Ljajić: Očekujemo paraf na sporazum EU-Srbija

Za parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Evropske unije treba da bude dato "zeleno svetlo" posle posete haške tužiteljke Karle del Ponte Beogradu krajem oktobra, izjavio je danas u Briselu predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić.

Ljajić je posle razgovora s evropskim komesarom Olijem Renom istakao da srpske vlasti preduzimaju i da će preduzimati narednih dana i nedelja "operativne aktivnosti" ka punoj saradnji s tim tribunalom.

On je naglasio da očekuje da će biti rešeni neki od problema koje je navela Karla del Ponte u izveštaju šefovima diplomatija EU, u ponedeljak u Luksemburgu, uključujući pristup arhivama BIA i da će biti postignut i cilj da Srbija do kraja ove godine i potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU.

Ljajić je podvukao "jasnu političku volju" vlasti u Beogradu da svi optuženi odu u Hag i izrazio uverenje da će se "na adekvatan način vrednovati rezultati našeg dosadašnjeg rada kao i naredne mere koje ćemo preduzimati".

Neke stvari su već u toku kao što je, dodao je Ljajić, provera prvih dojava i rezultata na temelju raspisane novčane nagrade za podatke o haškim beguncima a razmatra se i usvajanje novih zakona.

Komesar Ren je novinarima rekao da je od Ljajića "dobio vredne informacije" i predočio svoju ocenu da je u saradnji Beograda s Haškim sudom "čaša polupuna".

Ren je naglasio da je važno da srpske vlasti osnaže napore za hapšenje preostalih haških optuženika i pristup dokumentaciji tako da se "Evropskoj komisiji omogući" da donese odluku o parafiranju sporazuma o stabilizaciji EU-Srbija.

Izvor: Press

 JEREMIĆ ZATRAŽIO OD AMBASADORA POLITIČKU
PODRŠKU ZA POTPISIVANJE S S P
 
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić pozvao je ambasadore svih država Evropske unije u Beogradu da zatraže od svojih zemalja političku podršku za hitno parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.

'Tražio sam političku podršku za hitno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje će voditi ka njegovom potpisivanju do kraja godine', rekao je Jeremić novinarima nakon sastanka sa ambasadorima, za koji je naveo da je prvi te vrste, ali koji će postati redovan mesečni sastanak.

'Vlada Srbije potpuno je posvećena evropskoj budućnosti zemlje, potpuno razume sve uslove koji se postavljaju i spremna je na punu saradnju sa Medjunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu', rekao je on.

Jeremić je izrazio nadu 'da će to biti reflektovano u izveštajima koji će biti podneti do kraja meseca', medju njima i u izveštaju koji glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte treba da podnese nakon naredne posete Beogradu.

Ministar je naglasio da je Srbija pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju okončala u 'rekordnom roku' i da je jedini problem koji preostaje 'političke prirode', odnosno saradnja sa Tribunalom.

Jeremić je ambasadorima preneo i da je Srbija u potpunosti posvećena pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije i da je neophodno postizanje kompromisa.

'Teško možemo zamisliti evropsku budućnost Zapadnog Balkana ako ne bude kompromisa', rekao je on dodajući da bi bilo 'idealno da se kompromis postigne do 10. decembra, a ako ne onda 11. ili 12'.

Upitan da prokomentariše izbor novih nestalnih članica Saveta bezbednosti UN, među kojima je i Hrvatska, Jeremić je rekao da se nada da će 'izbor Hrvatske doprineti boljem razumevanju problema Zapadnog Balkana kada o njima bude raspravljano'.

Izvor: RTS

Srbija u Eu ? Da ce bog nikada !

Амин!

VUKČEVIĆ: BLIZU SMO PARAFIRANjU SPORAZUMA SA EU

BEOGRAD – Tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević ocenio je, nakon posete Briselu, da je Srbija bliža nego ikada parafiranju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU.

Vukčević, koji je u toku dana razgovarao sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom i predstavnicima Evropskog parlamenta, kazao je za „B92” da je u srpskim medijima pogrešno interpretirano da je izveštaj glavne tužiteljke Haškog tribunala o saradnji Srbije sa tim sudom negativan.

On je istakao da će izveštaj biti sačinjen tek nakon njene posete Beogradu 25. oktobra.

Povodom izjave specijalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina da su predstavnici srpske vlade najavili izvesne mere i događaje koji će „ođeknuti u srpskoj i široj javnosti” kada je u pitanju hapšenje haških begunaca, on je kazao da ne može da govori o operativnim merama.

