NATO USLOVLJAVANJE MOŽE DA POKOLEBA EVROPSKO OPREDELJENJE


BEOGRAD , 5. oktobra (Tanjug) - Ministar policije Dragan Jočić ocenio je da, ako je uslov za evropsku integraciju Srbije učlanjenje u NATO, onda to samo može da pokoleba evropsko opredeljenje većine građana Srbije.

"Istraživanja javnog mnjenja konstantno pokazuju da je pozitivan stav prema EU, u najmanju ruku, obrnuto proporcionalan stavu srpskih građana prema NATO. Insistiranje na tome da je članstvo u NATO nužan uslov za uključenje u EU, moglo bi da ima sasvim suprotne efekte - osipanje pozitivnog stava prema EU", napisao je Jočić u autorskom tekstu koji objavljuju sutrašnje "Novosti".

On pritom ocenjuje da nezavisna vojna politika Srbije ne vodi sama po sebi u samoizolaciju i da nepripadanje jednom vojnom savezu ne isključuje mogućnost saradnje.

"Ako se tvrdi da je tako, ne znači li to da upravo oni koji podržavaju NATO vide u njemu potencijalnu opasnost za sve zemlje koje slede nezavisnu politiku", navodi Jočić i dodaje da "pokušaji da se dovede u sumnju ideja nezavisnosti i fascinacija pripadanjem NATO počivaju na pretpostavci real-političkog fatalizma".

On ukazuje da "članstvo u NATO ne donosi samo koristi" i pita "zar se, takođe, ne moze pretpostaviti da na taj način mozemo postati instrument za ostvarenje real-političkih interesa vojne organizacije, a istovremeno da zbog toga postanemo i meta terorizma".

"Vojna neutralnost je politički održiva, a moralno opravdana, dosledna i čista. Ona ne ugrožava ni sopstvenu ni regionalnu bezbednost. Ne sprečava, nego širi mogućnost saradnje", zaključio je ministar policije Srbije u autorskom tekstu.

DIKARLO: SRBIJA IMA SVETLU BUDUĆNOST NA PUTU KA EVROPI


VAŠINGTON , 6. oktobra (Tanjug) - Srbija ima svetlu budućnost na putu ka Evropi i, nadamo se, evroatlantskim integracijama, ako to narod izabere, izjavila je zamenica pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu Rozmari Dikarlo.

"Nadamo se da Srbija shvata da su SAD njen prijatelj i da mi vrednujemo te odnose. Pozdravljamo što je Srbija stupila u Partnerstvo za mir i nameravamo da blisko sarađujemo", rekla je Dikarlo radiju Glas Amerike, povodom 7. godišnjice oktobarskih demonstracija u Beogradu.

Ona je izrazila nadu da će Beograd i Priština postići obostrano prihvatljivo rešenje koje će doprineti stabilnosti u regionu.

Na pitanje da li je moguće da pregovori budu nastvljeni posle 10. decembra, Dikarlo je ponovila američki stav da je plan Martija Ahtisarija, ako do tada ne bude progresa, "najbolja osnova za dalje akcije".

Ona je dodala da SAD nisu promenile taj stav, "a nisu ni evropski saveznici".

"Nastojimo da usmerimo investicije u Srbiju, gde smo do nedavno bili najveći strani investitor, a sada smo, verujem, na drugom mestu", istakla je Dikarlo.

Ona je najavila da će Srbija iduće nedelje, u Splitu, učetvovati na sastanku Jadranske povelje zemalja kandidata za članstvo u NATO-u - Albanije, Hrvatske i Makedonije - kao i sa baltičkim zemljama koje su već u Alijansi i sa novim članicama Partnerstva za mir.

"Razgovaraćemo o regionalnoj i evropskoj bezbednosti. Veoma smo zadovoljni saradnjom i interesiom Srbije", rekla je Dikarlo.

Od prve polovine 2009. putovanja bez viza?




Šef Biroa za medjunarodnu saradnju i evropske integracije u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije Dražen Maravić izjavio je da će Srbija krajem 2008. godine biti u situaciji da može potpuno legitimno i zasnovano da traži stavljanje Srbije na belu šengen-listu.

