Мислим да је ово фарисејско претјеривање и да није у духу хришћанства. 

БЕЛА КЊИГА О СЛУЧАЈУ ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА
ПРИРЕДИО: МР ЗОРАН ЧВОРОВИЋ

УВОДНА РЕЧ
Приређивач ове књиге, настале у тешке дане цркве и народа,
имао је само један циљ: да се случај уклањања епископа
Артемија са управе епархијом рашко - призренском осветли с
разних страна. Књига је рађена у журби, па молимо читаоца да
нам опрости. Документа о овом “случају” има, и биће их, још, али
је ово, за сада, први допринос расветљавању оногашто се збило
уочи Великог поста 2010. Уздајући се у Бога и мудрост његових
слугу , радосно кличемо: Христос воскресе!

Светла седмица, 2010. Приређивач



http://www.4shared.com/document/7bHxNWYf/o_artemiju.html
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ПЕНЗИОНИСАН ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ

На Сабору Српске православне цркве, већином гласова усвојена одлука о пензионисању епископа рашко-призренског Артемија, сазнаје РТС из поузданих извора.

На Сабору Српске православне цркве, већином гласова усвојена одлука о пензионисању епископа рашко-призренског Артемија, сазнаје РТС из поузданих извора.

Пренето са...
--------------
Св. Арх. Сабор СПЦ трајно разрешио Епископа Артемија дужности епархијског архијереја, Еп. Атанасије поднео оставку на место администратора
4. Мај 2010 - 19:23

Одштампај

Пошто је Св. Архијерејски Сабор СПЦ трајно разрешио, у коначној инстанци, Његово Преосвештенство Епископа Рашко-призренског Г. Артемија управљања Епархијом, Његово Преосвештенство умировљени Епископ Захумско-херцеговачки Г. Атанасије, досадашњи администратор исте Епархије, поднео је оставку на ту дужност, али је на молбу Патријарха и Сабора прихватио да дужност администратора обавља до избора новог Епископа Рашко-призренског или постављања новог администратора.

С благословом Еп. Атанасија у прилогу достављамо факсимил његогог акта Св. Архијерејском Сабору СПЦ.
Пренето са...
-------------

To je to.
Skinuli su jedinog Episkopa koji im nije dao da divljaju, sad mogu da rade sta hoce. Moja pretpostavka je da ce, umesto Atanasija, Eparhiju Rasko-prizrensku da  preuzme neki smrad, tipa Joanikije.
Vreme je da se sudi Irineju Bulovicu.
Gospode, pomiluj nas sada...

Vladika Grigorije u “pauzi” SA Sabora igra fudbal?

На јутјуб видео-снимку који је вечерас објављен на фејсбуку, непосредно после гласања у СА Сабору СПЦ  о пензионисању Владике Артемија се види владика захумско-херцеговачки Григорије (Дурић) који излази из Патријаршије,

пише С.Марјановић. 05.05.2010

+++


седа у ауто (17:36 часова) и одлази да игра фудбал. Питамо се, којим су се спортом бавили остали архијереји Српске православне цркве док је синодалац Григорије (Дурић) жонглирао лопту на калемегданском пољанчету.



Пренето са...

Patrijarh: Crkva i episkopi da očuvaju kredibilitet pred narodom
Vladika Artemije razrešen dužnosti i penzionisan
Ž. Jevtić | 05. 05. 2010. - 00:02h | Foto: N. Marković | Komentara: 150

Crkva i njeni episkopi treba pred narodom da očuvaju moralni kredibilitet i punu odgovornost. Treba da budemo uzor, poruka je jučerašnje besede patrijarha srpskog Irineja na zasedanju Sabora, a koja se odnosila na njegov stav o kanonskoj odgovornosti vladike Artemija.


Posle čitanja izveštaja sinodske komisije o finansijskim propustima i odgovornosti vladike Artemija, a potom i reči patrijarha srpskog kakvu Crkvu “želi pred Bogom i narodom”, Sabor je većinom glasova prihvatio povlačenje vladike Artemija s dužnosti episkopa raško-prizrenskog i njegovo penzionisanje.