Beta

Srbija uveravana da će sporazum biti parafiran
Ren iznenadio sve, pa i ministre EU
Autor: Nikola M. Jovanović | 18.10.2007 - 08:59

Komesar za proširenje Oli Ren je lično i bez saglasnosti Saveta ministara Evropske unije doneo odluku da se odlože pregovori o parafiranju sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji iako su Srbiji iz više zemalja EU upućeni signali da će nastavka pregovora biti, saznaje „Blic“.

To je iznenadilo srpske vlasti jer su iz EU, sa više strana, dobijali uveravanja da za parafiranje sporazuma Hag neće biti postavljan kao uslov. Kako se to ipak dogodilo, naši zvaničnici su dvodnevnom diplomatskom akcijom uspeli da izdejstvuju bar to da je komesar za proširenje prekjuče hitno odleteo za Beč gde se sastao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Kako „Blic“ saznaje, njihov razgovor nije uopšte bio planiran, ali je Ren na njega pristao posle kontakata srpskih vlasti sa vrhom EU, kao i zvaničnicima Italije, Francuske i Austrije. On je Tadiću objasnio svoj postupak, na koji doduše ima pravo i bez konsultacija sa ministrima EU, ali nije naveo i da će krajem oktobra doneti drugačiju odluku.
Zvanično je potvrđeno da su glavne teme prekjučerašnjeg razgovora predsednika Srbije i Rena u Beču bile Kosovo i evropske integracije. Do sastanka je došlo na Tadićevu inicijativu.
Tadić je posle sastanka samo izjavio da je dobio pojašnjenje i da ima „dobre i ohrabrujuće vesti“, odnosno da bi Srbija, ako bi išla brzo, mogla do kraja 2008. da dobije status kandidata za članstvo u EU, što podrazumeva da i Srbija i EU učine sve da se okonča pregovarački proces.
- Ren vrši pritisak da Srbija učini bilo šta konkretno kako bi mogao da pravda odluku o parafiranju sporazuma, jer je Del Ponteova čvrsta u stavu da bez Ratka Mladića u Hagu nema pozitivne ocene saradnje. Međutim, u Hrvatskoj je Gotovina postao uslov za potpisivanje ugovora. U Srbiji se očekivalo da uslov za potpisivanje bude Mladić - tvrdi izvor „Blica“ blizak Vladi.
Posle razgovora sa tužiteljkom Tribunala Karlom del Ponte, Ren je već imao spreman tekst odluke, nekoliko dana pre objavljivanja.
- Samo dan pre odluke uveravani smo da će izveštaj Del Ponteove biti kritičan ali u suštini pozitivan. Očigledno je da je njihov poslednji sastanak sve promenio - tvrdi naš sagovornik iz vrha srpskih vlasti.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom Rasim Ljajić u nekoliko navrata najavljivao je da će izručenja haških optuženika, prvenstveno Ratka Mladića, sačekati Srbiju ne kod parafiranja, več na sledećoj krivini, kod potpisivanja ugovora. S obzirom na to da je prepreka postavljena u krivini ranije, Srbija je primorana da vodi diplomatsku borbu da sledeća prilika za parafiranje sporazuma sa EU ne bude ispuštena iako će, kao i pre neki dan, poslednju reč imati komesar za proširenje Oli Ren. Trenutno, Srbija lobira da izdejstvuje parafiranje sporazuma krajem oktobra, tvrde u vrhu naših vlasti.
Ren je uvek važio za „tvrdu struju“ u EU koja je smatrala da Srbiji ne treba davati povlastice na putu ka EU i da ona mora striktno da ispunjava uslove. Upućeni tvrde da se poslednja odluka može tumačiti i kao namera EU da poveže pregovore o statusu Kosova sa procesom prijema Srbije u EU. Interesantno je da je predstavnik EU u trojci Volfgang Išinger prošle nedelje predložio da se Srbiji ukine vizni režim „jer bi to imalo značajnu ulogu u pregovorima o Kosovu“.

Izvor: Blic

Region i evropske integracije
I Albanija ispred Srbije
Autor: M. M. - B. B. | 18.10.2007 - 09:01

Posle potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Crne Gore i EU, Srbija je, uz BiH, ostala na dnu liste zemalja regiona kada su u pitanju evropske integracije. Ispred nas je čak i Albanija, Hrvatska je u statusu kandidata za članstvo od 2004, a Makedonija od decembra 2005. Srbija i BiH okončali su pregovore o sporazumu, ali ga zbog krupnih političkih problema još nisu parafirali.

