ZAVRŠAVA SE KONFERENCIJA „ŽIVOTNA SREDINA ZA EVROPU” U BEOGRADU

BEOGRAD – U Beogradu se danas završava Šesta ministarska konferencija „Životna sredina za Evropu” na kojoj su učestvovali predstavnici ministarstava zaštite životne sredine iz više od 50 zemalja i nekoliko stotina predstavnika nevladinih organizacija.

Poslednjeg dana konferencije održaće se plenarno zasedanje o budućnosti procesa očuvanja životne sredine u Evropi, a biće usvojena i Ministarska deklaracija.

Zaključci konferencije i donete odluke biće saopšteni na konferenciji za novinare u Sava centru, gde se i održava skup koji je počeo 10. oktobra.

Prva ministarska konferencija u okviru procesa „Životna sredina za Evropu” održana je 1991. godine u zamku Dobris, u tadašnjoj Čehoslovačkoj.

Beta

REN: S S P U SLUČAJU « INTENZIVIRANJA » SARADNJE SA HAGOM


BRISEL , 12. oktobra (Tanjug) - Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je danas u Briselu da će Evropska komisija moći da parafira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (S S P) sa Srbijom ukoliko Beograd « dalje intenzivira » saradnju s Haškim tribunalom.

On, međutim, nije želeo da oceni da li je Srbija već sada dovoljno « intenzivirala » svoju saradnju s Hagom, insistirajući na tome da će glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte svoju ocenu o saradnji Beograda i Haga preneti u ponedeljak Savetu ministara EU u Luksemburgu tokom « pauze za kafu » na kraju radnog ručka.

« Okončali smo tehničke pregovora, i možemo da budemo u mogućnosti da sporazum parafiramo ukoliko Srbija dalje intenzivira svoju saradnju s Haškim tribunalom », istakao je on na konferenciji za štampu u Briselu.

Ren je naglasio i da je za samo potpisivanje S S P neophodna « puna saradnja » s Hagom, koja pretpostavlja akcije « koje će voditi ka lociranju, hapšenju i isporučenju » Ratka Mladića i ostalih optuženika.

Dok je za potpisivanje S S P neophodna ocena o "punoj saradnji", komesar Ren s druge strane ima pravo da parafira taj sporazum bez posebne odluke Saveta.

Komesar će, međutim, svoju procenu o parafiranju doneti između ostalog na osnovu ocene Del Ponteove.

U međuvremenu se u Briselu vrši pritisak na EU da "ne popušta Srbiji" kada se radi o saradnji sa Hagom.

Tako je organizacija za ljudska prava « Hjuman rajts voč » poslala otvoreno pismo ministrima EU u kojem zahteva da uslov za dalje evropske integracije Srbije bude izručenje Ratka Mladića Haškom tribunalu.

« EU mora da ostane jedinstvena u insistiranju da puna saradnja Srbije znači izručenje Mladića Hagu », istakla je u pismu Lote Lejht, direktor Hjuman rajts voča za EU.

« U ovom ključnom trenutku u pregovorima, ne bi smelo da bude diskusije o olakšavanju ulaska Srbije u EU sve dok su ključni optuženici još na slobodi », dodala je ona.

Hjuman rajts voč je ocenio da Brisel « spušta » kriterijume za ocenu ostvarenja « pune saradnje » Beograda s Hagom, citirajući Rena koji je ocenio da ona znači situaciju koja će « voditi ka lociranju, hapšenju i izručenju ».

Ova ocena, međutim, ne stoji jer je Ren samo ponovio zaključke Saveta ministara EU koji je na taj način definisao punu saradnju Haga i Beograda još početkom godine.

ŽUJE: REŠAVANjE STATUSA KOSOVA NIJE PREPREKA SRBIJI ZA EU

PARIZ – Glavna prepreka za približavanje Srbije Evropskoj uniji nije proces rešavanja budućeg statusa Kosova i Metohije već neostvarenje pune saradnje sa Haškim tribunalom, rekao je danas u Parizu francuski državni sekretar zadužen za evropska pitanja Žan Pjer Žuje.

„Potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU zavisi od pune saradnje srpskih vlasti sa Tribunalom”, rekao je Žuje na zajedničkoj konferenciji za štampu sa potpredsednikom Vlade Srbije Božidarom Đelićem.

On je istakao da proces pridruživanja Srbije EU nije povezan sa pregovorima o budućem statusu Kosmeta i da je francuska pozicija o tome jasna.

Na pitanje da li je bilo reči o inicijativi za održavanje međunarodne konferencije o budućem statusu Kosova, po ugledu na konferenciju u Dejtonu, 1995. godine, Žuje je odgovorio posredno.

„Sve što može da pomogle rešavanju pitanja statusa Kosova i Metohije, pa i međunarodna konferencija, je korisno. Međunarodna konferencija bi bila korisna”, rekao je Žuje.


Tanjug

Izveštaj Karle del Ponte, pa stav EU o Srbiji

Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je u Briselu da će Evropska komisija moći da parafira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom ukoliko Beograd "dalje intenzivira" saradnju s Haškim tribunalom.

Ren, medjutim, nije želeo da oceni da li je Srbija već sada dovoljno intenzivirala saradnju, insistirajući na tome da će glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte svoju ocenu o saradnji preneti u ponedeljak Savetu ministara EU u Luksemburgu tokom pauze za kafu, na kraju radnog ručka.

Renov portparol Kristina Nadj je istakla da bi haški tužilac trebalo da oceni da li je elemenat koji ide u prilog snaženju ove saradnje, to što su srpske vlasti raspisala nagradu od million evra za podatke o kretanju optuženog Ratka Mladića.

Ren je na konferenciji za novinare u Briselu naglasio da puna saradnja podrazumeva "akcije koje će voditi ka lociranju, hapšenju i isporučenju" Mladića i ostalih optuženika.

Dok je za potpisivanje SSP neophodna ocena o "punoj saradnji", Ren ima pravo da parafira taj sporazum bez posebne odluke Saveta, ali će svoju procenu o parafiranju doneti izmedju ostalog na osnovu ocene Del Ponteove.

U izvorima Saveta ministara EU i Evropske komisije se ocenjuje da postoje izgledi da se sporazum Srbija-EU parafira krajem ovog ili početkom idućeg meseca, ukoliko bi zaključak Karle del Ponte bio da je "relativno zadovoljavajući" dostignuti stepen saradnje Beograda s Tribunalom u Hagu.

Ipak, bilo je tvrdnji da neke članice EU smatraju da bi trebalo zauzeti čvršći stav i od Beograda zahtevati više dokaza da bi se dalo "zeleno svetlo" za paraf na sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Zato se očekuje da se na zasedanju šefova diplomatija EU u ponedeljak razjasni stav i o parafu i o potpisivanju tog sporazuma.

Ukoliko EU prihvati parafiranje, onda će zahtevati da srpske vlasti ili uhapse preostale optužene, a pre svega Ratka Mladića ili pruže dokaze da to nisu u stanju, jer se on ne nalazi na teritoriji Srbije.

Šefovi diplomatija Evropske unije će u ponedeljak u Luksemburgu usvojiti stav o sklapanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, pošto saslušaju izveštaj tužioca Haškog suda Karle del Ponte o dostignutom stepenu saradnje srpskih vlasti s tim sudom. To je u Briselu izjavio zvaničnik portugalskog predsedništva EU koji je istakao da će evropski ministri tada "razmotriti" šta su učinile srpske vlasti za dostizanje pune saradnje s Tribunalom u Hagu.

U medjuvremenu se u Briselu vrši pritisak na EU da "ne popušta Srbiji" kada se radi o saradnji sa Hagom. Tako je organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" poslala otvoreno pismo ministrima EU u kojem zahteva da uslov za dalje evropske integracije Srbije bude izručenje Mladića tribunalu. "EU mora da ostane jedinstvena u insistiranju da puna saradnja Srbije znači izručenje Mladića Hagu", istakla je u pismu Lote Lejht, direktor Hjuman rajts voča za EU.

