BELA ŠENGEN LISTA U VREME FRANCUSKOG PREDSEDAVANJA EU

 Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, u sklopu zvanične posete Francuskoj susreo se u Parizu sa ministrom za imigraciju, integraciju, nacionalni identitet i razvoj Brisom Ortefuom.

Kako je saopštio kabinet potpredsednika Vlade Srbije, Ortefu je u razgovoru najavio da ukoliko Srbija ispuni sve tehničke i zakonske preduslove vezane za bezbednost putnih dokumenata, kontrolu granica, readmisiju i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, može očekivati dolazak na belu šengen listu u vreme predsedavanja Francuske Evropskom unijom.

Francuska predsedavanje Evropskom unijom preuzima od Slovenije 1. jula 2008. godine i predsedavaće sledećih 6 meseci.

Ovo je prvi put da je jedan zvaničnik zemlje članice EU dao vremenski okvir dolaska Srbije na belu šengen listu, ističe se u saapštenju.

Đelić: Srbiji status kandidata u drugoj polovini 2008.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izrazio je nadu da će Srbija zvanično dobiti status kandidata za punopravno članstvo u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2008. godine, za vreme predsedavanja Francuske, ističući da Beograd čini sve u svojoj moći da prevaziđe prepreku koju predstavlja saradnja s Haškim tribunalom.

'Nikako ne treba sumnjati u volju Srbije da uhapsi i izruči Hagu optuženike za ratne zločince koji su još u bekstvu. Haški tribunal ima svoje predstavnike u operativnoj grupi zaduženoj za potragu i njima je poznato kolike napore činimo', rekao je Đelić u intervjuu pariskom dnevniku 'Liberasion'.

'Mi se tim problemom itekako bavimo i vrlo smo svesni da bi pozicija Srbije i po pitanju Kosova bila ojačana hapšenjem Mladića i Karadžića, čime bismo pokazali svoje zalaganje za poštovanje međunarodnog prava', dodao je Đelić.

Upitan o sadašnjim pregovorima o statusu Kosova i Metohije, Đelić je rekao da ne bi trebalo postavljati 10. decembar kao krajnji rok za postizanje sporazuma jer 'to može samo da ojača ekstremiste'.

'Mi imamo utisak da Francuska i EU menjaju stav, jer počinju da shvataju koliko je važno da se pregovorima dođe do rešenja kojim bi Beograd bio zadovoljan. Sve što bi bilo preduzeto mimo Saveta bezbednosti, poput jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova sa ciljem zaobilaženja ruskog veta, bilo bi protivzakonito', rekao je on.

Đelić je napomenuo da bi takav presedan naneo veliku štetu čitavom regionu - Makedoniji i Bosni i Hercegovini - ali i drugima, kao što su bivše sovjetske republike ili zemlje Zapada.

'Srbija koja kaže 'ne dirajte naš teritorijalni integritet' je Srbija koja priznaje teritorijalni integritet svojih suseda. Mi treba zajedno da nađemo put ka Briselu. Direktno povezivanje kosovskog pitanja s našim budućim prijemom u EU bilo bi kontraproduktivno: u Srbiji bi to samo oslabilo evropsku i reformističku ideju, a osnažilo ultranacionaliste', rekao je on.

Potpredsednik Vlade Srbije rekao je da je Beograd spreman da Kosovu pruži veoma široku autonomiju, sa sopstvenom fiskalnom politikom i svojim ekonomskim predstavništvima u inostranstvu.

Kosovo 'bi moglo da bude član međunarodnih finansijskih institucija, poput Međunarodnog monetarnog fonda [MMF] ili Evropske banke za obnovu i razvoj [EBRD].

Takođe smatramo da je neophodno održavanje snažnog prisustva EU na Kosovu koje bi ostalo zona bezakonja, gde cvetaju najrazličitiji oblici nedozvoljene trgovine', rekao je on.

'Naša jedina 'crvena linija' je teritorijalni integritet Srbije. Po svim ostalim pitanjima smo prilagodljivi. Treba prestati s neprekidnim kažnjavanjem Srbije zbog Miloševića. Sada ima već sedam godina kako je on zbačen s vlasti i kako smo ponovo postali potpuno demokratska država', istakao je on.

Izvor: RTS

Ljajić:Stav EU je da Srbija ispunjava obaveze pod pritiskom

U Evropskoj uniji i Haškom tribunalu preovladao je stav da će Srbija ispuniti svoje obaveze ako bude pod konstatntnim političkim pritiskom, ocenio je večeras koordinator za sprovođenje Akcionog plana za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić.

