Anea, hvala ti puno na ovoj poslednjoj informaciji 

Štrajk studenata zbog upisnina

Protest studenata Filozofskog fakulteta zbog visoke školarine traje već devet dana. Studenti prete da će pozvati svoje kolege sa ostalih fakulteta da im se pridruže.

Sadašnje cene školarina usvojene su pre šest meseci, a odluku o njihovom iznosu donose sami fakulteti. Najskuplje godišnje školarine za samofinansirajuće studente su na fakultetima Beogradskog univerziteta. Tako godina dana studiranja na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu košta 240.000 dinara, dok za studiranje na istom fakultetu u Nišu treba izdvojiti 80.000 dinara. Na Stomatološkom fakultetu u Beogradu školarina je 180.000 dinara, na Medicinskom 125.000, a na Fakultetu organizacionih nauka 110.000 dinara. Školarine su, žale se studenti, visoke i na umetničkim fakultetima gde za studije glume treba izdvojiti 180.000 dinara, dok se školarina na Muzičkoj akademiji kreće od 100.000 do 120.000 dinara godišnje, a na Likovnoj akademiji 150.000 dinara. I dok uprave fakulteta i dekani pokušavaju da visoke školarine opravdaju kvalitetnim obrazovanjem i odličnim uslovima za rad, studenti kažu da su cene neprimereno visoke u odnosu na naš standard, ali i na stvarne uslove koji su daleko od idealnih.

- Za te pare mogu da studiram i na Sorboni. Kako moji roditelji koji su učitelji da plate školarinu koja iznosi 86.000 dinara? Podigli bi kredit, ali već su u kreditima do guše - žali se studentkinja Filozofskog fakulteta, koja kaže da joj nije jasno kako njene kolege uspevaju da obezbede novac za školarinu.

Ministarstvo prosvete i sporta ograđuje se od studentskih zahteva poručujući da su školarine u nadležnosti fakulteta i da oni ne mogu da ih menjaju. Studenti Filozofskog fakulteta pozvali su Slobodana Vuksanovića, ministra prosvete i sporta, i Aleksandra Kostića, dekana tog fakulteta, na tribinu na kojoj žele da čuju ko je odgovoran za visoke školarine.

V. Nedeljković

Izvor: Blic

Rektori doneli odluku i predložili
Nova akademska zvanja

Diplomci koji su završili studije, kao i oni koji će ih tek završiti po starom programu imaju pravo da dobiju zvanje master, odlučili su rektori svih 12 državnih i privatnih univerziteta u Srbiji. Odluku rektora uskoro treba da potvrdi Konferencija univerziteta.

Svi oni kojima na diplomi piše VII-1 stepen stručne spreme, kao i oni kojima bi to tek trebalo da piše, imaće uskoro pravo da od fakulteta koji su završili zatraže zvanje, odnosno diplomu mastera. Preduslov je da studiraju ili da su završili studije koje traju minimum četiri godine, kaže za „Blic“ prorektor Beogradskog univerziteta Aleksandar Lipkovski.

Tako će diplomirani inženjeri, profesori matematike, pravnici, ekonomisti itd. ubrzo postati master of science. Zvanje mastera mnogi mešaju sa magistrom. Međutim, titulu magistra dobija diplomac koji nakon osnovnih završi i magistarske studije dok je master, po novom programu, zapravo približniji onom ko je završio osnovne studije i stekao zvanje diplomiranog pravnika, ekonomiste i slično.

Uprave pojedinih fakulteta iz grupacije društvenih nauka pobunile su se zbog ove odluke rektora, a neke su, ne obazirući se na odluku Rektorskog saveta, već raspisale konkurse za upis na master studije. Zbog toga će ova odluka, pre nego što postane važeća, morati prvo da prođe uskoro Konferenciju univerziteta.

J. Subotić

    Veće plate prosvetarima

    Predstavnici Vlade Srbije i reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika potpisali su juče protokole o vanrednom povećanju novembarskih plata i o ceni rada za sledeću godinu. Tako će novembarske plate za prosvetne radnike sa visokom stručnom spremom u osnovnim i srednjim školama biti uvećane za 11,5 odsto, dok će za nastavnike sa višom stručnom spremom plata za novembar biti veća 20 odsto. Zaposlenima u osnovnim i srednjim školama koji imaju srednju stručnu spremu povećanje plate u novembru iznosiće 9,2 odsto. Kao rezultat povećanja cene rada za sledeću godinu, na kraju 2007. godine redovni profesor u višem i visokom obrazovanju imaće platu oko 800 evra, vanredni profesor 738 evra, asistent pripravnik 489 evra, a fizički radnik zaposlen u visokoškolskoj ustanovi oko 150 evra.


Izvor: Blic

Država najveći davalac novca studentima i đacima
Stipendije od 1.000 evra

Firme u Srbiji nisu zainteresovane za finansiranje studenata i učenika, a najveći broj studentskih stipendija daje država. Prema podacima Ministarstva prosvete i tri velike strane kompanije daju redovne godišnje stipendije našim akademcima.

- Nedavno je na Univerzitetu u Beogradu osnovan studentski fond, a firmama je ostavljeno da same odaberu da li će finansirati studente ili potrebe fakulteta, kao što su biblioteke, računarski centri i slično. Međutim, nije bilo mnogo odziva - rekla je za „Blic“ Jasmina Kabadaja, rukovodilac Sektora za staranja o imovini univerziteta, zadužbina i fondova.

Ona je objasnila da ne postoje firme koje doniraju sam univerzitet, osim preduzeća koja daju pomoć određenim fakultetima.

- Beogradski univerzitet stipendira studente iz sredstava svojih zadužbina i fondova. Zadužbine se finansiraju na različite načine, između ostalog, i izdavanjem sopstvenih prostorija - objasnila je Jasmina Kabadaja.

Univerzitet u Novom Sadu ima veći broj donacija i darodavaca. Prema podacima sa sajta Novosadskog univerziteta, osim državnih firmi, kao što je NIS ili „Vode Vojvodine“, studente stipendira još dvadesetak privatnih firmi i velikih kompanija, kao i brojne državne institucije kao što su Trgovinski sud ili Skupština Novog Sada.

Univerzitet i studente u Novom Sadu stipendiraju i srodne institucije u inostranstvu, strane ambasade i vlade, a na spisku smo pronašli i i tri individualna darodavca - profesora Edvarda Ajlanda sa Fakulteta za antropologiju u Prinsu, kao i Ivana Gađanskog i Rastka Maglića iz SAD.

- Na Univerzitetu u Kragujevcu pre dve godine formirana je Fondacija za stipendiranje najboljih studenata. Počeli smo sa 11 stipendija za po jednog najboljeg studenta sa svakog fakulteta na našem univerzitetu. Druge godine je, takođe, stipendirano samo 11 studenata jer naš fond nije obogaćen - kaže Miloš Đuran, rektor Kragujevačkog univerziteta.

Ta Fondacija daje godišnje stipendije u visini od sedam hiljada mesečno, a donatori mogu biti pojedinci ili institucije. Trenutna sredstva obezbedio je grad Kragujevac. Uz pomoć kraljevske porodice Karađorđević, studentima ovog univerziteta pomagaće i Fondacija „Denis Hejl“. Ta Fondacija će započeti stipendiranje još 11 studenata koji će dobijati oko 100 evra mesečno.

Prorektor Univerziteta u Nišu Miroljub Grozdanović rekao je da taj univerzitet nema posebnih fondova za stipendiranje studenata, osim onih stipendija koje daje država studentima svih univerziteta.

Studente Univerziteta u Nišu već tri godine stipendira Duvanska industrija Niš, odnosno kompanija „Filip Moris.“

- Stipendisti se ne biraju samo po ocenama koje studenti imaju, već se sagledavaju i druge vrednosti, recimo potencijal - izjavio je Euđenije Sidoli, generalni direktor DIN-a.

U tekućoj godini dve velike strane firme doniraće jedan broj naših studenata. To su „Koka-Kola HBC Srbija“, koja planira sedam stipendija i „Eurobanka EFG“, koja u narednom periodu planira da uloži milion dolara u stipendiranje srpskih studenata.

- U potpunosti podržavamo „Eurobank EFG“ stipendije i smatramo da je ovo jedinstvena inicijativa banke koja podržava visoko obrazovanje u Srbiji. Ovakva inicijativa treba da bude primer drugim institucijama i privatnim organizacijama u Srbiji - rekao je Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta.

R. Ž. Marković

Izvor: Blic

 Dejan Rozgić odlični dvostruki student
Samo desetke na oba fakulteta

Na svakom od 20 ispita koje je do sada položio dobio je po desetku. I u sledećem roku očekuje isto. Opušten i nasmejan, Dejan Rozgić kasno uveče ne žuri kući, iako ga svakog jutra čekaju obaveze na dva fakulteta, Elektrotehničkom i Prirodno-matematičkom.

Sa uspehom koji je imao u srednjoj školi mogao je kao i njegovi drugari iz klupe da konkuriše na prestižnim svetskim fakultetima, Harvardu ili Oksfordu. Našao bi se, verovatno i neko ko bi te studije mladoj nadi fizike platio. Umesto toga, Dejan je odlučio da upiše fiziku i elektrotehniku na Univerzitetu u Beogradu. Na drugoj godini je, i u oba indeksa upisane su sve same desetke. Time, ipak, ne voli da se hvali.

- Više volim da misle da sam neozbiljan, jer kad čuju da studiram dva fakulteta, odmah me svi drugačije gledaju. U domu su već počeli da mi se obraćaju sa „doktore“. U sledećoj raspodeli ću možda, samo zbog toga, da izaberem drugi dom - kaže Dejan.

Voli tehno. Ipak, sa drugarima često dočeka jutro u Skadarliji, a festival u Guči nije propustio.

- Od pete godine, kad me je otac prvi put odveo na Sabor trubača, ne propuštam nijedan. Ne idem leti na more jer štedim pare za Guču. Nekad sam tamo mogao sebi da priuštim pljeskavice, zatim sam prešao na kupus, a sad ću, izgleda, preći na pecivo - šali se Dejan.

Stipendija skromnog dvadesetogodišnjaka od 10.000 dinara, koju već drugu godinu dobija od opštine Stari grad, doskora je bila veća od plate njegovog oca.

Poreklom je sa Kosova, a detinjstvo je proveo u Ivanjici. U Beograd je došao kad je završio osnovnu školu. U slobodno vreme, koga nema mnogo, igra košarku, gleda filmove, gluvari, ide na žurke, juri devojke. Kaže da u Beogradu nikom ne može da bude dosadno.

Možda je čudno, ali profesionalne ambicije mu nisu velike. Još ne zna u kom pravcu će ići njegova buduća karijera.

- Čini mi se da je dobro kad o budućnosti ne razmišljaš i ne planiraš ništa. Kad je čovek opušten, mnogo je srećniji i opušteniji u životu - kaže Dejan.

Zanima ga fizika, ali dodaje da sve zavisi od elektronike koju je izabrao na ETF-u.

Sunčica Tasić

Izvor: Blic

Protestna šetnja Beogradom
Visoke školarine naljutile studente

Studenti sa Medicinskog, Stomatološkog i Filozofskog fakulteta prošetali su se juče beogradskim ulicama uzvikujući „Dole školarine“. Akademci su najavili da će im se uskoro pridružiti i kolege sa ostalih fakulteta u Srbiji i da neće odustati dok se ne ispune njihovi zahtevi.

Studentska protestna šetnja počela je ispred Medicinskog fakulteta, a pridružile su im se kolege sa Stomatološkog fakulteta. Studenti su potom krenuli prema Filozofskom fakultetu, uzvikujući „Nemamo da platimo“, „125.000 za šta?“, „Mi nemamo ni za bicikl, a koja kola vi vozite?“, „Sprečimo pljačku“... Sa platoa ispred Filozofskog fakulteta studenti su poslali zajedničku poruku Vladi, Ministarstvu prosvete i upravama fakulteta.

- Vlada je, kao osnivač državnih fakulteta, preuzela zakonsku obavezu da obezbeđuje sredstva za izvođenje studija. Ona te obaveze ne ispunjava u dovoljnoj meri. Fakulteti treba da utvrde jasne kriterijume za određivanje visine školarina za usluge koje pružaju studentima. Ni ta obaveza nije ispunjena - poručili su ogorčeni studenti.

Marko Škrbić, student druge godine na Stomatološkom fakultetu kaže:

- Svi govore o prelasku na studiranje po Bolonjskoj deklaraciji, a niko neće da kaže da naši fakulteti nisu spremni da to urade - kaže Marko Škrbić.

