Timermans: Holandija će pomoći Srbiji na putu ka EU

Srbija je spremna da savlada sve prepreke na putu ka punom članstvu u Evropskoj uniji i u tome će imati punu podršku i pomoć Holandije, izjavili su danas šef srpske diplomatije Vuk Jeremić i holandski ministar za evropske poslove Frans Timermans.

"Izuzetno smo ozbiljni u sagledavanju i savladavanju svih prepreka koje se nalaze trenutno na putu ka našem punopravnom članstvu" u EU, rekao je Jeremić na zajedničkoj konferenciji za štampu.

On je podsetio da za članstvo u EU postoje "jasni kriterijumi" i istakao da će ih Srbija "sve ispuniti".

Jeremić je, međutim, ukazao da postoji jedna jedina prepreka koja je političke prirode, a to je saradnja sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu.

Prema njegovim rečima, "puna saradnja sa Haškim tribunalom predstavlja jedan od najvažnijih kratkoročnih prioriteta Vlade Republike Srbije".

"Mi saradnju sa Tribunalom ne doživljavamo samo u kontekstu uslovljavanja na našem evropskom putu, nego kao kritično vrednosno pitanje, u kontekstu opšteg pomirenja u ovom delu sveta, jer samo kroz to mogu se steći uslovi neophodni za pristupanje celog Zapadnog Balkana EU", rekao je Jeremić.

Holandski ministar izjavio je da je izuzetno važno "pomoći srpskom narodu da ispuni svoju sudbinu članstvom u EU, jer nisu vlade te koje odlučuju o tom članstvu, nego sam narod".

"Znamo da je to težak proces zasnovan na jasnim kriterijumima. Srbija ima prava na isti tretman kao i sve druge zemlje tokom svog priključivanja EU. To je stav Holandije", rekao je Timermans.

On se složio sa Jeremićem da je za budući status Kosova neophodno postići kompromisno rešenje koje će dobiti potvrdu u okviru Saveta bezbednosti UN.

Izvor: Blic

 ĐELIĆ AMBASADORIMA EU
PREDSTAVIO EVROPSKU AGENDU SRBIJE

 Potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Đelić održao je redovni sastanak sa svim ambasadorima zemalja članica Evropske unije i upoznao ih sa prioritetima evropske agende Srbije.

Đelić je izdvojio sledeće prioritete: što skorije parafiranje i potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, efikasnu primenu sporazuma o viznim olakšicama koji bi do kraja oktobra trebalo da bude ratifikovan u Narodnoj skupštini Srbije i započinjanje pregovora o dobijanju Bele Šengen liste kao i pristupanje IPA fondovima.

On je od ambasadora zemalja EU zatražio aktivnu podršku u ostvarivanju ovih ciljeva.

Đelić je ponovio rešenost Srbije da do kraja godine okonča saradnju sa Haškim tribunalom.

Izvor: RTS

Odlaganje parafiranja zbog Haga?

Pariz, Hag - Parafiranje sporazuma EU i Srbije o stabilizaciji i pridruživanju, najavljivano za oktobar, moglo bi da bude odloženo.

Do odlaganja bi moglo doći zbog zahteva nekih članica EU da se napredak Beograda ka članstvu uslovi ispunjavanjem svih preostalih obaveza prema Haškom tribunalu. Karla del Ponte izjavila je u intervjuu za BBC da računa na pritisak EU na Srbiju da se uhapse optuženi za ratne zločine, ali nije želela da nagovesti kako će, 16 oktobra u Briselu, oceniti saradnju Beograda sa Haškim tribunalom.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić nada se da će Srbija ipak do kraja meseca parafirati sporazum.

Na pitanje srpskih zvaničnika kada će biti parafiran Sporazum evropski zvaničnici odgovaraju: kada se čuje stav Karle del Ponte.

Glavna tužiteljka ovih dana izjavljuje da haški begunac Ratko Mladić može biti prebačen u Hag do kraja njenog mandata u decembru, samo ako se tako odluči u Beogradu te da ne treba smanjivati pritisak na Srbiju.

Podršku joj daju Holandija i Velika Britanija i još neke zemlje EU koje smatraju da Srbija ne treba ni da parafira a naročito ne da potpiše Sporazum pre nego što uhapsi sve preostale begunce, pre svega Ratka Mladića.

