Smestite nekog ko je daleko 800 metara izmedju dve crte. Sansa da ste tacno izmerili je smesno mala. Prvo covek treba da stoji i bude ceo vidljiv sto priznacete u ratu bas i nije cesto. Drugo pitnje kolikoje visok i koliko vi na takvoj daljini ste sigurni da je izmedu dve crte. A greska od 50 m u proceni vam je promasaj. I niko bez instruneta na moze da kaze ( naslusao sam se samohvala na tu temu) dali je nesto na 650m ili 700m. Ja bar nisam mogao. Ovde pricam o pucanju kad je vazduh hladan i cist. Leti kad je toplo, vazuh toliko treperi da nemate pojma gde pucate i tu nepomazu mnogo instrumeti. U Beogradu kad je los dan nemozete da vidite vise od 300-400 m. Na planini kad je vazduh cist jedino je moguce pucati na vecim daljinama. Onda mesni ugao jako je tesko “odokativno” oceniti dali je neko malo na vecoj visini ili nize od vas. I opet imate promasaj. Onda vetar, prvo vetar menja brzinu i drugo kad ste u planini mozda ne duva na mestu gde ste vi ali duva izmedju vas i cilja. Prica jednog coveka : “ Gadjam ga rafalom iz sarca a on ni da sagne glavu. tek kad sam stavio obelezavajucu municiju sam video da rafal ide tako daleko da nije ni cudo sto ustasa nije ni primeti da pucam na njega”.
Snaperista koji stavi obelezavajuci metak je mrtav covek. Iz ovog sto sam napricao ispadada da nikada nece nista pogoditi na velikoj daljini,sad idu mali sitni zanatski trikovi.
Caka je u u eksplozivnim mecima, dao sam sliku kutije ( vrh kursuma je obojen srebrnastom bojom) . Zasrafite prigusivac ( razbijac) i opalite levo ili desno na istoj visini od cilja i gledate gde ce metak da padne. Imate sitan bljesak kad udari u cvrsto. I odmah mozete da radite korekciju nisana ili pucate ako vam se zuri. Ako je metak pao na drugu crtu levo, mozete da dvaput kliknete bocni tockic ili da pucate na drugu desnu crtu.
Na frontu se uvek odrede orjentiri i prvi koji puca skine daljine. Zapamti ( boje zapise) daljine, ustvari zbog mesnog ugla zapise na koliko se stavi daljinar na nisanu. Tako da svi posle nemoraju da trose municiju i otkrivaju polozaj. Dobra daljina je vazna i zbog racunanja preticanja. Za to treba malo prakse, posle nekog vremena stvorite osecaj koliko metku treba vremena za 600 ili 800m .Da pojednostavim malo, metku na 1000m treba sekunda, stavite cilj koji se krece na cetrar kocanice i kazete u sebi “sad” i vidite do koje je bocne crte stigao posle sekunde. Sedeci hitac ide gde treba.
Mislim da je eksplozivni metak+prigisivac savrseno, nemorate da vodite racuna o temperaturi, vlaznosti, daljini, mesnom uglu, vetru.
Ako je ikako moguce opalite makar jedan metak “uprazno” pre dejstava. Prvi metak je uvek “los” , ma kako ocistili cev, ostace malo ulja, cev je hladna i tako dalje. Nije to velika razlika izmedju prvog i drugog metka, ali ako pucate preko 600m metra pocne da se primecuje.

Balistika, vetar, temperatura, pritisak, presretanje kao i skrivanje, iznenadjenje, strpljenje i kasnije skrivanje kao i poznavanje oruzja se ne nauce preko noci

A negde sam napisao da se nauce preko noci? Prosto ne razumem zasto ljudi vole da ubacuju neke druge reci bez ikakvog povoda.
Stvari tog tipa se nauce brze ili sporije, zavisi koliko je taj neko pametan i koliko upije stvari koje izucava. Ono sto ne moze da nauci jesu same situacije i primena svih tih stvari zajedno ili kombinovano, zato postoji iskustvo.
Sa vecinom stvari koje je don ispisao se ne bih slozio jer danasnja optika, danasnje puske, pa cak i danasnja municija je dovedena na malo visi nivo a stvari koje on prica su manje vise stivo za 1 godinu u vojnoj gimnaziji.
Cinjenica je da bi postao profesionalni snajperista moras biti psihofizicki spreman na visem nivou.
Medjutim biti snajpersta npr. u vojsci u najobicnijem vodu moze biti i najgora susa jer taj sigurno nece obavljati neki slozen zadatak. A takvih snajperista ima mali milion u ovoj drzavi 

Par reci o Jubi i Bagdadu. Ako se lepo analizira snimak vidi se prvo da nije pucala jedna osoba. U upotrebi su razne puske i razni snimatelji pa shodno tome verovatno su snimci raznih strelaca. Daljine su relativno male, par stotina metara. Buka u okruzenju je velika tako da mozete da prodjete netkriveni. U Bagdadu je vazuh vreo i prljav i nije moguce pucati na vecim daljinama sve i da imate neki brisani prostor. Snimatelj i strelac nisu na istom mestu na nekim snimcima pa to daje “pogresne” uglove za gledanje. Zasto pogodak u nogu. Zato sto na grudima nosi pancirnu plocu. Direktan pogodak u slem na toj daljini iz PAP-a i svih jacih pusaka ga probija, ali covek stalno mase glavom i to je relativno mala meta. Butina je mnogo veca i kod coveka koji stoji daje sansu za dobar pogodak. Osim toga uvek se puca “iza necega”. Ako ste na susednom krovu lako ce vas naci, jer tu prvo gledaju kao najlogicnijem mestu. Lezci ispod nekog automobila i pucajuci ispod drugog sanse da vas vide su male, a vas ugao se smanjuje toliko da nemozete da pucate vislje od noge.