Studenti su pozvali Aleksandra Kostića, dekana Filozofskog fakulteta, da se obrati okupljenima, ali on nije hteo da izađe iz zgrade. Akademci su se potom uputili prema Medicinskom fakultetu, jer su dobili obećanje da će ih primiti Bogdan Đuričić, dekan Medicinskog fakulteta. U povratku su se zaustavili ispred Ministarstva prosvete i sporta u Nemanjinoj 22, gde su povicima i zvižducima izrazili protest što Slobodan Vuksanović, ministar prosvete, nije podržao zahteve.

Visina školarina je, kako je to pre nekoliko dana saopštilo Ministarstvo, u nadležnosti svakog fakulteta posebno. Svi pokušaji „Blica“ da stupi u kontakt sa dekanima, bili su bezuspešni.

V. Nedeljković

Izvor: Blic

Studenti i roditelji ogorčeni školarinom
Diži kredit, pa studenta spremaj

Juče je zvanično završen upis na većini fakulteta u Srbiji, a prvu ratu morali su da plate i studenti Filozofskog, Medicinskog i Stomatološkog fakulteta u Beogradu, koji nisu na budžetu, iako već 20 dana štrajkuju zbog visokih školarina. Paprenim upisninama obradovali su se najviše bankari jer su roditelji za školovanje dece listom dizali kredite.

Studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji su prvi počeli da protestuju zbog visine školarine koja na njihovom fakultetu iznosi 86.000 dinara (1.350 evra), zakazali su novo okupljanje početkom sledeće nedelje. Oni se nadaju da će mirnim protestima, na kojim će im se pridružiti kolege sa Medicinskog i Stomatološkog fakulteta, ali i ostali studenti, uspeti da se izbore da se školarine smanje. Studenti Filozofskog fakulteta tvrde da je školarina neprimerena uslovima u kojima rade, ali i primanjima njihovih roditelja koji se zadužuju i dižu kredite da bi mogli da ih školuju.

- Ne možemo da plaćamo ovako skupu školarinu a da se naši roditelji ne zaduže. Laž je da imamo odlične uslove za studiranje - kažu ogorčeni studenti Filozofskog fakulteta. Interesantno je da se studentima koji su protestovali zbog visokih školarina nisu pridružile kolege sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, iako je školarina za samofinansirajuće studente prve godine na tom fakultetu najviša u Srbiji i iznosi 240.000 dinara (3.000 evra).

- Naši studenti koji su na budžetu, po novom programu ne plaćaju ništa, a samofinansirajući studenti za novac koji plate dobijaju odlične uslove za rad. Naši programi su unapređeni i u potpunosti usaglašeni sa savremenim evropskim standardima edukacije arhitekata. Započeli smo dva procesa međunarodne akreditacije diploma našeg fakulteta u Francuskoj i Velikoj Britaniji da bi naši studenti mogli da nastave studije u inostranstvu, ili da se bez problema zaposle. Verovatno se zbog svega ovoga naši studenti nisu žalili na visinu školarine - rekao je za „Blic“ Marko Savić, prodekan za nastavu na Arhitektonskom fakultetu. Na Medicinskom fakultetu u Beogradu samofinansirajući studenti upis godine moraju da plate 125.000 dinara, a na Stomatološkom 180.000 dinara.

V. Nedeljković

Izvor: Blic

 Birokratski manir akademce doveo u ćorsokak
Ministra ne zanimaju visok prosek i ugovori

Studenti koji su završili osnovne studije molekularne biologije i fiziologije na Biološkom fakultetu u Beogradu bili su korisnici studentskog kredita. Kako su studije završili u roku sa prosečnom ocenom 9,00 prema ugovoru o stipendiranju oslobođeni su vraćanja kredita. Međutim, na njihovu adresu stigla je opomena pred krivičnu tužbu iz „Univerzal banke“ AD jer banka nije na vreme obaveštena da studenti ispunjavaju uslove da budu oslobođeni vraćanja kredita.

U pismu studenata Biološkog fakulteta, koje je u posedu redakcije „Blica“, između ostalog piše:

- Tokom studiranja bili smo korisnici kredita po ugovoru koji smo sklopili sa Ministarstvom prosvete. U ugovoru stoji da studenti koji u predviđenom roku završe studije sa prosečnom ocenom iznad 8,50 stiču pravo da budu oslobođeni vraćanja studentskog kredita. Mi smo te uslove ispunili i verovali smo da je naš fakultet po automatizmu dostavio našu dokumentaciju sa prosečnim ocenama Ministarstvu prosvete, a oni banci preko koje je kredit isplaćivan. To očigledno nije urađeno, nismo to uradili ni mi i zato smo kažnjeni - pišu studenti.