MONDO

Kosovo nije uslov
Goran ČVOROVIĆ, 12. oktobar 2007

Od stalnog dopisnika: PARIZ

PITANJE Kosova nije vezano za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU, i paraf na ovom dokumentu jedino zavisi od izveštaja Karle del Ponte. Francuska, inače, u potpunosti podržava put evropskih integracija Srbije.

To je zaključak sastanka između potpredsednika Vlade Srbije zaduženog za evropske integracije Božidara Đelića i francuskog državnog sekretara za evropska pitanja Žan-Pjera Žoajea, u petak u Ke d`Orseju.

Đelić i Žoaje su, oko jedan sat, razgovarali o tri suštinske teme: Kosovu i Metohiji, evropskoj budućnosti Srbije i bilateralnim odnosima između naše zemlje i Francuske.

- Ponovio sam državnu politiku Republike Srbije, da se nećemo nikada saglasiti s bilo kakvom formom nezavisnosti KiM - izjavio je Đelić posle susreta s Žoajeom na zajedničkoj konferenciji za novinare i tom prilikom istakao da je svom sagovorniku takođe ukazao i na fleksibilnost srpske pozicije, kao i da je zatražio podršku Francuske u okviru procesa koji traje pod okriljem "trojke".

Potpredsednik srpske vlade je naglasio da je zadovoljan što je Žoaje pokazao dobru volju da sasluša ideje i argumente, i što 10. decembar "nije magični datum", već da datumi mogu da budu "revidirani, ukoliko postoje dobre mogućnosti".
Kada je reč o pristupu Srbije EU, Đelić je naglasio da francuska podržava parafiranje SSP i izrazio nadu da će izveštaj Karle del Ponte omogućiti njegovo brzo potpisivanje. On je u petak svom francuskom sagovorniku uručio seriju tehničkih dokumenata koji govore o srpskoj viziji budućih koraka u evropskoj integraciji.

Francuski državni sekretar za evropske poslove Žan-Pjer Žoaje je istakao da francuska u potpunosti podržava proces približavanja Srbije EU u svetlu politike da je perspektiva celog zapadnog Balakana unutar Unije.

- Mi Srbiji, takođe, pružamo i tehničku i administrativnu pomoć. Veoma smo zadovoljni time što je sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u završnoj fazi, i iskreno se nadamo da će biti parafiran što je pre moguće, naravno, čim se sve razjasni oko saradnje Srbije s Haškim tribunalom - rekao je Žoaje.

