thaks....

Studenti koji sledeće godine upišu Pravni fakultet učiće po novom programu

Obavezna praksa i pismeni radovi

Studije se produžavaju na pet godina. Posle četvrte godine akademci će dobiti zvanje pravnik, a kada završe i petu, diplomirani pravnik-master

BEOGRAD - Studenti koji sledeće školske godine upišu Pravni fakultetu Beogradu učiće po potpuno novim nastavnim programima koje je na poslednjoj sednici usvojilo Nastavno veće ove visokoškolske ustanove. Studije prava imaće sistem 4 + 1, odnosno studije se produžavaju na pet godina. Prof. dr Sima Avramović, predsednik Komisije za reformu, kaže da će u skladu sa Bolonjskom deklaracojom studije prava imati dva izlaza.

- Posle četvrte godine studenti će dobiti zvanje pravnik, a posle pete godine diplomirani pravnik-master. Pravosudni ispit moćiće da polažu samo masteri. Svuda u svetu se ide na produžavanje studija prava na pet godina, a mi smo izabrali srednje rešenje, dok su se Hrvati odlučili za samo jedan izlaz sa fakulteta i to posle pete godine. Teško da pravosudne poslove studenti mogu da rade sa znanjem koje mogu da steknu posle tri godine fakulteta - objašnjava profesor Avramović.

Svi ispiti na Pravnom fakultetu biće jednosemestralni, a student može u svakom semestru da dobije po 30 kredita. Svaki predmet nosi određeni broj bodova, a predmeti su podeljeni na opšte koje mora da sluša svaki studenta, zatim na predmete obavezne posebno za svaki smer i izborne predmete. Na drugoj godini studenti će birati smer pravosudno-upravni, poslovno-pravni i teorijsko-pravni.

Prof. dr Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže da novi nastavni programi u nastavu uvode obaveznu praksu i pismene radove.
- Studenti će imati obaveznu praksu od dva meseca u petoj godini, a na fakultetu ćemo napraviti klasičnu sudnicu u kojoj će sudije raditi sa studentima i demonstrirati im suđenje. Zaključili smo da naši studenti slabo pišu seminarske radove, a da će morati na kraju četvrtog i osmog semestra da pišu seminara na oko 15 strana, a na kraju pete godine jedan rad između 30-50 strana. Imaćemo i poseban predmet pisanja pravnih dokumenata - objašnjava profesor Vasiljević.

Novi nastavni programi uspeli su da zadrže tradiciju studija prava sa dosta ekonomskih, socioloških, istorijskih predmeta pomešanih sa čisto pravnim disciplinama. Budući studenti Pravnog fakulteta tokom studija steći će dosta veština koje će im pomoći u budućem zanimanju.

- Akademci će učiti da pišu pravna akta, koriste pravne baze podataka, na časovima stranih jezika izučavati pravnu terminologiju, simulirati suđenja... Osnovaćemo pravnu kliniku u okviru koje će studenti pete godine davati besplatnu pravnu pomoć klijentima koji nisu u mogućnosti da angažuju advokata. Uvedeni su i novi predmeti u skladu sa modernim vremenom: pravo telekomunikacije, notarsko pravo, pravna etika, pravo interneta, pravo evropske integracije... - kaže profesor Avramović.

--------------------------
Knjige do 600 strana

Nastavno veće Pravnog fakulteta utvrdilo je standarde koliko udžbenici mogu imati strana. Za predmet koji se sluša osam ili devet časova nedeljno udžbenik može imati najviše 600 strana, sa sedam časova do 450, sa šest do 400, sa pet do 300, sa četiri do 200, a predmeti sa tri časa nedeljno do 150 strana. Utvrđen je i font teksta i broj karaktera na jednoj strani u udžbeniku.

---------------------------------
Razgovor umesto ispita

Studenti će imati velike preispitne obaveze, a rad tokom cele godine vrednovaće se na ispitu. U obzir će ulaziti rad u studijskim grupama, vežbe, kolokvijumi, seminari i ostale obaveze koje mogu da mu donesu 70 bodova.
- Studenti će na ispit izlaziti rasterećeno i dobijati samo po jedno pitanje. Ispit se pretvara u razgovor u kome profesor utvrđuje visinu ocene jer su studenti kroz svoj rad tokom nastave praktično položili ispit.



Izvor: Glas Javnosti

zasto tek sad.. zasto.. 

da bi nekima napakostili

iusto ko i sa mojim faxom i bolonjom
kako cu da ga dignem u vazduh njihovim hemikalijama i mojim smeshama i mozgom

Ponovna akreditacija za sve fakultete

Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta, koja po Zakonu o visokom obrazovanju mora da bude formirana najkasnije do 10. juna 2006. godine, biće zadužena za kontrolu i kvalitet rada visokoobrazovnih institucija.