"Zatim čekamo odluku Evropske unije o tome u narednih nekoliko meseci. Dakle, naši gradjani će, najverovatnije, od prve polovine 2009. godine moći bez viza da putuju u zemlje EU", najavio je Maravić u "Politici".

On je naveo da će Srbija do kraja godine imati sve potrebne zakone za bezvizni režim - uz zakon o pasošu (koji je nedavno donet), i zakone o azilu, strancima i kontroli državne granice.

U toku sledeće godine Evropska komisija pomno će, kako ističe Maravić, pratiti sprovodjenje tih propisa u praksi, zatim, sprovodjenje sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji, kao i situaciju u nasoj zemlji kad je reč o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Medjutim, iako postoje odredjeni akti EU kojima je propisano koji su uslovi za "beli šengen", ipak su ti uslovi prilično rastegljivi, pa je odluka EU o stavljanju neke zemlje na ovu listu, u krajnjoj liniji, i politička i jednostrana, naveo je on.

Maravić je najavio i da bi izdavanje novih ličnih karata trebalo da počne u novembru.

"To će biti plastificirani dokument, veličine kreditne kartice, takav da se ne može lako falsifikovati, a na kojem će biti upisani standardni lični podaci i na kojem će se nalaziti fotograija, ali i prostor za čip" kaže on i dodaje da gradjanin moze da izabere da li želi da ima čip na tom dokumentu ili ne.

Izvor: MTS-Mondo

Vojna neutralnost Srbije

Čim se u javnosti pojavila ideja o vojnoj neutralnosti Srbije, protumačena je kao izjašnjavanje protiv članstva u NATO. Umesto da se odgovori na pitanje - šta je loše u neutralnosti da bismo je se odrekli, traži se odgovor na drugo pitanje - šta nećemo dobiti ako ne pristupimo najmoćnijem vojnom savezu, nezavisno od toga što nas je bombardovao i što podržava otcepljenje Kosova i Metohije. Time se potiskuje u drugi plan suštinski smisao zalaganja za vojnu nezavisnost koji se tiče ideje političke samostalnosti, slobode odlučivanja i delovanja po meri sopstvenih potreba i interesa.

Ovi pokušaji da se opredeljenje za vojnu neutralnost dovede u sumnju polaze od uverenja da je, spram koristi koju donosi članstvo u NATO, ideja vojne neutralnosti, navodno, štetna i protivna interesima Srbije. Konstruisani su u ime toga razni argumenti: da je reč o najmoćnijoj vojnoj i političkoj organizaciji, moćnijoj čak i od UN; da je to jedini pravi bezbednosni štit na planeti; da je širenje NATO istovetno sa širenjem demokratije; da on okuplja ekonomski najrazvijenije zemlje sveta te da je zbog toga dobro biti u njihovom društvu; da ćemo od članstva imati samo ekonomske koristi jer NATO pomaže male zemlje; da je to nužan uslov za članstvo u EU i jedini način da izbegnemo samoizolaciju, i slično. Ono što povezuje sve ove pokušaje jeste pretpostavka da je politički, ekonomski i tehnološki napredak mogućan samo pod vojnim okriljem NATO.

Ovoj idealizovanoj predstavi o NATO kao `milosrdnom anđelu` dosta toga protivreči, uključujući i naše sopstveno iskustvo.

To što je NATO, možda, moćniji i od UN ne govori u prilog tome da treba podržavati potčinjavanje UN jednoj vojnoj organizaciji. Naprotiv. Ako bismo poverovali da jedino ovaj vojni savez može da garantuje planetarnu bezbednost, morali bismo prihvatiti i da je svaki rat koji bi on vodio, uključivši i preventivne, unapred definisan kao pravedan. To nije ni tačno, ni moralno dopustivo.

Svakako da je dobro biti u društvu bogatih zemalja. Ali, na osnovu toga što većina članova NATO spada u najrazvijenije zemlje, ne znači da samo preko njega možemo postati razvijena zemlja. Kada bi širenje NATO bilo istovetno sa širenjem demokratije, ipak bi, na primer, bio demokratska oaza, ili bar pionir demokratije. Da li je tako?