Na Saboru nije izabran novi vladika raško-prizrenski, a na molbu patrijarha Irineja, vladika Atanasije, koji je od februara obavljao dužnost administratora, obavljaće tu dužnost i narednih meseci.


Glasanje o sudbini raško-prizrenskog episkopa obavljeno je na zahtev vladika iz takozvanog bosanskog lobija. Patrijarh je pristao da se glasa, a episkopi su odlučivali između dve opcije – da li da se vladika Artemije penzioniše ili da ide na crkveni sud. Vikarni episkopi nisu imali pravo glasa, a za penzionisanje je glasao 21 epikop, devet je bilo protiv, četiri uzdržana, dok su dva glasa bila nevažeća.
Saborsko zasedanje o Eparhiji raško-prizrenskoj imalo je promenljiv tok. Tokom jučerašnjeg, prepodnevnog dela zasedanja svi arhijereji Srpske crkve složili su se da je najbolje rešenje za vladiku da se penzioniše, odnosno da Artemije više ne bude nije eparhijski arhijerej, ali da zadrži čin vladike. Odluka Sinoda SPC iz februara ove godine o privremenom razrešenju administrativnog upravljanja time bi bila potvrđena.


Prvi deo zasedanja je protekao mirno. Nije bilo suprotstavljenih stavova. Stekao se utisak da su svi episkopi svesni da najbolniji događaji za Crkvu mogu biti samo - raskol ili pak kada treba doneti odluku o razrešenju sabrata.
Isprva je čitan izveštaj komisije Sinoda o stanju u Eparhiji raško-prizrenskoj, to jest šta je zatečeno pod upravom episkopa Artemija. Izveštaj se sastoji iz dva dela – finansijskog, i dela o kanonskoj odgovornosti vladike. U finansijskom delu su krupne pronevere novca namenjenog najugroženijima na Kosovu. Dobar deo novca od SMS poruka građana za obnovu kosovskih svetinja otišao je na luksuzan život vodećih ljudi Eparhije raško-prizrenske. Imovina SPC u eparhiji prodavana je Albancima bez znanja Crkve. Izdavane su crkvene prostorije, a taj novac nije odlazio u eparhijsku kasu. Jedan od podataka koji je ranije obznanjen jeste utaja 440.000 evra, a i taj iznos nije konačan.


Vladika Artemije gotovo da uopšte nije obilazio narod na KiM niti je služio liturgije po selima. U teškim svakodnevnim životnim uslovima dodatno je otežavao život preostalim Srbima, deleći ih na podobne i nepodobne, i to po političkoj osnovi. Svojim potezima podrivao je i poredak SPC - godinama unazad nije poštovao nijednu odluku najviših crkvenih tela, već je neprestano oponirao svima. Njegova praksa je bila da pred svima obeća da će nešto učiniti, a potom čim izađe iz Patrijaršije, uradi suprotno. Sinod i Sabor od 2006. godine nekoliko puta su ga opominjali.


Posle čitanja detaljnog izveštaja sinodske komisije, koji su episkopi juče po prvi put čuli, nastao je potpuni muk. Izveštaj o stanju u Raško-prizrenskoj eparhiji dokazao je da problemi u toj eparhiji nemaju nikakve veze sa navodnim političkim progonom vladike Artemija, niti pak s ekumenizmom. Praktično ni sa jednim pitanjem koje je poslednjih dana potezano u javnosti, a koja su najvećim delom lansirali branitelji vladike Artemija. Nijedan episkop nije progovorio ni reč protiv izveštaja, niti zatražio bilo kakvo pojašnjenje. To praktično znači da je izveštaj jednoglasno prihvaćen. Niko u tom trenutku nije pomenuo glasanje o vladiki Artemiju jer bi glasanje o sinodskom izveštaju značilo da se vladike opredeljuju za ili protiv kanona i poretka SPC, što je u oba slučaja apsurdno.


