Snajperisti :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Osim sto nanosi gubitke u zivoj sili, ovo oruzje ima i jak psiholoski efekat na protivnika, izaziva strah i paniku, jer je tesko uocljivo, iznenadno i visokoprecizno. Zbog toga je taktika upotrebe ovog oruzja posebno razvijena u specijalnim vojnim i policijskim jedinicama.Snajperi su se pokazali efikasnim ne samo na frontu vec i u urbanim sredinama, posebno u akcijama antiteroristickih jedinica prilikom oslobadjanja talaca. Osnovna namena snajperskih pusaka - precizno gadjanje pojedinacnih ciljeva na relativno velikim daljinama i u zatvorenim objektima sto uslovljava posebnu konstrukciju. Funkcionisu ili poluautomatski, ili se posle svakog ispaljenog metka vrsi rucno repetiranje zatvaraca.

U zemljama clanicama NATO, i uopste na Zapadu, snajperske puske se najvise rade za metak kalibra 7,62 x 51 mm, osim francuske puske FR-F1 koja koristi specifican metak 7,5 x 54 mm. Takodje, pretezno americki proizvodjaci rade veoma kvalitetne snajperske puske u kalibrima .300 i .338 Winchester Magnum. U zemljama koje su nekada pripadale SSSR - u i Varsavskom paktu, uglavnom se koristi snajperska puska "Dragunov" u kalibru 7,62 x 54R. Za gadjanje ciljeva na daljinama vecim od 1000 metara (helikopteri, borbena vozila, utvrdjeni objekti) koriste se "teski" snajperi u kalibru .50 (12,7 mm).

Citat

Od poluautomatskih pusaka uglavnom se koriste americke M-21, nemacke "Heckler-Koch" PSG-1 i G3SG/1 koje imaju i specijalni sistem za zatvaranje koji omogucava priguseno kretanje zatvaraca i umeksano okidanje i podesavanje obaraca, zatim "Walther" WA 2000, izraelski "Galil", sve u kalibru 7,62 mm NATO. Naravno, ovoj grupi treba dodati i odlicni ruski SVD "Dragunov".

U grupu snajperskih pusaka sa rucnim repetiranjem treba, svakako, spomenuti americke "Mac millan" M-86 SR, "Remington" M-700, M40A1, austrijski "Steyr" SSG-69, svajcarski "Sig - Sauer" SSG-3000, francusku FR-F2, britanske "Parker - Hale" M-85 i L96A1, finski "Valmet" M-86, koje se takodje, rade za standardni metak 7,62 NATO i druge.

Uspesna upotreba snajperske puske prvenstveno zavisi od kvaliteta opticke nisanske sprave, takodje odredjivanja daljine do cilje i, naravno, uvezbanosti strelca. Osnovna karakteristika nisanske sprave (optickog nisana) je uvecanje. Najnoviji opticki nisani su realizovani sa promenljivim uvecanjem, koje se krece i do 10 x, a od proizvodjaca kvalitetnih i najcesce koriscenih optickih nisana se izdvajaju "Tasco", "Zeiss", "Redfield", "Leupold", "Bausch - Lomb", "Schmidt & Bender" i drugi.

Problem tacnog odredjivanja daljine do cilja konstruktori pokusavaju da rese upotrebom laserskih meraca daljine malih dimenzija, koji se montiraju na pusku ili se koriste odvojeno, kao posebna sprava. Ovaj drugi nacin je povezan sa taktikom koju primenjuju timovi snajperista sastavljeni od dvojice ljudi (snajperski par), od kojih je jedan :na pusci" i gadja, a drugi osmatra, otkriva i identifikuje cilj, odredjuje daljinu i prikuplja druge vazne podatke (sto je ubedljivo docarano u uvodnim scenama filma "Snajperista").

Bolji kvalitet i vece mogucnosti u primeni snajpera omogucila je savremena tehnologija, koja je podiarila nove modele pasivnih, termovizijskih i laserskih nisana i time olaksala upotrebu snajpera i u nocnim uslovima.

