Promocije i najave novih knjizevnih izdanja :: Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura

Toolbar

Pravilnik foruma

Burek marketing

Najčešća pitanja

Posetite Burek Prodavnicu

Zatvori

BUREK marketing

Burek :: Forumi :: > Drustvene teme > Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura

Tema: Promocije i najave novih knjizevnih izdanja (Moderatori: Anea, vojvođanka)

Trenutno vreme je: 06. Maj 2024, 01:39:13

Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Stranice:

1 ... 3 4

6 7 ... 22

Tema: Promocije i najave novih knjizevnih izdanja (Pročitano 235017 puta)

Makišon

Poruka #40

11. Maj 2007, 12:03:20

Veteran foruma

Svedok stvaranja istorije

Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak
Pol
Poruke	18761
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 2.0.0.3

Pamuk najavio novi roman za jesen

Turski pisac Orhan Pamuk, prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost, koji se nalazi u Nemačkoj, najavio je u Štutgartu da će uskoro objaviti novi roman na kojem je radio pet godina.

Nova knjiga, pod naslovom "Muzej nevinosti", izaći će iz štampe u Turskoj ove jeseni, rekao je Pamuk koji je u svojoj zemlji izložen oštroj kritici zbog statova o kurdskom i jermenskom pitanju.

Roman govori o ljubavnoj vezi dvoje ljudi iz viših slojeva turskog društva.

Kako je objasnio autor, priča je prožeta blagom mešavinom duboke melanholije i razigrane ironije, prenele su agencije.

Pamuk (54) se od prošle sedmice nalazi na nekoj vrsti turneje u Nemačkoj, radi predstavljanja svoj poslednjeg dela "Istanbul".

Pre nekoliko dana Slobodni univerzitet u Berlinu proglasio ga je za počasnog doktora.

Stalna meta turskih nacionalističkih krugova, Pamuk je u februaru u poslednjem trenutku i bez objašnjenja odustao od dogovorene posete Nemačkoj.

Izvor: B92-Kultura

IP sačuvana

Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??

Zatvori

Makišon

Poruka #41

11. Maj 2007, 12:08:35

Veteran foruma

Svedok stvaranja istorije

Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak
Pol
Poruke	18761
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 2.0.0.3

House of Cards

'' Klinički psiholozi i drugi psihoterapeuti su šarlatani koji se, zaklonjeni bezvrednim licencama, igraju ljudskim sudbinama i još to masno naplaćuju. Njihovi saveti vrede koliko i saveti njihovih bedinerki a njihovo veštačenje rastura porodice a na slobodu šalje opasne kriminalce '' – neke su od optužbi koje na račun zaduženih za duševno zdravlje iznosi uvaženi američki psiholog Robyn Dawes.

Piše: Željka Buturović

Za

Ko to uvažava Dawes-a? Uvažavaju ga drugi eksperimentalni psiholozi. Dawes svoje čitaoce uvodi u prirodu razmirica koje već decenijama postoje izmedju eksperimentalnih i kliničkih psihologa. Prvi pažljivo sakupljaju podatke kojima testiraju sva tvrdjenja o ljudima, drugi tvrde da poseduju specijalna znanje i veštine kojima pomažu ljudima. Podaci prvih pokazuju da to nije tačno, ali ovi drugi to ignorišu i nastavljaju da obmanjuju javnost. A javnost im i dalje veruje, i to je ono što Dawes svojom knjigom pokušava da promeni.

Dawes ne spori da je psihoterapija efikasna, već spori da je profesionalni psihoterapeuti obavljaju bolje od običnih laika. On se poziva na stotine naučnih studija i na njima baziranih meta-analiza koje pokazuju da psihoterapija pomaže, ali da za njen uspeh nije potrebno da traje dugo ili bude intenzivna, te da psihoterapeut bude posebno školovan ili iskusan. Zapravo, naučna istraživanja na ovu temu su došla u fazu u kojoj se ne postavlja pitanje da li su psihoterapeuti bolji u psihoterapiji od laika, već da li su gori – budući da su se pojavile indicije da je čak i to moguće.