Izvor: Novosti

Paraf krajem oktobra
VN, 13. oktobar 2007

Srbija će ići brže ka EU zbog svojih kapaciteta i sposobnosti, a ne zbog popusta ili prečica, kojih neće biti - kaže za "Novosti" Pjer Mirel, šef pregovaračkog tima Evropske unije u pregovorima o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
Kada možemo očekivati parafiranje SSP?
- Kada smo završili tehnički deo pregovora, odredili smo sredinu oktobra za parafiranje, ali trebaće nam još dve-tri nedelje da završimo tehnički deo posla u Savetu Evrope. Dakle, krajem oktobra EU će biti spremna za paraf.
A, Srbija?
- Nadamo se da će izveštaj Karle del Ponte, u ponedeljak, biti dobar po Srbiju, a zatim i krajnja ocena komesara Olija Rena, koji donosi konačnu odluku.
Da li će EU moći da suspenduje SSP zbog nesaradnje Srbije sa Hagom?
- O tome nismo diskutovali. Verujemo da je SSP izraz međusobnog poverenja i da će Srbija poštovati sporazum, kao i da će ga primeniti. Verujem da će Srbija, kao ozbiljna država, poštovati ono što je potpisala i na šta se obavezala.
Kad svi optuženi završe u Hagu, da li ćete izbrisati iz SSP odrednice o Haškom tribunalu?
- Ne. Imamo puno međunarodnih ugovora čije pojedine tačke vreme prevaziđe, ali se one ne brišu zbog toga. Ostanu tu da svedoče o jednom istorijskom momentu, ne utičući ni na koji način na sam ugovor.
Da li je EU, zbog negativnog iskustva sa Hrvatskom u trgovini sa šećerom, uvela Srbiji ograničenja za proizvode sa visokim koncentratom šećera?
- Ne. U međuvremenu smo imali reformu tržišta šećera u EU. Nekoliko zemalja EU je zbog te reforme moralo da smanji svoju proizvodnju šećera. Ali, vrlo brzo ćemo videti velike promene na tržištu šećera i za neku godinu ćemo više koristiti šećer da se vozimo automobilom, nego u jelu, i to će radikalno promeniti situaciju.
Koliko brzo će srpski građani videti koristi od SSP?
- Ne tako brzo. Moramo biti pošteni i realistični. Bilo bi nepošteno reći da će SSP promeniti živote ljudi nabolje u roku od nekoliko meseci.
A, srpski privrednici?
- Sa potpisivanjem SSP, EU šalje signal zemljama da investiraju u Srbiju, jer će proizvodi iz Srbije moći bez ikakvih prepreka da se prodaju u EU, plus u prostoru CEFTA. Dakle, imaće puno razloga da ulažu: radna snaga u Srbiji je kvalitetna, a jeftinija nego u EU, odlična je geografska pozicija Srbije, kao i sigurnost investicija, jer će Srbija biti ugovorno vezana za EU i slobodan pristup tržištu Unije.
Šta je to što je Srbiji najvažnije, u ovom trenutku, u pogledu evropskih integracija?
- Široki društveno-političko-ekonomski konsenzus o EU integracijama. Počev od biznismena, poljoprivrednika, civilnog društva, svih koji igraju ulogu u primeni evropskih standarda i koji bi mogli da imaju problema zbog toga. Što konsenzus bude veći, to će biti lakše sprovesti reforme i brže koračati ka EU.
Postoji li taj konsenzus u Srbiji?
- Pa, nisam siguran da takav konsenzus postoji u Srbiji.

Izvor: Novosti

CEFTA i srpska poljoprivreda

Beograd - Za srpsku poljoproprivredu i prehrambenu industriju stupanje na snagu sporazuma CEFTA ima i pozitivnih i negativnih strana.

Mlekara Lazar iz Blaca dnevno otkupi 50 tona mleka u Južnoj Srbiji koje uglavnom prerađuje u sir. Deo sira se izvozi u Hrvatsku. Zbog carinskih poteškoća, tačnije prelevmana, koji je iznosio 1.15 evra po kilogramu sira do sada je u tu zemlju izvozila sir delom preko Bosne a delom preko hrvatskih kompanija. Zahvaljujući CEFTA , sir ove mlekare će sada biti plasiran direktno na hrvatsko tržište.

Direktor mlekare, Milan Nikolić je optimista: "U ovom momentu nismo konkurentni sa cenom, ali jesmo konkurentni sa kvalitetom. Tako da nalazimo mesto na tom tržištu. Početkom rada CEFTA, ukinuće se prelevmani tako da ćemo imati više prostora i sa nižom cenom krenuti ka tom Hrvatskom tržištu", rekao je on.

Veliki srpski prehrambeni proizvođači takođe misle da je CEFTA šansa za našu prehrambenu industriju.

Ivana Marković, PR Centroproizvoda za B92 kaže da sporazum CEFTA svakako ide u prilog kompaniji Centroproizvod ali i generalno prehrambenoj industriji u Srbiji. "Jer pre svega sporazum CEFTA je jedan sporazum koji će da objedini tržišta kako Srbije, tako i zemlja u regionu", rekla je ona.

Međutim, s druge strane, problem za srpske poljoprivrednike će biti subvencije koje druge države daju svojim poljoprivrednicima. Najzaštićeniju proizvodnju ima Hrvatska, najmanje zaštićenu Makedonija. Srbija je takođe pri dnu lestvice.