Studenti tvrde da je takvih propusta bilo mnogo i da oni nisu jedini koji su na ovaj način oštećeni, pa je Ministarstvo prosvete prihvatilo naknadno razmatranje njihove molbe za oslobađanje obaveze vraćanja kredita.

- U Ministarstvu prosvete su nam obećali da će svi studenti koji ispunjavaju uslove iz ugovora, bez obzira na propušten rok, odlukom ministra Vuksanovića biti oslobođeni obaveze da vrate kredit i da ćemo obaveštenje dobiti za sedam dana - stoji u pismu.

Međutim, na kućne adrese studenata opet je stiglo obaveštenje iz „Univerzal banke“ AD u kojem je stajalo da su njihovi zahtevi odbijeni. Studenti su objašnjenje potražili u Ministarstvu prosvete gde su im rekli da je ministar Slobodan Vuksanović bio za to da se najbolji studenti odmah oslobode vraćanja kredita.

Portparol Ministarstva prosvete je na pitanje „Blica“ upućeno povodom pisma studenata potvrdio da su u Ministarstvu upoznati sa celim slučajem. Ministarstvo je, rečeno je „Blicu“, zaista podržalo zahtev studenata da im se vraćanje kredita otpiše, iako je rok prošao i da je zahtev prosleđen Ministarstvu finansija.

Odlični studenti su ipak ogorčeni, što se jasno vidi iz njihovog pisma.

- Godinu dana smo čekali da ministar Dinkić uzme u razmatranje rešenje ministra prosvete. Međutim, po rešenju ministra Dinkića, naše molbe su odbijene. Da li nas treba nagraditi za višegodišnji trud ili kazniti zbog što molbe nisu podnete u odgovarajućem roku? - pitaju studenti u pismu.

U službi za informisanje Ministarstva finansija nisu želeli da komentarišu tvrdnje studenata Biološkog fakulteta i uputili su nas da se za sve što nas zanima obratimo nadležnom Ministarstvu prosvete. Ministarstvo prosvete, ponovimo, potvrđuje studentsku priču.

V. Nedeljković

    Šta piše u ugovoru

    U ugovoru o studentskom kreditu, koji se može naći na sajtu „Univerzal banke“ AD ( www.ubbad.co.yu ), u članu 4 piše:

    Korisnik kredita koji je, u skladu sa zakonom, završio osnovne studije bez izgubljene godine i pritom postigao izuzetan rezultat (prosečnu ocenu najmanje 8,50 i završetak studija u roku), može se osloboditi obaveze vraćanja 100 odsto iznosa isplaćenog kredita.


