Pitanje je sta mislite o osobama koje su to uradile,da li biste ikada vi to uradili,da li ste razmisljali o tome-sta vas je sprecilo?  Ovu temu sam otvorio jer se pokrenula bila rasprava na temi o nestaloj djevojcici iz Novog Sada,pa mislim da je bolje ovde pricati o tome

ne bih....razmisljao sam o tome nekoliko puta i sigurno ne bih...

razmisljao sam par puta, ako me, kojim slucajem, zakaci neka neizleciva bolest, jedino onda... zbog skole, posla,neuzvracene ljubavi, itd. nikad... u svakom slucaju siguran sam da treba imati hrabrosti za tako nesto... ne smatram samoubice kukavicama... ili su nekom sve barke potonule

Meni je samoubistvo uvek izgledalo kao paradoks. Sa jedne strane, oni koji ga počine imali su hrabrosti da "dignu ruku na sebe", dok, s druge strane, nisu imali dovoljno hrabrosti da ostanu u životu i bore se protiv onoga što ih je nagnalo na taj čin.

U svakom slučaju, treba razmotriti sve faktore koji suicidalnu osobu čine takvom, pa tek onda o njoj suditi (ukoliko na to uopšte imamo i pravo).

bas se danas jedan decko obesio
licno mislim da su to kukavice jer ne mogu da rese poroblem na drugi nacin

veshanje nije bash zgodan nachin za izvrshenje samoubistva jer retko kad je visina pada dovoljna ,pa smrt nastupi gushenjem ,a ne lomljenjem vrata - a to ume da bude dugotrajno i bolno ... 
  dakle , ako se odluchite za veshanje ,gledajte da pad bude barem 2 m - ovo narochito vazi za zene i mrshavije mushkarce , poshto zbog manje tezine teze mogu da slome vrat

  takodje ,za one koji zele da izvrshe samoubistvo skokom , bolje je da to ne chine sa mostova nego sa neke zgrade i to glavom nadole - iz ochiglednih razloga . 

inache , jedan od najbolnijih nachina za izvrshenje samoubistva je japanski seppuku ,koji se kad ga izvedu zene naziva jigai . kod nas je ovaj nachin samoubistva poznat kao hara-kiri 

definitivno to rade kukavice,po meni...mada se opet postavlja pitanje onih koji imaju neke neizlecive bolesti da li su i oni kukavice ili nesto drugo...

Generalno, slabici. Ima izuzetaka, ali vrlo malo.
Samo kao nacin da izbegnem dugu i bolnu smrt...
U trenucima kada nisam razmisljao, padalo mi je i to napamet...
Poceo sam da razmisljam...

jedan decko je izvrsio samoubistvo tako sto je skocio sa zgrade ...

mlad, nije imao ni 20 godina ... niko nije znao sta mu je bilo da uradi to ...

kad je skocio, prepao se i poceo da vristi ... medjutim bilo kasno ...

danima su gradjani culi njegov vrisak ... uzas ...

Samoubistvo je strašan problem jer se javlja učestalo u dve populacije iz potpuno različitog razloga. Kod mladih ljudi nespremnih da se suoče sa odrastanjem javlja se detinjasta odluka da se od problema pobegne. Mislim da je to potpuno nezrelča i neprihvatljiva ideja i da se svako ko je ima hitno obrati na razgovor psihijatru. Samoubica ne samo što negira vrednost sopstvenog života, on negira i vrednosti tuđih đivota, roditelja, rođaka, prijatelja, koji su investirali u njega. Tako samoubica u stvari želi ne samo da pobegne od problema nego i da emocionalno kazni one koji su mu najviše privrženi.

Druga grupa u kojoj je broj samoubistava velika su narkomani. Na žalost i oni su uglavnom mladi ljudi. Sam ulazak u narkomaniju je početak dugotrajnog samoubistva.

Treća grupacija u kojoj su samoubistva česta su starci bez porodičnog okruženja, obično teško bolesni i očajni.

Ovde su mnogi pomenuli da bi izvršili samoubistvo u slučaju teške bolesti. Moja majka borila se 10 godina sa kancerom. Iako je borba bila teška, a posebno poslednja godina života, do poslednjeg časa radovala se nama, svojim čerkama i unučadi. Radovali smo se i mi njoj. Da je u trenutku malodušnosti oduzela sebi život sama bi sebi uskratila da udqa drugu ćerku, da dočeka treće unuče, da gleda svoje potomstvo svakodnevno, ne znam kako bi se sa time danas suočavali.