O koristi i šteti članstva Srbije u NATO još uvek niko nije izveo ni približnu računicu.

Ako je uslov za evropsku integraciju Srbije učlanjenje u ovu vojnu organizaciju - onda ono samo može da pokoleba evropsko opredeljenje većine građana Srbije. Istraživanja javnog mnjenja konstantno pokazuju da je pozitivan stav prema EU, u najmanju ruku, obrnuto proporcionalan u poređenju sa stavom srpskih građana prema NATO. Insistiranje na tome da je članstvo u NATO nužan uslov za uključenje u EU, moglo bi da ima sasvim suprotne efekte - osipanje pozitivnog stava prema EU.

Nezavisna vojna politika Srbije, uz sve to, ne vodi sama po sebi u samoizolaciju. Nepripadanje jednom vojnom savezu ne isključuje mogućnost saradnje. Ako se tvrdi da je tako, ne znači li to da upravo oni koji podržavaju NATO vide u njemu potencijalnu opasnost za sve zemlje koje slede nezavisnu politiku? Drugim rečima, pokušaji da se dovede u sumnju ideja nezavisnosti i fascinacija pripadanja NATO počivaju na pretpostavci real-političkog fatalizma.

Članstvo u NATO ne donosi samo koristi. Zar se, takođe, ne može pretpostaviti da na taj način možemo postati instrument za ostvarenje real-političkih interesa ove vojne organizacije, a istovremeno da zbog toga postanemo i meta terorizma. Na primer, da se pripadanje NATO svede na puko učešće u sanitarnom kordonu prema zemljama koje on definiše kao protivničke, nezavisno od interesa Srbije. U tom slučaju, izjašnjavanje protiv vojne nezavisnosti moglo bi da se pretvori u podržavanje jedne imperijalne politike i ideje o jednopolarnom svetu.

Valjan argument protiv vojne neutralnosti ne može se izvesti samo na osnovu prednosti koje donosi članstvo u NATO, nego mora da se uključi i mane tog članstva.

Realnopolitički fatalizam i protivljenje ideji vojne neutralnosti, nosi i nedostatak poverenja u sopstvene mogućnosti. I to ne samo vojne, nego i ekonomske, političke i civilizacijske. Nezavisnost se, u stvari, odbacuje ne zbog toga što je ona sama po sebi loša, nego zbog toga što se smatra da je Srbija nesposobna da samostalno brine o sebi, te da drugi mogu učiniti za njene interese više od nje same. Mogu li zaista?

Poenta spora oko toga da li treba voditi nezavisnu vojnu politiku nije u tome koji su nedostaci nepripadanja NATO, nego koje su prednosti neutralnosti. Tek kada se dokaže da nezavisnosti nema opravdanja, može se razmatrati u okviru koje vojne organizacije Srbija može najbolje da zaštiti sopstvene interese. Drugim rečima, odluci o pristupanju nekoj vojnoj organizaciji, mora da prethodi odluka da se odričemo vojne neutralnosti i svih prednosti po interese države koje ona pruža. Umesto odgovora na pitanje zašto ne ući u NATO, prethodno bi trebalo odgovoriti na pitanje: zbog čega bi se trebalo odreći nezavisnosti?

Vojna neutralnost je politički održiva, a moralno opravdana, dosledna i čista. Ona ne ugrožava ni sopstvenu ni regionalnu bezbednost. Ne sprečava, nego širi mogućnosti saradnje. Ne vodi u izolaciju. Nije prepreka ni evropskim integracijama, ni ekonomskom, političkom, tehnološkom ili kulturnom napretku zemlje. Nije obeshrabrujuća nego podsticajna za razvoj sopstvenih kapaciteta. Nije uperena protiv sopstvenih interesa, a nije ni pretnja tuđim.

Snaga argumenta je na strani - vojne neutralnosti!

Novosti
Autor Dragan Jočić je potpredsednik DSS
i ministar policije

Uskoro parafiranje sporazuma sa EU
 
Brisel - Srbija bi trebalo krajem oktobra da parafira sporazum o pridruživanju sa EU uprkos negativnom izveštaju Karle del Ponte.
 
