ZORAN ČVOROVIĆ: SLUČAJ VLADIKE ARTEMIJA KAO SRAMNA MEDIJSKA EPIZODA


Slučaj opominje da će u mondijalističkoj civilizaciji 21. veka klasične evropske vrednosti, kao što su pravo na informisanost i pravično suđenje, biti na ozbiljnim iskušenjima

U danima koji su neposredno prethodili zasedanju Svetog arhijerejskog Sabora, novinarsko izveštavanje o „slučaju vladike Artemija” svelo se uglavnom na priču o proveri bankovnih računa uklonjenog episkopa. O aktu koji je Sinod uputio episkopu raško-prizrenskom Artemiju, u kome se od njega zahteva da se izjasni o svojim privatnim bankovnim računima, mogli smo da sudimo samo na osnovu polovičnih i neproverenih informacija iz različitih medija. Izveštavanje o tome samo je jedna epizoda u medijskoj priči „slučaj vladike Artemija”, zbog čega ga karakterišu ista komunikološka, psihološka i etička obeležja.

Komunikološki, „slučaj vladike Artemija” karakterišu protivrečni stavovi crkvenih organa, a pre svega Sinoda, u pogledu izveštavanja o njemu. S jedne strane, imamo istorijski dugu praksu vođenja crkveno-sudskih postupaka daleko od očiju šire javnosti, a u skladu sa jevanđeoskom poukom: „Ako ti sagreši brat tvoj, idi i pokaraj ga među sobom i njim samim; ako te posluša, dobio si brata svoga; ako li te ne posluša, uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu, da sve reči ostanu na ustima dva ili tri svedoka; ako li njih ne posluša, kaži crkvi” (Mt. 18, 15-17). Osim toga, informacije koje su kružile u medijima govorile su o obostranom preuzimanju obaveza, kako od strane vladike Artemija, tako i od strane članova Sinoda, da se do okončanja postupka detalji ne iznose u javnost. Međutim, različiti mediji su bili prepuni različitih poluinformacija, čiji je izvor redovno bio neimenovan, a poticao je „iz Patrijaršije”. Tako je jedna strana očigledno prekršila dogovor, jer su, protivno dobrim običajima novinarske struke, informacije dostavljane tajno i selektivno. U slučaju akta kojim se proveravaju privatni računi vladike Artemija, javnost nije dobila na uvid integralni tekst, kako bi bila upoznata sa njegovom sadržinom, ali i formalno-pravnim osnovama za njegovo donošenje.

Psihološku dimenziju medijske priče ,,slučaj vladike Artemija” karakteriše, kao i u slučaju bankovnih računa, takva selektivna redukcija informacija koja korisniku treba da pruži samo ono što on u tom trenutku najviše želi da čuje i što će uz minimalni intelektualni napor najlakše prihvatiti.

Etička dimenzija medijske priče „slučaj vladike Artemija” upravo se najbolje ogleda u izveštavanju o njegovim navodnim bankovnim računima. U moralno posrnulom društvu vodi se medijska hajka protiv čoveka koji je položio zavet siromaštva, koji je igumanovao u srednjovekovnim uslovima crnorečke pećine i koji je kao uzor – Duhom Svetim porodio na stotine monaha, jeromonaha i vladika.

Pravnički posmatrano, priča o aktu kojim Sinod istražuje privatnu imovinu (peculium clericorum) episkopa raško-prizrenskog otkriva kafkijansku stranu ovog slučaja. Naime, ona posredno, ali očigledno pokazuje da u formalnom smislu tužba protiv vladike Artemija u crkvenom postupku nije ni podignuta, jer je podignuta tužba, saglasno kanonima, morala da bude javna i obezbeđena dokazima tužioca. (132. pravilo Kartaginskog pomesnog sabora). To pokazuje da su pojedinci u Sinodu znali da tužba protiv episkopa, po 6. pravilu Drugog vaseljenskog sabora, može biti podneta samo „saboru svih episkopa”. Odatle proizilazi da je vladika Artemije uklonjen sa uprave nad Eparhijom raško-prizrenskom i pre izvršene istrage i podignute tužbe. Uz to i protivno čl. 111. Ustava SPC, koji propisuje da se eparhijski arhijerej može ukloniti sa uprave „samo po kanonskoj osudi” ili „dokazanoj nemoći”. Nekome se žurilo. Kome, videćemo.