Duvan je najbolji primer. Zbog CEFTA za domaću industriju ukida se obavezan otkup duvana u količini od 50 posto.

Pošto je u okolnim zemljama ova proizvodnja konkuretnija i subvencionirana duvanska industrija će otkupljivati domaći duvan u manjem obimu, a više će uvoziti.

Vlastimir Glišić, proizvođač duvana za B92 kaže je rekao da ako se to ostvari onda će se proizvodanja duvana u Srbiji ugasiti.

Srbija je proizvela 7 000 tona sirovog duvana prošle godine. Međutim, postoji opasnost da ukoliko se proizvodnja ne podrži subvencijama zbog CEFTA cela grana poljoprivrede nestane preko noći.
 
B92

Đelić: Preko Francuske u EU

Pariz - Srbija može da računa na političku podršku Francuske za kandidaturu u Evropsku uniju, rekao je u intervjuu Tanjugu Božidar Đelić.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je to izjavio, nakon razgovora sa Žanom Pjerom Žujeom, državnim sekretarom za evropska pitanja, u okviru trodnevne radne posete Francuskoj koja je počela u petak.

Najveći učinak ove posete je da je Žuje prvi put rekao da će Srbija, ukoliko pokaže da je spremna da ispuni operativni plan za dobijanje kandidature koji smo predstavili, moći da računa na političku podršku Francuske koja će tada predsedavati Evropskom unijom, rekao je Đelić.

"Očekujemo da Sporazum o asocijaciji i pridruživanju bude parafiran do kraja oktobra i da bude potpisan do kraja godine", rekao je Đelić dopisniku Tanjuga u Parizu, podsećajući da je uslov za to da izveštaj glavnog haškog tužioca, Karle del Ponte, o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom u Luksemburgu 15. oktobra bude pozitivan.

Potpredsednik Vlade Srbije je rekao da ga je jučerašnji razgovor u Ke d'Orseju sa državnim sekretarom za evropska pitanja, ohrabrio u tom uverenju.

"Bilo bi više nego simbolično da Francuska bude ta koja bi predložila evropskim kolegama da Srbija bude zvanično kandidat za ulazak u EU", dodao je Đelić.

Sa državnim sekretarom za evropska pitanja potpredsednik srpske vlade razgovarao je i o pregovorima o budućem statusu Kosova.

Na pitanje kako komentariše pisanje francuske štampe o albanskim oružanim formacijama na Kosmetu, Đelić je rekao da je o tome razgovarao sa svojim sagovornikom.

"To nisam uzeo kao argument, ali sam pitao Žujea da li je to način na koji neko danas treba da se bori za svoja prava i da li su to argumenti koji su važniji od argumenata međunarodnog prava koje izlaže Srbija", rekao je potpredsednik Vlade Srbije.

U okviru trodnevne posete Parizu, Đelić će se sastati i sa predstavnicima Pariskog kluba poverilaca kako bi razgovarao o pitanju dugova Kosmeta.

"Cilj je da nađemo model da Srbija više ne plaća za Kosmet, kao i da joj se vrati ono što je platila ili da se za toliko smanji njen dug", precizirao je Đelić.

On je objasnio da će u Pariskom klubu razgovarati i o mogućnosti zamene duga za investicije u energetsku efikasnost i projekte vezane za ekologiju, što je omogućeno nakon što je Srbija ratifikovala sporazum iz Kjotoa.

Treća važna tema posete Francuskoj je svrstavanje Srbije na tzv. belu šengensku listu, o čemu će Đelić razgovarati u ponedeljak sa ministrom za imigraciju, integraciju i nacionalni identitet, Brisom Orefeom.

"Gospodinu Ortefeu ćemo predstaviti plan za dobijanje bele šengenske liste. On je zadužen za ovo pitanje u Vladi i nije tajna da je izuzetno blizak predsedniku Nikoli Sarkoziju", rekao je Đelić, i dodao da će sa francuskim ministrom razmotriti i postojeće probleme sa ilegalnom imigracijom i readmisijom, odnosno vraćanjem imigranata bez boravišne dozvole u zemlje porekla.
 