Ostale zemlje u okruženju odavno su članice EU. Mađarska i Slovenija ušle su u EU 2004, dok su dve nove članice EU početkom ove godine postale Bugarska i Rumunija.
Evropski komesar za pridruživanje EU Oli Ren je istakao Hrvatsku kao pozitivan primer za ostale zemlje u regionu i dodao da bi, pod uslovom da reformiše svoje pravosuđe i ekonomiju, Hrvatska mogla da ispuni obaveze članstva u Uniji do kraja decenije. Hrvatsku najviše posla očekuje na području pravosudne reforme, borbe protiv korupcije, povratka izbeglica i manjinskih prava.
Govoreći o Makedoniji, koja je dobila status kandidata, ali ne i datum pregovora, Ren nije isključio mogućnost određivanja datuma u prvoj polovini sledeće godine pod uslovom da sprovede reforme na ekonomskom i političkom planu. Od Makedonije se očekuju i reforme pravosuđa i policije, kao i jačanje borbe protiv korupcije.
Evropski parlament je 2005. ratifikovao sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Albanijom. Predstavnici evropskog parlamenta su, mađutim, ocenili da „politička atmosfera u Albaniji predstavlja ozbiljnu kočnicu novim reformama“, i ukazali da demokratizacija društva mora da bude njen prioritet na putu ka EU.
Zvaničnici Crne Gore najavljuju da će u prvoj polovini 2008. zatražiti status kandidata za članstvo u EU. Neka predviđanja kažu da bi Crna Gora do 2015. mogla u EU, a Hrvatska i Makedonija do 2012. Crna Gora bi preth-odno morala da se izbori sa korupcijom, koja je ozbiljna prepreka procesu integracija.
Najproblematičnija situacija je u Srbiji i BiH. Pred Srbiju je kao preduslov EU postavila isporučenje optuženih pred Haškim tribunalom, ali potom ostaje i niz drugih društvenih reformi, koje podrazumevaju i ozbiljnu borbu protiv korupcije. BiH će za parafiranje sporazuma morati da poradi na reformi policije uz, takođe, isporučenje haških optuženika.
Što se severoatlantskih integracija tiče, akcioni plan za članstvo u NATO do sada nisu usvojile upravo Srbija i BiH, a Crna Gora bi trebalo da ga usvoji do aprila iduće godine, kada se očekuje da Alijansi pristupe i Albanija, Makedonija i Hrvatska. Hrvatska ima i svoju misiju u sedištu NATO u Briselu, a od prekjuče je i nestalna članica SB UN. Dovoljno da bi bila prepoznata kao lider evroatlantskih integracija u regionu.

Izvor: Blic

Ljajić: Paraf na sporazum posle posete Del Ponteove
Autor: Beta | 17.10.2007 - 19:27

Parafiranje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Evropske unije očekuje se posle posete haške tužiteljke Karle del Ponte Beogradu krajem oktobra, izjavio je danas u Briselu predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim sudom Rasim Ljajić.

Ljajić je posle razgovora s evropskim komesarom Olijem Renom istakao da srpske vlasti preduzimaju i da će preduzimati narednih dana i nedelja "operativne aktivnosti" ka punoj saradnji s tim tribunalom.
On je izrazio ubeđenje i da će biti postignut i cilj da Srbija do kraja ove godine potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU.
Ren je izjavio da snažno podržava put Srbije ka Evropi i da je juče takođe s predsednikom Borisom Tadićem razgovarao u Beču o jačanju odnosa Srbije i EU, sporazumu o pridruživanju i režimu bez viza za srpske građane.
"Mislim da imamo razumevanje pre svega Evropske komisije i drugih u Briselu za napore koje ulažemo da bi se haški optuženici našli u Hagu", rekao je Ljajić i dodao da "jer niko nema veći interes od Srbije i njenih građana da se ta priča jednom za svagda završi", jer ne sme cela Srbija biti talac preostale četvorice haških begunaca.
Ljajić je naglasio da očekuje da će prilikom posete Karle del Ponte Beogradu biti rešeni neki od problema koje je ona navela u izveštaju šefovima diplomatija EU, u ponedeljak u Luksemburgu, uključujući i pristup arhivama BIA.

Dodao je da je tačno da je pre pet-šest godina bilo netačnih tvrdnji iz nekih struktura vlasti u Beogradu da su neke arhive uništene u bombardovanju NATO, pošto su ti dokumenti sad pronađeni i dati na uvid Haškom sudu.
On je, međutim, objasnio da se ne može prihvatiti zahtev haških istražitelja da imaju neograničen pristup arhivama državne bezbednosti Srbije iz prostog razloga što mnogi od tih arhiva i nisu od interesa za Haški sud i zato što nijedna država na tako nešto ne bi pristala.
"Mi jedino želimo da zaštitimo našu zemlju, isto kao što želimo da ostvarimo i punu saradnju s Haškim sudom", rekao je Ljajić i podsetio da su "i dosad haški istražitelji imali pristupa našim vojnim, policijskim i drugim arhivama".
"A sad je pojavio specifičan problem pristup arhivama BIA, jer se ne može dopustiti nekome da uđe u vašu 'spavaću sobu'i iznosi sve što hoće", naveo je predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim sudom.