Karla del Ponte i do sada je svoje izveštaje prosleđivala Briselu ali će se ovoga puta i lično pojaviti na sastanku šefova diplomatija zemalja članica da obrazloži svoje stavove.

To je neuobičajena praksa, kaže za B92 Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije. "Ona će se 16. oktobra pojaviti u Briselu, na inicijativu Olija Rena, evropskog komesara. Ja bih veoma voleo da je g. Ren pozvao i ministra Rasima Ljajića", kaže on.

"Na sreću, to je učinio Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, tako da će biti prilike da se čuje i naša strana, ako tako smem da kažem", kaže Đelić.

Odlaganje parafiranja Sporazuma, u uslovima kada su, kako kaže vicepremijer Đelić, dogovoreni svi tehnički detalji koje on pokriva, dovodi se u nekim analizama, u vezu sa pregovorima o budućem statusu Kosova i stavom Srbije da je nezavisnost pokrajine neprihvatljiva.

Đelić kaže da je upozorio ambasadore zemalja članica EU sa kojima je danas razgovarao da će u delu javnosti dva procesa biti neminovno povezana.

"To je neminovno. Ti procesi naravno nisu povezani ali ja sam ambasadorima članica EU rekao da će odlaganje parafiranja Sporazuma, u delu javnosti neminovno biti protumačeno kao dodatni pritisak da se u pregovorima o Kosovu dobiju neki ustupci“, kaže Đelić i dodaje da bi to bilo jako loše za integrativne procese.

Potpredsednik Vlade kaže da ipak veruje da će se stvoriti uslovi da do kraja meseca Sporazum bude parafiran.

On veruje da će biti uvaženo da se u Srbiji ozbiljno radi na pronalaženju preostalih begunaca o čemu, dodaje, mogu da posvedoče i predstavnici Haškog tribunala koji su prisutni u operativnom timu koji traga za beguncima.

"Mladić može u Hag do decembra"

Glavna tužiteljka Haškog tribunala kaže da Ratko Mladić može biti uhapšen i izručen Hagu do decembra, kada ističe njen mandat.

"Sigurna sam da Mladić može da bude uhapšen do decembra", izjavila je Karla del Ponte u Parizu, u intervjuu francuskoj televiziji TV5.

"Kada je reč o Radovanu Karadžiću, postoje problemi jer ne znamo u kojoj je zemlji. Znamo da je u regionu, ali ne znamo da li je u Srbiji, Crnoj Gori ili Republici Srpskoj", rekla je haška tužiteljka tokom jednodnevne posete Parizu.

"Mladić je u Srbiji. Vlada i policija treba samo da ga lokalizuju i da pomognu da bude izručen Hagu. To je moguće danas, ali moguće je i sutra, ali sigurno pre decembra", kaže Karla del Ponte.

Ona se u Parizu srela sa zvaničnicima Francuske, među njima s ministrom spoljnih poslova Bernarom Kušnerom.

Karla del Ponte je u intervjuu za BBC izjavila da računa na pritisak Evropske unije na Srbiju u pogledu hapšenja optuženih za ratne zločine.

"Moraju da izvrše pritisak. I za Srbiju i za BiH ključan je politički pritisak. Obe zemlje žele kandidaturu za ulazak u EU. To ne sme da im bude dozvoljeno sve dok ne izruče Karadžića i Mladića i ostale optužene za ratne zločine. Potreban nam je politički pritisak jer oni jedino to čuju", rekla je Karle del Ponte.

Pokar: Bez napretka oko Mladića i Karadžića

Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar upozorio je da je ostanak na slobodi poslednja četiri haška begunca, uključujući Ratka Mladića i Radovana Karadžića, ozbiljan udarac za međunarodnu pravdu, ali je dodao da je saradnja vlasti uBeogradu s tim sudom bolja.

"Saradnja s Beogradom bila je komplikovana. Saradnja je bila značajno pogoršana od oktobra 2006. do marta 2007, da bi se tokom maja i juna značajno poboljšala, posle formiranja nove vlade", navodi se u 14. godišnjem izveštaju rada Haškog tribunala, koji će Pokar naredne sedmice predstaviti Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Podsećajući na izveštaj Karle del Ponte iz juna, Pokar je ponovio da su zvaničnici u Beogradu preuzeli ozbiljne obaveze, prosledili tražena dokumenta i uhapsili dve osobe optužene za ratne zločine.