Vladike koje su se kasnije tokom prepodneva javile za reč imali su identičnu poruku - da nema dileme šta je bitnije - spasavati jednog čoveka time što bi se na sve zažmurilo i krenulo dalje kao da se ništa nije dogodilo ili spasavati jednu eparhiju i crkveni poredak SPC. Detalje besede patrijarha Irineja nije bilo moguće saznati. Nekoliko vladika reklo je za “Blic” da su bili zadivljeni mudrom ulogom, hrabrošću i odlučnošću patrijarha da se nijedan problem ne gura pod tepih, već da Crkva upravo treba da se suoči sa svim problemima i prevaziđe ih na dostojanstven način.


- Više nema sumnje koja je vizija Srpske crkve patrijarha Irineja, a to je da ona bude bez ijedne mrlje. Prema meri Gospoda i na ispomoć narodu. Patrijarh želi odgovornu Crkvu i episkope na čiji ugled narod može biti ponosan - kaže jedan vladika.


A onda je tokom poslepodnevnog dela zasedanja došlo do delimičnog preokreta. Deo vladika iz takozvanog bosanskog lobija se pobunio i počeli su da zatežu oko zauzimanja stava. Najglasniji je bio vladika banjalučki Jefrem, za koga se zna da ne može da preboli što nije izabran za patrijarha, iako se njegovo ime pojavljivalo u nekoliko krugova. Ništa manje glasan nije bio ni banatski vladika Nikanor, protiv koga se buni gotovo celo sveštenstvo u njegovoj eparhiji. Njih dvojica, sa vladikama kanadskim Georgijem i dabrobosanskim Nikolajem počelu su da zatežu oko odluke i u jednom trenutku tražili glasanje. Ova grupa vladika nastojala je da se u odlučivanje ubaci ideja o crkvenom sudu kako bi se odluka o vladiki Artemiju prolongirala. Ono što je poslednjih dana na Saboru bilo evidentno potvrdilo se i u poslednjem trenutku – niko nije štitio vladiku Artemija već su se pojedinci uplašili za sebe. Na prvom delu zasedanja vladiki Artemiju je bila ostavljena mogućnost i da se sam dostojanstveno povuče, što on međutim nije želeo da uradi. Sada već bivši episkop raško-prizrenski do poslednjeg trenutka pokušavao je da odloži odluku Sabora o njegovoj sudbini. Nastojao je da izdejstvuje da se sudi Sinodu koji je uputio komisiju koja je proveravala poslovanje. Međutim, nije imao podršku ostalih vladika.

 
Monah na crkvenom sudu
Stav većine vladika SPC jeste da su u značajnoj meri kompromitaciji vladike Artemija doprineli monasi iz Raško-prizrenske eparhije. Proglasivši se braniteljima vladike Artemija, oni su pisali peticije, organizovali malo posećene demonstracije, ali prema saznanjima Sabora, učestvovali i na raznim forumima na internetu gde su vređali ostale vladike SPC. Učestvovali su i u “podbunjivanju i zbunjivanju naroda na KiM” i nisu prihvatili administratora za eparhiju koga je Crkva postavila. Monah Antonije iz Crne Reke, koji je bio učesnik demonstracija pred Patrijaršijom, nalazi se na crkvenom sudu i on će, kako se najavljuje, uskoro biti raščinjen.


Artemije nije prvi razrešeni vladika
U novijoj istoriji SPC dužnosti eparhijskog arhijereja u vreme patrijarha Pavla razrešen je Damaskin (Davidović), koji je bio vladika zapadnoevropski. On je isprva razrešen, ali je zadržao eparhijski čin da bi potom bio raščinjen pošto i dalje nije poštovao kanone SPC.