Uprkos tome, u većini američkih država obavljanje psihoterapije je uslovljeno posedovanje licenci koje zahtevaju dugotrajno i skupo školovanje. To školovanje je, medjutim, potpuno nepotrebno da bi se psihoterapija uspešno obavljala. Suprotno uvreženom mišljenju, prava svrha psihoterapeutskih licenci nije zaštita neupućenih klijenata od šarlatana već smanjena ponuda psihoterapije koja omogućava da se seanse naplaćuju i po nekoliko stotina dolara. Krajnji rezultat svega ovog je da mnogi kojima bi psihoterapija pomogla ne mogu da je priušte.

Ovo je, medjutim, tek deo štete do koje su doveli profesionalni psihoterapeuti. Dawes ih optužuje i da su širenjem zabluda zasnovanih na nepostojećnim profesionalnim uspesima, pogubno uticali na vrednosti američkog društva čineći ga razmaženim, uobraženim i opsednutim iskorenjivanjem tzv. negativnih emocija. Nema nikakvih dokaza da je nisko samopouzdanje uzrok kriminala, neželjene trudnoće, loših ocena i ostalih zala koja mu se stavljaju na teret, tvrdi Dawes. A naizgled benigna premisa da su ljudi osetljiva bića, nesposobna da se samostalno izbore sa životnim teškoćama, je dovela do globalne infantilizacija svih gradjana i politici obavezne terapije za sve i svašta koja ugrožava elementarne ljudske slobode.

Najstrašniji od svega su ipak slučajevi krivičnog gonjenja i prisilne hospitalizacije na osnovu “ekspertskih” mišljenja baziranih na bezvrednim testovovima i “stručnoj” rekonstrukciji potisnutih trauma, što Dawes ilustruje potresnim primerima. On sa razlogom napada tzv. projektivne tehnike – dijagnostičke metode zasnovane na ideji da o čoveku možemo nešto korisno da saznamo na osnovu njegove interpretacije višesmislenih stimulusa, kao sto su Roršahove mrlje. Korišćenje ovih bezvrednih metoda za dijagnostifikovanje mentalnog zdravlja je dovelo do velikih tragedija – u jednoj od njih, na primer, mlada devojka je dobila dijagnozu šizofrenije zato što je na jednoj od mrlja videla medveda. Ovaj dogadjaj je i bio glavni razlog zašto je Robyn Dawes u svojoj mladosti napustio kliničku psihologiju i posvetio se eksperimentalnoj.

Protiv

Dawes-ov zaključak o irelevantnosti treninga i iskustva tretira psihoterapiju i psihoterapeute kao pripadnike jedinstvene kategorije. Na prigovor da ovim stavlja stavlja u isti koš jabuke i kruške, Dawes odgovara da je to sasvim primereno cilju sticanja uvida u prirodu voća. Dawes je sasvim u pravu, ali gubi iz vida da mnoge potencijalne klijente možda ne zanima sposobnost licenciranih terapeuta generalno, već samo njihova sposobnost da reše njihov konkretan problem, o čemu, za svaki konkretan problem i tehniku, ima manje podataka. Zakonskom regulisanju psihoterapije i podrazumevanju stručnosti zaista nema mesta, ali pripadnici pojedinih terapeutskih škola i dalje mogu da se nadaju da će u budućnosti biti u stanju da pribave dokaze da psihoterapiju obavljaju bolje od svojih sekretarica.

Sve u svemu

Dawes-ove mete su brojne i netipične, a njegova kritika razorna i strasna. Dawes ne smatra da je istina komplikovana i umerena, već naprotiv, da je ekstremna i veoma jasna. Uprkos gnevu koji je veoma vidljiv u ”Kuli od karata” i za koji Dawes priznaje da je jedan od glavnih motiva što je knjigu i napisao, Dawes ostavlja utisak dobronamernog i požrtvovanog naučnika iskreno zainteresovanog za dobrobit svih kojima je pomoć potrebna. ”Ako psiholog ikad pokuša da Vas oceni na bazi mrlja od mastila, nedovršenih rečenica ili crteža, odmah izadjite iz njegove ordinacije, ili pozovite advokata, ako ste prisiljeni da u evaluaciji učestvujete”, upozorava Dawes svoje čitaoce i podseća na čuveni Rosenhan-ov eksperiment u kojem je osmoro eksperimentatora hospitalizovano na bazi jednog (izmišljenog) simptoma.

