IZOPAČENJE SNA

Pri svakom snu čiji je sadržaj nejasan ili zbrkan nailazi se na misli sna koje zahtevaju da se drže u tajnosti. Ako se nastavi analiza dolazi se do misli koje iznenađuju, koje nisu samo strane nego i neprijatne. Ove misli su se zaista našle pojedincu u jednoj osobenoj psihološkoj situaciji zbog koje mu nisu mogle postati svesne. Ovo naročito stanje naziva se potiskivanje. Frojd uspostavlja kauzalan odnos između teme sadržine sna i stanja potiskivanja, nesposobnosti za ulazak u svest. Zaključuje da san mora biti taman zato da ne bi otkrio zabranjene misli sna. Tako dolazi do pojma izopačenje sna, koje je delo rada sna, i do prerušavanja, tj. namere da se prikrije pravi smisao.

CENZURA

Frojd je pretpostavio da u duševnom aparatu čoveka postoje dve instance koje stvaraju misli; druga od ovih instanci ima prednost što njeni proizvodi nalaze otvoren pristup u svest, dok je delatnost prve sama po sebi nesvesna i može dospeti u svest samo preko druge instance. Na granici obeju instanci, na prelazu sa prve ka drugoj, nalazi se cenzura, koja propušta samo ono što je njoj prijatno. Ono što cenzura odbacuje, nalazi se u stanju potiskivanja. Popuštanjem cenzure, odnos snaga između instanci se menja i potisnuto se više ne može zadržati. Sada, potisnuto krči sebi put u svest. Pošto cenzura nikad nije ukinuta, nego samo smanjena, dolazi do kompromisa između onog što jedna istanca namerava a druga zahteva. Potiskivanje – popuštanje, cenzure – stvaranje kompromisa – to je osnovna shema za postanak mnogih drugih psihopatskih tvorevina, na isti način kao i za san, i pri stvaranju kompromisa posmatraju se procesi sažimanja i pomeranja.

MISLI SNA

Misli sna su veoma bogat materijal psihičkih tvorevina najvišeg reda, opremljen svim znacima normalnog intelektualnog rada. Taj materijal se ipak kloni svesti dok je, oštećen sadržinom sna, nije obavestio. Ovakve misli su prisutne u svakom čoveku, pošto su gotovo svi ljudi, i najnormalniji, sposobni da sanjaju.

IZAZIVAČI SNA

Može se pokazati da se svaki san, bez mogućeg izuzetka, vezuje za jedan utisak iz poslednjih dana, poslednjeg dana pre sna (dana snevanja). San nastavlja najvažnije interesovanje iz budnog života. „San se nikad ne bavi starima koje nisu dostojne ni danju da nas zabave, i sitnice koje nas danju ne pogađaju nisu takođe u stanju ni da nas prate na spavanje”.
1) Perenirajući san
San snevan najpre u detinjstu, kasnije se uvek iznova pojavljuje za vreme spavanja odraslog čoveka. San sadrži elemente iz detinjstva.
2) Somatski izvori sna
Razlikuju se tri vrste somatskih nadražajnih izvora: a) objektivni čulni nadražaji koji polaze od spoljnih objekata; b) samo subjektivno utemeljena unutrašnja stanja nadraženih čulnih organa; i c) somatski nadražaji koji dolaze iz untrašnjosti tela. Nervni nadražaj i somatski nadražaj su somatski izvori sna, tj. prema mnogim autorima uopšte jedini izvori sna. „Želja za spavanjem, na koju se svesno Ja koncentrisalo i koja, zajedno sa cenzurom i sekundarnom obradom predstavlja deo svesnog Ja u snevanju, mora se svaki put uračunati kao motiv stvaranja sna, i svaki uspeli san je ispunjenje te želje.”