Izvor: Blic

Artemiju zatvorena vrata eparhije
Patrijarh poručio da niko nije nedodirljiv
Ž. Jevtić | 06. 05. 2010. - 00:02h | Foto: Z. Raš - FoNet - V. Lalić | Komentara: 73

Razrešenom episkopu raško-prizrenskom Artemiju vladika sremski Vasilije ponudio je da penziju provodi u nekom od manastira u njegovoj eparhiji. Kako „Blic” saznaje, vladika Artemije još se nije izjasnio koja je njegova želja, a konačnu odluku doneće patrijarh i Sinod. Sabor SPC završen je juče nešto pre podneva, a osim bitnih odluka vezanih za život Crkve, ono što je obeležilo ovo zasedanje je patrijarh Irinej.


Poglavar SPC je načinom na koji je vodio Sabor i odlukom o vladici Artemiju pokazao da niko nije nedodirljiv ukoliko nije odgovoran prema Bogu, Crkvi i savesti i poslao poruku da neće tolerisati narušavanje poretka SPC.

 
Generalnu ocenu ovog Sabora na kojem je Crkva rukovođena patrijarhom pokazala da se problemi neće gurati pod tepih već rešavati „Blicov” izvor iz Patrijaršije iznosi ovako: „Ovaj Sabor pobeda je nad ultrakonzervativnim idejama i pseudozilotizmom, a na kojem su osujećeni i svi pokušaji pojedinaca da se oslabi autoritet patrijarha i Sinoda. Ovaj Sabor pokazao je da smo Crkva Hristova”.


U narednih nedelju dana trebalo bi da se postigne dogovor gde će biti novi dom vladike Artemija, koga je Sabor SPC razrešio dužnosti eparhijskog arhijereja. Iako je vladika sremski ponudio gostoprimstvo bivšem episkopu, nije isključeno da to učine i banatski Nikanor i banjalučki Jefrem. Juče, po završetku Sabora, čak i među malobrojnim vladikama koje su tražile glasanje na Saboru o sudbini episkopa Artemija, moglo se čuti da „gde god dođe, postoji bojazan da bi mogao iznova stvarati kult ličnosti, a to nijedan episkop ne želi u svojoj eparhiji”. Gotovo je izvesno da vladika Artemije neće boraviti u svojoj bivšoj eparhiji.


Sabor je dao u zadatak Sinodu da do sledećeg zasedanja napravi predlog deobe eparhija. Odlukom Sabora, sastav Sinoda SPC ostao je nepromenjen.
Posle gotovo tri godine, Saboru je predsedavao patrijarh, koji je određivao dinamiku zasedanja i znao da podvuče crtu. Tako je ovo zasedanje, za razliku od prošlih godina, prošlo bez buke i galame, ubacivanja u reč, što je „specijalnost” vladike banatskog Nikanora. Patrijarh je dobar deo zasedanja posvetio izveštajima eparhija koji se ovog puta nisu čitali forme radi. Po onome što se moglo saznati sa zasedanja, poglavar SPC svim odlukama dao je pečat. A to je - Sabor je poverio eparhije vladikama da njima pravilno upravljaju, a nisu im date kao privatna imovina. Otuda Sabor može i da ih oduzme ako se episkopi neodgovorno ponašaju. Patrijarh Irinej time što je otvorio pitanje Raško-prizrenske eparhije pokazao je pre svega odgovornost prema Crkvi kao instituciji i prema narodu i počeo i da ispunjava obećanje koje je dao po ustoličenju: „O sebi na tronu SPC mogu samo da kažem, ja ću uvek biti za ono što je pravedno, korisno i za ono što nikome ne šteti”. Vodio je Sabor tako da su sve vladike postale svesne da niko nije nedodirljiv i da Crkva jedino funkcioniše kao jedinstven organizam.