Komentarišući izjavu evropskog komesara za proširenje Olija Rena da će odluka o parafiranju Sporazuma o pridruživanju EU biti doneta krajem oktobra kada se dobiju dodatna saznanja o saradnji Beograda sa Haškim sudom, Ljajić je agenciji Beta rekao da je to demonstracija "pritiska i uslovljavanja".

"To je u političkom smislu kontraproduktivno, jer će ojačati antizapadne i antievropske političke strukture u zemlji. S druge strane, to deluje prilično obeshrabrujuće na ljude koji su uključeni u sprovođenje Akcionog plana", kazao je on.

Prema Ljajićevim rečima, reakcija Srbije ne sme biti emotivna i ne sme se upuštati u političku polemiku o tome.

"Moramo naprosto da se suočimo sa realno teškom situacijom, da intenziviramo napore i aktivnost da naredni period maksimalno iskoristimo kako bi uverili Tribunal u iskrene namere da ispunimo preostale obaveze", rekao je on.

Ljajić je istakao da će se nastaviti sa preduzetim aktivnostima i izrazio očekivanje da će Srbija parafirati Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa EU, kao i da će se nakon toga svi napori fokusirati na lociranje Ratka Mladića i drugih optuženika.

Pred sutrašnju posetu Briselu Ljajić je naveo da će zajedno sa Vladimirom Vukčevićem u susretu sa evropsikim zvaničnicima demonstrirati političku spremnost da haški optuženici što pre budu izručeni Haškom tribunalu.

"Ja i tužilac Vukćević ćemo govoriti o naporima, aktivnostima, merama koje preduzimamo koje ćemo preduzimati, kao i o naporima i poteškoćama na putu lociranja haških optuženika", kazao je Ljajić.

On je ocenio da je gotovo neverovatno da se posle toliko izručenih haških optuženika iz Srbije ponovo postavlja pitanje da li postoji politička volja za saradnju sa Haškim sudom.

"Politička volja i spremnost postoji, jer mi imamo mnogo veći intres, politički, ekonomski i moralni, da se haški optuženici nađu u Tribunalu, nego Hag ili Brisel ili bilo ko u međunarodnoj zajednici. Mi trpimo najveću štetu jer su haški opuženici još uvek na slobodi", naveo je Ljajić.

Glavna tužiteljka Haškog tribunala izjavila je danas u Luksemburgu na konferenciji za novinare da je za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU potrebna puna saradnja sa sudom u Hagu, a to znači i hapšenje Ratka Mladića.

Izvor: Press

REN: BEZ PARAFIRANjA SSP PRE NOVE POSETE DEL PONTEOVE BEOGRADU

LUKSEMBURG – Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je danas u Luksemburgu, neposredno pošto je izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte predstavljen Savetu ministara Evropske unije, da će o odluci o parafiranju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom moći da bude reči tek posle njene nove posete Beogradu, krajem oktobra.

„Odluka o parafiranju će uzeti snažno u obzir izveštaj gospođe Del Ponte nakon njene nove posete Beogradu”, predviđene za 25. i 26. oktobar, izjavio je Ren, na zajedničkoj konferenciji za štampu s glavnim tužiocem Tribunala.

Evropski komesar je istakao da od Beograda očekuje „jačanje operacija pretrage za optuženicima i bolji pristup Tribunala arhivima”.

Tanjug

OMBUDSMAN I ŠEF MISIJE OEBS-a POTPISALI SPORAZUM O SARADNjI

BEOGRAD – Šef Misije OEBS-a u Srbiji Hans Ola Urstad i zaštitnik građana Srbije Saša Janković potpisali su u Beogradu Sporazum o saradnji.

Urstad je posle potpisivanja sporazuma u prostorijama Misije OEBS-a rekao da je njime predviđeno da ta organizacija pruža podršku Kancelariji zaštitnika građana u cilju podizanja nivoa svesti i znanja građana o mandatu ombudsmana kao i načinima na koji građani mogu da ostvare pristup toj instituciji.

Saša Janković je istakao da je to prvi formalizovani sporazum sa jednom međunarodnom oraganizacijom i izrazio nadu da će saradnja dati dobre rezultate.

Janković je naglasio da veruje da će ta institucija doneti konkretan doprinos u poštovanju prava građana.