I najzad, slučaj vladike Artemija opominje da će u mondijalističkoj civilizaciji 21. veka klasične evropske vrednosti, kao što su pravo na informisanost i pravično suđenje, biti na ozbiljnim iskušenjima, ne samo u državi, već i u Crkvi.


Autor je magistar, pravni istoričar, asistent Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu
Izvor Politika, Beograd

Пренето са...

Da li je i sada "potrebno da Obavestajne sluzbe otvaraju svoja dosije-a" ili su se " dosije-i  saami otvorili..." ?
 

kad ti sledeci put razmislis nakon citanja posta, tek onda odgovori na njega

rekao si da je upravo ovaj stih suština.

Pa posetioci foruma po netu su prilični grešnici, ukjljučujući mene samog. i verovatno prosudjuju sa premalo pravih informacija ili otvoreno političko-navijački.

Ali ako se tvrdi da su vladike na Saboru do te mere u grehovima pa zbog toga ne mogu da legitimno rukovode svojom crkvom, mislim da je to takodje "bacanje kamenja" Ako treba poštedeti vl Artemija kamenica osude, tu istu poštedu od kamenja osude valjda zaslužiju i druge vladike u Saboru. Neka Sabor na miru obavlja svoje poslove za koje je ovlašten bez bilo kakvih konkretnih pritisaka sa strane, SPC je njima na upravu.

Ne govori se tu o Saboru u sustini, nego o onim vladikama koje su najglasnije protiv Artemija... Mislim da Atanasije i Teodosije nemaju nikakvo pravo da napadaju, a jos manje Irinej, Amfilohije, Grigorije itd... Oni nemaju nikakvo pravo da na bilo koga bace kamen.

... Као што ни било ко други нема никакво право да баци камен. Остаје да се све заврши по уставу СПЦ јер је то једини начин.

Једно теоријиско размишљање...
ако је грех(оно што по Светом Писму пише као грех...) можда и било допиштено људима пре Васкрснућа (кад већ нећемо на никога да бацамо камен,је ли тако),а ти сви људи су ишли у ПАКАО...да ли ми садашњи људи,људи који су упозанти преко Писма и за Злом и са Добрим,да ли ми имамо права да грешимо? Да ли имамо права да понављамо нечије грешке! Да ли и ми смео да се позивамо на грех у другима? И ако је то што чинимо зло,да ли смо ми спремни на казну? И да ли уопште осећамо да требамо да будемо кажњени????

РЕКТОРУ УНИВЕРЗИТЕТА У КРAГУЈЕВЦУ

Проф. др Слободану Aрсенијевићу

Поштовани Господине Ректоре!

Христос васкрсе!

         Свако Вам Божје и људско добро од Господа сваког добра, а од нас поздравље.
Непријатно смо изненађени чињеницом да су се асистенти Правног факултета у Крагујевцу мр Зоран Чворовић и мр Соња Спасојевић на академски неадекватан и црквено недопустив начин укључили у својеврсну кампању и пропаганду против Светог Архијерејског Синода, Патријарха Српског и Српске Православне Цркве у целини.

Пропаганда коју двоје асистената Правног факултета у Крагујевцу воде против највиших црквених тела и њихових канонских и законитих одлука још је неразумљивија уколико се имају у виду чињенице да су Правни факултет и Универзитет у Крагујевцу 1991. и 1993. године представљали прве државне високошколске установе које су обновиле Светосавску академију и вратиле Канонско право у наставу, а тиме и допринеле подизању угледа Српске Православне Цркве у друштву.

Ha конференцији за медије, кoja је одржана 11. марта ове године у Медија центру у Београду, учешће је узео мр Зоран Чворовић, представивши се јавности као асистент Правног факултета у Крагујевцу и правни историчар. Из његовог иступања се јасно види да се ненадлежно, а посебно на начин који не приличи православном хришћанину и Србину, умешао у унутрашња црквена питања поводом случаја Синодске одлуке о привременом разрешењу управљања Епархијом Рашко-Призренском Његовог Преосвештенства Епископа г. Артемија (а та одлука није у књизи наведена, нити остала релевантна документа, осим пар текстова Епископа Администратора, наведених само ради привида "истине", уствари ради иронисања). Представивши се - приређивач Чворовић - као асистент Правног факултета, у јавности је остао утисак да је иступао у име ове високошколске установе, иако му то право ни по том основу не припада.