Nisu sve vladike „oduševljene” zavođenjem reda, ali su na ovom Saboru ostali u manjini. Oni su smatrali da je manja odgovornost vladike Artemija iza koga je ostala finansijski opustošena Eparhija, nego Sinoda koji je uputio komisiju da to sve ispita. Patrijarh je, međutim, odredio čime će se Sabor baviti. Tako su u manjini i posle glasanja o vladiki Artemiju ostali episkop banjalučki Jefrem, banatski Nikanor, dabrobosanski Nikolaj, kanadski Georgije, istočnoamerički Mitrofan. Ova grupa vladika u javnosti se naziva „bosanskim lobijem” i svaki od njih svojom eparhijom upravlja na specifičan način. Primera radi, banjalučki Jefrem ima slabe kontakte sa sveštenstvom i narodom, a u njegovoj eparhiji kažu i da retko kada zajedno bogosluže. Povrh svega, naredio je da buduće popadije u njegovoj eparhiji ne mogu da rade nijedan posao. Zbog ovog retrogradnog formalizma, mnoge učene žene sveštenika ne mogu da obavljaju posao za koji su se više godina školovale. Dobro upućeni u život SPC očekivali su da će vladika Jefrem oponirati na Saboru jer „ne može da preboli što nije on izabran za patrijarha”.


Banatski Nikanor doslovce vlada u svojoj eparhiji. Njegovo sveštenstvo nema nikakvo pravo glasa i praktično su taoci raspoloženja svog episkopa. Za ovu eparhiju se zna da sumnjivo raspolaže novcem, posebno kada je reč o platama sveštenika. Za dabrobosanskog Nikolaja već na samom početku Sabora znalo se da će pokušati da osujeti neke odluke jer njegov nijedan predlog nije prošao. On je tražio da se Bogoslovija iz Foče preseli u Istočno Sarajevo, kao i da crkvene predmete predaju samo sveštena lica.

 
Episkop Atanasije ostaje administrator
Na ovom zasedanju Sabora nije određen novi episkop raško-prizrenski. Kako su u Patrijaršiji rekli za „Blic”, administrator će i nadalje, na molbu patrijarha, biti vladika Atanasije. On će tu dužnost obavljati do septembra, kada bi trebalo da bude održano ustoličenje patrijarha Irineja u Pećkoj patrijaršiji.


 
Vladika Grigorije: Artemije nije poražen, osim ako to ne želi


Vladika Artemije nije poražen odlukom Sabora, osim ako sam ne želi da bude poražen. Ako bi se i osećao poraženim, to bi značilo da je poražen crkvenim redom i našom ljubavlju prema njemu, a ljubavlju se ne može biti poražen, kaže za „Blic” vladika zahumsko-hercegovački Grigorije pojašnjavajući odluku Sabora o penzionisanju vladike Artemija.

 

Na pitanje šta je na ovom Saboru ostavilo najveći utisak na njega, vladika Grigorije jednostavno kaže: „Patrijarh je pokazao da je patrijarh”.
- Njegova svetost Irinej je vodio Sabor na krajnje dostojanstven i odgovoran način koji je svima bio putokaz da se ponašaju krajnje odgovorno i da Crkva bude ono što i treba u ovom vremenu i narodu. To je za mene bilo uzvišeno.
 

Šta znači odluka da vladika Atanasije iznova bude određen za administratora?
- Prisustvo jednog takvog bogoslova u Saboru je od neizrecivog značaja. On je jedan od najobrazovanijih bogoslova danas u svetu, a njegovo iskustvo i srce i um oplemenjuju sve oko sebe.
 

Na Saboru je doneta krupna odluka, jedan episkop je razrešen upravljanja eparhijom.
- Crkva treba da bude takva da niko ne može biti iznad zajednice. Pokazalo se da je bolna odluka o vladici Artemiju čin dobronameran prema samom vladici, jer je cilj pre svega bio zaštititi Eparhiju i Crkvu, a da se čovek što manje rani. Ali, nema dvojbe ko je važniji - jedan čovek ili jedna eparhija i da li treba spasti ono što se spasti može, što je uostalom i cilj života. Lepo je što će vladika Artemije bogoslužiti i da se zajedno Bogu molimo jer ne treba poistovetiti svoje biće sa nekom vlašću.


