Podeli s nama te pametne misli.

Nokia seli proizvodnju u Aziju

Finska kompanija Nokia otpustiće oko 4.000 svojih zaposlenih, jer svoju proizvodnju seli u Aziju, prenosi CNet.

Otpuštanjima će biti obuhvaćene fabrike u Mađarskoj, Finskoj i Meksiku, a azijske zemlje u koje će se proizvodnja preseliti najverovatnije su Kina, Tajvan, Tajland i Malezija, gde se proizvode uređaji skoro svih veliki IT kompanija.

Niklas Savander, jedan od rukovodilaca Nokije, rekao je da izmeštanje proizvodnje znači brži izlazak na tržište novih uređaja.

Ono što je izvesno je da će na ovaj način Nokia proizvoditi i jeftinije.

Agencija AFP prenosi da će proces otpuštanja biti završen do kraja 2012. godine.

U 2011. godini, Nokia je zabeležila gubitak neto profita od 1,2 milijardi evra.


Izvor: B92

I ovo isto ide u prilog EU 

jebiga, slobodno trziste znaci postepeno uravnotezavanje bogatstva u svetu. siromasni postaju malo bogatiji a bogati malo siromasniji. a kad zapadnjacima bude doslo iz dupeta u glavu uvodice se opet carine.

Kakva carina, Nemačka će braniti svoju državu, koja se zove EU po svaku cenu.

Kako su zemlje EU stigle tu gde su


Vrlo je teško dati odgovor, zašto je širom Evropske unije sve "funkcionisalo" godinama i zašto sad moraju da se ukidaju mnoge socijalne olakšice.

U Portugalu su održani veliki protesti protiv mera štednje, u Grčkoj su građani već očajni.

Najveći portugalski sindikat CGTP nije potpisao da pristaje na najavljene mjere štednje vlade liberalno-konzervativnog premijera Pedra Pasoša Koelja, već je svojih 800 hiljada članova pozvao na proteste. Kako se procenjuje, više od 300 hiljada Portugalaca se odazvalo pozivu.

Razloga za proteste ima i više nego dovoljno. Lisabon se obavezao da smanji deficit državnog budžeta i mnoge mere su usmerene protiv onih koji najmanje poseduju. Tako se predviđa smanjivanje pomoći za nezaposlene, naknade za prekovremene sate i otpremnine nakon otkaza, a predviđaju se i reforme zakona o radu, tako da će se zaposlenima moći mnogo lakše deliti i otkazi.

Drahma preživela RIm, preživeće i EU

Naravno da je sad velik problem činjenica da povišice uvek dobro dođu, ali da veoma boli kad se čuje da će ubuduće manje novca dolaziti u novčanike. U Grčkoj se zato već uveliko šire glasine da je samo pitanje vremena kad će Grčka napustiti zonu evra i opet uvesti svoju drahmu. Nju uvek može da štampa. Glasine je uvek teško pobijati, tim više što se Grci pozivaju i na jednu istorijsku činjenicu - uvereni su da je njihova drahma "preživela i Rimsko carstvo" pa će onda "preživeti i Evropsku uniju".

Oni koji će imati sreću da zadrže radno mesto, moraće da rade više za praktično istu platu. Jer, predviđa se ukidanje tri praznika, smanjivanje godišnjih odmora sa 25 na 22 dana u godini...

Popis je veoma dug pa tako i portugalski sindikat kritikuje te mere štednje kao "povratak u feudalizam". Na plakatima se mogu pročitati i mnogo oštrije kritike, naročito protiv Evropske unije koja se, po mišljenju tamošnjih građana, "okomila" na građane siromašnijih zemalja i "sisa im krv".

Popis mera štednje u Grčkoj, još je duži i oštriji. Opet su na udaru i penzioneri čije se penzije smanjuju za 15 odsto - iako je i "trojka" več priznala kako se od njih "više nema šta uzeti". Naime, 2010. je sprovedena reforma - što je praktično značilo smanjivanje, prošle jeseni su penzije koje veće od 1.000 evra smanjene za 20 odsto, a obustavljena je i isplata 63.500 penzija koje su bile isplaćivane na osnovu netačnih navoda - ponekad čak i mrtvim osobama.

Opet su na udaru i zaposleni u državnom sektoru gde se do 2015. planira ukidanje čak 150 hiljada radnih mesta. Svim zaposlenima će biti garantovan i mnogo niži minimalni dohodak nego do sad, a smanjuje se i podrškaa za nezaposlene koja će se ubuduće isplaćivati samo 12 meseci.

Mnogi građani Grčke, Portugalije i ostalih zemalja u kojima se najavljuju mere štednje, izlaze na proteste i zato što im nije jasno zašto su sve te države mogle godinama da funkcionišu i uprkos toj "raskošnosti" za koju se sada optužuju. Zaista, obim državnih dugova je u mnogim zemljama "eksplodirao" tek unazad nekoliko godina i to se teško može objasniti samo članstvom u Evropskoj uniji.

