Tolko je devedesetih poskupljivalo u Srbiji na dan 

Da, bas tako secam se to je bio novembar, hiperinflacijja, 1DM je bio 7-8k ujutro i negde ok 120k uvece.
Ali to je bio "blazi" pad dinara.

Ukratko:  David Gosset smatra da će Kina izvući Evropu iz krize zarad svojih političkih ciljeva a jedan od glavnih je smanjenje uticaja Sjedinjenih Američkih Država.

China’s sovereign wealth fund snubs Merkel
February 14, 2012 / D.Collins / No comments

THE head of China’s US$410 billion sovereign wealth fund brushed aside a call by German Chancellor Angela Merkel to buy European government debt, saying yesterday that such investments were “difficult” for long-term investors.

In comments ahead of a China-EU summit which starts today, Lou Jiwei, chairman of China Investment Corp, said any fresh injection of funds into Europe would be in industrial and other real assets, not government bonds.

Speaking at a forum in Beijing, Lou said Merkel had asked CIC and other long-term investors to buy European government debt when she visited the capital earlier this month.

“For European bonds like the government bonds of Italy and Spain, only central banks with certain responsibilities can invest,” he said.

“But it’s more difficult for long-term investors like us to make (such) investments,” he told the annual meeting of China Economists 50 Forum, a club of government officials and economists.

“Investment opportunities may lie in areas like infrastructure and industrial projects, and these projects can help economic recovery,” he said.

A central bank adviser echoed Lou’s harder line on buying European government debt. “We may be poor, but we aren’t stupid,” Xia Bin told reporters at the forum.

“We must follow commercial principles in making such investments. That means we want returns.”

Lou, who predicted Europe will “inevitably” fall into recession, said Merkel had asked CIC to buy European government debt, including that of France and Germany.

During Merkel’s visit to China, Premier Wen Jiabao said Beijing was considering increasing its participation in rescue funds set up by the European Union to help ease the debt crisis, although he didn’t make any explicit commitments.

The China-EU summit, which had been postponed from December, will bring together Wen and President Hu Jintao with European Commission President Jose Manuel Barroso and European Council President Herman Van Rompuy.

The European Stability Mechanism, a 500 billion euro (US$662 billion) permanent bailout fund due to become operational in July, is expected to replace the European Financial Stability Facility, a temporary fund that has been used to bail out Ireland and Portugal and will help in the second Greek package.

The eurozone must agree to and approve a 130 billion euro bailout package for Greece before tomorrow to allow time for complex legal procedures involved in a bond swap to be completed in time for a March 20 bond redemption.

Failure to strike a deal risks pushing Athens into a debt default that could threaten its future in the eurozone and worsen the crisis.

http://www.thechinamoneyreport.com/2012/02/14/chinas-sovereign-wealth-fund-snubs-merkel/

Ministri EU otkazali sastanak o Grčkoj jer nije ispunila sve zahteve


Ministar finansija Luksemburga Žan-Klod Junker otkazao je večeras za sutra planirani sastanak ministara finansija evrozone na kojem je trebalo da bude odlučeno o novom kreditu za Grčku, vrednom 130 milijardi evra. Sastanak je otkazan zbog toga što, kako se navodi, Grčka nije ispunila sve zahteve EU.
Ministri nisu dobili uveravanja od grčkih lidera da će program štednje biti sproveden

Ministri evrozone navode da iz Atine nisu dobili informaciju na koji će način Grci uštedeti obećanih 325 miliona evra. Junker je naveo i da od vodećih grčkih političkih lidera nisu stigla uveravanja da će program štednje biti sproveden i posle izbora koji se očekuju u aprilu.

 

Umesto sastanka koji je trebalo da se održi sutra, ministri će imati video-konferenciju, a planirani sastanak će biti održan u ponedeljak.

 

Grčke vlasti pod velikim su pritiskom da obezbede paket pomoći od 130 milijardi evra kako bi izbegli bankrotstvo. Takođe im je neophodno da pre 20. marta dobiju otpis kredita od privatnih poverilaca, jer tada stiže rata za naplatu od 14,5 milijardi evra.

