Ne znam ni da li taj čovek veruje da je to san ili je to bila vizija. Ako je san onda taj čovek traga za zaštitom u ovom bolesnom i zlom svetu i prepoznaje je nakon svega. Ako je vizija onda već nema šta da se govori. Svaka vlajna zna da demone treba terati imenom Boga.

Све је под контролом док се не прихватимо тумачења снова по Фројду. 

Ajd' da kazem. Taj cova    sam ja. Obzirom da se koliko/toliko znamo iz raznih pisanija, mozda se olaksa pristup tumacenju. Za mene je to bio izuzetno interesantan san.
Potpuna svesnost u snu, znam da sanjam kako sebe gledam. Kao da sanjam sebe i sa strane gledam dogadjaj. Vidim sebe kako lezim na ledjima. Onog momenta kada zapocne tresenje, tada sam u telu tresenog, onom telu koje vidim u snu. To telo potpuno osecam kao svoje. Od trenutka pocetka tresenja, vise svesnosti o tome da sanjam, nema. Potpuni prelazak u osecaje i percepciju onog koji je tresen. Osecam i vidim kao on.

I da li ti osećaš da je to bio san ili je tvoj osećaj drugačiji od drugih snova.

Svestan sam bio toga, i u snu, da je to san, ali toliko realistican, sa toliko detalja, toliko bistar i ostar, kao da je realnost.

Lighsoft-ja sam to imao isto samo što sam bio paralizovan i kao da je san ali imam potpunu svesnost da sam u sobi,da me nešto zlo okružuje i potpuno prestravljen želim da vičem ali sam potpuno blokiran i paralizovan!Osećam pisustvo nečeg extremno zlog oko sebe i imam osećaj kao da me to nešto podiže u vis jedno pola metra.Na kraju se 'budim' a nisam siguran šta je to bilo-san ili java 
Potpuno rasturen od strave koju sam osećao pitam se šta mi se desilo i dugo ne spavam te noći.
  Posle nekog vremena-desilo se ponovo i nikad više.Bilo je to pre desetak godina.
Napomenuo bih da sam baš tada mesec dana pre video tri velika nlo-a o kojima sam pisao na forumu..Inače čitao sam da su otimani doživljavali ovakvo nešto ali ne aludiram na to naravno.
Samo me zanima šta bi ovo moglo da bude a isto sam pročitao da postoje neke paralize u snovima i  budjenje a kao da spavate-tako nešto(mnogo uvrnuto..).E sad,problem je što dalje piše kako se to dogadja osobi godinama a meni samo dva puta u životu.. 

Hajde smanji malo doživljaj
Ne pušim, ne gledam holivudske akcije a sa dečkom imam ozbiljne planove u životu.

Prvi sam san sam verovatno sanjala jer sam čitala nešto na tu temu
a drugi san je zbog spremanja ispita iz eksploziva, imam noćne more zbog fakulteta 

Svi sanjaju. Tokom normalnog noćnog odmora uvek se dogodi ne jedan nego više snova, kao što to ogledi neopozivo dokazuju. Neki ljudi potpuno zaboravljaju sve svoje snove i tvrde da uopšte ne sanjaju. Neki se sećaju svojih snova gotovo u celosti, a većina nas pamti neke odlomke i povremeno se vrlo podrobno seća nekog sna koji zbog nečeg deluje veoma upečatljivo i posebno značajno. Gotovo svi misle da bar neki snovi imaju nešto zanimljivo da nam kažu.
Tako su mislili još i stari Grci. Platon, filozof iz V veka p.n.e., zauzimao je moderan stav da snovi pokazuju nečiju pravu narav. Aristotel je, s druge strane, pokušao da objasni snove kao proizvod čisto fizioloških funkcija. Međutim, on je isto tako verovao da snovi mogu korisno da predvide nailazak bolesti, koju budno telo ne zapaža. Tako su Platon i Aristotel izneli teorije koje su psihijatri XX veka potvrdili. Sa takvim idejama mi gotovo u skoku dospevamo u Frojdov svet, dok je tokom stoleća koja ih dele nastalo iznenađujuće malo originalnih radova o snovima.