Iako je ova kriza svakako kombinacija čitavog niza faktora, ipak je jedan od glavnih razloga to što države po pravilu troše više nego što imaju. Nakon kiše novca u kojima su uživale kao zemlje zone evra, odjednom su dolaskom krize ostale same sa svojim starim problemima - koji su sad postali još veći nego što su bili.

Jer i u Grčkoj i u Portugalu i svim zemljama zone evra, građani su poverovali da zaslužuju više novca nego što su pre zarađivali, iako se baš ništa nije promenilo u produktivnosti. Zapravo je Nemačka gotovo na dnu lestvice među zemljama zone evra po povišicama u poslednjih nekoliko godina.

Dodatni problem je što je građane teško kriviti jer su tražili - i dobijali povišice, jer su i troškovi života vrtoglavo rasli. Utoliko je nevoljama svakako doprinela i želja kompanija koje deluju u čitavoj Evropskoj uniji da "uravnoteže" prihode iz svih zemalja bez obzira na realan dohodak tamošnjeg stanovništva.


Izvor: B92

Vlada Austrije dogovorila najveći paket štednje u istoriji


Austrijska koaliciona vlada, koju čine Socijaldemokratska partija (SPO) i Narodna stranka (OVP), dogovorila je najveći paket mere štednje u istoriji ove zemlje. Radi se o petogodišnjem planu štednje koji predviđa ukupnu uštedu od 26,5 milijardi evra.

Paket štednje sadrži mere za smenjenje državne potrošnje i povećanje poreskih prihoda.Tako će kroz nove poreze biti ubrano 7,5 milijardi evra, pokrajine će morati da ostvare uštedu od ukupno 5,2 milijardi evra, a ostatak otpada na uštedu savezne države.


Oko 70 odsto paketa su mere štednje, a 30 novi porezi. Pošto je 2012.već počela u ovoj godini planirana štednja iznosiće samo pola milijarde evra, dok će svake dalje godine uštede rasti. Posebno velike potencijale za štednju vlada je videla u penzijama, gde namerava da uštedi 7,3 milijardi evra, i kod državnih službenika - 1,5 milijardi evra".

Porez na rast vrednosti nekretnina

Što se poreza tiče biće uveden novi porez na rast vrednosti nekretnina, koji ne pogađa nekretninu u kojoj se živi, već dodatne nekretnine.Takođe, biće uveden porez na finansijsku transankciju, kao i do 2016.ograničeni porez solidarnosti za osobe sa višim primanjima - zaposleni sa godišnjim bruto primanjima višim od 186.000 evra, i preduzimači sa dobiti koja je veća od 175.000 evra.


Kada je reč o državnim službenicima vlada je odredila da narednih godina neće biti povećanja plata, što će uštediti državi 206 miliona evra.Pored toga predviđeno je da mesta penzionisanih službenika više ne popunjavaju, izuzev kada je reč o policiji, sudijama, državnim tužiocima i nastavnicima, i finansijskoj policiji.

 

Mere predviđaju dalje zatvaranje manjih opštinskih sudova, vojnih bolnica, kao i spajanje pojedinih državnih institucija kao što su državni arhiv i vojno-istorijski muzej. Kada je reč o penzijama neće biti potpunog zamrzavanja prilagođavanja isplata, već samo jako mala prilagođavanja rastu cena.Tako će povećanje penzija 2013. iznositi svega jedan odsto, a 2014. samo 0,8 odsto.

 

Ko ubuduće bude želeo da ide u prevremenu penziju moraće prikazati 40 godina rada, umesto dosadašnjih 37,5, a invalidska penzija postojaće samo za lica iznad 50 godina, dok će mlađi invalidi morati da se prijavljuju Servisu za

zapošljavanje.

 

Kada je reč o finansijskoj podršci države biće ukinute duple i trostruke subvencije, a pojedini projekti izgradnje infrastrukture, na primer, austrijske železnice moraće da se "redimenzioniraju", kako bi bili jeftiniji.


Pored toga ukidaju se i subvencije za dizel za poljoprivrednike i javni prevoz, te se za 50 odsto smanjuju i subvencije za određene vrste štednje.

Izvor: Blic

Pa super taman da propadne da ne slusam non stop kako nam je jedini cilj evropska unija. I kako ce mo svi da pomermo ako slucajno neko pomene da se eventualno razmotre i druge solucije. Uzgred ne bavim se politikom pa ne zna da li ima ili nema drugih solucija ali ako se kao drzava vezujemo samo za jednu soluciju onda i treba da propadnemo.

