzitetski profesori ekonomije, profesori matematike, sudije redovnog suda, finansijski planeri, odnosno analitičari, farmaceuti snabdevanja, prometa i nabavke lekova, doktori šumarstva.

Broj fakultetlija koji traže posao ne samo da se nije smanjio nego se i povećao za poslednjih godinu dana. Dvadeset osmog februara prošle godine na birou je na posao čekalo 31.965 fakultetski obrazovanih ljudi, od čega su više od polovine činile žene, 18.693. Ove godine taj broj se popeo na 35.114, opet većinom žena, čak - 20.767.

Ipak, i potražnja za fakultetlijama neznatno je porasla ove godine u odnosu na 2005. Prošle godine je trađeno 9.846 osoba sa završenim fakultetom, a ove godine 12.351, kaže statistika Nacionalne službe zapošljavanja.


Izvor: Blic \ J. Suboti

 Ratko Janković bio je student generacije na Teksaškom univerzitetu

Jedan od najboljih na svetu, a ostao bez stipendije

Dvedesetčetvorogodišnji Ratko Janković, koji je sa svim desetkama završio studije iz oblasti finansija na Teksaškom univerzitetu, nije dobio godišnju stipendiju za postdiplomske studije na Sorboni od 1.250.000 dinara iz Fonda za mlade talente Vlade Srbije. Obrazloženje Komisije za dodelu stipendija je da Ratko studije nije završio u Srbiji, što u uslovima konkursa, inače, nije ni stajalo. Stajalo je, međutim, da će stipendista morati da radi minimum pet godina u Srbiji, a Ratko nema ništa protiv. Zašto je onda Komisiji bitno gde je Ratko završio studije, pogotovu što je 15 stipendija ostalo nepodeljeno?

Ratko na Sorboni trenutno izučava matematičke modele u finansijama i ekonomiji. Jedan je od 16 studenata iz celog sveta koji je primljen na ovaj prestižni master progam. Osnovne studije na Teksas tič univerzitetu, koji pohađa više od 30.000 studenata, završio je kao student generacije sa prosečnom ocenom deset. Posle uspešno završenih studija u Americi, kao najbolji student finansija primljen je na Sorbonu. Njegove postdiplomske studije na ovom prestižnom univerzitetu dovedene su, međutim, u pitanje zbog odbijanja Komisije fonda za mlade talente da mu da stipendiju. Ratko kaže i da nije jedini koji je odbijen na ovaj način.

- Bio sam više nego spreman da potpišem ugovor i po završetku studija na Sorboni vratim se u Srbiju. Na moje veliko razočaranje, u oktobru 2005. godine, dva meseca posle završetka konkursa, stigao mi je negativan odgovor, bez objašnjenja - priča Ratko za "Blic".

Pošto većina postdiplomskih programa u svetu počinje još krajem avgusta, Ratku nije bilo jasno zašto je Fond Vlade Srbije odluku doneo tek krajem oktobra. Kako su studenti potpisali ugovore, kako su stipendije distribuirane, jesu li studenti prekinuli programe da bi došli u Srbiju i preuzeli stipendije - pitao se Ratko.

- Negativan odgovor zatekao me je na Sorboni i verujte duboko potresao. Dalji nastavak mojih postdiplomskih studija bio je praktično doveden u pitanje. Uvaženi profesor Sorbone i šef Katedre za ekonomiju Bernard Kornet, jedan od najpoznatijih mikroekonomista u svetu, na moj zahtev odmah je napisao dva pisma i uputio ih na adrese ministarstava prosvete i sporta i finansija. U međuvremenu, za vreme božićne pauze, ja sam uspeo nekako da dođem do ministra finansija Mlađana Dinkića i lično ga upoznam sa svojim problemom. On je bio iznenađen i obećao mi saradnju. Do nje ipak nije došlo i pored nekoliko mejlova koje sam mu poslao podsećajući ga na dato obećanje - kaže Ratko.

U međuvremenu, iz Ministarstva prosvete i sporta, od izvesne gospođe Tatjane Jovanović, na Ratkov zahtev stigao mu je pismeni odgovor da je "ispunio uslove, ali ne i kriterijume komisije jer osnovne studije nije završio u Srbiji". Taj kriterijum nikad nije ni postojao u objavljenom konkursu.

- Tada sam shvatio da je taj uslov naknadno i nezakonito donesen

po završetku konkursa. To mi je priznao i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić, koji je jedan od osnivača Fonda i član Komisije, sa kojim sam skoro razgovarao u rezidenciji naše ambasade u Parizu. Rekao mi je da je ubeđivao članove Komisije da ne menjaju uslove i da svi studenti, bilo da su studije završili u Srbiji ili na strani, budu jednako uzeti u obzir kao što je to prvobitno naznačeno u konkursu. Oni ga nisu slušali govoreći da studenti koji studiraju u inostranstvu već imaju opcije tamo negde i da njima nije potrebna pomoć. Svoju vizitkartu dao mi je i savetnik predsednika Srbije Dušan Bataković, govoreći da će mi pomoći, ali ni od njega nema odgovora. Eto, srpski studenti na prestižnim univerzitetima ostaju na cedilu po ko zna koji put. Država se sa nama igra, a posle nikome nije jasno zašto naši mladi ljudi odlaze i ne vraćaju se u Srbiju. U jedno sam siguran - vratiću se bilo da mi država ovom prilikom pomogne ili ne - kaže Ratko.


Izvor: Blic \ Jovana Subotić