Na zasedanju šefova diplomatija Evropske unije kroz nedelju dana treba da bude dato "zeleno svetlo" za parafiranje sporazuma o pridruživanju EU-Srbija, iako će haški tužilac Karla del Ponte ministrima EU saopštiti da nije "sasvim zadovoljna" saradnjom Beograda s Haškim sudom. To su agenciji Beta preneli izvori Saveta ministara EU i Evropske komisije.

Oni su ocenili da bi parafiranje sporazuma trebalo da usledi krajem oktobra, ili početkom novembra, budući da je pri kraju i usaglašavanje tehničkih aneksa i protokola tog sporazuma sa zemljama članicama EU.

Glavni deo sporazuma je u suštini potpuno dovršen i dosad u pojedinostima vezanim za anekse i protokole Evropska komisija nije imala većih problema u zadovoljavanju pojedinačnih interesa evropske dvadesetpetorice i Srbije.

Iako su srpski zvaničnici izrazili nadu da bi sporazum mogao biti potpisan već do kraja ove godine, izvori u Briselu, smatraju da je to i tehnički, proceduralno teško izvodljivo, čak i ako bi se do polovine decembra dobio povoljan izveštaj Haškog suda o saradnji Beograda s Haškim sudom.

Karla del Ponte će, kako se očekuje, 15. oktobra u Luksemburgu šefovima evropskih diplomatija neposredno preneti svoje ocene o saradnji Beograda s tribunalom u Hagu, a prethodno će o tome razmeniti mišljenje i sa evropskim komesarom Olijem Renom.

Posle parafiranja će nastupiti znatno osetljivija i zahtevnija etapa do samog potpisivanja sporazuma, što bi, po uverenju Italije, Slovenije i još nekih partnera u Uniji, trebalo da dovede tokom 2008. i do davanja statusa kandidata Srbiji za članstvo u EU.

Iako to nije neposredno povezano i uslov, smatra se da bi status kandidata Srbije za članstvo u EU znatno stabilizovao i demokratski proces u Srbiji, a brže ugrađivanje Srbije u evropske strukture bi omogućilo takođe stabilnije rešavanje kosovskog pitanja.

Uslov za potpisivanje sporazuma EU-Srbija jeste da su srpske vlasti učinile opipljive i dokazane korake ka uspostavljanju pune saradnje s Haškim sudom, koji neminovno vode hapšenju preostalih odbeglih haških optuženika, a pre svega Ratka Mladića, kako je to prošlog četvrtka ponovo predočio i komesar Ren.

Del Ponteova nije zadovoljna

Karla del Ponte je ovog vikenda izjavila francuskoj tv stanici "Frans troa" da "nije potpuno zadovoljna" saradnjom Beograda s tribunalom u Hagu. Ali je rekla i da "ima utemeljene nade" da će u iduća tri meseca biti uhapšen "bar neki" od glavnih preostalih optuženih, a to su pre svega Ratko Mladić i Radovan Karadžić.

Ona je navela da je Mladić u Srbiji, ali je za Karadžića rekla da je "veoma teško reći gde je, ali se on verovatno krije u jednom od manastira i stalno odlazi iz jednog u drugi manastir. Zato je jako teško utvrditi gde je".

Haška tužiteljka je dodala da se "pita da li iko uopšte i dalje traga za Karadžićem. I mislim da sam ja jedina koja to još uvek čini".

Karla del Ponte je iznela niz primera da su glavne svetske sile, uprkos obećanjima, malo pomogle Haškom sudu u traganju za Mladićem i Karadžićem. Zamoljena da kaže da li se "osetila izdanom ili napuštenom", ona je uzvratila da, "iako teorija zavere u traganju za optuženima za ratne zločine prijemčivo zvuči, u pitanju je neefikasnost zbog nepostojanja istinske volje da se u tome uspe".
 
Beta

 ĐELIĆ PREDSTAVIO DOSTIGNUĆA SRBIJE NA POLJU EVROPSKIH INTEGRACIJA

Potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Đelić prisustvovao je konferenciji 'Kroz saradnju ka integracijama' koju je u Pržnom, u Crnoj Gori, organizovao Sekretarijat za evropske integracije Vlade Crne Gore uz podršku Nemačke organizacija za tehničku saradnju.