On je objasnio da Haški sud ima uvid u popis predmeta po arhivama i uvek može da zatraži da dobije ono što ga zanima, ali uz propisani postupak koji tome prethodi.

Ljajić je podvukao "jasnu političku volju" vlasti u Beogradu da svi optuženi odu u Hag i izrazio uverenje da će se "na adekvatan način vrednovati rezultati našeg dosadašnjeg rada kao i naredne mere koje ćemo preduzimati".
Neke stvari su već u toku kao što je, dodao je Ljajić, provera prvih dojava i rezultata na temelju raspisane novčane nagrade za podatke o haškim beguncima, a razmatra se i usvajanje novih zakona.
Komesar Ren je novinarima rekao da je od Ljajića "dobio vredne informacije" i predočio svoju ocenu da je u saradnji Beograda s Haškim sudom "čaša polupuna".
Ren je naglasio da je važno da srpske vlasti osnaže napore za hapšenje preostalih haških optuženika i pristup dokumentaciji tako da se "Evropskoj komisiji omogući" da donese odluku o parafiranju sporazuma o stabilizaciji EU-Srbija.

Izvor: Blic

 JEREMIĆ: SRBIJA NIKADA NEĆE ODUSTATI OD EVROPSKOG PUTA

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je, posle razgovora sa šefom diplomatije Francuske Bernarom Kušnerom, da Srbija nikad neće odustati od svog evropskog puta i da se, boreći se za kompromisno rešenje za status Kosova i Metohije, bori za put u Evropsku uniju.

Jeremić je istakao da je naišao na duboko razumevanje Francuske za što brže parafiranje, a onda i potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner izjavio je da problem Kosova nije direktno povezan s evropskom budućnošću Srbije, ali da bi približavnje Srbije Evropskoj uniji bilo teže ukoliko taj problem prethodno ne bi bio rešen.

'Postoji problem Kosova, koji treba da bude rešen. Ovaj problem nije direktno povezan sa evropskom budućnošću Srbije, ali lagao bih kad bih rekao da ovo rešenje nije u vezi i da približavanje Srbije EU ne bi bilo teže ukoliko se prethodno ne bi rešilo pitanje Kosova', rekao je Kušner na konfrenciji za štampu posle razgovora s ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem u Parizu.

'Ova dva procesa nisu usko povezana', odgovorio je Kušner na pitanje da li je rešenje budućnosti Kosmeta u vezi s procesom evropskih integracija Srbije.

Izvor: RTS

Posmatrači SE u Srbiji zbog neonacista
 

Ambasadorka Srbije pri Savetu Evrope (SE) Sladjana Prica izjavila je da će Monitoring komitet Saveta Evrope početkom novembra posetiti Srbiju, s narocitim akcentom na Vojvodinu, kako bi, izmedju ostalog, ispitali porast neonacističkih tendencija.

"Teme će biti položaj i prava manjina, medija, kao i, po njihovim ocenama, prisustvo i porast nekih neprihvatljivih tendencija, poput neonacističkih grupacija i organizovanja skupova s tim predznakom", kazala je Prica za novosadski "Dnevnik".

Dodala je da je cilj izvestilaca da sačine što potpuniji izveštaj o tome koliko Srbija ispunjava prihvaćene obaveze i kazala da će naročit akcenat biti stavljen na Vojvodinu.

"Nagovešten nam je poseban interes za razgovore, ne samo s nadležnima u vojvodjanskoj administraciji, već i s predstavnicima nacionalnih zajednica, medija, civilnog sektora", navela je Prica.

Prema njenim rečima, na osnovu izveštaja delegacije Monitoring komiteta biće sačinjen predlog teksta rezolucije i preporuke za dalje korake, o kojima bi, u krajnjoj instanci, trebalo da se izjasni Parlamentarna skupština SE na plenarnom zasedanju.

Sladjana Prica je kazala da činjenica, da Srbija još nije okončala saradnju sa Haškim tribunalom predstavlja osnovnu prepreku za svaki pokušaj da se unutar SE ukine ovakav vid monitoringa nad Srbijom.

Beta