This Is Europe's Scariest Chart

izvornik : " ZeroHedge ",autor :  Tyler Durden,jučeranji datum ( ovde )

Surging Greek and Portuguese bond yields? Plunging Italian bank stocks? The projected GDP of the Eurozone? In the grand scheme of things, while certainly disturbing, none of these data points actually tell us much about the secular shift within European society, and certainly are nothing that couldn't be fixed if the ECB were to gamble with hyperinflation and print an inordinate amount of fiat units diluting the capital base even further. No: the one chart that truly captures the latent fear behind the scenes in Europe is that showing youth unemployment in the continent's troubled countries (and frankly everywhere else). Because the last thing Europe needs is a discontented, disenfranchised, and devoid of hope youth roving the streets with nothing to do, easily susceptible to extremist and xenophobic tendencies: after all, it must be "someone's" fault that there are no job opportunities for anyone. Below we present the youth (16-24) unemployment in three select European countries (and the general Eurozone as a reference point). Some may be surprised to learn that while Portugal, and Greece, are quite bad, at 30.7% and 46.6% respectively, it is Spain where the youth unemployment pain is most acute: at 51.4%, more than half of the youth eligible for work does not have a job! Because the real question is if there is no hope for tomorrow, what is the opportunity cost of doing something stupid and quite irrational today?



-----------------------------------------------------------------------------

Moj sladostrasni komentar  :

Nije bitno, ionako ce pomeranje kontinenata i planeta X da spici u zemlju pa manje bitno 

Belgija prva u zoni evra potonula u recesiju


Belgija je prva članica zone evra koja je zvanično skliznula u recesiju u drugoj polovini 2011, po drugi put za tri godine, otvarajući put očekivanom slabljenju tog monetarnog bloka u celini u 2012, saopštila je danas Narodna banka te zemlje.

Bruto domaći proizvod (BDP) te šeste po veličini ekonomije u evrozoni opao je 0,2 odsto u četvrtom kvartalu, posle slabljenja od 0,1 odsto u periodu juli-septembar, prenela je agencija Rojters.


Ekonomisti recesiju definišu kao dva uzastopna kvartala slabljenja.


Belgijska ekonomija je u četvrtom tromesečju ojačala 0,9 odsto na godišnjem nivou, a u celoj 2011. je ostvarila rast od 1,9 odsto.


Belgiju često smatraju prethodnikom onoga što će se desiti u evrozoni gde se mnoge ekonomije već kreću ka recesiji, pogođene dužničom krizom i talasom strogih mera štednje sa ciljem suzbijanja te krize.


Pokazatelji za četvrto tromesečje u evrozoni, koja je ojačala svega 0,2 odsto u trećem kvartalu, biće objavljeni 15. februara.


Ispitivanje Rojtersa pokazuje da će ekonomija evrozone u celini ove godine pretrpeti pad od 0,3 odsto.


Ekonomisti ocenjuju da nije iznenađenje što je recesija u Belgiji potvrđena i ukazuju da je slabljenje od 0,2 odsto u četvrtom kvartalu čak nešto manje nego što se očekivalo.


Takođe je malo onih koji predviđaju bilo kakvo poboljšanje u prva tri meseca ove godine, naročito posle uvođenja strogih mera štednje u decembru čiji je cilj ušteda 11,3 milijarde evra (14,8 milijardi dolara).


U drugom kvartalu se, pak, očekuje rast, čija će stopa zavisiti od "zdravlja" trgovinskih partnera Belgije, s obzirom da ta zemlja spada među najotvorenije ekonomije na svetu.



Izvor: Blic

Британија се припрема за нове немире - увежбавају се и војни падобранци
   

Велики немири који су прошлог лета похарали Лондон и друге веће градове у Британији, очито су јако забринули државне власти. Након увођења низа нових правилника о спречавању немира (укључујући и гашење социјалних мрежа), припреме иду и даље.

Како преноси британски лист The Telegraph, стотине војника из 3. батаљона падобранске пуковније провели су целу прошлу седмицу увежбавајући методе и начине привођења "изгредника".

Извори у британском министарству обране потврдили су да, уколико се немири врате на британске улице - поготово за време Олимпијских игара, војни падобранци асистираће полицијским снагама диљем Британије.

За време прошлонедељних вежби, у војној бази Lydd близу града Кент, елитне војне трупе "бориле" су се против скупина демонстраната и молотовљевих коктела у симулацији која би требало да их припреми за стварне уличне немире.

Подсетимо, прошлог лета немири су избили спонтано и на више места. Многи се слажу како полиција није била спремна за такав сценарио. У Лондон су морале стићи полицијске снаге из остатка земља, но и тада требало им је више дана да стабилизују ситуацију. Немири су избијали на разним местима и полиција није стизала да адекватно реагује.