Beta

DJELIĆ ČESTITAO CRNOJ GORI NA POTPISIVANJU SPORAZUMA SA EU


PARIZ , 15. oktobra (Tanjug)-Potpredsednik vlade Srbije, Božidar Djelić, čestitao je danas Republici Crnoj Gori na potpisivanju Sporazuma za asocijaciju i pridruživanje, na jučerašnjem sastanku Saveta ministara Evropske unije u Luksemburgu.

« Bili bi još srećniji da je i Srbija juče dobila odluku o parafiranju ovog sporazuma,ali svaki uspeh naših suseda je i naš uspeh. Želim da čestitam iz sveg srca Crnoj Gori i poželim joj puno uspeha u daljem pristupu EU », rekao je Djelić francuskim novinarima u Parizu, na kraju trodnevne radne posete Francuskoj.

Potpredsednik vlade Srbije i ministar za dijasporu, Milica Čubrilo, koji su danas govorili na skupu o ulaganjima u Srbiju u « Francuskoj agenciji za međunarodni razvoj preduzeća », UBIFRANCE-u, otputovali su potom u SAD, gde će učestvovati na godišnjem skupu Svestske banke i Međunarodnog monetarnog fonda.

U okviru posete SAD, Djelić će imati seriju sastanaka o budućem statusu Kosmeta u američkom Kongresu. Sa ministrom za dijasporu posetiće Vašington, Boston, Njujork, Čikago kako bi poslali poruku srpskoj dijaspori da « može da računa na nas ».

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić o odlaganju sporazuma sa EU
Tajne službe da skinu hašku omču
Autor: N. M. Jovanović, B. Bednar, M. Maleš | 17.10.2007 - 08:28


Uslov saradnje sa Hagom je ostao kao jedina prepreka daljim integracijama i sada je na službama bezbednosti da urade svoj deo posla jer smo mi tehnički deo posla završili, kaže za „Blic“ potpredsednik Vlade Božidar Đelić povodom odlaganja odluke o parafiranju sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU.

Srbija će novu šansu imati posle nove posete Karle del Ponte koja će 25. oktobra doći u Beograd po dodatne informacije o saradnji sa Hagom. Đelić kaže da bi dalje odlaganje parafiranja sporazuma u određenim krugovima u našoj zemlji izgledalo kao povezivanje pitanja evropskih integracija i rešavanja statusa Kosova i poručio je evropskim partnerima da bi ovakav zaključak bio štetan za Srbiju.
- Verujem da će Vlada Srbije uskoro uraditi sve što treba da bismo dobili pozitivnu ocenu Tribunala - kaže Đelić, a na pitanje da li to znači izručenje nekog od četiri preostala haška optuženika, on odgovara da je „na službama da intenziviraju svoj posao“.
- Mnogima ova odluka izgleda nepravično, ali šta je tu je, to je realnost koju moramo da prihvatimo - tvrdi Đelić.
Potpredsednik Vlade ipak ističe da će Srbija moći da računa na podršku Francuske tokom njenog predsedavanja EU sledeće godine.
- Posle ove posete bliži smo cilju dobijanja statusa kandidata iako smo sada zastali jer ta želja postoji u Francuskoj i otvorili smo taj dijalog - zaključuje on.
Ministar odbrane Srbije Dragan Štanovac izjavio je da je iznenađen negativnom ocenom Karle del Ponte. „Ako nisam očekivao da izveštaj bude pozitivan, svakako nisam ni očekivao da on bude negativan“, rekao je Šutanovac i dodao da Ministarstvo odbrane čini sve da okonča saradnju sa Tribunalom.
Olga Kavran, portparolka tužilaštva Haškog tribunala, kaže za „Blic“ da bez hapšenja Ratka Mladića tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte ne može dati pozitivnu ocenu o saradnji Srbije sa Tribunalom.
- Odlaganje odluke o parafiranju je na samoj Uniji, ali nije odvojena od pitanja saradnje sa Haškim tribunalom. Zbog toga tužiteljka pozdravlja ovakav stav EU i nada se da će Unija ostati dosledna takvom stavu do zaključenja saradnje Srbije sa Tribunalom - kaže Kavran.
Goran Svilanović, bivši šef diplomatije, ipak je optimista po pitanju parafiranja sporazuma sa EU. „Trebalo bi sačekati ove dve-tri nedelje koje su pred nama, verujem da će sporazum biti parafiran i da će se dogovoriti oko saradnje. Oko našeg jedinog uslova, saradnje sa Haškim tribunalom, mislim da će biti postignut neki dogovor, ali ne mogu sada da prognoziram“, rekao je Svilanović za „Blic“.
Tanja Miščević, šef vladine Kancelarije za pridruživanje, nije želela da komentariše odlaganje parafiranja sporazuma pre zvaničnog saopštenja Karle del Ponte nakon posete Beogradu 25. i 26. oktobra. Potpisivanje sporazuma, za razliku od parafiranja, predstavlja jedan korak bliže konačnoj integraciji sa EU, u čemu je ratifikacija svih država članica EU i Evropskog parlamenta poslednja politička faza u procesu.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić naglasio je, posle razgovora u Rimu sa šefom diplomatije Italije Masimom D’Alemom, da su vlasti u Srbiji apsolutno posvećene ostvarivanju pune saradnje sa sudom u Hagu. „Srbija će učiniti sve što je u njenoj moći da se saradnja sa Haškim tribunalom uspešno okonča. To podrazumeva pronalaženje, hapšenje i privođenje pravdi svih osumnjičenih za ratne zločine“, rekao je Jeremić.
Koordinator za sprovođenje akcionog plana za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je da je u EU i Tribunalu preovladao stav da će Srbija ispuniti svoje obaveze „ako bude pod konstantnim političkim pritiskom“. Odluku Olija Rena Ljajić je ocenio kao „demonstraciju politike pritisaka i uslovljavanja“.
Predstavnici parlamentarnih stranaka uglavnom su sa neodobravanjem primili odluku o odlaganju parafiranja sporazuma sa EU.
Za vodeće stranke vladajuće koalicije, DS i DSS odluka EU je - loša poruka Srbiji. Potpredsednik DSS Miloš Aligrudić ocenio je da je odluka loša, budući da je Srbija u poslednje vreme pokazivala jasnu volju za saradnju sa Tribunalom. Aligrudić je, u izjavi Televiziji B92, ocenio da će sledeći izveštaj glavne tužiteljke 5. novembra biti pozitivan.
Portparol DS Jelena Marković ocenila je da „Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom“, i dodala da je ocena Karle del Ponte o toj saradnji „neosnovana i neopravdana“.
Za socijaliste i radikale odluka je „direktno povezana sa uslovljavanjem Srbije kada je u pitanju pregovarački proces o Kosovu“.
Upozorenje iz Luksemburga jedino su izgleda ozbiljno shvatili G17 plus i LDP, koji su ocenili da je odluka Olija Rena „realna, jer Srbija nije ispunila svoje obaveze“.