"Nažalost, nikakav napredak nije načinjen u vezi s Karadžićem i Mladićem", navodi se u Pokarovom izveštaju u koji je Tanjug imao uvid.

"Vlasti u Srbiji još su jednom propustile da lociraju i uhapse Mladića, uprkos brojnim uveravanjima da će se to dogoditi. Što se tiče Karadžića, čini se da niko ne preuzima odgovornost zbog njegovog nestanka sa radarskih ekrana relevantnih službi", navodi se u Pokarovom izveštaju.

Pokar je pohvalio predsednika Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasima Ljajića i Republiku Srpsku, RS posebno zbog poboljšanja saradnje na operativnom nivou.

Pokar je još jednom upozorio na probleme u saradnji sa UNMIK-om u vezi sa zaštitom svedoka u procesu protiv Ramuša Haradinaja.

"Haško tužilaštvo je i dalje u velikoj meri zavisno od pomoći UNMIK-a u obezbeđivanju svedoka biće mu potrebna puna podrška bilo koje buduće međunarodne misije na Kosovu", navodi se u Pokarovom izveštaju, koji se odnosi na period od 1. avgusta 2006. do 31. jula 2007.

Osim Mladića i Karadžića, Haški sud traži Stojana Župljanina i Gorana Hadžića.
 
B92

EVROPA MOŽE
DA POVUČE REČ
Željko PanteliĆ, 9. oktobar 2007

Čak i kad Srbija potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), što podrazumeva da se do tada uhapsi i prebaci u Hag Ratko Mladić, nad Srbijom će kao Damaklov mač visiti saradnja sa Haškim tribunalom.
U opštim principima SSP, koje su "Novosti" imale na uvid, piše da "ugovorne strane (EU i Srbija) potvrđuju važnost njihove posvećenosti ispunjavanju međunarodnih obaveza, pre svega punoj saradnji sa Haškim tribunalom". Takođe se navodi da ako jedna strana smatra da druga nije ispunila obaveze iz SSP, može u svakom trenutku da suspenduje Sporazum.
Inače, SSP neće važiti na teritoriji KiM.
SSP predviđa da Srbija u roku od dve godine od stupanja na snagu ovog dokumenta potpiše bilateralne sporazume sa zemljama koje su već potpisale SSP sa EU u oblastima političkog dijaloga, uspostavljanja slobodnog trgovinskog prostora po pravilima Svetske trgovinske organizacije, slobodnog protoka radnika, usluga, platnog prometa, kretanja kapitala i posebno u oblasti pravde i unutrašnjih poslova. Međutim, ove obaveze biće veoma teško ispuniti u slučaju da Kosovo proglasi jednostrano nezavisnost i da bude priznato od strane EU.
U dokumentu je navedeno i šta su ciljevi procesa stabilizacije i pridruživanja Srbije, a među njima su i podrška Srbiji da ojača demokratiju i vladavinu prava, doprinos političkoj, ekonomskoj i institucionalnoj stabilnosti Srbije, obezbeđivanje odgovorajućeg okvira za politički dijalog koji bi omogućio razvoj bliskih političkih odnosa Srbije i EU, jačanje regionalne saradnje na svim poljima koje pokriva Sporazum.     
OLI ENU ČETIRI OKA S KARLOM

Komesar za proširenje EU Oli Ren razgovaraće u četiri oka sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Karlom del Ponte o nivou saradnje Srbije sa Haškim tribunalom u četvrtak u Hagu. Ren se odlučio za susret tet-a-tet sa Del Ponteovom pošto će ona predstaviti svoj izveštaj ministrima spoljnih poslova EU na sastanku u Luksemburgu sledećeg ponedeljka i želi da predupredi sva moguća iznenađenja. Ren će posle sastanka sa Del Ponteovom moći spremno da dočeka Savet ministara EU u Luksemburgu, na kojem bi, ako izveštaj Del Ponteove bude pozitivno intoniran, i da odredi, ako ne tačan datum, a ono nedelju u kojoj bi sa potpredsednikom srpske vlade i šefom našeg pregovaračkog tima Božidarom Đelićem mogao da inicijalno potpiše SSP u Beogradu.

Izvor: Novosti

PARAFIRANJE SPORAZUMA SA EU NEĆE BITI USLOVLJENO HAGOM

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom u Hagu Rasim Ljajić izrazio je danas uverenje da izveštaj glavne tužiteljke Karle del Ponte o saradnji Srbije sa tim sudom neće predstavljati prepreku za parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, ali da će biti uslov za potpisivanje tog dokumenta.