FIZIOLOGIJA SNOVA

Potreba za spavanjem kod čoveka menja se tokom života: novorođenče ima polifazno spavanje i provodi u snu oko 20 časova dnevno. Od prve do sedme godine života, dužina spavanja opada na 14 do 10 časova i ono postaje bifazno, dok spavanje odraslih traje 7-8 časova i ono je u principu monofazno, cirkadijalno. Potreba za snom dalje opada sa starenjem. Insomnija (nesanica) česta je komplikacija starosti, ali se ovaj poremećaj, mada manje učestalo, javlja i u mlađem dobu.
Neurobiološka istraživanja spavanja koncentrisana su na dve grupe pitanja koja se međusobno prepliću:
1) Fiziološko stanje za vreme sna, tj. kakve su razlike između budnog i zaspalog organizma? Ovo verovatno uključuje i odgovor na pitanje o razlozima spavanja;
2) Kakav je mehanizam spavanja? O mehanizmu spavanja neće biti reči jer nije tema ovog rada.
U toku spavanja dolazi do značajnih i prepoznatljivih promena u fiziološkom stanju organizma; menjaju se njegove somatske i viscelarne funkcije: smanjuje se funkcija kore velikog mozga, disanje se usporava i postaje dublje, rad srca se usporava, krvni pritisak opada, slabi funkcija bubrega, smanjuje se tonus mišića. Ustanovljeno je da spavanje nije monotoni proces već se stanje organizma povremeno menja. U određenim intervalima dubina spavanja varira; menja se tonus somatske muskulature i status viscelarnih organa, a takođe su veoma očevidne promene u spontanoj bioelektričnoj aktivnosti korteksa telencefalona.

S t a d i j u m i s p a v a n j a – Posmatrajući stanje organizma za vreme spavanja Aserinski i Kleitman (1955) su uočili da u određenim intervalima koji se ponavljaju, kod zaspalih subjekata dolazi do brzih pokreta očnih jabučica, tj. do paradoksalnog odnosno REM (rapid eye movement – engl.) spavanja. Paradoks je u tome što je po nekim svojim karakteristikama ovo plitak san, a po drugima to je najdublje spavanje. Ti pokreti se registruju pomoću EOG-a (elektrookulograf). Do činjenice da je REM spavanje povezano sa sanjanjem došli su Kleitman i Dement (1956). Naime, ako se subjekt probudi u intervalu kada se odvijaju brzi pokreti očnih jabučica, u 80% slučajeva on je u stanju da saopšti sadržinu sna; obrnuto, ako se buđenje vrši iz spavanja bez pokreta oka, u 93% slučajeva se ispostavlja da nije bilo snova. Stadijumi sna koji se odvijaju bez brzih pokreta očnih jabučica označavaju se kao sporotalasna odnosno NREM (Non REM) spavanja.
Za karakterizaciju fiziološkog stanja organizma za vreme spavanja, a posebno za razlikovanje REM i NREM sna, naročit značaj imaju zapisi spontane bioelektrične aktivnosti, korteksa telencefalona što se u savremenim uslovima može vršiti tokom cele noći dok subjekt spava u specijalno opremljenoj „laboratoriji za spavanje”. Razume se da se istraživanja spavanja mogu vršiti i kod eksperimentalnih životinja, posebno je veliki broj ogleda vršen kod mačaka.
Na osnovu elektroencefalografskih (EEG) zapisa, utvrđeno je da bioelektrična aktivnost u toku spavanja nije monotona, istovetna, tokom celog njegovog trajanja. Ustanovljeno je da kod čoveka postoje četiri vrste kortikalne bioelektrične aktivnosti koje karakterišu spavanje, odnosno njegova četiri stadijuma.
Prvi stadijum lakog sna kada subjekat počinje da spava karakeriše se postepenim iščezavanjem alfa) talasa i umesto njih javljaju se fluktuacije potencijalne razlike relativno male amplitude sa povremenim prisustvom teta talasa. Mišići se opuštaju, rad srca usporava. U toku noćnog spavanja nekoliko puta se vraća u prvi stadijum, a periodi izranjanja iz dubjih stadijuma sve su duži.
Drugi stadijum spavanja se nadovezuje na prvi i u njemu se povremeno registruju tzv. vretena, izrazito šiljati talasi koji traju oko 2,5 sekunde i imaju frekvenciju oko 14 cy/s. Delta talas kao osnovni talas je male amplitude. U ovom stadijumu se javljaju mesečarstvo i govor u snu.
Treći stadijum: vretena iščezavaju, a talas počinje da dominira. Ovde se javlja i karakterističan K talas. Tokom budnog stanja proizvode se električni impulsi snage samo oko 60 V dok je u trećem stadijumu zabeležena snaga od 300 V. Subjekti se mnogo teže bude, disanje je usporeno i pravilno, srce radi usporeno, temperatura tela opada.