Hronologija krize u Grčkoj

Ekonomska kriza u Grčkoj zaoštrila se 2010. godine što je dovelo do povremenih masovnih protesta čiji učesnici poručuju da se teret izlaska iz krize mora raspodeliti na sve slojeve stanovništva i da su protiv "prodaje Grčke". Objavljujemo Rojtersovu i Tanjugovu hronologiju najvažnijih dogadjaja u dvogodišnjem periodu:

2. maj 2010 - Postignut dogovor o finansijskoj pomoći sa Evropskom unijom i Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF), koje zauzvrat od Grčke traže uštede u budžetu u iznosu 30 milijardi evra u naredne tri godine. Premijer Jorgos Papandreu pozvao gradjane na "veliku žrtvu" da bi se izbegla katastrofa u zemlji.

5. maja 2010 - Tri osobe, službenici banke, poginule u požaru banke u centru Atine, na koju je tokom demonstracija nezadovoljnih vladinim merama, bačen "molotovljev koktel".

6. maja 2010 - Parlament je većom glasova, usvojio vladin program štednje, koji je jedan od uslova za dobijanje 110 milijardi evra strane pomoći neophodne toj zemlji da se izvuče iz teške ekonomske i finansijske krize


6. jul 2010 - Papandreu negirao informacije da će njegova zemlja, radi prevladavanja posledica velike ekonomske krize, prodavati svoja ostrva.

23. maja 2011 - Vlada odbacila mogućnost odlaganja otplate dugova. "Otplatićemo zajmove", poručio je Papandreu. Evropska centralna banka se protivi reprogramu duga.

8.juna 2011 - Vlada podržala sprovodjenje novog paketa strogih mera štednje koje su od ključnog značaja za tu prezaduženu članicu zone evra, kako bi nastavila da dobija medjunarodnu kreditnu pomoć. Vlada odobrila petogodišnji plan oštre štednje koji je ta zemlja obećala medjunarodnim kreditorima, a koji predvidja novo kresanje troškova od oko 28,4 milijarde evra i nove mere za povećanje prihoda sa ciljem svodjenja grčkog budžetskog deficita ispod jedan odsto bruto domaćeg proizvoda do 2015, sa prošlogodišnjih 10,5 odsto BDP.

27. oktobra 2011 - Lideri zemalja članica evrozone odlučili da otpišu 50 odsto spoljnog duga Grčke, uz niz drugih mera usmerenih na spasavanje ugrožene evropske valute.

31. oktobra 2011- Premijer Papandreu je doneo iznenadnu odluku o raspisivanju referenduma o paketu pomoći koji je donela EU kako bi spasla Grčku od bankrota, ali koji podrazumeva i oštre mere štednje, kao i glasanje o poverenju vladi u parlamentu.

4. novembra 2011- Grčka je odustala od plana da održi referendum o članstvu zemlje u evrozoni, koji je pretio da dovede do krize evropskog bloka. Potom je Papandreu podneo ostavku i formirana je vlada nacionalnog spasa.

10. novembra 2011 - Bivši potpredsednik Evropske centralne banke Lukas Papadimos imenovan je za novog predsednika prelazne koalicione vlade. On je ukazao da će finansijski problemi biti rešeni samo uz saradnju svih partija i dodao da će grčko učešće u evrozoni učiniti lakšim ekonomski oporavak zemlje.

1. decembra 2011 - Samo tri sedmice posle formiranja vlade nacionalnog jedinstva, održan je prvi 24-časovni strajk: nisu radile škole, državne bolnice, javni prevoz i druge službe i preduzeća.

12. i 13. februara 2012 - U protestima u Atini zapaljeno 60 zgrada a mnoge prodavnice su opljačkane. Žestoki protesti u još šest gradova širom zemlje, u kojima je povredjeno više od 120 gradjana i 60 policajaca koji su , kako kažu, digli glas protiv "prodaje Grčke". Parlament je, uprkos protestima i podelama u koalicionim strankama, usvojio program štednje koji je uslov za dobijanje novog zajma iz "paketa" MMF i evropskih finansijskih insitucija ukupne vrednosti 130 milijardi evra.


Izvor: B92

Живот у Бугарској поскупео 64 пута

Софија -- Живот Бугара у последњих 16 година поскупео је 64 пута а инфлација цена робе и услуга у односу на 1995. годину износи 6 347 одсто, показују статистички подаци.

Према статистичким показатељима, цене дуванских прерађевина повећане су 190 пута, елекричне енергије 145, воде 173, а горива 189, алкохолних пића 83, а хлеба 75 пута.

У Бугарској је у протеклих 16 година највише поскупело осигурање, и то за чак 20 548 одсто.

Просечна плата у Бугарској износи 352 евра, а пензија 143 евра, док су плате посланика у бугарском Собрању увећане за 360 лева (180 евра) и износе 2.556 лева, односно 1.258 евра, подаци су Националног статистичког института.

Са додацима за прековремено радно време и учешће у парламентарним комисија реалне посланичке плате износе око 3.000 лева, односно 1.500 евра, пише софијски дневник “24. часа”.

Бугарска има 7,3 милиона становника од којих је око 2,3 милиона запослено, а 1,7 милиона су пензионери.

Б92

---

Објашњење:
64 пута је 6 400%!