LJajić je novinarima u Skupštini Srbije rekao da pokušava da sagleda opasnosti i negativne komentare koje može da sadrži izveštaj Del Ponteove, koji će ona predstaviti Savetu ministara EU u ponedeljak, i izrazio nadu da taj dokument neće imati loše posledice po Srbiju.

"Verujem da će se ceniti ukupni napori koje ulažemo i akcije koje ćemo narednih dana preduzeti", istakao je on.

Upitan kada će Srbija ostvariti punu saradnju sa Hagom, odnosno kada će preostali optuženici biti izručeni Tribunalu, LJajić je rekao da bi Vlada Srbije htela da to bude što pre, ali da se ne može "licitirati sa datumima".

Izvor: RTS

Влада упутила у процедуру споразуме са ЕУ


БЕОГРАД, 10. октобра 2007. (Бета) - Влада Србије упутила је парламенту на усвајање по хитном поступку предлоге закона о потврђивању споразума са Европском унијом (ЕУ) о визним олакшицама и о реадмисји.

Ти споразуми потписани су 18. септембра у Бриселу, а требало би да ступе на снагу 1. јануара 2008. године.

Влада је данас у образложењу навела да би те споразуме требало ратификовати до 15. октобра како би Србија и ЕУ синхронизовано спроводиле процедуре које претходе ступању на снагу.

Имплементација тих споразума, како је наведено у образложењу, представља значајан корак напред у приближавању Србије ЕУ и стављању Србије на белу шенгенску листу.

Визне олакшице првенствено се односе на смањење броја докумената неопходних за прибављање визе, добијање визе са дужим роком боравка у земљама ЕУ, као и задржавање цене накнаде за издавање шенген визе на 35 евра.

Одредбе споразума односе се на пословне људе, адвокате, лекаре, архитекте и друге припаднике самосталних професија, новинаре, научнике, уметнике, спортисте, ученике и студенте, професионалне возаче, државне службенике, као и представнике верских и невладиних организација.

Споразумом ће бити обухваћени и грађани који у земље ЕУ путују због лечења, ради посете војним и цивилним гробљима, присуствују сахранама или посећују рођаке, као и за туристичка путовања ако се реализују посредством признатих туристичких агенција.

Споразумом о реадмисији уређује се враћање и прихватање држављана Србије, као и држављана трећих земаља и лица без држављанства који незаконито бораве у земљама ЕУ, а у њих су дошли преко Србије.

 IBER: SRBIJA DO KRAJA GODINE POTPISUJE SPORAZUM O ASOCIJACIJI I PRIDRUŽIVANJU

 U okviru programa saradnje i razmene iskustava Evropskog parlamenta, Direktorat Evropskog parlamenta za saradnju sa nacionalnim parlamentima i Odeljenje Skupštine Srbije za evropske integracije, u Beogradu se održava okrugli sto 'Uloga Evropskog parlamenta i odnos sa nacionalnim parlamentima i građanstvom u Evropskoj uniji'.

Potpredsednik Skupštine Srbije Miloljub Albijanić je istakao na otvaranju da su veoma važna iskustva funkcionisanja administracije EU i dodao da je zbog toga važna pomoć i saradnja s Evropskim parlamentom.

'Skupština Srbije svakodnevno potvrdjuje svoju privrženost principima EU. Mi želimo da budemo deo EU i da ostvarimo sve standarde', naveo je Albijanić.

'Verujem da će do kraja godine biti potpisan sporazum o asocijaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske unije', izjavio je šef misije OEBS-a Deni Iber.

'Mislim da će 2007. godina biti evropska za Srbiju. Svi smo shvatili da su na januarskim izborima dvotrećinsku podršku dobile partije koje žele evropsku perspektivu Srbije', rekao je Iber.

Iber je pohvalio vlasti u Beogradu za sve što su do sada uradile u procesu približvanja ka EU, posebno istakavši doprinos Srbije predsedavanju Komitetu ministara Saveta Evrope.

Šef političkog sektora delegacije Evropske komisije u Srbiji Emeralda Ernandez-Aragon najavila je da će Evropska komisija uskoro objaviti svoj izveštaj u kojem će Srbija imati važno mesto i dodala da se sa velikom pažnjom prati usvajanje novog poslovnika Skupštine Srbije.