Četvrti stadijum je najdublji nivo spavanja praćen upečatljivim snovima, koji na EEG-u odlikuju talasi velike amplitue i male frekvencije. Na osnovu toga se treći sa četvrtim stadijumom spavanja naziva sporotalasno ili sinhronizovano spavanje.
Kroz ovaj ciklični talas spavanja, od lakšeg ka dubljem i opet natrag, prođe se nekoliko puta u toku noći. Svaki stadijum u ciklusu može da se prepozna po potezima pisača na EEG-u, a svaki ciklus traje oko 90 minuta.

K a r a k t e r i s t i k e R E M s p a v a n j a. – Osim potpune relaksiranosti mišića i desinhronizovanih moždanih talasa, REM spavanje odlikuju i druge pojave: dok su u toku sporotalasnog spavanja, naročito četvrtog stadijuma, visceralni organi pod dominantnim uticajem parasimpatičkog dela automnog nervnog sistema, u toku REM spavanja se periodično aktivira simpatički sistem. Tada se povećava frekvencija srčanog rada, a takođe krvni pritisak, ubrzava se disanje i smanjuje crevna peristaltika. U REM stadijumu kod muškaraca dolazi do erekcije penisa. Temperatura mozga i moždana cirkulacija se povećavaju, a prag za buđenje je smanjen.

E f e k t i l i š a v a n j a o r g a n i z m a o d R E M s p a v a n j a – Trajnije lišavanje od REM spavanja, u toku nekoliko noći, izaziva tzv. fenomen nadoknade, što će reći da se ukupna količina REM spavanja produži tokom noći, kada se prestane sa ogledom. Tokom lišavanja, organizam sve učestalije ulazi u REM fazu. Ovakvo lišavanje ne dovodi do trajnih psihičkih promena kao što su anksioznost, iritabilnost ili nesposobnost za koncentraciju; ipak je ovaj stadijum sna neophodan, ispunjava neku funkciju organizma.

E f e k t i l i š a v a n j a o r g a n i z m a o d N R E M s p a v a n j a – Selektivno sprečavanje ovog stadijuma ne dovodi do težih posledica. Eventualno dolazi do fizičke letargičnosti i u nekim slučajevima do depresivnih stanja. To ukazuje na mogućnost da je ovaj stadijum onaj koji stvarno odmara.

TEORIJE SNOVA

U XIX veku je posle mnogovekovnog, često nerazumnog, pristupa snovima došlo do pokušaja da se njihovo stvarno značenje i važnost prouče.

METAFIZIČKA TEORIJA
Ova teorija je zasnovana na tome da mora postojati „nešto” bestelesno, „duh” ili „duša” što se bitno razlikuje od materijalnog tela. Neumoran i nevidljiv, duh u stvari može ostati budan za vreme sna. On putuje kroz prostor i vreme i predaje mozgu oniričke slike sa svog putovanja , dok je umorno telo ophrvano snom. Duh, dakle besmrtnost, dakle zagrobni život! Tako je fantastičan vid snova verovatno bio u osnovi verovanja u dušu i um, na koje u raznim oblicima nailazimo prilikom nastanka svih civilizacija i religija.

PSIHOLOŠKE TEORIJE
U međuvremenu dok je metafizička teorija gubila na snazi narastala je druga, psihološka koja se bavila vezom snevanja sa sećanjima, ličnošću i spoljnjim nadražajima u toku sna.

1) Alfred Morijeva teorija
Morijeva teorija se zasniva na njegovom čuvenom snu o giljotini. Probudio se i otkrio da mu je krevetski ram pao na vrat pa je pretpostavio da su svi događaji bili sigurno zbijeni u vreme proteklo između toga što se desilo i njegovog buđenja. „Buđenju je potrebno vreme. U tom vremenu se zbiva san”. Danas se smatra da to iskustvo možda nije bilo san nego privid.