Izvor: Blic

Blo­ki­ra­li pro­fe­so­re
B. BO­RI­SA­VLJE­VIĆ, 6. novembar 2006

BE­O­GRAD - Uz po­vi­ke "Lo­po­vi, lo­po­vi", "Ho­će­mo ma­ster", oko 200 stu­de­na­ta Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta, po­sle žur­ke na Pla­tou, blo­ki­ra­lo je zgra­du Rek­to­ra­ta Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta i one­mo­gu­ći­lo čla­no­ve Kon­fe­ren­ci­je uni­ver­zi­te­ta Sr­bi­je da iza­đu na­po­lje. Stu­den­ti, od ko­jih su ne­ki bi­li i sa fla­ša­ma pi­va, ni­su da­li pro­fe­so­ri­ma da im se obra­ti, pa je tek po­sle po­lu­sat­nog ube­đi­va­nja, rek­tor De­jan Po­po­vić, us­peo da ih na­go­vo­ri da uđu u sa­lu i raz­go­va­ra­ju sa njim.
Ova gru­pa stu­de­na­ta, uglav­nom sa Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, tra­ži da se auto­mat­ski pri­zna zva­nje ma­ste­ra svim svr­še­nim stu­den­ti­ma ko­ji su di­plo­mi­ra­li po sta­rim na­stav­nim pla­no­vi­ma i pro­gra­mi­ma, kao i da se sma­nje ško­la­ri­ne.
- Ne­do­pu­stiv je na­čin na ko­ji ko­mu­ni­ci­ra­te sa va­šim pro­fe­so­ri­ma, da psu­je­te i vi­če­te - re­kao je Po­po­vić u obra­ća­nju stu­den­ti­ma. - Stu­den­ti ima­ju pra­vo da is­ka­žu svo­je pro­te­ste, ali na ci­vi­li­zo­van na­čin, a ne na­zi­va­njem pro­fe­so­ra lo­po­vi­ma, upa­da­njem u reč rek­to­ru. Što se ti­če ško­la­ri­na one su u nad­le­žno­sti fa­kul­te­ta, a me­đu va­ma ima i onih ko­ji su iz­gu­bi­li sta­tus bu­džet­skih i pre­šli na sa­mo­fi­nan­si­ra­nje, pa sa­mi sno­si­te od­go­vor­nost.
Po­po­vić je oba­ve­stio stu­den­te da je Skup­šti­na Kon­fe­ren­ci­je uni­ver­zi­te­ta Sr­bi­je do­ne­la od­lu­ku da svi stu­den­ti ima­ju jed­na­ka pra­va, ka­ko oni ko­ji su di­plo­mi­ra­li po sta­rom, ta­ko i oni po no­vom pro­gra­mu. To zna­či da po­slo­da­vac ne mo­že da tra­ži od već di­plo­mi­ra­nog prav­ni­ka, da stek­ne zva­nje ma­ster da bi ga za­po­slio, ili za­dr­žao na po­slu.
Ta­ko­đe, rek­tor je re­kao da će za se­dam da­na KO­NUS ras­pra­vlja­ti o kri­te­ri­ju­mu za iz­jed­na­ča­va­nje zva­nja ste­če­nih ra­ni­je, sa no­vim pro­pi­sa­nim za­ko­nom. BU ima oko 75.000 stu­de­na­ta, a na pro­te­stu je bi­la tek gru­pi­ca od 200.
 

Izvor: Novosti

Konferencija univerziteta bez rešenja
Nema saglasnosti o zvanjima

Članovi Konferencije univerziteta Srbije ni juče nisu uspeli da donesu odluku o tome da li će akademci sa VII-1 stepenom stručne spreme moći da dobiju zvanje master, već su se dogovorili da od Skupštine Srbije zatraže tumačenje spornog člana 127 Zakona o visokom obrazovanju, koji reguliše ovo pitanje, ali nije dovoljno precizan. Novi sastanak za sedam dana.

Svi su se složili oko toga da studenti koji su završili po starom programu moraju imati ista prava kao i njihove kolege, koje studiraju po novom programu i da poslodavci ne smeju praviti razliku između onih čije je zvanje diplomirani i onih čije je zvanje master. Dok je trajala sednica ispred zgrade Rektorata protestovalo je oko 300 studenata uzvikujući „Hoćemo master“, „Lopovi, lopovi“, „Dole školarine“.... Po završetku sednice studenti su blokirali izlaz ne dozvoljavajući prisutnima da napuste zgradu dok im se ne obrati Dejan Popović, rektor Beogradskog univerziteta, što je on i učinio.

Na početku jučerašnje sednice odmah je došlo do polarizacije stavova oko ovog pitanja. Dok jedni smatraju da automatsku ekvivalenciju ne treba dozvoliti jer Zakon o visokom obrazovanju ne dopušta takvu mogućnost, drugi misle da je ona, uz utvrđivanje valjanih kriterijuma, ipak moguća i jedino ispravna. Iako su studenti preko svog predstavnika Jelene Ivančević izneli jasan stav da se dosadašnji VII 1 stepen izjednači sa novim drugim stepenom diplomskih studija (master), podsećajući da je tako urađeno i drugim evropskim zemljama, tome su se oštro usprotivili dekani pojedinih fakulteta. Ostalo je, dakle, da se održi još jedan sastanak.

V. Nedeljković

    Ista prava, ali bez zvanja

    Studenti koji su završili ili će tek završiti studije po starom zakonu, izjednačeni su u pravima sa studentima sa titulom mastera . O tome da li će i pod kojim uslovima moći da steknu zvanje mastera, odlučivaće za sedam dana Skupština Konferencije univerziteta Srbije.

    Studenti ne odustaju

    Inače, studenti su i juče ponovili zahteve da se postojeće zvanje diplomirani izjednači sa novom diplomom mastera, da im se smanje upisnine i da se jasno utvrde kriterijumi za određivanje visine školarina, uz uvažavanje objektivnih socijalnih uslova.


Izvor: Blic