Šta je Crkva pokazala odlukom o Raško-prizrenskoj eparhiji?
- Na jednoj vrlo bolnoj tački Sabor je pokazao snagu i dostojanstvo, kao što je pokazana snaga i dostojanstvo prilikom izbora patrijarha. Kada smo pitanje koje je pretilo da poljulja kredibilitet Sinoda, Sabora i patrijarha prevazišli na jedan tako uspešan način, to je pomoglo da se ustvrdi autoritet. Smatram da je to dobar primer i za druge autoritete.

Izvor: Blic

Vladike moraju da odgovaraju patrijarhu i da budu bliže narodu

Zasedanje Sabora koje je završeno pre dva dana pokazalo je odlučnost da se stvari koje su u SPC godinama tavorile sada razrešavaju. Međutim, kako za „Blic” kažu u Patrijaršiji, obnovu koja je pokrenuta bilo bi pogrešno posmatrati samo kao čistku među episkopima, već kao obnovu crkvenog života u skladu sa Ustavom, kanonima SPC, potrebama i vremenom u kome živimo.
 
Autoritet patrijarha pokazuje i činjenica da su ove godine svi episkopi predali vrlo ažurne eparhijske izveštaje

Osim zavođenja reda i poziva vladika na odgovornost, sledeći krupan korak patrijarha Irineja je podela eparhija na manje jedinice u nameri da episkopi budu bliži narodu.


Osim krupnog koraka razrešenja episkopa Artemija zbog kanonske odgovornosti, na ovom saboru dogodilo se i da su počele da se osipaju struje u SPC. Najmnogobrojniji krug vladika koji se u javnosti naziva bosanski lobi više nije jedinstven kao što je to bio slučaj ranije, dok nije bilo aktivnog patrijarha. Ove vladike podvode se pod bosanski lobi, jer je većina poreklom iz Bosne. Deo je monaške dane proveo u manastiru Krka, a i danas je njih nekoliko po eparhijama s one strane Drine. Među njima su zvorničko-tuzlanski Vasilije, banjalučki Jefrem, istočnoamerički Mitrofan, novogračanički Longin, dabrobosanski Nikolaj, banatski Nikanor, sremski Vasilije… Do ovog sabora njih petnaestak glasali su uvek složno, bez obzira na to o čemu je reč i šta svako ponaosob od njih o tome misli. Jedinstvenost ovog glasačkog tela bila je neupitna i s tim saznanjem ostale vladike su dolazile na Sabor. Podela u ovom krugu vladika postala je očita prilikom glasanja o vladiki Artemiju. Jedan episkop objašnjava za „Blic” da bosanski lobi nije podelio stav o Artemiju, već autoritet institucije nad njima, a to je patrijarh.




Kako dodaje naš sagovornik, pojedine vladike su navikle da godinama, dok patrijarh Pavle nije bio aktivan, koriste činjenicu da „nemaju nikoga iznad sebe”. U odsustvu patrijarha, najjednostavnije rečeno, moglo se kako se htelo, pa i da se grupisanjem usmeravaju odluke Sabora. Patrijarh nije samo simbol sabornosti već je i njen garant. Tako je sa aktivnim patrijarhom praktično već počela da se menja slika unutar Sabora, a SPC je vraćena sabornost.


- Ove godine episkopi su predali vrlo ažurne eparhijske izveštaje. Patrijarh i Sinod su zaveli red - kaže jedan vladika za „Blic”.


Sledeći krupan korak patrijarha Irineja biće arondacija ili podela eparhija. Sinod, kojim predsedava patrijarh, odlučiće koje eparhije će se deliti i na koji način. Podelom eparhija na manje teritorijalne jedinice vladike bi se njima mogle uspešnije baviti i imati jasniji uvid u crkveni život. Namera je da se episkopi približe narodu, a ne da budu nedodirljivi.