2) Zigmund Frojdova teorija
Kao tvorac metapsihologije, Frojd odbacuje sve što se odnosi na spavanje, jer to spada u fiziologiju. Frojd od snevanja stvara izraz neke želje i zaštitnika sna. Verovao je da su stanje spavanja tokom kojeg se sanja (paradoksalni san) i sam čin snevanja izazvani i održavaju se zahvaljujući kombinaciji dnevnih ostataka (izvesna dnevna sećanja) i energije sadržane u nesvesnoj potisnutoj želji. On gradi pravi psihički aparat izvan mozga. Ova topika omogućuje ispitivanje prostora koji odgovaraju Idu, Egu i Superegu. Postavke koje su doživele uspeh i još se ne mogu eksperimentalno opovrgnuti.

3) Karl Gustav Jungova teorija
Po ovoj teoriji se ispod, ili unutar običnog nivoa ljudske svesti nalazi još jedan sloj, naša »podsvest«, a ispod toga još jedan dublji sloj koji predstavlja »svest primitivnog čoveka u meni«. Taj najdublji sloj svesti imaju svi ljudi svih rasa, vera i kulturnih istorija i to je koncept »zajeničke podsvesti« koji je odigrao veliku ulogu u ovoj psihološkoj teoriji. Smatrao je da snovi potiču iz najdubljeg sloja zajedničke podsvesti.

FROJD

Najistaknutiji pokušaj objašnjenja snova dao je osnivač psihoanalize Zigmund Frojd. Na sledećim stranicama biće prikazan metod tumačenja sna po Frojdu. Za primer sam uzela san o Irmi, koja je bila njegova pacijentkinja. Irma je patila od histeričnog straha. Lečenje je bilo prekinuto jer Irma nije htela da prihvati rešenje koje joj je Frojd nudio, za njeno izlečenje. Jednog dana Frojda je posetio mlađi kolega Oton, jedan od njegovih prijatelja koji je bio nedavno u poseti kod Irme, sa vešću da je Irma bolje ali ne sasvim dobro. Frojd je osećao ljutnju i da mu se prebacuje za neuspeh, mada osećanje nije izrazio. Uveče je sanjao san koji je odmah posle buđenja zapisao.
San od 23./24. jula 1895.

„Velika dvorana – mnogobrojni gosti koje primamo. Među njima Irma koju odmah odvodim u stranu da bih joj u neku ruku odgovorio na njeno pismo, da bih joj prebacio što još uvek ne prihvata ‘rešenje’. Kažem joj: Ako još imaš bolove, onda je to zaista samo tvoja krivica. – Ona odgovara: Kako bi ti znao kakve bolove sad imam u vratu, stomaku i telu, gušim se. – Ja se uplašim i pogledam je. Ona izgleda bleda i podbula; pomislih da sam najzad ovde ipak prevideo nešto sasvim organsko. Povedem je ka prozoru pogledam joj u gušu. Pri tom ona pokaza malo odupiranja kao što to rade žene sa veštačkim zubima. Pomislih da joj to ipak nije potrebno. -Usta se zatim lepo otvaraju i ja s desne strane nalazim veliku mrlju, i na drugom mestu na neobičnim nabranim tvorevinama koje su očigledno rađene prema nosnim školjkama primetim belosive kraste na većoj površini. –Brzo pozovem doktora M. koji izvrši ponovni pregled i potvrdi... Doktor M. izgleda sasvim drukčije nego obično; vrlo je bled, hramlje, nema dlaka na bradi... Moj prijatelj Oto sad isto tako stoji pored nje, a prijatelj Leopold perkutuje je preko steznika i kaže: Ona s donje leve strane ima neki potmuo ton, pokazuje takođe na jedan inficirani deo kože na levom ramenu. (što i ja, kao on, uprkos haljini osećam)... M. kaže: Nema sumnje, to je infekcija, ali nemari ništa; pridružiće se i dizenterija i otrov će se izlučiti... Mi takođe neposredno znamo odakle ova infekcija dolazi. Prijatelj Oton dao joj je nedavno, kad se loše osećala, injekciju sa jednim propilpreparatom. Propilen... Propionska kiselina...Trimetilamin (čiju formulu vidim pred sobom odštampanu krupnim slovima)... Takve se injekcije ne daju ovako lakomisleno... verovatno i špric nije bio čist.”
Frojd se čudio simptomima bolesti na koje se Irma žalila u snu jer oni nisu isti simptomi zbog kojih ju je lečio. Besmislena je ideja o injekciji i uteha koju izražava dr. M. San je prema kraju nejasniji i zbijeniji pa se Frojd odlučio za opširniju analizu.

A n a l i z a
„Dvorana–mnogobrojni gosti koje primamo”. San anticipira situaciju: „Rođendan moje žene, i mnoge ljude, među njima i Irmu, mi kao goste primamo u velikoj dvorani kuće Belvi”.
„Prebacujem Irmi što nije prihvatila rešenje; ja joj još kažem: Ako još imaš bolove, onda je to tvoja sopstvena krivica”. Frojd primećuje da ne želi da bude kriv za bolove koje ona oseća. Ako je to lična Irmina krivica ne može biti njegova.
„Irmine žalbe; bolovi u vratu, telu i stomaku, guši se. Smisao ovih žalbi ne shvata jer ovi simptomi nisu igrali neku ulogu kod Irme.
„Ona izgleda bleda i podbula”. Irma je uvek bila rumena. Frojd naslućuje da se uvlači druga osoba mesto nje.
„Plašim se pri pomisli da sam prevideo jednu organsku infekciju.” Želi da je pogrešio u dijagnozi, jer bi onda bilo odstranjeno i prebacivanje neuspeha.
„Povedem je ka prozoru da bih joj pogledao gušu. Ona se malo odupire, kao što to rade žene sa veštačkim zubima. U sebi mislim da joj to nije ni potrebno”. Zamenio je svoju bolesnicu njenom prijateljicom, koja je takođe histerična. Još i guvernantom sa veštačkim zubima koju je pregledavao jednom. Irmi to nije bilo potrebno - imala je dobre zube. Frojd Irmu smatra glupom jer ne prihvata njegovo rešenje, a druge, po njegovom mišljenju, su inteligentnije pa bi pre popustile.
„Usta se zatim takođe dobro otvaraju.” Ona druga bi pričala više od Irme.
„Šta ja vidim na vratu: belu mrlju i okrastale nosne školjke.” Bela mrlja podseća na oboljenje njegove najstarije kćeri. Kraste na nosnim školjkama upozoravaju na brigu o njegovom sopstvenom zdravlju. Pre je koristio i preporučivao kokain za suzbijanje oticanja nosa, što je imalo teške posledice.
„Pozovem brzo dr. M.-a koji obnavlja pregled. ”Prebacuje sebi za nedostatak lekarske savesti.
„Dr M. je bled, bez dlaka na bradi i hramlje.” Lik dr M.-a stapa se sa likom njegovog brata koji se brije i hramlje.
„Prijatelj Oto stoji sad pored bolesnice i prijatelj Leopold je pregleda i u donjem delu levo ukazuje na postojanje jednog potmulog tona.” Upoređuje Otona i Leopolda, koji su lekari i braća. „Potmuo ton levo sa donje strane” - Leopoldova temeljitost kojom je jednom frapirao Frojda.
„Infiltrirani deo kože na levom ramenu.” Frojdov reumatizam u levom ramenu.
„Uprkos odelu.” Odrasle ženske osobe su se u to vreme pregledavale u odelu.
„Dr M. kaže: To je infekcija, ali ne mari ništa. Doći će tome još i dizenterija i otrov će se izlučiti.” Kod pacijentkinje je pronašao lokalni difteritis od kojeg potiče opšta infekcija difterija.
„Ne mari ništa.” To predstavlja utehu, da će se sve lepo završiti.
„Pridružiće se još dizenterija itd.” sa utešnom prognozom Frojd se ruga kolegi koji o histeriji nije znao ništa. Jer, Frojd je smatrao da je uzrok dizenterije histerija.
„Mi znamo neposredno odakle dolazi infekcija.” Ovo je značajno jer je tek Leopold dokazao da postoji infekcija.
„Prijatelj Oton joj je dao injekciju kad se loše osećala.” Oton je pričao kako je dao injekciju jednom čoveku koji se loše osećao. I to za vreme boravka kod Irme.
„Sa propilpreparatom... Propilen... Propionska kiselina.” Sanjao je propil, pošto je tokom dana omirisao amil, što ga je podsetilo na čitav niz: propil, metil itd.
„Takve se injekcije ne daju tako lakomisleno.” Lakomislenost prebacuje prijatelju Otonu. Rečenica ga podseća i na pokojnog prijatelja koji se brzo odlučio za injekcije kokaina.
„Verovatno špric nije bio čist.” Još jedan prekor upućen Otonu, ali nije samo to. Jedna stara dama je bolovala od začepljenja vena pa je pomislio da je u pitanju infiltrat koji je nastao zbog zaprljanja šprica. Frojd se stalno brinuo o čistoći šprica.
Rezultat sna je da Frojd nije kriv za Irmine patnje koje još postoje, i da je za to kriv Oton. San se osvetio Otonu za primedbu o nepotpunom ozdravljenju Irme. San oslobađa odgovornosti za Irmino osećanje svodeći ga na druge faktore. „San izvesno stanje stvari prikazuje, tako kao što bih ga ja sam želeo: njegova sadržina je dakle ispunjenje želje, a njegov motiv je želja.”