Како се и очекивало, влада Дејвида Камерона учеснике у немирима прозвала је "вандалима" којима је једини циљ ширење хаоса британским улицама. Ипак, не слажу се сви с таквим констатацијама. Многи упозоравају како немири немају никакве везе с вандализмом, већ су реакција на тешке економске прилике у земљи. Чињеница је да су немири избили у сиромашним и радничким четвртима Лондона, на пример у Брикстону.

Други важан чинилац је изузетно висока стопа незапослености међу младим људима, проблем с којим је суочена цела Европска унија. Многи генерацију младих људи рођених 80-их година данас већ називају "изгубљеном генерацијом".

Поврх свега, британска влада систематски укида бројне социјалне бенефиције, уводи мере штедње и драстичне резове. Спроводећи такав план, итекако су свесни да би се немири могли поновно распламсати, али овај пут и у далеко већој мери.

Зато не изненађује мобилизација репресивног апарата који ће покушати силом да угуши сваки покушај отпора.

Двоструки стандарди и лицемерје

У свим овим потезима јасно је приказано лицемерје које влада међу владајућом структуром у Британији. Подсетимо, када је избило тзв. "Арапско пролеће", управо је британски премијер Дејвид Камерон навелико хвалио утицај социјалних мрежа, као што су Facebook и Twitter, као главног инструмента у ширењу демократије.

Но, када су - наводно - те исте мреже послужиле младим Британцима да организују отпор против полиције, реторика се нагло променила. Само неколико дана након протеста, Камерон ја најавио да ће погасити све социјалне мреже ако поново дође до немира.

Двострука мерила очита су на сваком кораку - његова влада, као и бројне друге западне владе, жестоко су критиковали сваки покушај репресије над демонстрантима у земљама Азије, Африке, Блиског Истока, или пак Источне Еуропе.

Сада, како читамо из извештаја листа The Telegraph, та иста влада активно припрема елитне војне јединице за борби против демонстраната. Реторика је, очито, обрнута када се ради о домаћем терену.

(advance.hr)

http://www.nspm.rs/hronika/britanija-se-priprema-za-nove-nemire-uvezbavaju-se-i-vojni-padobranci.html

---

Целенте је (ипак) у праву!
Следи рат за Британију. Хиљаде погинулих. Велика материјална разарања! Ослобођење Шкотске и уједињење Ирске (и Фокланди су Аргентински)!

---

"Those who give up their liberty for more security neither deserve liberty nor security."
Benjamin Franklin

"None are more hopelessly enslaved than those who falsely believe they are free.” -
Johann Wolfgang von Goethe

“After there is great trouble among mankind, a greater one is prepared. The great mover of the universe will renew time, rain, blood, thirst, famine, steel weapons and disease. In the heavens, a fire seen.”
Nostradamus

This Blog tracks trends and forecasts , futurists , visionaries , free investigative journalists , researchers , truthers and many more
"Always trust someone who is seeking the truth , never trust someone who found it"
Jordan Maxwell

http://geraldcelentechannel.blogspot.com/

Merkelova u Kini spasava ekonomiju Unije


Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja danas počinje posetu Kini, nastojaće da ubedi kineske finansijske institucije da ulože novac u Nemačku i članice evrozone kako bi im pomogle da prevaziđu tešku dužničku krizu. Međutim, Kinezi su do sada štedljivo trošili svoje bilione, tako da analitičari ne veruju da će kancelarka uspeti da ih nagovori da se predomisle.
Sve tešnje veze najvećih svetskih izvoznika: Merkelova u poseti partijskoj školi KP Kine tokom posete Pekingu 2010.

Ovo je peta poseta Merkelove Pekingu u proteklih pet godina, što jasno govori o sve tešnjim trgovinskim vezama dva najveća svetska izvoznika. Obim njihove trgovnske razmene iznosio je 145 milijardi evra u 2011: Nemačka uvozi iz Kine robu u vrednosti od 80 milijardi evra, dok kineski uvoz dostiže 65 milijardi.


Ali, ovoga puta nemački zvaničnici su “izuzetno zadovoljni tajmingom”, jer se poseta odvija neposredno nakon “kriznog samita” Evropske unije na kome je postignut sporazum o strožoj budžetskoj disciplini u EU, za koji je Merkelova rekla da predstavlja pravo remek-delo.


- Kancelarka želi da iz prve ruke objasni Kinezima taj pakt i nastojaće da pridobije poverenje kineskih investitora u evrozonu - izjavio je jedan zvaničnik nemačke vlade.
Gu Suevu, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Bonu, ocenjuje da će Merkelova sigurno zatražiti pomoć Pekinga za spas evra.


- Evropa nije suočena samo s finansijskom krizom, već i sa krizom poverenja. Kancelarka će se truditi da ubedi Kineze da se Evropa kreće ka stabilnijim vodama - smatra on.


Nemački zvaničnici često naglašavaju da stabilna evrozona i jak evro koriste i kineskoj privredi. Zato će Merkelova, koja će se sastati sa predsednikom Hu Đintaom i premijerom Ven Đijabaom u Pekingu, a zatim odleteti u Guangdžou na susret sa investitorima, zaražiti od Kineza da ulože novac u evropske obveznice, ali i u Fond evropske finansijske stabilnosti (EFST), koji će spasavati prezadužene zemlje od bankrota. Peking okleva, a nedavna „promotivna turneja” Klausa Reglinga, izvršnog direktora EFSF, po Kini bila je bezuspešna.


Ekonomisti smatraju da bi Kina, koja ima ogromne devizne rezerve od 3,2 biliona dolara, mogla da uloži novac i u Međunarodni monetarni fond, što bi mu olakšalo borbu sa dužničkom krizom. Međutim, izvori u Berlinu tvrde da lobiranje za to ne spada u posao kancelarke Merkel, već da je to zadatak Kristin Lagard, nove šefice Fonda. Ipak, analitičari smatraju da će Merkelova dotaći i to pitanje. Oni takođe ocenjuju da će se kancelarka založiti za direktnija kineska ulaganja u Nemačkoj i više ugovora nemačkih kompanija u Kini. Zato sa sobom vodi dvadesetak biznismena, uključujući direktore najuspešnijih nemačkih srednjih i malih firmi, koje čine okosnicu nemačke privrede.


Značajna tema nemačko-kienskih razgovora svakako će biti embargo na uvoz nafte iz Irana, koji stupa na snagu 1. jula. Na tom planu Merkelova je suočena s teškim zadatkom, budući da Kina kupuje petinu iranskog izvoza nafte i da je njihova trgovinska razmena porasla za 55 odsto u 2011. Stoga profesor Gu smatra da će to pitanje „biti izvor najvećih neslaganja dveju strana”.

 

Poseta u senci ljudskih prava

 

Nemiri na Tibetu i oštre mere protiv kineskih aktivista za ljudska prava prete da bace senku na posetu Merkelove. Na Tibetu je prošle sedmice, po tvrđenju tibetanskih izbeglica, ubijeno nekoliko demonstranata. Dan pre dolaska kancelarke, Džu Jufu, 58-godišnji disident, optužen je u sudnici u Huangdžouu za „subverzivnu delatnost protiv države”, dok su još trojica aktivista osuđena na duge kazne zatvora. Analitičari ocenjuju da kancelarka, uprkos zainteresovanosti za kineske milijarde, neće moći da izbegne ta pitanja.

Izvor: Blic

Evropski poslanici trošili milione evra na nepotrebna putovanja

Poslanica u Evropskom parlamentu i bivša šefica EU računovodstva Marta Andreasen objavila je skandalozne podatke o tome da su evropski poslanici trošili milione evra na nepotrebna putovanja, uglavnom na egzotične destinacije.

Andreasenova je javno objavila ove podatke nakon što je prošle sedmice evropski komesar za budžet Januš Levandovski apelovao na poslanike EU da javno objave troškove i pokažu građanima da je EU posvećena redukovanju troškova svoje administracije.

 

Briselski magazin "Parlament" objavio je samo nekoliko primera koji svedoče o tome kako "štede" evropski parlamentarci. Među njima je i putovanje afričko-pacifičke parlamentarne delegacije u Kinšasu koje je trajalo osam dana, a poreske obveznike koštalo je više od milion evra, tačnije 20.511 evra "po glavi" svakog od 50 članova delegacije.

 

Ista delegacija sedam dana je boravila i na Tenerifama, a potrošili su 11.000 evra po osobi.

 

"Ove avanture su uvreda za poreske obveznike. Čak i kada je finansijska kriza već debelo bila u jeku 2010. godine, poslanici su se nagrađivali samodopadnim i uglavnom beskorisnim delegacijskim posetama Meksiku, Sejšelima, Kongu i sličnim egzotičnim destinacijama", navodi Andreasenova u saopštenju u kome je otkrila prave troškove tih putovanja.

 

Ona navodi da je reč o poluslužbenim putovanjima širom sveta čiji je cilj, prvenstveno, razvijanje boljih međusobnih odnosa poslanika, te saradnja sa drugim političkim organizacijama.

 

"Čak su i cene putovanja unutar EU bile astronomske. Apartman u hotelu "Ric" u Londonu košta 540 evra za noć. Možete onda zamisliti koje je obilje dočekalo evroparlamentarce u Rimu gde su dnevni hotelski troškovi iznosili 1.619 evra po poslaniku tokom sedmodnevnog putovanja", kaže Andreasenova.

 

Ona tvrdi da Evropski parlament strogo krije troškove iz straha da ne izgubi reputaciju.

Izvor: Blic

Mora da su videli nas kako se to radi 

OECD:Fondu evrozone za spasavanje potrebno bilion evra


Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja predstavlja razvijene zemlje, saopštila je danas da je evrozoni verovatno potrebno bilion evra (1.000 milijardi) finansija za spasavanje ugroženih članica ukoliko želi da zaustavi širenje dužničke krize.

OECD je predstavila listu mera koje zona evra treba da preduzme "ako želi da izbegne slom evra", prenela je agencija Rojters.


Te mere uključuju osiguranje da banke imaju dovoljno novca da bi mogle da prebrode nedaće, primoravanje privatnih vlasnika grčkih obveznica da preuzmu najmanje 50 odsto gubitaka po tom svom vlasništvu i povećanje obima fonda za spasavanje čiji će kapacitet biti 500 milijardi evra kada stupi na snagu.


U dokumentu OECD su takođe precizirani načini na koje bi taj fond mogao da pribavlja novac i ukazano da privatni investitori verovatno neće u njega ulivati gotovinu.

Izvor: Blic

Ne verujem da ova dešavanja nisu unapred režirana od strane Nemačke. Videćemo, ali Nemci su namagarčili Evropu i bez zrna baruta je osvojili. Živi bili pa videli.

"Malev" posle 66 godina prizemljio avione zbog nestašice novca


Mađarska nacionalna aviokompanija "Malev" danas je prizemljila avione zbog nestašice svežeg novca, mesec dana nakon što je Evropska unija naredila da vrati uzetu pomoć i dan posle odluke vlade da zaštiti kompaniju od kreditora, uvođenjem vanrednog moratorijuma nad posrnulom firmom koja se nalazi u državnom vlasništvu.

"Malev" je posle 66 godina skoro stalnog rada danas obustavio letove, izjavio je izvršni direktor prevoznika Loran Limburger, prenela je agencija Frans pres.


Neposredan povodo za prizemljenje flote bilo je odbijanje izraelskog zemaljskog osoblja da servisira let "Maleva" u Tel Avivu, kazao je Limburger.
 

Od kada vlada više ne može da obezbedjuje novac posle odluke EU da se vrati državna pozajmica i pošto nema poslovnog partnera na vidiku, rad kompanije postao je nemoguć, kazao je šef "Maleva" Laslo Barnei.
 

Partneri su postali nepoverljivi nakon što je Evropska komisija početkom januara naredila mađarskom prevozniku da vrati različitu vladinu pomoć uzetu izmedju 2007 i 2010 godine u vrednosti od 130 miliona evra.
 

Madjarska vlada juče je, u pokušaju da zaštiti nacionalnog avioprevoznika od kreditora, uvela vanredan moratorijuma nad posrnulom kompanijom.
 

Kompanija "Malev", koja posluje već 66 godina, prodata je 2007. godine ruskim investitorima, da bi 2010. bila ponovo nacionalizovana i stavljena pod kontrolu državnog sudskog izvršitelja za upravljanje i kontrolu finansija prevoznika, prenele su agencije.
 

"Malev", koji zapošljava 2.600 radnika, zabeležio je gubitak od 24,6 milijardi forinti (jedan dolar=223,3 forinti) u 2010 godini.

Izvor: Blic

Grčki sindikati i poslodavci odbacili ideju sniženja plata


Atina - Sindikati i udruženja poslodavaca u Grčkoj su odbacili zahteve za smanjenje plata u privatnom sektoru, uprkos pritisku kreditora koji su tokom pregovora o dodatnoj pomoći toj prezaduženoj zemlji zatražili uvodjenje novih mera štednje.

U pismu sindikata i poslodavaca upućenog vladi u Atini navedeno je da su se oni složili da ne smanjuju minimalnu platu ni godišnji iznos plate koja se zaposlenima u Grčkoj isplaćuje u 14 "rata", prenela je agencija AP.


Troškovi za isplatu plata su se pokazali kao tačka razdora u pregovorima izmedju grčke vlade i njenih kreditora, odnosno ostalih članica evrozone i Medjunarodnog monetarnog fonda, o isplati drugog paketa pomoći u iznosu od 130 milijardi evra.
 

Bez dogovora o tome, nakon kojega bi trebalo da usledi i dogovor o otpisu dela grčkog duga, ta zemlja bi mogla da bankrotira već krajem marta.

Izvor: Blic