Od sada će se njoj obraćati osnivači novih fakulteta, ali i postojeći fakulteti, i državni i privatni, kao i visoke škole, jer će morati da podnesu zahteve za ponovnu akreditaciju. Međutim, oni će prvo morati da se reformišu, naprave nove nastavne planove i programe, usvoje nove statute, konstituišu savete fakulteta, nastavno-naučna veća, studentske parlamente, izaberu dekane.

Od 63 zahteva za otvaranje novih privatnih fakulteta u Srbiji, koji su razmatrani tokom 2005. godine, Republički savet za razvoj visokog obrazovanja dao je saglasnost za 19 fakulteta. Iako po zakonu na to nisu imali pravo, pošto pre nego što dobiju konačnu dozvolu moraju da prođu još Upravni nadzor Ministarstva prosvete, mnogi od njih su već počeli sa radom. Za to niko od osnivača nije kažnjen, niti neko od nadležnih želi da preuzme odgovornost za to.

Tračak nade da se to više neće dešavati uliva činjenica da ćemo od ove godine imati komisiju za akreditaciju i kontrolu kvaliteta i da novi Zakon o visokom obrazovanju obavezuje sve fakultete i više škole da prođu kroz postupak akreditacije.

Članovi nacionalnog saveta, koji mora biti oformljen do 20. februara 2006. godine, odrediće ko će tačno da se bavi kontrolom kvaliteta, kao i kriterijume za kontrolu kvaliteta visokoškolskih ustanova u Srbiji, kaže za „Blic“ Emilija Stanković, pomoćnik ministra prosvete i sporta, zadužena za više i visoko obrazovanje.

Do sada su roditelji i đaci mogli da se požale na loše uslove rada na nekom od fakulteta samo Odeljenju za upravni nadzor Ministarstva prosvete. Međutim, od naredne godine postojaće komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta, koja će biti sastavljena od istaknutih profesora, nastavnika, umetnika i stručnjaka. Ona će prvo obaviti akreditaciju, proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova i vrednovanje studijskih programa svih institucija, a zatim će „pomoći i sarađivati sa visokoškolskim ustanovama u unapređenju njihovog kvaliteta“. Ovu komisiju formiraće nacionalni savet.



Izvor: Blic \ J. Subotić

Hvala dragom Bogu! Konachno i to da urade! 

Visokoškolske ustanove u Srbiji i ove godine imaće problema sa komunalnim troškovima

Fakulteti traže da država plati grejanje

Uredbom je propisano da država snosi polovinu troškova, ali prošle godine od 1,4 milijarde dinara uplaćeno je samo 600.000 dinara Prof. Miloš Nedeljković: Fakulteti će redom početi da pucaju i jedino će opstati oni najbogatiji

BEOGRAD - U ovoj godini državne fakultete očekuje Sizifov posao u pronalaženju izlaza iz začaranog kruga čiji je glavni imenitelj novac. Fakulteti neće dobiti od države dovoljno novca za održavanje svojih zgrada pa će se, najverovatnije, ponoviti situacija od prošlog leta kada je bila isključena voda prirodno-matematičkim fakultetima koji su smešteni u zgradi na Studentskom trgu u Beogradu. Najveća opasnost preti Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, čija su dugovanja za struju, vodu i grejanje porasla na oko 15 miliona dinara. Prof. dr Miloš Nedeljković, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu, kaže da novac koji će fakulteti dobiti od države neće biti dovoljni da se pokriju svi troškovi.

- Do pre tri godine država je plaćala sve troškove fakultetima, a onda je na snagu stupila uredba po kojoj država plaća fakultetima polovinu troškova, a za neke fakultete, poput Hemijskog, i 70 odsto troškova. Mi smo se složili sa tim, ali država ne poštuje svoju uredbu. Prošle godine troškovi svih državnih fakulteta u Srbiji za struju, vodu i grejanje bili su 2,4 milijarde dinara, a država je trebalo da plati 1,4 milijarde dinara. Međutim, od Dinkića smo dobili samo 600 miliona dinara, dakle ni pola od onog što je obećano. Mesečni troškovi na Mašinskom fakultetu su više od dva miliona dinara, a od države dobijemo samo 400.000 dinara. Ja moram da uzimam novac od samofinansirajućih studenata da bih platio grejanje za budžetske studente. Znači - njih finasira fakultet a ne država - objašnjava profesor Nedeljković.
      