Izvor: RTS

OLI REN: STATUS KVO NA KOSOVU USPORAVA PUT SRBIJE KA EU

ZAGREB – Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je da se produžavanjem statusa kvo za Kosovo rizikuje dalja politička nestabilnost u pokrajini, usporava put Srbije prema EU i slabi perspektiva za zapadni Balkan.

„Pitanje statusa Kosova je fundamentalno evropsko pitanje i rešenje se traži dogovorom. Status kvo se ne može održati”, rekao je Ren za današnje izdanje hrvatskog „Jutarnjeg lista”.

Podsetivši da su proteklih godina sve države Balkana „napravile korak ili dva” prema EU, Ren je upozorio na ozbiljnu opasnost od moguće političke nestabilnosti na Kosovu i na „krhku demokratiju” u Srbiji.

Ren je rekao da je Srbija poslednjih meseci pojačala napore u saradnji s Haškim tribunalom i da je „u njenim rukama” dostizanje pune saradnje sa tim sudom, bez nepotrebnih kašnjenja, kako bi sa EU mogla da zaključi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

„Srbija je efikasno i profesionalno pregovarala o tom sporazumu, što pokazuje da ima administrativne kapacitete, kao i enormne privredne i intelektualne potencijale koji čekaju da budu oslobođeni”, rekao je Ren.


Tanjug

Kosovo usporava put Srbije ka EU
11. oktobar 2007

EVROPSKI komesar za proširenje Oli Ren izjavio je da se produžavanjem statusa kvo za Kosovo rizikuje dalja politička nestabilnost u Pokrajini, usporava put Srbije prema EU i slabi perspektiva za zapadni Balkan.

"Pitanje statusa Kosova je fundamentalno evropsko pitanje i rešenje se traži dogovorom. Status kvo se ne može održati", rekao je Ren. Podsetivši da su proteklih godina sve države Balkana napravile korak ili dva prema EU, Ren je upozorio na ozbiljnu opasnost od moguće političke nestabilnosti na Kosovu i na krhku demokratiju u Srbiji. Ren je rekao da je Srbija poslednjih meseci pojačala napore u saradnji s Haškim tribunalom i da je "u njenim rukama" dostizanje pune saradnje s tim sudom, bez nepotrebnih kašnjenja, kako bi sa EU mogla da zaključi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Ren je, međutim, ocenio da Srbija oseća da zaostaje u odnosu na druge zemlje u regionu, jer "nije bila u stanju, niti je imala dovoljnu volju da ispuni potrebne uslove", pre svega saradnju s Haškim sudom, koja bi dovela do hapšenja i izručenja Ratka Mladića, Radovana Karadžića i drugih begunaca.

Ren je, u vezi sa saradnjom Srbije s Haškim tribunalom, najavio da će se u Hagu sastati s glavnim haškim tužiocem Karlom del Ponte, koja će 15. novembra na sastanku u Luksemburgu informisati šefove diplomatija EU o saradnji Srbije s Tribunalom. On je rekao da se nada da će Srbija ove jeseni parafirati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU, posle čega države članice potpisuju taj sporazum koji bi nakon toga brzo stupio na snagu.


Izvor: Novosti

Ne uslovljavati Srbiju
11. oktobar 2007

PREDSTAVNIK Evropske unije u posredničkoj trojci Kontakt grupe Volfgang Išinger upozorio je da se Srbija ni u kom slučaju ne bi smela stavljati pred alternativu - Kosovo ili približavanje Evropskoj uniji. "Sadašnje srpsko rukovodstvo bi se odlučilo za Kosovo", rekao je Išinger. On je zatražio da EU, kao znak približavanja, brzo ponudi Srbiji vizne olakšice i time pošalje pozitivan signal za pregovore o budućnosti Kosova. On je kritikovao američke najave o mogućem priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
"Sve izjave koje pobuđuju utisak da je rešenje pregovora već utvrđeno, nisu od pomoći", rekao je nemački diplomata. On je naglasio da će se u Briselu na novoj rundi pregovora pokazati da li obe strane, posle sondirajuće faze, ozbiljno nastupaju u pregovorima o rešenju kosovskog pitanja. Išinger je odbacio mogućnost produžetka pregovaračkog mandata "trojke" posle 10. decembra. "Dalje otezanje samo povećava rizik od nestabilnosti i ubrzava eroziju autoriteta međunarodnog prisustva na Kosovu", kazao je on.


Izvor: Novosti