SAN JE ISPUNJENJE ŽELJE

a) San udobnosti
Ovi snovi su većim delom kratki i jednostavni. Izdvajaju se od zbrkanih i prebogatih kompozicija stvorenih u snu koji u suštini privlače pažnju snevača na sebe. Npr. ako uveče jedemo jako slana jela, buđenju može prethoditi san u kome pijemo vodu. San ovu želju pokazuje kao ispunjenu i ne moramo se probuditi.
b) Dečji snovi
Najjednostavnije oblike snova možemo očekivati kod dece, čije su psihičke funkcije sigurno manje komplikovane nego što su u odraslih. To su jednostavna ispunjenja želje i uopšte su neinteresantni. Frojdov osmogodišnji sin, u to vreme, je sanjao o realizaciji svojih fantazija. On se sa Ahilom vozio na jednim kolima i Diomed je bio njihov kočijaš. On se, naravno, dan ranije oduševljavao grčkim pričama koje je njegova starija sestra dobila na poklon. Jednostavniji primer je kad se nekom detetu uskrate slatkiši ili neki izlet. Dete tada sanja da je na izletu i da jede obilje kolača i bombona.
Za poreklo jedne želje Frojd nalazi da postoje tri mogućnosti:

1) ona je mogla biti izazvana tokom dana i, zbog spoljnih prilika, ostati nezadovoljena; za noć preostaje jedna priznata i nerešena želja;
2) ona se mogla pojaviti danju, ali biti odbačena; onda nam ostaje jedna nerešena, ali potisnuta želja; ili
3) ona može biti bez ikakve veze sa dnevnim životom i pripadati željama koje se u nama tek noću bude iz potisnutog. Ovome se dodaje i četvrti izvor želje, a to su aktuelni impulsi želja koji se javljaju noću (želje stimulisane žeđu, seksualnom potrebom).

RAD SNA

1) Sažimanje sna
Sadržaj sna je oskudan, siromašan, u poređenju sa obimom i bogatstvom sna. San ako ga napišemo, ispunjava pola stranice; analizi, u kojoj su sadržane misli sna, potrebno je često osam, pa i dvanaest puta više prostora za pisanje. Svaki od elemenata sadržaja sna predeterminisan je materijalom misli sna. On ne vodi svoje poreklo iz pojedinačnog elementa sna nego iz čitavog niza misli sna koje u ovima ne moraju biti jedna pored druge, nego mogu pripadati najrazličitijim oblastima tkiva sna. Jedna misao sna zastupljena je, po pravilu, sa više no jednim elementom sna („dramatizacija”).

2) Pomeranje sna
Za vreme rada sna psihički intezitet, sa misli i predstava kojima opravdano pripada, prelazi na druge koji nemaju nikakvo pravo na isticanje. Nijedan drugi ne doprinosi toliko tome da se smisao sna sakrije i da vezu između sadržine sna i misli sna učini nejasnom. Psihički intenzitet, značenje i sposobnost misli za afekte pretvaraju se u čulnu živahnost. Pomeranje sna se može označiti i kao pridavanje nove vrednosti psihičkim vrednostima.