Izvor: Blic

 Jadni Grci kako ih ovi karaju 

Grčki ministar: Članice evrozone ne žele Grčku u svom bloku


Evangelos Venizelos, ministar finansija Grčke, obećao je da će njegova zemlja “u potpunosti da prihvati” mere štednje, dan nakon što su lideri EU zatražili nove drastičnije rezove.


Venizelos je rekao da će “nekoliko preostalih pitanja” biti finalizovano pre razgovora sa liderima evrozone, zakazanim za 16 sati po Griniču.
 

Neimenovani zvaničnik je izjavio za Bi-Bi-Si da će dodatnih 325 miliona evra biti ušteđeno posredstvom smanjenja izdataka u domenu odbrane, zdravstvene zaštite i iz budžeta lokalnih vlasti.
 

Atina trenutno pregovara sa MMF-om i EU o paketu pomoći u iznosu od 130 milijardi evra. Dogovor obuhvata i klauzulu o otpisivanju dodatnih 100 milijardi evra koje zemlja duguje bankama.
 

Ministri evrozone su takođe insistirali na tome da se najveće grčke političke stranke obavežu na nova rezanja, bez obzira na to ko će pobediti na izborima zakazanim za april.

 

Izveštači kažu da su obojica lidera dve glavne stranke sada potpisala pisma kojima se obavezuju na sprovođenje dogovorenih mera.

 

Antonis Samaras, lider konzervativne Nove demokratije, potpisao je dokument u kome se kaže da će njegova stranka, ako pobedi na aprilskim izborima, “poštovati ciljeve i ključnu politiku dogovorenog programa”, ali je kasnije izjavio da će “izvesne političke modifikacije možda biti neophodne da bi se garantovalo potpuno sprovođenje programa”.
 

Lider socijalista Jorgos Papandreu je svoje pismo potpisao sinoć

 

Venizelos je, međutim, upozorio neke članice evrozone da se “igraju vatrom”, aludirajući da neke zemlje ne žele Grčku u svom bloku. - Mnogi u evrozoni nas više ne žele - rekao je.

 

Stiče se utisak da članice evrozone gube strpljenje u kontaktima sa Grčkom.
Volfgang Šojble, nemački ministar finansija, izjavio je danas za jedan lokalni radio da želi da pomogne Grčkoj, ali “nećemo da sipamo novac u bure bez dna”, navodi njegovu izjavu AFP.
 

Agencija takođe citira neimenovanog zvaničnika, koji smatra da najnovija uveravanja Grčke možda neće biti dovoljna, pošto ljudi više ne veruju njenim političarima, jer su i ranije kršili data obećanja samo da bi dobili pomoć.

 

Bez nove tranše pomoći, Grčka će biti prisiljena da bankrotira. Sledeća rata duga dospeva za naplatu 20. marta, ali složena tehnička procedura odobravanja nove tranše pomoći traje nekoliko sedmica, čak i nakon što su političari pristali na mere stezanja kaiša.

Izvor: Blic

A ti ne bi gubio da ti neko sedi kuci jede sve sto napravis. I jos ti preti da ce da ti proda stan. Ja ne volim Eu  zato hvala braci Grcima sto ih razvaljuju po safovima .

Evrozoni preti recesija, BDP u padu


Brisel -- Privredni rast u zoni evra bio je 1,5 odsto tokom cele 2011. godine, ali je zabeležen pad u četvrtom tromesečju što je bilo i očekivano zbog dužničke krize.

Bruto domaći proizvod (BDP) opao je za 0,3 odsto u četvrtom tromesečju u odnosu na prethodno, saopštila je statistička služba EU - Eurostat.

To je prvi kvartal u kojem je bruto domaći proizvod (BDP) zone evra pao još od drugog tromesečja 2009. Recesija bi nastupila ukoliko bi evrozona i u prvom tromesečju ove godine zabeležila negativan privredni rast.

U poređenju sa četvrtim tromesečjem 2010, BDP je povećan za 0,7 odsto u zoni evra, dok je povećanje u prethodnom tromesečju bilo 1,3 odsto. Očekivani pad BDP ukazuje da ove godine predstoji recesija u zoni evra.