Crna Gora dva koraka ispred
Evropski komesar za proširenje Oli Ren i crnogorski premijer Željko Šturanović prekjuče su potpisali sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a prvu čestitku vladi u Podgorici uputio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
On je ocenio da uspeh Vlade Crne Gore pokazuje da EU ostaje posvećena evropskoj perspektivi zapadnobalkanskih država. „Korak napred u evropskim integracijama bilo koje države u regionu zapadnog Balkana zapravo je korak napred čitavog regiona“, rekao je Đelić. Državi koja je donedavno bila u zajednici sa Srbijom ostalo je još da ovaj sporazum ratifikuje na sednici Skupštine Crne Gore naredne sedmice, a sledeći korak je kandidatura za članstvo u EU. Inače, Crna Gora je pregovore sa EU počela 10. oktobra 2005, zajedno sa Srbijom, u okviru državne zajednice SCG. Pregovori sa Crnom Gorom su nastavljeni pošto je ona proglasila nezavisnost, a tehnički deo pregovora je okončan 1. decembra 2006. Tada je saopšteno da Crna Gora do parafiranja sporazuma mora da poboljša upravu i carinu.

Beograd obećava konkretne mere
Predstavnici srpskih vlasti Rasim Ljajić i Vladimir Vukčević juče su zvaničnicima u Briselu dali uveravanje da će u predstojećih par nedelja biti preduzete veoma konkretne mere u saradnji s Hagom, rekao je novinarima izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin.
O kakvim koracima je reč, Kacin nije želeo da kaže, ali je istakao da će „sigurno odjeknuti u srpskoj i široj javnosti“.
Kacin je rekao da se u srpskim medijima sasvim pogrešno formirala slika da je glavna tužiteljka Karla Del Ponte dala negativnu ocenu saradnje Srbije sa Hagom.
- Odluke o tome još nije bilo i u tome je glavno nerazumevanje. Sve je još pred Srbijom“, naglasio je Kacin.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević će se danas sastati sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom.