Jedan ugledni beogradski sveštenik na pitanje kako vidi patrijarha Irineja, odmah odgovara: „Kao čoveka sa vizijom i namerom.”


- Patrijarh je počeo da rešava stvari koje su stajale. Ima ideje o veronauci i namera mu je da se unapredi taj predmet, o proslavama i jubilejima. Nastoji da se aktivira i aspekt socijalnog angažmana Crkve i već je po blagoslovu Njegove svetosti bilo nekoliko humanitarnih akcija. A najbitnije je što ima viziju crkvenog života - kaže ovaj sveštenik.


A sudeći po događajima sa ovog zasedanja crkvene skupštine, Sabor vođen patrijarhom neće dozvoliti da bilo koji episkop stvara kult ličnosti, koji je stran hrišćanstvu i pravoslavlju. Bilo kakva vrsta fanatizma, a sa kojom su se Ruska i Grčka crkva praktično već izborile, po svemu sudeći, biće sasečena i u Srpskoj crkvi.


Patrijarh Irinej svojim stavom o problemu u Raško-prizrenskoj eparhiji zatražio je javnu odgovornost vladika. Međutim, ovo pitanje otvorilo je spekulacije i da li će biti još penzionisanih vladika, pa i „odstrela”. Čak i među vladikama niko ne isključuje mogućnost da će „još neki episkop otići u penziju”. Uostalom, neki od njih su sami to potvrdili i u strahu za sebe tokom ovog sabora tražili promenu Sinoda, poput najglasnijeg - banatskog Nikanora. Međutim, patrijarh je zadržao Sinod u istom sastavu.


- Crkva se teško odlučuje na istragu o episkopima. Međutim, kada se ona pokrene, onda nema nikakve subjektivnosti u pristupu. Slučaj vladike Artemija, o kome je istraga trajala bukvalno od 2004, to dokazuje. Međutim, i sve opominje - kažu za „Blic” u vrhu SPC.


Patrijarh će, inače, u Pećkoj patrijaršiji biti ustoličen 3. oktobra po odluci SPC.

Izvor: Blic

Povezane vesti:

Vladike moraju da odgovaraju patrijarhu i da budu bliže narodu
Ž. Jevtić | 07. 05. 2010. - 00:02h | Foto: Z. Raš | Komentara: 26

Zasedanje Sabora koje je završeno pre dva dana pokazalo je odlučnost da se stvari koje su u SPC godinama tavorile sada razrešavaju. Međutim, kako za „Blic” kažu u Patrijaršiji, obnovu koja je pokrenuta bilo bi pogrešno posmatrati samo kao čistku među episkopima, već kao obnovu crkvenog života u skladu sa Ustavom, kanonima SPC, potrebama i vremenom u kome živimo.
 

Osim zavođenja reda i poziva vladika na odgovornost, sledeći krupan korak patrijarha Irineja je podela eparhija na manje jedinice u nameri da episkopi budu bliži narodu.


Osim krupnog koraka razrešenja episkopa Artemija zbog kanonske odgovornosti, na ovom saboru dogodilo se i da su počele da se osipaju struje u SPC. Najmnogobrojniji krug vladika koji se u javnosti naziva bosanski lobi više nije jedinstven kao što je to bio slučaj ranije, dok nije bilo aktivnog patrijarha. Ove vladike podvode se pod bosanski lobi, jer je većina poreklom iz Bosne. Deo je monaške dane proveo u manastiru Krka, a i danas je njih nekoliko po eparhijama s one strane Drine. Među njima su zvorničko-tuzlanski Vasilije, banjalučki Jefrem, istočnoamerički Mitrofan, novogračanički Longin, dabrobosanski Nikolaj, banatski Nikanor, sremski Vasilije… Do ovog sabora njih petnaestak glasali su uvek složno, bez obzira na to o čemu je reč i šta svako ponaosob od njih o tome misli. Jedinstvenost ovog glasačkog tela bila je neupitna i s tim saznanjem ostale vladike su dolazile na Sabor. Podela u ovom krugu vladika postala je očita prilikom glasanja o vladiki Artemiju. Jedan episkop objašnjava za „Blic” da bosanski lobi nije podelio stav o Artemiju, već autoritet institucije nad njima, a to je patrijarh.