Tanjug

Ministri EU sutra razmatraju sporazum sa Srbijom

Šefovi diplomatija Evropske unije (EU) sutra će u Luksemburgu oceniti da li treba ići na parafiranje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, pošto prethodno u razgovoru sa tužiteljkom Karlom del Ponte dobiju saznanja o stepenu saradnje srpskih vlasti š Haškim tribunalom

Evropski komesar Oli Ren, koji je u četvrtak razgovarao sa Karlom del Ponte, izjavio je da se "sporazum sa Srbijom može parafirati, ako Srbija ojača saradnju s Tribunalom u Hagu".

Renova portparolka Kristina Nađ je, takođe, saopštila da haški tužilac treba da oceni u kojoj meri predstavlja jačanje te saradnje to što su srpske vlasti raspisale nagradu od million evra za podatke o kretanju optuženog Ratka Mladića.

Ren je ponovio da je za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživaju EU-Srbija nužno da vlasti u Beogradu dostignu punu saradnju s Haškim tribunalom, koja će voditi hapšenju i prebacivanju u Hag preostalih optuženih koji su još u bekstvu.

Jedan visoki funkcioner portugalskog predsedništva EU je novinarima rekao i da je prilikom poslednjeg susreta s šefovima diplomatija EU Karla del Ponte bila "razložno zadovoljna napretkom koji su srpske vlasti dotad ostvarila u saradnji s Haškim tribunalom".

Kako je dodao, ministri EU će otud najpre želeti da čuju šta će o tome sad imati da kaže tužilac Haškog tribunala, "potom ćemo razmisliti i zauzeti stav" o daljim potezima oko sklapanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.

U izvorima Saveta ministara EU i Evropske komisije se ocenjuje da postoje izgledi da se sporazum Srbija-EU parafira krajem ovog ili početkom idućeg meseca, ukoliko bi zaključak Karle del Ponte bio da je "relativno zadovoljavajući" dostignuti stepen saradnje Beograda sa Tribunalom u Hagu.

Bilo je i tvrdnji da neke članice EU smatraju da bi trebalo zauzeti čvršći stav i od Beograda zahtevati više dokaza da bi se dalo "zeleno svetlo" za paraf na sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Ukoliko EU prihvati parafiranje, onda će zahtevati da srpske vlasti ili uhapse preostale optužene, a pre svega Ratka Mladića, ili pruže dokaze da to nisu u stanju, jer se on ne nalazi na teritoriji Srbije.

Sam sporazum su praktično pripremili Evropska komisija i vlasti u Beogradu, a komesar Ren je ponovo istakao da je tehnički deo pregovora veoma dobro obavljen.

Evropska komisija se snažno zalaže za ubrzavanje postupka u sklapanju ovog sporazuma, s tim da do njegovog potpisivanja Srbija pruži dokaze da je uspostavila punu saradnju s Haškim tribunalom.

Izvor: Press

Dinkić: Srbija u STO krajem 2008. godine

Srpski ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je danas da očekuje da će Srbija postati članica Svetske trgovinske organizacije (STO) do kraja 2008. godine.

Dinkić je na konferenciji za novinare u Beogradu najavio da će u novembru u Ženevi biti održana sledeća runda pregovora na nivou eksperata, koja je sledeći korak Srbije ka STO.

On je podsetio da je Vlada Srbije usvojila akcioni plan o propisima koje bi trebalo promeniti da bi bili usklađeni s pravilima te organizacije.

"Usvojena je i revidirana ponuda za carinska opterećenja za robu i usluge, kako bismo spremno dočekali pregovore", kazao je Dinkić.

Prema njegovim rečima, tokom sledeće godine Srbiju očekuje niz bilateralnih susreta sa najvažnijim članicama STO.

Izvor: Press