I Petrović u Briselu
U Briselu je juče boravio i Dušan Petrović, ministar pravde, koji je čelnike Evropske komisije pokušao da uveri da vlasti i sve nadležne službe u Srbiji čine sve da se reši problem saradnje s Hagom. Petrović je, međutim, naglasio da postoji opasnost da razvoj u Srbiji ne krene pravim putem ako se taj napor ne vrednuje i „ne oceni na adekvatan način“. „Siguran sam da civilne i vojne službe, policija, tužilaštvo čine ono što je u njihovoj moći da ova velika tema bude skinuta s dnevnog reda i srpske politike i društva u Srbiji“, rekao je Petrović.

Tadić: Hag je obaveza
Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je veliki uspeh Srbije završetak tehničkih pregovora sa EU, ali da Srbija želi da nastavi integraciju u Uniju. „Srbija sarađuje sa Tribunalom i sve će učiniti da svi optuženi budu tamo. To je naša zakonska obaveza, a i međunarodna“, rekao je predsednik Srbije, koji je u Beču juče razgovarao sa Olijem Renom.

Izvor: Blic

Rojters: Srbija u EU, verovatno 2015. godine
Autor: Tanjug | 16.10.2007 - 15:35

Srbija bi mogla da se nada ulasku u Evropsku uniju (EU) verovatno 2015. godine, ali ako prethodno ispuni sve tražne političko-ekonomske uslove, navodi britanska agencija Rojters u izveštaju objavljenom posle sastanka Saveta ministara 27-člane grupacije EU održane juče u Luksemburgu.

Pregovori o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) izmeðu Beograda i Brisela ponovo su započeli u junu, posle jednogodišnje pauze zbog toga što Srbija nije ispunila sve obaveze prema Međunarodnom krivičnom tribunalu u Hagu, podseća Rojters.
Zanimljivo je kako Rojters objašnjava i vezu između rešavanja budućeg položaja Kosova i Metohije i očekivanog prijema Srbije u EU polovinom naredne decenije. Određivanje budućeg statusa južne srpske pokrajine nije formalno povezano sa procesom pridruživanja i konačnog ulaska Beograda u EU, tvrdi Rojteres, uz opasku da bi ceo navedeni put prema Briselu mogao da postane problemtičan ako bi u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova ojačaju sprski nacionalisti,. Srbija bi, ako želi što pre da potpiše SSP i konačno, do navedenog datuma, uđe u sastav EU, trebalo ne samo da isporuči dva najznačajnija haška optuženika, Ratka Mladića i Radovana Karadžića, već i postigne zahtevani napredak u daljem reformisanju privrede i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, navodi Rojters.
Britanska agencija u osvrtu na odnose EU i republika bivše Jugoslavije, navodi da je Slovenija prva među njima postala, 1. maja 2004. punopravna članica Unije, a da je realno očekivati prijem Hrvatske u periodu od 2010. do 2012. godine uz opasku da do tog razdoblja Zagreb mora ispuniti niz uslova Unije. Reč je, pre svega, u borbu protiv kriminala i korupcije, poboljšanju prava srpske manjine, reformi neefikasnog nacionalnog zakonodavstva i javne administracije, kao i smanjenju budžetske podrške preduzećima u državnom sektoru privrede.

Izvor: Blic

Jeremić: Dobili smo podršku Italije za naše stavove
Autor: Beta | 16.10.2007 - 18:01

Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je danas da je u razgovorima sa italijanskimm zvaničnicima u Rimu dobio punu podršku za pristupanje Srbije Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

"Dobili smo punu podršku italijanske vlade da će se zalagati za apsolutno i bezrezervno za nastavak procesa o stabilizaciji i pridruživanju", izjavio je Jeremić agenciji Beta posle razgovora sa sefom italijanske diplomatije Masimom D'Alemom i predsednikom Odbora za spoljnu politiku italijanskog parlamenta Umbertom Ranijerijem.

Jeremić je istakao da je druga tema razgovora bio pregovarački proces oko utvrđivanja statusa Kosova i Metohije.
"Složili smo se da treba podržati proces kojim rukovodi pregovaračka trojka, da je najbolje rešenje za budući status Kosova i Metohije kompromisno rešenje i da se treba zalagati svim snagama da do takvog kompromisa dođe", rekao je Jeremić.
Šef srpske diplomatije kazao je Beti da italijanska strana veruje da nije dobro diskutovati o tome šta će se desiti ukoliko pregovarački proces ne uspe "jer to obeshrabruje proces i čini manjim šanse za njegov uspeh ".
Jeremić je najavio da će ministar inostranih poslova Italije D'Alema sledeće sedmice posetiti Beograd i da će biti nastavljen dijalog, intezivne i bliske konsultacije na najvišem nivou.