Predaju hemiju učenicima privatnih škola

Hemijski fakultet je počeo pre nekoliko meseci da drži nastavu hemije studentima Medicinske akademije i time popunjava praznine u budžetu. Profesor Tešić najavljuje da će profesori ove visokoškolske ustanove početi da predaju hemiju i učenicima privatne gimnazije "Ruđer Bošković".
- Gimnazija "Ruđer Bošković" je konkurisala za međunarodni sertifikat koji će omogućiti njihovim učenicima da konkurišu na bilo koji fakultet u svetu. U svojoj školi nemaju uslova za održavanje kvalitetne nastave pa su izabrali nas - kaže profesor Tešić.
      
   
   

Komisija koju je formirao Univerzitet u Beogradu radi na novoj uredbi koja bi regulisala finansiranje fakulteta, a članovi komisije predlažu da država fakultetima plati ceo račun za grejanje i pola računa za struju i vodu.

- Grejanje je jedino na kome ne možemo da uštedimo. Za vreme novogodišnjih praznika nama je fakultet bio zatvoren ali smo morali da platimo isto kao da su svi studenti bili na fakultetu. Država ne shvata sa kakvim problemom se sučavamo ili nema petlju da gasi fakultete koji nisu potrebni. Mi ne možemo da funkcionišemo kao sistem, džaba nam i puno studenata kada u zgradi nemamo vodu i grejanje. Agonija se nastavlja i fakulteti će redom početi da pucaju i jedino će opstati oni najbogatiji. Univerzitet stalno galami da smo u kolapsu, ali niko ne sluša. Do sada su se finansijama bavili samo dekani, a sada su profesori i ostali zaposleni na fakultetima počeli da shvataju u kakvoj smo situaciji - rekao je profesor Nedeljković.

Hemijski fakultet u Beogradu će, umesto 70 odsto novca za komunalne troškove, ove godine dobiti samo 47 odsto. Prof. dr Živoslav Tešić, dekan Hemijskog fakulteta, kaže da ne zna kako će platiti troškove.

- Zadovoljan sam kako smo se prošle godine sa malo novca izborili sa velikim računima. Ne znam kako ćemo izgurati dalje jer je samo grejanje poskupelo za tri puta. Prirodni-matematički fakulteti su međusobno podelili zgradu tako da će nam sada računi stizati odvojeno. Počeli smo da pravimo planove kako ćemo samostalno zaraditi novac i platiti račune - kaže profesor Tešić.

Kada je Hemijskom fakultetu prošle godine isključena voda, Ministarstvo finansija je uplatilo 10 miliona dinara kako bi izmirili račune, međutim, profesor Nedeljković smatra da to nije rešenje.

- Ako Tehnološko-metalurškom fakultetu isključe vodu i grejanje i država ponovo plati njihov dug, onda nijedan fakultet više neće plaćati račune-upozorava Nedeljković.


Izvor: Glas Javnosti \ M. Jakovljević

 Finansijski problemi budućih studenata
Pripremi se i daj 1.200 evra

Pripreme za polaganje prijemnih ispita počele su na većini tehničkih fakulteta, kao i na fakultetima medicinske grupacije. Najskuplje su pripreme na Arhitektonskom fakultetu koje su dostigle astronomskih 100.000 dinara. Najjeftinije su pripreme za polaganje prijemnog na Građevinskom fakultetu koje iznose 16.000 dinara.

Pripremni časovi počeli su na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, i to iz prostorne kompozicije (1.200 dinara mesečno) i slobodnog crtanja (1.500 dinara mesečno). Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu od 29. oktobra prošle godine startovali su časovi iz matematike i fizike. Tih 60 pripremnih časova iz ova dva predmeta koštaju po 15.000 dinara, a kandidatima je na raspolaganju i knjiga, za dodatnih 800 dinara. Pripremna nastava iz matematike na FON-u košta 15.800 dinara, a na Građevinskom 16.000 i počinje tek 11. februara. Pripreme iz crtanja, logike prostora i uvoda u arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu počele su 26. novembra prošle godine i trajaće do kraja juna. Pripremna nastava se sastoji od osnovnog i višeg kursa. Osnovni ima 24, a viši 10 takozvanih blokova.

Cena svakog bloka nastave, kako stoji na sajtu fakulteta, košta 30 evra plus 18 odsto PDV. Tako je ovaj kurs dostigao sumu od preko 100.000 dinara, što je u skladu sa školarinom koja ove godine iznosi 160.000 dinara. Naravno, za taj novac kandidati na pripremama, kao ni tokom školovanja, ne dobijaju ništa osim stručne pomoći profesora ili asistenata.

