Tako je!! Umreti je kukavichki chin, samo hrabri opstaju, uprkos svemu i svima.

to je lako..naslonis cijev na slepocnicu lijevu... i kraj...
treba zivjeti i boriti se za zivot...i izboriti se za svoj komad hljeba..ljubavi ili bilo cega...
to je hrabrost..

treba zivjeti i produziti svoju lozu...stvoriti novi zivot i izvesti ga na pravi put..da postane covjek...
a ne... ubiti se...

sve su to sebicni gadovi...nista drugo..
kao i sve druge pi***..koje  samo gledaju da svoju gu*icu izvuku...
i nalaze izgovor.u ...ja ne mogu vise...ja imam ovo ..ja imamo ono...ja nemam...

pa ko danas nema problema... ko nema neku nesretnu ljubav...
ko nije nikad izgubio nekog dragog...svima nama se nesto od toga desilo..ali se nismo ubili...

Povrsna diskusija... skroz... 

Bas nedavno sam cuo za jednog jadnika iz obliznjeg sela. Naime njemu su za neko relativno kratko vreme (oko 10 godina) umrli majka, otac, zena ukratko svi bliznji. Ostao mu je samo sin.

On se trudio godinama da mu bude sto bolje (kao i svi normalni) da bi pre par meseci taj njegov sin poginuo u saobracajki(imao je nekih 18-19 god). I sta je ostalo tom coveku? Nista. Ostao je bez ikoga. Cuo sam da prica po selu da ce da se ubije. Jadan covek. 

ne znam sta se dalje desilo. pitacu druga koji je odatle.

кажу људи ... свашта жив човек преживи ... мало рогобатна и бангава реченица јер тешко да мртав човек може нешто да преживи ... ал има поенту. Може човек да преживи и чак и да се навикне на ствари које су му у једном тренутнку биле незамисливе, сума свих страхова, оно за шта је сигуран да би га убило ... Може да преживи док год успева да нађе тачку ослонца и да се фокусира на нешто ... било да је то породица, жена, деца или вера ил шта већ ... али човек мора имати неко уточиште где ће психички доћи себи.

Е а тај мученик што лагано погуби све блиске људе ... до коске зајебано наћи разлога за живот, поготово ако је лик од оних људи којима је стало до ближњих више него до самог себе ...

pa kad mu je ostao samo sin to mu je bio to sto ti kazes oslonac. Sta sad kad je i njega izgubio?

Људима је обично последње уточиште вера ... једино она нуди, ајд да кажеш логично објашњење за све неправде 

A sta ako je neko oboleo od terminalne bolesti i bukvalno se raspada? I uz sve to zna da njegova porodica to gleda i prolazi kroz sve?

Ne kazem da je samoubistvo resenje samo da ne znamo i da se nadam da nikada niko od nas nece saznati koji je to stadijum i sta je coveku u glavi.

Lako je reci - samoubistvo je za kukavice. 

rekao sam ja vec jednom na ovoj temi...nesto slicno kao i ti....
u slucaju nekog opakog oboljenja...ne daj boze...
i to mogu da skapiram...


ali da covjek u najboljim godinama..
sto mu nesto lose kao krene u zivotu..
da sebi oduzme zivot..i da se preda bez borbe...
pa to je nista drugo nego kukavicluk...strah od zivota...i suocavanja sa istim..

prvo sebi svojom tupavoscu...zagorcaju i upropaste zivot...
i kad ih zivot pritjera uz zid..roknu se...

ostavi ga cura on se ubije..ne moze on bez nje da zivi..vidi molim te..(a svejedno bi je sutnuo...
cim bi nasao drugu... sa vecim si*ama... )

i sta je uradio..njega vise nema.a ona se i dalje je*** s drugim...

sta da su se svi ljudi poubijali... koji su nekog u ratu izgubili...
mislim da bi nas jako malo bilo....

ma nemam pojma..sto uopste pisem na ovakvim usranim temama...

Samo zato sam i ispricao tu pricu. Nikada nije tako jednostavno.