3) Predstavljanje kroz simbole u snu
Frojd navodi da materijal seksualnih predstava kao takav ne sme da bude predstavljen, nego mora biti zamenjen aluzijama, nagoveštajima i sličnim vrstama indirektnog predstavljanja. Predstavljanje primenjeno u snu mora biti lišeno neposredne razumljivosti. Predstavna sredstva koja odgovaraju ovim uslovima označavaju se kao simboli onoga što se njima predstavlja. Primećeno je da se snevači istog jezika služe istim simbolima. Pomoću poznavanja simbolike sna moguće je razumeti smisao pojedinih elemenata sadržine sna, a ponekad i čitavih snova, a da se snevač ne pita za njegove misli. Postoje simboli koji se mogu gotovo jednosmisleno prevesti (car i carica znače - roditelje). Najveći broj simbola služi predstavljanju osoba, delova tela i poslova koji su istaknuti sa erotskim interesom (naročito genitalije). Postoje simboli sa univerzalnom rasprostranjenošću, koje nalazimo u svih snevača iz jednog snevačkog ili jednog kruga obrazovanja. I drugi, koji se javljaju krajnje ograničeno i individualno, a koje je pojedinac stvorio iz svoga predstavnog materijala. Nikad se ne zna da li jedan element sadržine treba tumačiti simbolički ili u njegovom pravom smislu, a sa sigurnošću se zna da se simbolički ne može tumačiti celokupna sadržina sna.

4) Afekti sna
U spavačevoj duši može biti sadržana tendencija prema afektu - što Frojd zove raspoloženjem – kao dominirajući elemenat, i može imati zatim determinativni uticaj na san. Ovo raspoloženje može voditi poreklo iz doživljaja tokova misli preko dana, a može imati i somatske izvore. U oba slučaja biće praćeno tokovima misli koji mu odgovaraju.

PSIHOLOGIJA PROCESA SNA

1) Zaboravljanje snova
Kad je stanje spavanja savladano, cenzura se ponovo uspostavlja, i ponovo može da poništi ono što joj je za vreme njene slabosti bilo oteto. Za vreme prepričavanja sna, dešava se često da se pojavi jedan fragmenat sadržine sna za koji se mislilo da je zaboravljen. A deo, otet od zaborava, redovno sadrži najbliži pristup značenja sna.

2) Regresija
Regresija, svakako, svuda gde se pojavljuje, predstavlja efekat otpora koji se suprotstavlja probijanju misli u svesno normalnim putem, kao i istovremene privlačnosti koje na misao vrše postojeća sećanja što imaju veliku senzornu snagu. Predstava u snu se pretvara natrag u čulnu sliku iz koje je ponikla nekad, bilo kad. „Sklop misli sna pretvara se pri regresiji u svoj sirovi materijal.” - Frojd. Regresija je karakteristika halucinatoričnog sna – nadražaj kreće putem unazad.

3) Razlika između sna i sna u budnom stanju
Razlika je u tome da se sadržaj predstava ne pretvara u misli, nego se pretvara u čulne slike, koje čovek misli da doživljava. Međutim, ove promene nema u svim snovima. Postoje snovi koji se sastoje isključivo od misli, a kojima se ne može osporiti da su u suštini snovi.

4) Funkcija sna
Snovi prema Frojdu imaju dve funkcije: omogućavaju da se zabranjene želje izraze u prikrivenom vidu i dopuštajući pravu prirodu tih želja, omogućavaju spavaču ili sanjaču da nastavi spavanje ili san neuznemieren. U neobičnoj suprotnosti sa izrekama koje kažu da snovi ometaju san, Frojd kaže da moramo priznati „san kao čuvara spavanja”. Ovo tvrđenje se lako potvrđuje dečjim snovima. San koji ispoljava želju kao ispunjenu za vreme spavanja nalazi „verovanje”, on ukida želju i omogućuje spavanje. On postupa isto kao i svesni noćni čuvar koji najpre vrši svoju dužnost tako što prvo stiša smetnje da građane ne bi probudio, a zatim svoju dužnost nastavlja time što sam budi građanstvo ako mu uzroci smetnji izgledaju podozrivi i kad s njima sam ne može da izađe na kraj.

5) San straha
Ako prestane katheksis (prepreka) od strane predsvesnog, postoji opasnost u tome da nesvesni nadražaji oslobode takav afekat koji se, zbog potiskivanja koje je izvršeno ranije, može osetiti samo kao nezadovoljstvo, kao strah. Frojd tvrdi da neurotički strah vodi poreklo iz seksualnog života i da odgovara libidu, skrenutom sa svoga cilja, koji nije dospeo do primene. Ovde je libido pretrpeo promenu u strah. Ovi snovi se obično javljaju kod mladih ljudi; npr. kod dečaka kojima je zabranjivano masturbiranje javljao se san straha od kazne i sl.