Njegovoj "nevidljivosti" doprinosi i koriscenje kvalitetnih prigusivaca, manjih dimenzija i visokog stepena prigusenja pucnja, koji se mogu po potrebi montirati, ili se fabricki proizvode snajperske puske sa integralnim prigusivacem. Iz te kategorije posebno se izdvajaju finske puske "Vaime" i "Valmet" radjene za metak 7,62 mm NATO i specificna ruska snajperska puska VSS u kalibru 9 mm. Za ove vrste snajperskih pusaka proizvodi se i specijalna snajperska podzvucna municija."Snajper" ili na nemackom "sarfsucengever" (otuda skracenica SSG) zahteva i posebno uvezbanog strelca. Ali, ako je neko dobar strelac to ne podrazumeva da ce biti i dobar snajperista, jer je preciznost samo jedna od njegovih odlika. Posebna psihicka priprema, dobra i vesta pokretljivost, umesnost kamuflaze i fizicka kondicija i izdrzljivost (jer treba nositi pusku, municiju, dodatnu opremu, prelaziti prepreke), jos su neki od zahteva koji se postavljaju pred snajperistu. On treba da poseduje dobru sposobnost osmatranja, da nauci da brzo i tacno otkrije i pogodi metu na distancama vecim od 500 metara, cesto i delimicno vidljivu. Recimo, americki standard za policijske snajperiste iz SWAT timova je vrlo strog, jer treba da identifikuje metu, uskoci na polozaj, odredi distancu i pucati za samo 15 sekundi!

Ili, komandosi iz americke protivteroristicke jedinice "Delta" moraju da ostvare stoprocentnu preciznost pogodaka na daljini od 545 metara i 90 procentnu na daljini 915 metara.

Jedan od efikasnih nacina borbe protiv ovog "nevidljivog zla" jeste primena taktike "snajper protiv snajpera", odnosno koriscenje "kontrasnajperiste". U sustini, razlika izmedju snajperiste i kontrasnajperiste je u tome ko ce prvi ispaliti hitac. Snajperista je u ofanzivnoj akciji, "lovac" sa ciljem da ubije ili terorise i zastrasi, dok je kontrasnajperista u specificnoj defanzivno - ofanzivnoj ulozi. Za razliku od snajperiste, "kontras" tesko moze unapred da izabere poziciju, niti ima element iznenadjenja, vec ide "na drugi metak", odnosno ceka da prvo protivnik opali i tako otkrije svoj polozaj, da bi se tek posle krenulo u njegovo "poklapanje".

Inace, obojica moraju biti strpljivi, "hladni", obazrivi, odlucni o samostalni u donosenju odluka. U cilju odrzavanja pucacke kondicije, osim vezbanja na poligonima, snajperisti redovono upraznjavaju lov. I to na vece i krupnije divljaci, poput jelena ili divlje svinje. Ne samo zbog uvezbavanja osecaja i preciznosti na pokretnoj meti, vec i zbog nuznog navikavanja na pogadjanje zive mete, koja krvari. Nekima ce ovo, verovatno, da zvuci okrutno, ali u pitanju je ozbiljan posao u kojem gresaka, jednostavno ne sme da bude.

Zanimljivo je da se jedan od napoznatijih snajperskih dvoboja odigrao u Drugom svetskom ratu, za vreme staljingradske bitke. Tada je ruski snajperski as Vasilij Zajcev ubio ukupno 229 nemackih oficira i vojnika, a medju njima i najboljeg nemackog snajperistu majora Keningsa, koji je iz Berlina bio specijalno upucen da unisti Zajceva. Ishod dvoboja su, prakticki, odlucile nijanse, jer je pedantni Nemac propustio da slem premaze blatom, prasinom ili da stavi navlaku. Zajcevu je bio dovoljan samo jedan sincev odblesak od sjajne povrsine nemackog slema, da uputi metak na pravo mesto i ubelezi jos jednu recku u svome spisku.

\izvor Dragan Dzamic\

ako ima zainteresovanih za ovakvu temu kacicu slike raznih snajperista,kao i snajperske opreme.Ako imate i vi neke slike slobodno kacite Smile

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

Puci_Cecchino_02It... (0 KB)

Axel_RussianSniper... (0 KB)