1) Ne znam. Znam poslednje 3. U Beogradu. Za ostale me zabole. Vec sam rekao da nisam tradicionalista.

2) Jednom narkoman, uvek narkoman. Samo si sad josh opasniji jer konzumirash alkohol. Gledaj kad budes tukao zenu da te ne uhapse.

3) Nisam ja nikog nista terao. Rodbina i prijatelji su pozvani. Dolazak - dobrovoljan. Vecina njih zna da ja ne slusam narodnjake, a muzika je bila jako prijatna, pop muzika domaca i strana. Vise domaca. Moja svadba se prepricavala sledecih godina kao legendarna. Na Dusanovcu, bez narodnjaka. Uspeh.

4) Moj cale (pokoj mu dusi) je odrastao na Roken rolu u Beogradu. Tako i da je ziv, samo bi mi pomogao da izbacim one plehane cigane sto pre.

5) Moja svadba, moja pravila.

========================

@Dzoni, @Podzemlje


Naravno da ne mislim da su ljudi iz Nisa, Kragujevca, Novog Sada, Subotice, Zrenjanina, Sarajeva, Banja Luke ... i ostalih srpskih gradova niza rasa, glupaci ili daleko bilo seljoberi. Naravano da nisu. Sa mnogima sam ostao u kontaktu.

Mislim da je rat i otvorenost Beograda donela ljudima slobodu da rade sta hoce, i to se svima obilo o glavu. U svim gradovima vazi ono u Rimu radis ono sto rade Rimljani, samo u Beogradu svi rade ono sta hoce.

I opet redovna prica o tome sta je kome nametnuto: meni narodnjaci u GSP-u, na svadbama, javnim mestima... a mi njima nista.

I nije tacno da nemas gde da izadjes u Beogradu, a da ne slusas narodnjake.

Imaj u vidu da je to samo izreka, nijedan veći grad u Evropi danas ne može da se oslobodi doseljenika iz drugih kultura i religija koji tu kulturu i religiju nastavljaju da praktikuju i u sredinama u koje su se doselili. Pogledaj samo Pariz.

Većina određuje pravila, tako je uvek i svuda. Ne vidim zašto bi u Beogradu bilo drugačije.

Kakav biser od čoveka 

U to ime:

  Svačije obrazovanje je limitirano pa i moje. Razlika je u tome što neko želi i i može da nešto nauči (da napreduje) dok neko to ne želi ili ne može. Učenje na sosptvenim greškama takođe širi granice a ti si po drugi put dve novokomponovane pesme u svom neznanju/neobaveštenosti poistovetio sa izvornom narodnom muzikom za koju te boli uvo i sa kopjom je ovaj jalovi dijalog počeo.

  Neću da pišem o svom porodičnom stablu koje poznajem i kojeg se ne stidim. Rođen sam u gradu i posećivao sam rođake koji su živeli u rodnom kraju dok se to moglo i dok ih je tamo bilo a to sam mogao jer nijedan pre mene nije ukrao ili zaskočio nečiju kravu ili ovcu ili ne daj Bože, nekog ubio bez razloga, ili promenio veru ili naciju. Što se toga tiče tu sam miran. Postoje razlozi zašto se potomci stide svojih prethodnika sa sela koji su u najboljem slučaju svi zajedno štedeli i možda i gladovali da bi nekog poslali na školovanje u grad. Taj famozni neko ih je već u prvoj generaciji odbacio zbog nekih svojih razloga. Najćešće je stid u pitanju i moda da su građani iznad seljaka. Noj zabije glavu u pesak da ne bi video šta se dešava ali je ipak izložen dok ga slepilo i lažni osećaj sigurnosti kad tad stignu na naplatu. Ne ulazim u razloge zašto se građani stide svog porekla ali to dizanje nosa koje para nebo kad se pored seljaka ili nekog iz neke palanke prolazi kao pored nižeg bića je bezobrazluk.

  Elem, osnovni neki red je bar elementarno poznavanje muzike o kojoj se komentariše i piše. Pa makar to bilo i ovako neobavezno na istok pavlović tarzanija relaciji.

@Zoran

Ja se ne stidim svog porekla, nego me cisto zabole. Zivim sada i tu gde sam trenutno. Osecam se kao pripadnik ljudske rase i to konkretno pripadnik grupe svih onih dobronamernih ljudi koji me cine da se osecam ponosan sto sam covek.

Ja sam se u jednom od prethodnih postova osvrnuo na tekstove pojedinih (ne)+(izvornih), tradicionalnih, turskih, bugarskih, makedonskih narodnih pesama rekavsi da me emotivno ne doticu. Jer....

Nisam tamo rodjen! Medju izvorima, narodim nosnjama i sl.

E sad imas ove, je li, nase ljude koji imaju puno rodjaka na selu, pa su ih posecivali dok su bili mali jer nisu imali pare za more ili ove sto su dosli da zive u soliterima kao u sibicama, pa se izuvaju kad ulaze u tudje stanove.

