Znaš šta ja mislim iskreno, deca odrastaju u depresivnim porodicama. Mama ima izgovor za depresiju jer... tata ima izgovor za depresiju jer... baba je depresivna jer... deda je depresivan jer... Od koga deca da čuju da je život lep kad njihovi roditelji neće da im kažu kako su srećni što moraju da se odreknu 3000 dinara da bi kupili svom detetu patike. Kako da ta deca shvate da ih roditelji vole kad je tata u rakijskoj kaci a mama se brine za sudbinu jadne Šeherezade. Mi živimo u društvu gde žene obuiku crninu sa 45 godina i ne skidaju je do smrti. Pogledaj engleze, što starija babetina to svetlija pastelna haljina. Kod nas ni deca ne idu na igranke, a tamo idu babe i dede

Greska.. krivi su oni koji na sva usta plase roditelje pricom o pubertetu...
Ali dobro.. i taj pubertet je kao AIDS boljka koju nam je doneo 20. vek...  

Ma znam..ja ne bih ni smela da budem u pubertetu, čak i da sam znala za njega.

E zaboravila si ali seti se. Sigurno si patila što te ne gleda neki dečko. Sigurno si plakala kad te majka izgrdi zbog nečeg. Osećala se zbunjeno, nesigurno, mislila da su svi lepši, pametniji i bolji. Sigurno su te svrbele bubuljice i lagala si kad napraviš neku glupost da se ne sazna.

Dečaci me nisu interesovali do kraja srednje...a onda sam se udala.
Bubuljice nikad nisam imala.
Mama je je grdila mnogo više nego što sam zasluživala, ali sam imala tatu koji me je tešio.
Lagala sam..pa dobijala batine..tako sam shvatila da je bolje da odmah priznam.
Za sve ostale stvari..nesigurnost i zbunjenost, moj otac je uvek imao radnu terapiju i odgovor na sva pitanja.
Jednostavno, nisu baš previše obraćali pažnju na mene, nisu po vazdan piljili u mene, imali su očekivanja od mene koja sam ispunjavala..a u ispunjavanju istih...nisam ni imala vremena za gluposti.
Tako sam donekle vaspitala i svoje dete..demokratski i sa ljubavlju, ali bez tolerancije za gluposti, drskost i bezobrazluk.Jako brzo je shvatila da što se više buni, to manje beneficija ima.
Jako je bitno da dete ima poverenje u roditelje i da veruje u ono što mu roditelj savetuje.

E sad si ubola suštinu po mom mišljenju. Decu treba vaspitavati. Dete treba da se suoči i sa odgovornostima i da ih samo ponese, ali treba i da ima nekog ko će biti tu da razgovara, objasni, dokaže, uteši. Ali ako dete pustiš ko srnu u planini samo da se snalazi teško od topga da ispadne nešto dobro. Zabavljala se sa narkomanom i roditelji su to znali i gde su bili da je vaspitaju?

Potpisujem. Imale su dovoljno godina da znaju sta taj skok ucini sa telom i da to dovodi do smrti. Same su izabrale. Nisu htele da zive iz nekog njihovog poznatog razloga i prekinule su ga. A mi mozemo da sedimo i da komentarisemo, a necemo nikad saznati kako je njima bilo i zasto su to ucinile.

Kasno su saznali..i po njihovim rečima..."ništa joj nisu mogli".

Sad pročitah ovo sva sreća nemam pištolj pri ruci. Dok sam otišao do komšije lovca, prošlo me.

Jedna naša glumica starije generacije reče u jednom intervju-u: Znate u moje vreme se nije znalo za pubertet pa su sva deca bila dobra i fino vaspitana