Tako da sami moraju da donesu podlogu za crtanje od drveta, univera ili šperploče, olovke, gumicu, rezač, skalpel, papir za crtanje hamer ili akvarel.

Pripreme na fakultetima medicinske grupacije jeftinije su nego na tehničkim fakultetima. Tako 80 časova hemije i matematike na Farmaceutskom fakultetu košta 40.000 dinara, a na medicini časovi hemije 18.000 i biologije 15.600 dinara.

Budući lekari mogu da izaberu da pohađaju nastavu iz samo jednog predmeta, a dozvoljeno im je da plate pripremnu nastavu na dve rate.


Izvor: Blic \ J. Subotić

Mućke na fakultetu?

Grupa profesora i asistenata Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu uputila je redakciji Starta pismo u kojem ukazuje na "dramatične zloupotrebe na bazi konflikta interesa koje blokiraju funkcionisanje ove institucije".

"Odobravaju se doktorske i magistarske teze bliskim rođacima i licima koja ne ispunjavaju minimum kriterijuma, uz visoku nadoknadu. Na primer, odobrena je doktorska disertacija sinu prof. Radoslava Senića kod bivšeg asistenta ovog profesora, prof. Steve Janoševića... Diploma magistra mu je nostrifikovana na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu bez ijednog položenog dodatnog ispita u Kragujevcu..."

Grupa profesora i asistenata ovog fakulteta posebno apostrofira da su "u upravnom odboru, rukovodstvu i među zaposlenim profesorima su lica angažovana na privatnim fakultetima. Na primer, dekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, prof. Slobodan Malinić, šef je i katedre na privatnom fakultetu braće Karić".

U nastavku pisma se kaže da "deca pojedinih profesora prolaze na ispitima iako nemaju ni minimum ostvarenih bodova na ispitnim zadacima, niti ispite polažu uz prisustvo javnosti. Npr. Nikola i Milijana Đorđević, sin i ćerka profesora Miroslava Đorđevića..."

U pismu se navode i optužbe na račun monopolske pozicije pojedinih profesora, koji ucenjuju očeve da bi im deca položila ispite po šemi uslovljavanja i davanja fiktivnih projekata na kojima su pojedinačne zarade i do 50.000 evra...

Pismo je upućeno ambasadama EU, SAD, kancelariji "Tempusa"... Autori su puna imena prosledili inostranim institucijama radi kontakta i provere informacija.

Izvor: Start

Do indeksa kroz pripreme

Iako su kvalifikacioni ispiti za prijem na fakultete još daleko, neki fakulteti Beogradskog univerziteta počeli su da organizuju pripremne nastave.

Budući brucoši, zaljubljenici u medicinu, ukoliko ne odluče da se spremaju kod privatnih profesora, mogu to učiniti na Medicinskom fakultetu. Pripremna nastava na ovom fakultetu počeće 18. februara.

- Na fakultetu organizujemo pripremnu nastavu iz hemije i biologije. Za jedan čas po predmetu treba izdvojiti 300 dinara, a planirano je da se održi 60 časova iz hemije i 52 časa iz biologije. Moguće je plaćanje u dve rate. Biće organizovana četiri časa, subotom i nedeljom - kažu na Medicinskom fakultetu.

Na svoje buduće studente mislili su i na Građevinskom fakultetu. Pripremni kurs iz matematike ovde će početi 11. februara.
- Planirano je se održi 35 časova, a kurs će koštati 16.000 dinara. Odobreno je plaćanje u dve rate. Nastava će se održavati subotom od 10 do 13 sati - objašnjavaju na ovom fakultetu.

Elektrotehnički fakultet je sa pripremnom nastavom počeo još 29. oktobra prošle, a planirano je da nastava traje do 15. juna ove godine. Održaće se 60 časova iz matematike i fizike, a radi se u grupama sa po 20 polaznika. Cena je 15.000 dinara za svaki predmet, ali je moguće pohađanje nastave samo iz jednog predmeta. Ukoliko biste da rasteretite budžet i platite u dve rate morate izdvojiti 16.500 dinara, odnosno 8.000 za prvu i 8.500 za drugu ratu. Samo za polaznike kursa obezbeđena je knjiga sa domaćim zadacima po ceni od 800 dinara.

Na Farmaceutskom fakultetu organizovana je pripremna nastava iz matematike i hemije. Za kurseve treba izdvojiti po 20.000 dinara, a planirano je da se održi po 80 časova. Moguće je uplatiti samo jedan kurs ili samo kurs iz organske, odnosno neorganske hemije.
I. Z.

Izvor: Glas Javnosti