To je naravno pozeljna osobina jer je na selu mnogo blata pa da ne usnosish u domacinsku kucu, a u gradovima ne bi trebalo da ima blata. Bar ne tamo gde je pesacka staza ili kolovoz. E onda ti izuvaci i pipaci hlebova i sta sve ne, odgoje decu u velikom gradu i voze autobuse GSP-a i pustaju nam Stoju, Draganu, i tako dalje dok ja moram da to slusam, jer sam ja u njegovom autobusu. To sto je on u mom gradu, to ne menja nista, jer je bus njegova teritorija. A onda dodjes u svoj stan, i mislis da si na svojoj teritoriji, kad ono komsija sa 2 sprata odvrnuo Pink do daske, da slusa ono nase, patriotsko i narodno veselje.

Sto se tice elementarnog poznavanja muzike siguran sam da 98% forumskog zitelja nije proslo pored nize muzicke skole pa verovatno ni ti. Tako da ti taj argument mozes da okacis o zid.

Dakle imamo melodiju, ritam, kompoziciju i tekst.

1. Narodnjacka melodija - sranje
2. Ritam - moze da bude dobar da tera na djuskanje
3. Kompozicija - cesto vrlo jednostavna, sranje
4. Tekstovi - ubistvo. Tesko sranje.

---------------------------------------------------

Odabir tema:

Sweat child of mine VS Biljana platno beleshe

Mislim stvarno ne znam sta cu da odaberem 

preterivanje 

Banalizacija, preciznije. 


Priča o "Biljani" i ostvarenjima muzičke produkcije naših prostora sa sredine prošlog veka je, otprilike, u rangu razgovora o muzičkoj pop kulturi kojom dominira Elvis. Čitav svet je ubacio u petu brzinu i ne namerava da se zaustavi, a top liste nimalo ne zaostaju za tim trendom.

Više od 95% produkcije u Srbiji čini kombinacija kafić-pop pesme i balade. Postoji tvrdo jezgro muzički obrazovanih ljudi koji ni po koju cenu neće odustati od ovog, oprobanog recepta. Lova od nastupa, neki procenat od izdavača i jovo-nanovo sledeće sezone. Isključiv cilj je popularnost koja omogućava nastupe, redom, petak-subota-nedelja i tako 52 puta godišnje. Nije publika krivac (jer su je navikli na takav kliše) -  a nisu ni tonac, odnosno producent, jer zavise od količine posla. Problem je u vlasnicima eminentnih, a "skupih" klubova po zemlji i inostranstvu koji ni ne razmišljaju da dozvole petoprocentnoj manjini da dokažu da nisu nekakav degutantan performans samozvane avangarde.

Strani umetnici koje slušaš su takođe proizvod nekog tržišta, naročito jer živiš u situaciji da ne možeš da odeš na njihove nastupe "negde preko". Ovdašnji ljudi, lica koja svakodnevno srećeš po ulici su većinom prihvatili istinu - domaća pop kultura je izvor zabave i oduška. a alternativni umetnici se ne mešaju sa takvima. Ako neki Boban ili Dženan mazne foru od Džastina Timberlejka to ne može da bude promašaj; kada to isto uradi domaći sastav koji obrađuje rok, metal ili ne daj Bože pank - odmah se baca u koš sa njima sličnima, koji bez novca nemaju ni perspektive. Kao kad igraš sudoku, sve osim savršenog niza je nepotrebno i uopšte može samo da predstavlja grešku pri nekom drugom koraku.


Iz kategorizacije koju si, doduše tuđom umesto svojom glavom, uspeo da napraviš vidi se kako posmatraš dve celine o kojima je reč kao da postoji neka mržnja, neki opipljiv deo u celosti sastavljen od netrpeljivosti među fanovima i "običnim" služaocima. Na stranu što pokušavaš da učiniš tu podelu još neprijatnijom komentarima na tuđe komentare sopstvenog OP-a, ti nisi uspeo u načelu. Samo si zagrebao (rekao si da si tata) klišeizaciju, a humorom uopšte nisi ni dotakao maštu. Neslućeno velika masa pomodara se rukovodi upravo načelima tih i takvih klišea, i uopšte ih ne dotiče priroda "trenutno najpopularnije stvari na svetu" - tehno stvari, metal numere ili rok hita. Slušaocima i poznavaocima ma kog žanrovski opredeljenog muzičkog pravca ne možeš ni da "priđeš" jer, to sigurno već znaš i sam, o ukusima ne vredi raspravljati.

Nebitno čija je svadba bitno je da ispoštuješ ljude.Šta sutra neki vegan da rodbini servira vegeterijasnki meni jer je njegova svadba    Zato bi ga ja terao da peva

https://youtu.be/5yXabU-mbYo

Basirao bi svaku pa bi trazio još