NOVA TEORIJA SNOVA

Ova teorija se zasniva na pokušajima da se ustanovi koji delovi mozga ključno utiču na snove. Formirane su tri grupe ispitanika i to tako da su, pored kontrolne grupe, jednu sačinjavali zdravi ljudi, a drugu ljudi oboleli od amnezije. Nakon višesatnog igranja kompjuterske igre „Tetris” (uklapanje različitih geometrijskih oblika u zadatu šemu, brzinom kojom se oblici spuštaju niz ekran), svi ispitanici su sanjali prikaze nalik „Tetrisu”. Interesantno je da su, i oboleli od amnezije imali potpuno iste snove, iako nisu imali apsolutno nikakvo sećanje da su tu igru uopšte ikada igrali!
Ovo nameće zaključak da snovi zapravo ne predstavljaju ponovno proživljavanje već doživljenog, već izvesne munjevite prikaze pred očima snevača, koji svoje izvore nemaju u sećanju. Ovo saznanje narušava dosasašnje stavove o prirodi snevanja i samim snovima.
Istraživanja na životinjama su pokazala da je tokom faze snova deo mozga koji se naziva hipokampus u potpunosti neaktivan (hipokampus je zadužen za epizodno sećanje koje oboleli od amnezije nemaju). Ova studija u potpunosti negira teoriju snova po kojoj se ljudski mozak poziva na epizodnu memoriju tokom snova. Umesto toga mozak obrađuje razne vizuelne doživljaje i pojmove za koje nije zadužen hipokampus, već ostali delovi mozga koji ostaju aktivni. Ispitanici nisu sanjali stvarne segmente igre pohranjene u sećanju, već njihove prikaze u vidu vizuelnih senzacija. Može se zaključiti da su iz tog razloga snovi češće simbolični nego logični.

Tvorac grada
_________________

Zanimljivo je to sto snove na zapadu vecinom uzimaju ili tumace kao ambicije ili neke "ciljeve" koje sanjari treba da postignu kada su budni... Dok u nasoj kulturi ljudi sanjaju groblja, bolesti, smrti, duboko morbidne stvari.. Bas cudno 8)

Dok gledam sve te grobove osjećam jaku grozotu u i užasavam se činjenice da ne mogu pobjeći od grobova ma kud krenuo...

Sanjao sam ja još dosta sličnih snova i u principu im je zajednički osjećaj grozote, san je bukvalno ružan.

Kada sanjam strašan san srce mi lupa, disanje mi je ubrzano i u nekoj kulminaciji straha se probudim. Takav san brzo zaboravim...

No kod ove po meni najdepresivnije vrste snova, grozota ostaje u glavi i dugo nakon što se probudiš!



Mene baš zanima tvoje mišljenje o svemu ovome...

Tvoji snovi verovatno govore o tvom osećaju u odnosu na to koliko mi ovde ne volimo svoj život, koliko ne poštujemo tuđi i koliko se jeftino ubijamo. Mislim da je tvoja baka simbol jednog drugačijeg odnosa prema životu i da je zato na neki naćin konfrontirana sa tim novim mrtvacima. Tim duhovnim mrtvacima koji te odvajaju od bake koju si verovatno voleo i poštovao.

Dao sam ti odgovor na prvoj strani.



I koliko to ima uticaja na tebe kada se probudis? Ti neka emocionalno labilna osoba? Zasto te interesuje u opste?
Ako si samosugestivno jaci mozes kontrolisati sta ces da sanjas ako te toliko pogadja.. Jesi gay?
Kada je moja baba umrla uzeo sam  sve novce iz kovcega :evil: :evil: :evil: pa ne sanjam nju i prazne grobove.

Je l' tebe neko tera silom da komentarišeš? Ne znam zbog čega toliko mučiš i sebe i druge svojim bezveznim pitanjima?

Ja ne znam šta on mene pita...

Ma ne zna ni on  :[5]:

MagicM. nisam razumela nešto...da li ti sanjaš povremeno taj isti san sa grobljem ili stalno sanjaš te neke potresne snove? Ja se uglavnom ne sećam šta sanjam, ali kada mi snovi budu ili preterano strašni ili preterano lepi ja ih pamtim. Kada san upamtim ja pokušam da ga povežem sa nekim dogadjajem ili osećajem koji sam imala neposredno pre nego da odem na spavanje...da li mi se taj dan desilo nešto grozno ili da li sam se pre nego da zaspim setila nečega a da to ima veze sa snom... Ali ponekad neke snove nisam mogla nikako da protumačim...
Ipak verujem da san ima svoj podsticaj iz realnog života, ili lep ili ružan.
Jednom sam sanjala da sam na nekom preeelepom ostrvu, more plavo, čisto, prozirno...preterano lepo...palmice...i ja tamo - uživam. Kada sam se probudila dočekala me je surova realnost  :( :chuckel: :wave:

Само понекад је сан инспирисан неким реалним животним догађајем; у навећем броју случајева је израз несвесног, које нам је, осим преко сна, неприступачно. Али, у сну ради цензура, процеси сажимања и померања и то је оно што снове чини тешким за анализу.

Pa jeste Bambina, ali neki simboli su vrlo tipični. Recimo sećam se svog sna par dana pred maturu u kome sahranjujem svoje prijatelje iz osnovne škole, a okolo je mnogo nepoznatih ljudi. Ali ta sahrana nije bila praćena nekim užasnim osećanjem. Jednostavno došlo je vreme da se razilazimo i o tome je san govorio.