Након тога, двоје именованих асистената су ових дана, у сврху пропаганде и покушаја директног утицаја на одлуке Светог Архијерејског Сабора, који ускоро предстоји, "приредили и под својим именом штампали и књигу под насловом „Истина о случају Владике Артемија". Књига је одштампана на неакадемски начин, као обичан памфлет-сваштара, без навођења штампарије (изгледа "Лио" Г. Милановац, а плаћенa је одмах у готову, очигледно од одметнуте групе калуђера Црне Реке, који не признају Cв. Синод, ни од њега постављеног Епископа Администратора, зато су под црквеном епитимијом), без навођења тиража и каталогизације, што представља стандард за публикације универзитетских наставника и сарадника. А када се томе дода и видна напомена приређивача да се „књига дели бесплатно" онда је више него јасно да је реч о грубој пропаганди против Цркве и њених одлука. Додајмо и нашу кратку оцену: Ако је ово "Истина - о Владици Артемију", онда је прва жртва овакве работе сама Истина, а онда и онај кога на овакав начин бране.  Јер садржај овог памфлета је уствари сабрани талог са расколничких, антицрквених сајтова, који, нажалост, преплављују подземље ове напаћене Земље и Народа.

Претпостављајући да се овакви антицрквени иступи двоје асистената Правног факултета одвијају без Вашег знања, као и без сагласности Наставно-научног већа очекујемо да се Правни факултет и Ректорат јавно ограде од оваквих иступа који дискредитују високообразовне установе, али и њихове односе са Српском Православном Црквом.

Изволите примити изразе нашег поштовања.

У Ман. Грачаници, 14. априла 2010.г.                                           

+ Епископ Атанасије (Јевтић),

администратор Епархије Рашкопризренске и Косовскометохијске

http://borbazaveru.info/content/view/2304/1/

Niko od nas nije bezgresan, a gresi te udaljavaju od Boga i vode ka Ognju, dok ti treba da nastojis da ih svedes na minimum...

Sakodnevni antiekumenski protesti ispred zgrade Patrijašije od 15 do 19 časova


Православље у срцу

ВАКОДНЕВНИ АНТИЕКУМЕНСКИ ПРОТЕСТИ ИСПРЕД ЗГРАДЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ СПЦ У ТРАЈАЊУ 15 – 19 ЧАС. СВЕ ДО СВРШЕТКА СА САБОРА

у име организатора, Монах Антоније

+++

условљени су одбијањем СВ.Синода да прими 14 643 потписа верног народа српског, затим, чланством СПЦ у јеретичком ССц; најавама позивања папе од стране СПЦ у Србију; делегацијским признавањем римокатолика за цркву од стране Синода СПЦ још 80-их година што тек сада јавно обзнањују; новотаријама у Богослужењу, светоотачкој теологији, уџбеницима веронауке; најавама мењања календара Богослужења, мењањем духа предањског живота Цркве Православне . . .

Додајмо још да, ВЕЛИКИ АНТИЕКУМЕНСКИ СКУП СВЕТОСАВАЦА на који позивамо и сав верни народ из унутрашњости Србије почиње у петак, наравно у 15 часова, саборни скуп којим желимо молитвеним песмама исповедити веру нашу и оградити се од самовољног и непослушног Светим Оцима вишегодишњег дејствовања Св.Синода насупрот Светом Предању Једине Свете Саборне Апостолске Цркве. Основни захтеви скупа верног народа Светом Сабору епископа су :

1. ДА СПЦ ОДМАХ ИСТУПИ ИЗ ЧЛАНСТВА У ЕКУМЕНО-ЈЕРЕТИЧКОГ ССц;

2. ДА АРХИЈЕРЕТИКУ ПАПИ ЈЕДНОГЛАСНО СВЕТООТАЧКИ ВАВЕК ПОРУЧИ ПРАВОСЛАВНО – ПРАВЕДНО НЕ У СРБИЈУ;

3. МОМЕНТАЛАН ПРЕКИД УВОЂЕЊА НОВАТОРСТАВА У НАЈСВЕТИЈУ ЛИТУРГИЈУ, БОГОСЛУЖБЕНИ КАЛЕНДАР, УЏБЕНИКЕ ВЕРОНАУКЕ, ТЕОЛОГИЈУ И СВЕТООТАЧКО ПРЕДАЊЕ ЦРКВЕ, ОД СТРАНЕ ПОЈЕДИНИХ У ЗАБЛУДИ НАЈИИСТРАЈНИЈИХ ЕПИСКОПА.

4. ПОВРАТАК БЕЗАКОНО УКЛОЊЕНОГ ЕПИСКОПА АРТЕМИЈА НА ТРОН ЕРП;

у име организатора, Монах Антоније

Пренето са...