Pa šta onda ovi seru?

A gledajte kako pandur snajperom izbija pištolj samoubici 

Sasvim tacno, izmedju ostalog i na to sam mislio kada sam pominjao neophodne psihicke predispozicije. Snajperista vidi coveka koga ubija i vidi trenutak kada ovaj pada mrtav - to je svakako psiholosko opterecenje. S druge strane takve predispozicije mora imati svaki pripadnik vojske i policije. Na primer ipak je manje psiholosko opterecenje ubiti coveka koji je udaljen nekoliko stotina metara, nego ubiti ga pistoljem na 10-tak metara, a da ne pricam o pripadnicima specijalnih jedinica koji ponekad ubijaju nozem. Kad ubijas vatrenim oruzjem, jedan stisak kaziprsta i gotovo, a kod noza... pa ne moramo u detalje, valjda je svima jasno. 
Recimo Hemingvej je pisao da je psiholoski mnogo lakse ubiti coveka automatskim oruzjem rafalnom paljbom, nego ubiti ga pojedinacnom paljbom. Pisao je da kada pritisnes oroz automaskog oruzja nekako imas utisak kao da oruzje posle prvog hitca ozivi, kao da puca samo od sebe i podsvesno se osecas kao da i nisi ti taj koji ubija... kao da to oruzje samo cini.

Sto se tice vida, priznajem da sam malo lupio, za profesionalnog snajperistu ipak moras imati izuzetan vid. Ja sam vojsku sluzio pre raspada SFRJ u mehanizovanoj pesadiji, tj. bio sam u isrsnom sastavu oklopnog transportera. Mi u ceti nismo imali snajperiste, ali u mojoj ceti bila su dva izvrsna strelca sa naocarima sa dioptrijom. Oni u metu mogu gadjati snajperom kao i bilo ko - ko dobro vidi. Problem je sto u realnim ratnim uslovima naocare predstavljaju hendikep, i zbog gas maske i zbog kise i zbog mnogo drugih stvari... cak i kontaktna sociva nisu resenje za profi snajperistu.


Koriscenje optickog nisana na 100m nije ni malo imbecilno i mnogo puta je uslovljeno zahtevom sluzbe. Recimo policijski snajperisti najcesce dejstvuju u gradu i u 99% slucajeva dejstvuju na daljinama do 100m. Evo ti primera u komentaru iznad mog - policiijski snajper izbija oruzje iz ruke potencijalnog samoubice na daljini oko 50 jardi ili oko 47m.

Taj majstor sto si ga gledao da grupise pogotke na meti 50x50cm na 800m, karabinom sa mehanickim nisanima je majstor nad majstorima. Ja na 800m verovatno ne bih ni video metu 50x50cm bez optike. Nisi napisao kako ih je grupisao, cak i da je grupa u krugu precnika 50cm to je fenomenalno, na 800m to je oko 2MOA. Ne znam koji je karabin u pitanju, ali vecina karabina cak i teorijski sa stativa i sa optikom ne moze mnogo bolje od toga.

Recimo oruzje preciznosti 1MOA se smatra da je veoma precizno oruzje:
na 100 jardi ili 91,44m grupa od 1MOA je 1 inch ili 2,54cm u precniku
na 100m 1MOA je oko 3cm
na 800m 1MOA je oko 24cm

i to u idealnim uslovima bez vetra.

Ako je vazduh vreo, pritisak velik, veci otpor vazduha nego negde na 0 stepeni celzijusa, ali samo je stvar podesavanja nisana, nista drugo

Onako. Istina, obuka i spremnost je najbitnije. Sto se tice optike, danas ipak imas optiku sa pojacivacem svetlosti, infra crvenim daljinometrom, krupniji kalibri u upotrebi a puske lakse od boljih materijala i sa manje trzaja.

@Don Shone

Snajperske puske sa prigusivacem imaju ogranicen domet, bez obzira na optiku. Retko se koriste u borbenim dejstvima, a narocito na daljinama preko 400-600m.

Sto se tice Jube, ono su pogoci sa maksimalno 200-250 m. Bar u onom videu koji sam ja gledao. U vecem delu videa je cilj glava.

Sve ono sto si rekao u prethodnih par postove je u principu tacno ali i pogresno jer po tebi je nemoguce biti snajperista koji ce nesto pogoditi. Sve dolazi praksom i borbenim iskustvom. Ne puca snajperista preko 7 gora i dolova, u njegovu vestinu se ubraja i sposobnost "prilazenja" meti, kamuflaza, kao i menjanje pozicija. (najbolje posle svakog dejstva, radi sto tezeg lociranja)

Svakako je tacno da ce dobar snajperista imati bolje rezultate sa boljom opremom. Kod nas imamo situaciju da se m75 nosi o desno rame, da se ja pitam, svaki snajperista bi imao nosaca koji bi mu nosio masinu u posebno dizajniranoj kutiji, a ne da mu lupas optiku o svako drvo.

@Achelles183

Jesi li nekada pogledao coveka kroz koncanicu snajpera na 100m? Dobar snajperista moze bez problema sa mehanickim nisanom na snajperu da pogodi u glavu na 100 m bez ikakvih problema. Gornji primer pokazuje ekstremno precizan pogodak, po trzaju ruke one budale, predpostavljam da ga pogodjen u pistolj na samom pocetku cevi. Drugo je policija, ovaj je imao dozvolu da puca, sa eventualnim ranjavanjem samoubice, a ne da ubije. Na 47 metara mozes da ubijes i sa svadbarskim tetejcem.

Evo malo lova na avganistanske snajperiste, svakako ne snajperskom puskom ali je fina daljina u pitanju: