ECB za zamenu starih grčkih obveznica novim


Frankfurt - Guverneri centralnih banaka evrozone odlučili su da pomognu Atini da smanji javni dug putem zamene grčkih državnih obveznica.

Na sastanku u Evropskoj centralnoj banci (ECB), guverneri su u četvrtak obavili glasanje o predlogu zamene starih grčkih obveznica, koje su centralne banke veoma povoljno kupile na sekundarnim tržištima, za nove dužničke hartije, prenela je agencija AFP.


Prema pisanju nemačkog dnevnika "Di Velt", takva zamena obveznica je dogovorena i već je u toku, a trebalo bi da bude okončana do ponedeljka.
ECB će zatim profit od transakcija raspodeliti članicama evrozone da bi novac na kraju došao do prezadužene Grčke, preneo je list, citirajući "dobro informisane izvore".
 

To bi bio način da ECB pomogne Grčkoj bez otpisa potraživanja na ime grčkih obveznica u svom vlasništvu.Predsednik banke Mario Dragi rekao da bi to predstavljao oblik "monetarnog finansiranja", sličnog situaciji kada vlada praktično štampa novac radi povećanja likvidnosti, što je, prema statutu ECB, nezakonito.
 

Dragi i ostali članovi upravnog odbora ECB su, međutim, ostavili otvorena vrata za ustupanje profita koji ta banka ostvari na grčkim obveznicama koje poseduje.
Od privatnih kreditora Grčke je zatraženo da otpišu oko polovinu od 200 milijardi evra vrednih grčkih obveznica koje poseduju, kako bi se toj zemlji omogućilo da svoje ukupno dužničko breme svede na održiv nivo.


ECB je pod pritiskom da i ona preuzme gubitke po grčkim vladinim obveznicama koje ima u vlasništvu, jer restrukturisanje samo uz pomoć privatnih kreditora verovatno ne bi bilo dovoljno za smanjenje grčkog duga na ciljni nivo od 120 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2020. sa sadašnjih 160 odsto BDP-a.
ECB je odbila da komentariše zamenu obveznica.

Izvor: Blic

Španija: Nenaplativo 135 mlrd. evra


Madrid -- Iznos nenaplativih kredita španskih banaka dostigao je u decembru 135 milijardi evra, što je najveći nivo u poslednjih 17 godina.

To je i najnoviji pokazatelj slabosti posrnulog finansijskog sektora Španije, saopštila je centralna banka u Madridu.

U saopštenju se navodi da je vrednost rizičnih zajmova, uglavnom u građevinskom sektoru pogođenom pucanjem balona nekretnina 2008, dostigla 135,7 milijardi evra ili oko 7,6 odsto ukupne aktive banaka.

To je najveći iznos od novembra 1994, a takođe je viši od 7,5 odsto, zabeleženih u novembru 2011, i 7,4 odsto iz oktobra. Vrednost nenaplativih kredita više je nego udvostručena u odnosu na 3,37 odsto sa kraja 2008, kada je došlo do kolapsa balona nekretnina.

Španske banke predstavljaju veliki izvor zabrinutosti za finansijska tržišta, koja strahuju da bi dužnička kriza koja je potopila Grčku i zahvatila Italiju mogla da se proširi i na Španiju.

Vlada u Madridu je već potvrdila da će Španija u tekućem kvartalu ući u recesiju. Premijer Marijano Rahoj, koji je u decembru stupio na vlast, obećao je daljnu reformu bankarskog sektora, u kom se od izbijanja finansijske krize 2008. vrši obimno restrukturisanje.

Španski parlament je juče doneo zakon koji obavezuje banke da ove godine obezbede pokriće loših kredita u sektoru nekretnina u iznosu od 52 milijarde evra.


Izvor: B92

Evropu brine 120 miliona penzionera


Kasniji odlazak u penziju, privatna kapitalizovana štednja, kao i balans između radne aktivnosti i penzije su rešenje problema koji opterećuje evropske države.

To je osnovna poruka velikog dokumenta “Plan za primerene, održive i sigurne penzije” koji je, nakon dve godine rada, predstavila Evropska komisija.

Cilj reforme je prevazilaženje negativnih posledica starenja stanovništva i manjeg prirodnog priraštaja na kontinentu s jedne i podsticanje ekonomskog rasta s druge strane.

Za Evropsku komisiju je očigledno da se radni vek produžava, ali svaka zemlja odrediće sama kad će građanin u obaveznu penziju. Evropska komisija nalaže da odlazak u penziju bude harmonizovan sa očekivanim životnim vekom u nekoj državi.

Očekivani životni vek se, idući od zapada prema istoku ili od Francuske prema baltičkim zemljama, smanjuje i za deset godina. Ali se generalno povećava od 1960. godine i taj trend će se nastaviti do 2050. godine.

Osim povezanosti očekivanog životnog veka sa penzionisanjem, želi se otežati rano penzionisanje, izjednačiti dob penzionisanja muškaraca i žena, podržati duži radni vek i smanjiti nenajavljeno neželjeno penzionisanje, jedan je od zaključaka dokumenta.

U Evropskoj uniji je u ovom momentu 120 miliona penzionera, a to je skoro 25 odsto stanovništva. Ta cifra se povećava, tako da će 2060. godine biti jedan radno aktivan na jednog penzionera.

U ovom predlogu Komisije uzima se u obzir i mobilnost građana EU na tržištu rada. Dakle, bilo koji građanin EU mogao bi da “nosi” svoju penziju iz države u državu EU, kako gde bude radio.


Izvor: B92

Vlada Grčke donela nove mere, ponovo smanjene penzije


Vlada Grčka je danas odlučila o daljem smanjenju penzija i drugim merama koje su zahtevali EU i MMF, da bi uštedela 325 miliona evra u državnom budžetu, saznaje se u Ministarstvu rada.

Penzija veće od 1.300 evra mesečno smanjene su za 12 odsto. One su za 10 odsto već smanjene 2010. Samo penzionisani pomorci će proći bolje - njima su penzije srezane za 7 odsto.

 

Porodične penzije će takodje biti smanjene počev od onih koje iznose 200 evra mesečno, a progresivna stopa od 20 odsto primeniće se na penzije veće od 300 evra mesečno.

 

Sva ta smanjenja će omogućiti da država subvencionira deficit u penzionim fondovima, uz uštedu 400 miliona, 100 miliona više nego što se prvobitno očekivalo od štednje i deregulacije prihvacehene u ponedeljak u Skupštini Grčke na zahtev EU i MMF.

 

Smanjenja budžetskih rashoda će biti završeno, prema izveštajima medija, dodatnim smanjenjem izdataka za odbranu i za lekove, kao i promenom sistema plata u javnim službama - policije, vojske, pravosudja i zdravstva, da bi se uštedelo još 325 miliona.

 

Evrozona je zahtevala da Atina nađe novac za uštedu pre sastanka Evrogrupe u ponedeljak od kojeg Grčka očekuje odobravanje mera za pomoć o kojima pregovara još od oktobra.

Izvor: Blic

Nemačka pritiska Grčku da proglasi bankrot, jer misli da joj nema spasa


Nacrt plana prema kome bi Grčka trebalo da se odrekne evra izrađuje se u Nemačkoj, s obzirom na to da je EU postala svesna činjenice da se grčki dug otrgao kontroli, piše britanski "Telegraf".

Nemačko ministarstvo finansija aktivno pritiska Grčku da proglasi bankrot i da sreže svoje dugove.

 

Ministri finansija Evrozone sastaju se u ponedeljak kako bi odobrili sledeću tranšu kredita od EU i MMF-a, osmišljenu tako da odloži državni bankrot dok nova grčka vlada ne dovede finansije te zemlje u red. Međutim, najavljene stroge mere štednje izazvale su toliko negodovanje u Grčkoj, da nemački ministar finansija Volfgang Šojble ne veruje da bi bilo koja vlada mogla da ih primeni.

 

Njegov pesimizam pojačava činjenica da, prema izveštaju MMF-a, Grčka neće uspeti da ukupan dug dovede do 120 odsto GDP-a do 2020. godine, čak ni ako primeni pomenute mere.

 

- On jednostavno smatra da Grci ne mogu da urade ono što je potrebno. A čak i kada bi nekim čudom ispunili svoja obećanja, on i mnogi drugi su ubeđeni da ni to ne bi izvuklo Grčku iz ponora - rekao je zvaničnik Evrozone.

 

Izvor navodi da je ideja koja se nudi umesto toga da grčka vlada zvanično proglasi bankrot i započne pregovore sa poveriocima o otpisu dela dugova.

 

- Za Šojblea to je samo pitanje vremena - rekao je zvaničnik Evrozone.

 

Komentari nemačkog ministra finansija bacili su vlasti u Atini u još veći očaj. Oni su u subotu pokušali da zvuče optimistično, kada se kabinet sastao kako bi razmotrio završne detalje paketa štednje.


Mere štednje, koje uključuju smanjenje minimalne plate, masovna smanjenja u javnom sektoru i rezanje budžeta u domenu zdravstva i odbrane, prošle nedelje izazvala su haos na ulicama Atine.

Izvor: Blic

Milion ljudi na ulicama Španije


Madrid -- Oko milion demonstranata izašlo je juče na ulice u Španiji i protestovalo zbog najave vlade da će novim merama biti smanjena radička prava.


Demonstracije su organizovala dva največa sindikata u Španiji pod nazivom "Ne reformama o radu".

Organizatori su istakli da nove reforme nisu poštene prema radnicima i da ne doprinose ni državnoj ekonomiji ni zaposlenju.

Prema izveštajima medija u Barseloni je demonstriralo oko 400.000 ljudi a u Madridu oko 500.000. Demonstracije su organizovane i u Kordobi, Toledu, Valensiji i Sevilji.

U Madridu je glavna poruka bila "Ne za nepoštene, neprimenjive i beskorisne reforme".

"Moramo nešto preduzeti. Oni počnu ovako, a zatim će nastaviti dok nam ne oduzmu sva prava", rekao je 44-godišnji nezaposleni radnik Viktor Orgando.

Novi zakoni daće poslodavcima mnogo veća ovlašćenja da radnicima mnogo lakše smanjuju plate, dele otkaze i produžavati radno vreme.

Promjene kolektivnih ugovora o radu koje je donela Vlada, dozvoljavaju firmama veća ovlašćenja u plaćanju i preraspodeli radnika po radnim zadacima, lakše i jeftinije otpuštanje radnika, kao i masovna otpuštanja radnika.

"Ako vlada te odluke ne ispravi, nastaviti ćemo sa sve većom mobilizacijom radnika" poručio je sindikalni vođa Kandido Mendez.

Nezaposlenost se u Španiji utrostručila od 2007. Danas oko 5,2 miliona ljudi nema posao. Nezaposlenost među mladima je prešla 50%.

Izvor: B92

Grčku: Veća recesija od planirane


Brisel -- Evropska komisija tokom 2012. godine u Grčkoj očekuje veću recesiju i pad privrednih aktivnosti za 4,4 odsto, a ne za 2,8 odsto kako se očekivalo.

Godina 2012. će biti peta godina za redom recesije u Grčkoj, kojoj je prošle nedelje odobren paket pomoći od 237 milijardi evra.

Prema izveštaju Komisije, prošle godine je bruto domaći proizvod u Grčkoj smanjen za 6,8 odsto, a poverenje potrošaca i preduzeća ostaje "veoma slabo".

Grčka će ove godine imati manju potražnju za izvozom, i smanjenu potrošnju, što je uzrokovano reformama koje predviđaju smanjenje
plata u državnom i privatnom sektoru.

Grčka vlada se angažovala da će smanjiti minimalnu platu i penzije, kako bi joj u budućnosti bila ponovo odobrena finansijska pomoć.

Smanjenje privrednih aktivnosti se ove godine očekuje ne samo u Grčkoj i Portugalu, nego i u Belgiji, Španiji, Italiji, Kipru, Holandiji i Sloveniji.

"Iako je rast privrednih aktivnosti u zastoju, mi vidimo znake stablizacije u evropskoj ekonomiji", rekao je evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja, Oli Ren.

Prošlog novembra je u evropskim zemljama vladalo strahovanje da dužnička kriza neće biti ograničena samo na Grčku, Irsku i Portugal.

Strahovalo se da bi Španija i Italija zbog svojih dugovanja mogle da dođu u sličnu sutuaciju kao Grčka, ali obe države su od tada izabrale nove vlade, koje su spremne da donesu dalekosežne mere štednje.


Izvor: B92

Nemački ministar predložio da Grčka napusti evrozonu


Konzervativni nemački ministar unutrašnjih poslova Hans Peter Fridrih postao je prvi član vlade u Berlinu koji je otvoreno predložio da Grčka napusti evrozonu, piše magazin "Špigl".

Fridrih, lider konzervativne Hrišćanske socijalne unije (CSU), koja je bliska Hrišćansko-demokratskoj stranci (CDU) kancelara Angele Merkel, rekao je da će Grčka imati veće šanse da dovede u red svoje finansije ako prestane da koristi evro.

 

Ovakav stav i ranije su izražavali članovi CSU, uključujući njenog predsednika Horsta Zehofera, ali je Fridrih prvi član kabineta Merkelove koji je otvoreno govorio o izlasku Grčke iz evrozone.

 

Merkelova se do sada izjašnjavala protiv izlaska Grčke iz evrozone. Zehofer je premijer Bavarske, ali nije član njenog kabineta.

 

"Šanse Grčke da se obnovi i postane konkurentnija svakako su veće izvan monetarne unije. Ne kažem da Grčka treba da bude izbačena, nego treba stvoriti podsticaje koje ona neće moći da odbije", rekao je Fridrih.

 

Nemačko Ministarstvo finansija saopštilo je danas da se više od 160 nemačkih poreznika prijavilo da kao volonteri rade u Grčkoj, kako bi pomogli toj zemlji u efikasnijoj naplati poreza.