Na pitanje kako komentariše jučerašnju izjavu portparola Stejt departmenta Toma Kejsija da je Ahtisarijev predlog o nadgledanoj nezavisnosti najbolje rešenje za Kosovo, Jeremić je ocenio da je reč "o direktnom miniranju pregovaračkih napora trojke".
"Ja se nadam da će međunarrodna zajednica zaista pružiti podršku pregovaračkom procesu i naporima trojke da se postigne kompromisno rešenje. Svaki nastup koji na jasan i direktan način demotiviše jednu ili obe pregovaračke strane da pokušaju da pronađu neko kompromisno rešenje ne čini dobru uslugu miru i stabilnosti na Balkanu", zaključio je Jeremić.


Izvor: Blic

Tadić u Beču razgovarao sa Olijem Renom
Autor: Tanjug | 16.10.2007 - 18:18

Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je danas u Beču sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom.

Na sastanku koji je inicirao predsednik Tadić, razgovarano je o odnosima Srbije sa EU, pregovorima o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, parafiranju i potpisivanju tog sporazuma, kao i o izveštaju glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte o saradnji Srbije sa tim sudom.
Razgovor je trajao oko sat vremena.
Tadić je naveo da je dobio pojašnjenje za stav komesara Rena o parafiranju sporazuma sa Srbijom i tim povodom rekao da ima ohrabrujućih znakova, da se čeka da se ovaj proces završi i da Srbija što pre parafira ,a kasnije i potpiše sporazum sa EU.
Prema njegovim rečima, cilj Srbije je i da do kraja 2008. godine postane kandidat za članstvo u EU.
"Srbija treba da sprovede potrebne reforme i radi na završetku saradnje sa Haškim tribunalom, a EU da pokaže dobru volju i dobru energiju", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije prisustvovaće večeras panel diskusiji "Šta smo propustili u poslednjih 50 godina" na kojoj će govoriti i austrijski kancelar Alfred Guzenbauer.


Izvor: Blic

Kacin: Pogrešno formirana slika o izveštaju Del Ponteove
Autor: Beta | 16.10.2007 - 22:09

Poslanik Evropskog parlamenta i izvestilac za Srbiju Jelko Kacin izjavio je danas da su predstavnici vlade Srbije zvaničnicima u Briselu preneli neke detalje o saradnji s Haškim tribunalom koji do sada nisu bili poznati.

Kacin je u Briselu rekao da su predstavnici vlade Srbije, opozicije i tužilaštva za ratne zločine Evropski parlament, Evropsku komisiju i druge institucije upoznali sa koracima koje nameravaju da učine narednih dana i nedelja, a koji će "sigurno ođeknuti u srpskoj i široj javnosti".
O kakvim koracima je reč, Kacin nije želeo da kaže, ali je istakao da se u srpskim medijima sasvim pogrešno formirala slika da je glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte dala negativnu ocenu saradnje Srbije sa Hagom.
"Odluke o tome još nije bilo i u tome je glavno nerazumevanje. Sve je još pred Srbijom", naglasio je Kacin, javila je Slovenačka državna agencija (STA).

Prema njegovim rečima, Del Ponte je uočila napredak Srbije, ali je, kako je navela, država mogla da uradi i više. Kacin je još rekao da je Del Ponte spremna da otputuje u Beograd više puta, i da je njena izjava o napretku Srbije u stvari njena najjača moguća podrška Srbiji.

Kacin je još rekao da Srbija može da uveri tužiteljku da svoj izveštaj dopuni, ali da mora da zna da je saradnja sa haškim sudom važna za nju samu, ne za EU ili čak za sam Hag. Tužiocima je jasno da posao moraju da obave zbog sebe, rekao je Kacin, dodajući da se i očekivala uzdržana izjava Karle del Ponte.
"Potpuno podržavam principjelan stav Karle Del Ponte da je potrebno uhvatiti i izručiti Hagu sve ratne zločince. To je neophodan korak ako želimo pravedno da zadovoljimo žrtve rata na području bivše Jugoslavije, a posebno porodice i žrtve Srebrenice", uveren je poslanik Evropskog parlamenta.
Kacin je naveo da je sada trenutak kada srpsko društvo mora da se suoči sa prošlošću, kako bi se zatvorilo osetljivo poglavlje koje traje poslednje dve decenije i Srbija pripremila za evropsku budućnost.

Izvor: Blic