“Kula od karata ” u Srbiji

Robyn Dawes piše o Americi u kojoj terapeuti leče psihološke posledice otmica vanzemaljaca a Dr Phil je jedna od najpopularnijih javnih ličnosti. Ono što Ameriku razlikuje od Srbije je da Dr Phil – za razliku od npr. Vladete Jerotića - nije akademik. Eventualno prevodjenje ”Kule od karata” bi omogućilo srpskoj javnosti da se upozna sa drugom stranom psihologije i preispita poverenje koje ukazuje nekim etabliranim autoritetima.

Izvor: B92-Kultura

IP sačuvana

Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??

Zatvori

igor24

Poruka #42

17. Maj 2007, 07:40:26

Pocetnik

r00t

Zodijak
Pol
Poruke	11

	Windows Vista
	Mozilla Firefox 2.0.0.3
	SonyEricsson T230

Knjiga dokumenata i svedočanstava o Studentskom protestu 2006.
350 strana, 100 fotografija

[Edit by Makishon: Svaka poruka cija je svrha iskljucivo reklama komercijalnih sadrzaja, drugih foruma, drugih sajtova krsi Pravilnik Burek Foruma, i bice cenzurisana i reciklirana.]

« Poslednja izmena: 17. Maj 2007, 11:11:04 od Makishon »

IP sačuvana

Zatvori

Makišon

Poruka #43

17. Maj 2007, 12:18:58

Veteran foruma

Svedok stvaranja istorije

Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak
Pol
Poruke	18761
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 2.0.0.3

Promocija knjige Srpski psiho

U četvrtak, 17. maja u 19 časova u klubu "Underworld", koji se nalazi u podzemnom prolazu na uglu Ruzveltove i Kraljice Marije ( 27. marta), održaće se promocija knjige "Srpski psiho" Željka Obrenovića i Aleksandra Ilića.

Na promociji će grupa “Ritam nereda” odsvirati mini koncert kojim će najaviti svoj veliki koncert u Beogradu 1. juna.

Goste na promociji će dočekivati razvodnici sa specijalno urađenim filmskim maskama iz najpoznatijih svetskih horor filmova.

Knjiga "Srpski psiho" Željka Obrenovića i Aleksandra Ilića je horor-triler čija se radnja odvija u današnjem imaginarnom Beogradu.

Glavni junak je natprosečno inteligentan dvadesetpetogodišnjak čiji život je pod savršenom kontrolom dok ga okolnosti, bez ikakve najave, ne ispune pravim unutrašnjim paklom.

Željko Obrenović rođen je 1982. godine u Valjevu. Apsolvent je na katedri za srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Uređuje prozu u časopisu za književnost Treći trg. Pored pisanja, bavi se stripom, slikanjem (imao je više grupnih izložbi; dva puta bio u likovnom kampu) i muzikom (svira gitaru, peva i snima progresivnu muziku). Objavio je više priča u Zborniku radionice za pisanje poezije i proze, časopisu Treći trg i fanzinu Helly Cherry.

Aleksandar Ilić rođen je 1981. godine u Valjevu. Apsolvent je na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Za rad Dekartovo shvatanje intuicije dobio je nagradu u Zaječaru 2006. godine. Bavi se Matematičkom logikom i Filozofijom logike i matematike. Pored toga piše prozu, poeziju i izrađuje fraktale. Sluša Death metal.

Izvor: B92-Kultura

IP sačuvana

Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??

Zatvori

supercica04

Poruka #44

02. Jun 2007, 07:29:44

Ucesnik diskusija

Zodijak
Pol
Poruke	133

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0
	Panasonic Fiksni

Moje kolege (al' s vremenskom distancom, hahaha ) zanimljivo i napredno.....
Draga Makisoncic ljubim te i pozdravljam.
Gde si ti, tu je red i harmonija Smile

« Poslednja izmena: 02. Jun 2007, 07:32:35 od supercica04 »

IP sačuvana

Zatvori

Makišon

Poruka #45

02. Jun 2007, 12:44:24

Veteran foruma

Svedok stvaranja istorije

Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak
Pol
Poruke	18761
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 2.0.0.4

Hvala Cico Smile

Prvi triler Zorana Živkovića

Krajem juna 2007. godine u knjižarama će se pojaviti prvi triler beogradskog pisca Zorana Živkovića, dobitnika ugledne Svetske nagrade za fantastiku.

Prava na objavljivanje romana "Poslednja knjiga" otkupila je beogradska novinska i izdavačka kuća "Novosti".

Knjiga će se pojaviti krajem juna 2007, a biće štampana u 20.000 primeraka.

Radnja "Poslednje knjige" počinje u knjižari Papirus gde neočekivano umire jedna mušterija. Na prvi pogled čini se da je posredi infarkt, ali prilikom autopsije ustanovljava se da ne postoji medicinski razlozi za ovu smrt.

Iako neobičan, slučaj ne bi privukao pažnju policije da uskoro još dvoje posetilaca Papirusa ne gubi život na isti način: bez uzroka. Inspektor Dejan Lukić pokreće istragu koja sa svakom novom žrtvom postaje sve zamršenija i napetija. Kada se ispostavi da su svi nastradali neposredno pred smrt čitali neku knjigu, javlja se pretpostavka da iza svega stoji serijski ubica koji oponaša znamenito Ime ruže.

Ali nadasve čudnovat utisak "već pročitanog", koji proganja inspektora otkako je prvi put zakoračio u Papirus, govori mu da je ovde posredi nešto znatno složenije.

Okolnosti se samo zapetljavaju kada se za slučaj zainteresuje Agencija za nacionalnu bezbednost koja preduzima uporednu istragu, a naročito kada na poprište zbivanja stupi tajanstveni red poklonika "poslednje knjige" koji očekuje skori kraj sveta. A tu su i košmarni snovi inspektora Lukića, koji iznenada počinju da ga pohode i koji kao da mu nagoveštavaju rasplet. Jedino što je u to razrešenje nemoguće poverovati...

Zoran Živković rođen je u Beogradu 1948. Diplomirao je 1973. na Odseku za opštu književnost s teorijom književnosti Filološkog fakulteta. Magistrirao je 1979, a doktorirao 1982. na Univerzitetu u Beogradu.

Zoran Živković jedan je od najprevođenijih savremenih srpskih književnika. Knjige i priče su mu izišle u SAD, Engleskoj, Rusiji, Španiji, Portugalu, Danskoj, Grčkoj, Južnoj Koreji, Češkoj, Bugarskoj, Turskoj, Sloveniji i Hrvatskoj.

Živković je dobitnik "Svetske nagrade za fantastiku" (2003) za roman-mozaik Biblioteka, kao i nagrade "Miloš Crnjanski" za Četvrti krug (1994). Roman Most uvršćen je u uži izbor za NIN-ovu nagrade kritike za roman godine 2006 (prethodno su, 1997, u užem izboru bili i Vremenski darovi). Romani Knjiga (2004), Biblioteka (2005) i Skrivena kamera (2007) nominovane za jedno od najprestižnijih evropskih literarnih priznanja – "Međunarodnu dablinsku književnu nagradu IMPAK". Prema Živkovićevim pričama "Voz" i "Hotelska soba" reditelj Puriša Đorđević snimio je igrani film Dva koji je imao premijeru na Festu 2007. Isti reditelj ekranizovao je i Živkovićevu priču "Ispovedaonica" koja je u vidu kratkog igranog filma prikazana na beogradskom Festivalu kratkometražnih filmova 2007.

Dve Živkovićeve priče emitovane su na programu britanskog radija BBC: "Voz" (2005) i "Budilnik na stočiću" (2007).

Televizija Studio B emitovala je TV seriju "Sakupljač" snimljenu prema Živkovićevom ciklusu Dvanaest zbirki.

Ugledna engleska producentska kuća "Čokolejd Films" otkupila je prava za ekranizaciju Živkovićevog romana Skrivena kamera.

Živkovićeva dela izučavaju se na univerzitetima s druge strane Atlantika. Profesor Ralf Bogert s Univerzitetu u Torontu uključio je Četvrti krug u kurs o savremenom evropskom romanu, dok profesor Džefri Stejdelmen, s univerziteta u Bafalu, tumači Sedam dodira muzike u okviru seminara "Muzičke teme u kratkoj prozi" (tu su još dela Tolstoja, Čehova, Kafke, Kundere, Mana, Nabokova...).