Dve jake ekonomije evrozone, Italija i Holandija, pale su u recesiju, prema najnovijim ekonomskim pokazateljima. I Italija i Holandija zabeležile su sniženje privrednog rasta za 0,7 odsto u četvrtom kvartalu.
Čak je i BDP Nemačke zabeležio pad

Nemačka je u poslednjem kvartalu 2011. zabeležila pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,2 odsto pošto je na izvoz najveće evropske privrede loše uticala dužnička kriza u evrozoni.

Podaci za čitavu 2011. pokazuju da je Nemačka ostvarila privredni rast od tri odsto, što ipak predstavlja usporenje u odnosu na rekordan rast iz 2010. od 3,7 odsto.

Sa druge strane, Francuska je zabeležila privredni rast od 1,7 odsto tokom 2011. nakon pozitivnog četvrtog tromesečja od 0,2 odsto.Snažan rast zabeležila je Slovačka, za 0,9 posto, i Letonija, za 0,8 posto, a aktivnosti su porasle u Mađarskoj, za 0,3 posto.

Portugalski bruto domaći proizvod (BDP) je u 2011. godini pao za 1,5 odsto, dok je samo u četvrtom tromesečju pad bio 1,3 odsto u odnosu na prethodni kvartal.

Pad BDP-a u četvrtom kvartalu, koji je iznosio 1,3 odsto na tromesečnom i 2,7 odsto na godišnjem nivou, odražava značajno pogoršanje unutrašnje i potrošačke tražnje.

Rumunija je lani ostvarila dvoipoprocentni privredni rast, iako je u poslednjem kvartalu ekonomska aktivnost opala, u odnosu na isti period 2010.

Privredni rast u minuloj godini usledio je posle dvogodišnje recesije, jer je rumunska ekonomija u 2009. imala negativnu stopu rasta od 7,1 odsto, dok je u 2010. taj pad bio blaži - 1,2 procenta.

U poslednjem tromesečju 2011, Rumunija je, međutim, slično kao i više drugih članica Evropske unije, takođe imala negativan privredni rast od 0,2 odsto, računato prema kvartalnoj osnovi.


Izvor: B92

Fond "Paulson" poručio investitorima: Evro će propasti


“Paulson & ko”, hedž fond vredan 23 milijarde dolara na čijem je čelu Džon Paulson, procenjuje da evro “puca” u strukturi i na kraju će se i raspasti, navodi se u pismu koji je kompanija poslala svojim investitorima.

Kolaps će uzrokovati grčki problem, koji će baciti svet u recesiju i finansijski haos, poručuje “Paulson” u pismu.


“Verujemo da će izostanak grčke isplate biti veći šok za sistem od pada ‘Limena’ (svetska finansijska firma koja je bankrotirala 2008), odmah uzrokujući pad svetske ekonomije i tržišta”, naveo je Paulson.

Izvor: Blic

Каролос Папуљас: Ко је тај Шојбле да вређа Грчку, ко су ти Холанђани, Финци?
   PDF    Штампа    Ел. пошта
четвртак, 16. фебруар 2012.

Атина – Притисци Брисела и Берлина су, изгледа, дојадили не само Грцима већ и увек одмереном грчком председнику који се неочекивано одлучио за недипломатски језик: „Ко је, уопште, тај Шојбле да вређа Грчку, ко су ти Холанђани, Финци?“ – упитао је љутито током говора пред грчким војним врхом Каролос Папуљас.

Да је „прекипело” говори и чињеница да је грчки председник очигледно огорчен последњим изјавама немачког министра финансија и неких европских земљама које сматрају да Грчка сада не би требало да иде на изборе, јер њени политичари нису способни да спроведу договорене услове за добијање кредита.

„Ко им даје право да се мешају у то када ће и како бити одржани грчки избори, да увредљивим речима говоре о националној економици и политичарима?“ – гласније је од своје владе и политичара упитао стари партизан који је за добробит земље спреман да се одрекне и своје годишње плате од 300.000 евра.