Izvor: Blic

Evropska centralna banka više ne prihvata grčke obveznice


Frankfurt - Evropska centralna banka(ECB) je saopštila u utorak da više ne prihvata državne obveznice Grčke kao kolateral - bankarsku garanciju jer je agencija "Standard i Purs" (Standard & Poor's, S&P) smanjila rejting Grčke na "selektivni bankrot".


Odgovarajući na početak procedure zamene grčkih državnih obveznica uz odlaganje naplate i otpis dela duga privatnim kreditorima - bankama, S&P je u noći između ponedeljka i utorka smanjila rejtinga Grčke na "SD" ("Selective Default" - "selektivni bankrot").

 

Tako grčke obveznice više ne ispunjavaju uslove kao kolateral - ne mogu biti garancija poslovnih banaka kod ECB za refinansiranje u redovnim intervalima, navodi se u saopštenju.

 

Ta mera bi trebalo da bude ukinuta sredinom marta, kada se završi zamena grčkih obveznica, kaže ECB.

Izvor: Blic

Mađari pred izborom: EU ili bankrot


Pre par meseci, mađarski premijer ponašao se kao da mu EU i evropski novac uopšte nisu bitni. U međuvremenu je ekonomski "posebni put“ pretrpeo strašan poraz.

"Igra je gotova“, piše liberalni Nepsabatšag. Ovoga puta radi se o ekonomiji i pokušaju konzervativne vlade Viktora Orbana da privredu vodi uprkos Evropi.

Zato je prošle srede evropski komesar za privredu Oli Ren pripretio da Budimpešta neće dobiti pola milijarde evra pomoći.

Do toga će doći ukoliko do početka sledeće godine nekako ne smanji podivljali budžetski deficit. To bi bio prvi put da Brisel vuče tako drastičan potez protiv neke svoje članice.

Mere koje vuče konzervativna vlada nužno pogađaju siromašne i slabe – a takvi su upravo glasali za Orbana. Njegova stranka Fides gubi popularnost, a građani se ne okreću levim ili zelenim alternativama nego – još većim nacionalistima. Prema istraživanjima javnog mnjenja, desnim nacionalistima podršku ne daju samo "gubitnici tranzicije“ nego pre svega mladi, zatim obrazovani pripadnici srednjeg sloja – jasno je da snaga Jobika može samo da raste. Uspehu doprinose i pasionirani aktivisti koji zalaze do najmanjeg zaseoka i vešto koriste internet da stignu do najmlađih. Ako do sada neko nije razumeo, šef Jobika Gabor Vona je u januaru i eksplicitno rekao: "Važno je da svi dobro shvate: Mi nismo demokrate!“

Mađarskoj vladi se prebacuje da je deficit svela na prihvatljiva tri odsto samo korišćenjem trikova – 2010. su podržavljena penziona osiguranja i uveden je krizni porez koji mahom opterećuje strane banke i velike preduzetnike. Bez tih mera, deficit Mađarske bi iznosio čitavih šest odsto, računaju u Briselu. Oli Ren je posebno naglasio da ekonomske nesuglasice nemaju ništa sa ranijim zamerkama na račun sloboda i demokratije u Mađarskoj.

To je reč koju mađarski premijer Orban najčešće koristi kada govori o pretnjama iz EU. Brisel ne prepoznaje napore koje njegova vlada preduzima u štednji, požalio se Orban. Samo nekoliko meseci ranije, premijer se ponašao kao da mu EU i evropski novac uopšte nisu bitni – poredio je odnos Brisela prema Budimpešti sa nekadašnjom komunističkom represijom Moskve. Tražio novac od Rusije i Kine, a kineski privredni model naveo kao posebno atraktivan za Mađarsku.

Kako ništa od pomoći iz Moskve nije bilo, zemlja je morala da moli MMF za pozajmicu. A odnosi sa vašingtonskom institucijom nisu baš sjajni nakon što je 2010. Mađarska odbila da preduzme mere štednje koje je MMF tražio. U međuvremenu je ekonomski "posebni put“ Budimpešte pretrpeo strašan poraz, a Orban više ne uživa dvotrećinsku podršku građana koji su ga doveli na vlast.

Istini za volju, Orban nije jedini kome se čini da EU primenjuje dvostruke aršine kada je Mađarska u pitanju. Mnogi stručnjaci podsećaju da je Brisel tražio od Belgije, Malte, Poljske i Kipra da obuzdaju državne deficite, ali tada nije pretio ovako drastičnim merama.

Viktor Orban na rečima pokušava da ostane mađarski nacionalista, ali zapravo mora da igra po pravilima svetske ekonomije ako ne želi da odgura Mađarsku u bankrot.

To znači da zemlja mora da vraća dugove prema inostranstvu, a istovremeno rešava problem nezaposlenosti, glomaznog javnog sektora, kao i da smanji balast socijalnih davanja.


Izvor: B92