Kako dodaje naš sagovornik, pojedine vladike su navikle da godinama, dok patrijarh Pavle nije bio aktivan, koriste činjenicu da „nemaju nikoga iznad sebe”. U odsustvu patrijarha, najjednostavnije rečeno, moglo se kako se htelo, pa i da se grupisanjem usmeravaju odluke Sabora. Patrijarh nije samo simbol sabornosti već je i njen garant. Tako je sa aktivnim patrijarhom praktično već počela da se menja slika unutar Sabora, a SPC je vraćena sabornost.


- Ove godine episkopi su predali vrlo ažurne eparhijske izveštaje. Patrijarh i Sinod su zaveli red - kaže jedan vladika za „Blic”.


Sledeći krupan korak patrijarha Irineja biće arondacija ili podela eparhija. Sinod, kojim predsedava patrijarh, odlučiće koje eparhije će se deliti i na koji način. Podelom eparhija na manje teritorijalne jedinice vladike bi se njima mogle uspešnije baviti i imati jasniji uvid u crkveni život. Namera je da se episkopi približe narodu, a ne da budu nedodirljivi.


Jedan ugledni beogradski sveštenik na pitanje kako vidi patrijarha Irineja, odmah odgovara: „Kao čoveka sa vizijom i namerom.”


- Patrijarh je počeo da rešava stvari koje su stajale. Ima ideje o veronauci i namera mu je da se unapredi taj predmet, o proslavama i jubilejima. Nastoji da se aktivira i aspekt socijalnog angažmana Crkve i već je po blagoslovu Njegove svetosti bilo nekoliko humanitarnih akcija. A najbitnije je što ima viziju crkvenog života - kaže ovaj sveštenik.


A sudeći po događajima sa ovog zasedanja crkvene skupštine, Sabor vođen patrijarhom neće dozvoliti da bilo koji episkop stvara kult ličnosti, koji je stran hrišćanstvu i pravoslavlju. Bilo kakva vrsta fanatizma, a sa kojom su se Ruska i Grčka crkva praktično već izborile, po svemu sudeći, biće sasečena i u Srpskoj crkvi.


Patrijarh Irinej svojim stavom o problemu u Raško-prizrenskoj eparhiji zatražio je javnu odgovornost vladika. Međutim, ovo pitanje otvorilo je spekulacije i da li će biti još penzionisanih vladika, pa i „odstrela”. Čak i među vladikama niko ne isključuje mogućnost da će „još neki episkop otići u penziju”. Uostalom, neki od njih su sami to potvrdili i u strahu za sebe tokom ovog sabora tražili promenu Sinoda, poput najglasnijeg - banatskog Nikanora. Međutim, patrijarh je zadržao Sinod u istom sastavu.


- Crkva se teško odlučuje na istragu o episkopima. Međutim, kada se ona pokrene, onda nema nikakve subjektivnosti u pristupu. Slučaj vladike Artemija, o kome je istraga trajala bukvalno od 2004, to dokazuje. Međutim, i sve opominje - kažu za „Blic” u vrhu SPC.


Patrijarh će, inače, u Pećkoj patrijaršiji biti ustoličen 3. oktobra po odluci SPC.

Izvor: Blic

@Nksamsj
gledao sam to... Grigorinjo

nadbiskup Irinej Bulovic u trenucima nadahnuca




a sad malo ozbiljnije

Tadić ponovo pozvao papu da poseti Srbiju

Papa primio Tadića

Vladika Irinej: Papa dobrodošao u Srbiju

Benedikt XVI: Vidimo se u Beogradu!