У међувремену, влада саопштава да је „нашла” спорних 325 милиона евра које ће додатно уштедети и тако испунити услов за одобравање пакета европске помоћи од 130 милијарди евра без којег Грчка не може да опстане. Такође, лидери ПАСОК-а и Нове демократије Папандреу и Самарас потписали су документ на коме су инсистирали европски кредитори и који треба да буде гаранција да ће и после избора бити извршавани договори са повериоцима.

Министар финансија Евангелос Венизелос сматра да је на тај начин Грчка испунила готово све обавезе из европског стабилизационог програма и да су сада отворена врата да он буде и реализован. Међутим, министар је био много искренији приликом сусрета са председником Папуљасом којем је предочио да је све више отворених позива да Грчка напусту еврозону и врати се драхми.

„Много је оних који нас отворено не желе у еврозони и није нимало лако убедити их да можемо да останемо, да можемо да станемо на ноге. У ствари, ми смо пред трагичном дилемом, јер све ово значи или даље жртвовање које води срозавању социјалног положаја, можда и наших институција, степена наше демократије, или – економској катастрофи”, рекао је Венизелос.

Атина мора да чека до понедељка када би министри еврозоне требало да донесу коначну одлуку која може да значи и константно присуство представника тројке и формирање посебног рачуна са којег би се сервисирао дуг. Међутим, из свега виђеног очигледно је да се, у овом моменту, Европи не жури да спасе Грчку. Свакодневно постављање нових услова и идеја неких европских земаља да се претходно сачекају резултати априлских избора, само је продужавање агоније која, ако кредит не стигне одмах и уколико се не плати дуг од 14,5 милијарди који доспева у марту то за Грчку значи – трагедију.

Она је већ присутна у животима многих Грка који су се суочили са драстичним смањењем плата и пензија, енормним порастом трошкова живота и пореза. Тако је, рецимо, број самоубистава порастао за 40 одсто у земљи која се донедавно сматрала најсрећнијом у Европи. За разлику од осталих, Грци су за то и имали разлога иако их, изгледа, нису били свесни: најлепше море, изванредна клима, невероватно добра социјална заштита у виду високих плата и пензија, загарантованих бонуса, кредита са отплатом и преко 20 година... Сада је стварност мрачна и бесперспективна: јуче је једна млада жена у центру Атине из безнађа претила да ће да се баци са вишеспратнице!

Многи Грци мисле да би им са драхмом било боље! Све је очигледније да су на ту опцију спремнији и у Бриселу где, по речима једног анонимног званичника, озбиљно размишљају да Атина уплати 14,5 милијарди како би подмирила дуг који доспева у марту, а да се са осталим милијардама за спасавање сачекају резултати априлских избора.

Да је то реална могућност али и директна уцена, мешање у унутрашње ствари Грчке, сведочи и реаговање председника Папуљаса.

Овдашња штампа пише да немачке фирме последњих дана износе огромне количине евра из Грчке. Јер, да би имала ефекта, евентуална одлука Грчке о повлачењу из еврозоне морала би да буде изненадна управо да би се спречило овакво масовно повлачење евра из грчких банака. У садашњој ситуацији када је јасно да програм спасавања Грчке подразумева врло брзе и драстичне буџетске мере, које Атина тешко да може да прати а да не прави нове дугове, да обезбеди привредни раст, можда је, како пише британски „Телеграф”, заиста питање да ли је останак у еврозони – право решење.

Амерички професор и предавач на Харварду Мартин Фелдстајн, који спада у десет најутицајнијих економиста у свету, сматра да би одустајање од евра и формирање нове драхме значило девалвацију са много мање економског бола од онога који за Грке значи садашња криза.Вредност нове националне валуте пала би у односу на европску, последица би била мања примања, али и повећана грчка конкурентност. Пад драхме стимулисао би извоз, а увоз преусмерио на домаћа добра и услуге, што значи да, уз очекивани подстрек БДП-а, сматра амерички професор, Атина не би морала да пролази кроз ужасавајући период високе незапослености.

На једној од атинских станица метроа нађена је торба са 18.000 евра у кешу и 60.000 у чековима. Полиција трага за власником, а овдашњи медији пишу да и „поред овакве кризе, у Грчкој још има поштених људи”.

Јасмина Павловић-Стаменић

(Политика)