Potpredsednik Đelić predstavio je na konferenciji dostignuća Srbije na polju evropskih integracija i podržao mogućnost regionalne saradnje na polju prevođenja evropskog prava.

U okviru programa konferencije potpredsednik Đelić je sa Gordanom Đurović, potpredsednicom Vlade Crne Gore razmenio iskustva o aktivnostima u procesu stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji. Đurović i Đelić su naglasili značaj regionalne saradnje u svim segmentima procesa pristupanja.

Ideja o regionalnoj saradnji zemalja Zapadnog Balkana podržana je i od Evropske komisije.

Pored potpredsednika Đelića konfereciji su prisustvovali i Alebert Gajo, zamenik ministra za integracije Republike Albanije, Osman Topčagić, direktor Direktorata za evropske integracije Bosne i Hercegovine, Neven Pelicarić, zamenik ministra za spoljne poslove i EU integracije Republike Hrvatske, Dženik Sejfula, šef Sektora za evropske integracije Republike Makedonije i Gordana Đurović, potpredsednica Vlade Crne Gore kao domaćin.

Izvor: RTS

SRBIJA ĆE SAOBRAĆAJNE PROPISE UBRZANO PRILAGODITI EU

Srbija bi trebalo do kraja godine da donese i prilagodi propise iz oblasti bezbednosti u saobraćaju i železničkom transportu, u skladu sa normama EU, a sredinom sledeće godine preostalih pet propisa iz saobraćajne infrastrukture, najavio je danas državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu Mihajlo Marković.

U izjavi novinarima, u pauzi prezentacije vladinog Akcionog plana za izradu zakona za transpotne sektore u okviru ''Tvining'' projekta Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, Marković je istakao važnost usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU u procesu pridruživanja.




Izvor: RTS

VAN DER LINDEN POZITIVNO O REZULTATIMA SRBIJE

 Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (SE) Rene van der Linden pozitivno je ocenio rezultate koje je Srbija postigla kao predsedavajući komiteta ministara SE.

''Srbija je podsticala dijalog između religija i kultura, imala je 'Dane evropskog nasleđa', što je važno za budućnost i za dogovor da versko i kulturno nasleđe mora da se poštuje i ne sme da bude uništavano ni u ratnim vremenima'', rekao je on u intervjuu Radioteleviziji Srbije.

Izvor: RTS

TADIĆ:O ULASKU U NATO TREBA DA SE IZJASNE GRAĐANI


MEDVEÐA , 8. oktobra (Tanjug) - Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da odluku o tome da li Srbija treba uđe u NATO treba da donesu građani, a ne političke stranke.

Tadić je, tokom obilaska snaga Vojske Srbije u Kopnenoj zoni bezbednosti u opštini Medveđa, kazao da je Srbija posle 5. oktobra 2000. krenula putem bezbednosnih reformi koje podrazumevaju dostizanje NATO standarda.

Prema njegovim rečima, Srbija je proteklih godina postigla značajan uspeh na planu bezbednosnih reformi, a deo tog uspeha je i priključivanje programu Partnerstvo za mir.

"Da li ćemo ući u NATO ili ne - o tome će isključivo odlučivati građani Srbije, o tome neće odlučivati političke stranke i njihovi lideri", kazao je Tadić.

DULIĆ U ŽENEVI O EVROPSKIM INTEGRACIJAMA I KOSOVU

ŽENEVA (Tanjug) - Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić izjavio je danas da je u Ženevi, gde se održava Skupština Interparlamentarne unije (IPU), bio u prilici da iznese stavove Beograda o evropskim integracijama, ekonomskim i političkim reformama, kao i o Kosovu i Metohiji.

''Mi smo juče primljeni u Geopolitičku evropsku grupu... Na tom prijemu Srbije ja sam imao prilike da razgovaram sa kolegama i da prenesem zvanične stavove naše zemlje vezano i za evropske integracije, za proces ekonomskih i političkih reformi i, naravno, za situaciju na Kosovu'', rekao je Dulić u izjavi Tanjugu.