U prikazu Živkovićevog romana-mozaika "Sedam dodira muzike", objavljenom pre nekoliko meseci u Njujork Tajmsu, navodi se između ostalog: "Iako je možda još rano da ga proglasimo novim Borhesom, njegov mozaički roman Sedam dodira muzike svakako ga čini vodećim kandidatom za tu titulu".

Na nedavno završenom Sajmu knjiga u Solunu Zoran Živković je predstavio grčko izdanje romana "Knjiga", koje je objavila kuća Kedros.

Izvor: B92-Kultura

IP sačuvana

Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??

Zatvori

Makišon

Poruka #46

05. Jun 2007, 21:47:50

Veteran foruma

Svedok stvaranja istorije

Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak
Pol
Poruke	18761
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 2.0.0.4

Bestseler u izdanju Mono i Manjana

Roman Sare Gruen koji se trenutno nalazi u vrhu svetskih best seler lista objavljen je krajem marta na srpskom jeziku u izdanju kuće Mono i Manjana.

Posle šest nedelja, koliko je već na listama, ova neverovatna priča o Spektakulranom šou Braće Benzini – cirkusu s početka XX veka, našla se na prvom mestu liste Publišer viklija.

Slično je i na bestseler listi Njujork tajmsa, gde je za nešto više od mesec dana stigao na drugo mesto.

Na sajtu najveće svetske internet knjižare Amazon.com roman "Voda za slonove" nalazi se na drugom mestu liste za beletristiku, dok je na celokupnoj listi najprodavanijih knjiga različitih žanrova na osmom mestu.

Ovi podaci ne iznenađuju jer su i prethodna dva romana Sare Gruen, "Riding Lessons" i "Flying Changes" postali bestseleri.

"Voda za slonove", treći roman Sare Gruen, uzbudljiva je priča o cirkusu, koji u vreme Velike depresije putuje po Americi pokušavajući da okupi dovoljno publike i zaradi dovoljno novca za preživljavanje. Iskoristivši prikupljene podatke o cirkusima tog vremena Sara Gruen je napisala dirljivu priču o preživljavanju, prijateljstvu, jednom komplikovanom slonu i podjednako komplikovanoj ljubavi, ispričanu glasom starca koji je sve video.

Knjigu je kod nas krajem marta objavila izdavačka kuća Mono i Manjana, u prevodu Vanje Smoje-Glavaški.

----------------------------------------

Od strane kritičara proglašen za jedan od najboljih romana 2006. godine, treći roman Sare Gruen Voda za slonove, nalazi se na svim listama bestselera od Amazonove do liste Njujork tajmsa, na kojoj se nalazi više od dvadeset tri nedelje.

Sara Gruen je jedna od trenutno najpopularnijih mladih spisateljica u Americi, koju od 2004. godine, kada se pojavio njen prvi roman obožavaju i čitaoci i kritičari. Njen treći roman Voda za slonove upravo doživljava svoje 14 izdanje, što je negde oko 225 000 prodatih primeraka. Zasnovana na realnim ljudima i događajima iz jednog putujućeg cirkusa, tridesetih godina XX veka, knjiga Voda za slonove daje nam uzbudljiv, pomalo tragičan pregled američkog društva sa početka prošlog veka.

Život u cirkusu Braća Benzini: Najspektakulraniji šou na svetu za nekoga može biti spas, u vreme kada posla nema nigde, a za drugoga pakao. Džejkob je dospeo tu jer je iznenada ostao bez sreće, ostavši siroče, bez ičega, ne znajući kuda da pođe, sve dok ga hirovi sudbine nisu odveli na neobični voz – putujuću kuću životinja naučenih neobičnim veštinama, i najčudnovatijih ljudskih bića, gde će, kao gotovo diplomirani veterinar postati zadužen za čitavu menažeriju. Tu će se nesrećno zaljubiti u Marlenu, prelepu, mladu zvezdu, koja je ostala u cirkusu jer se udala za pogrešnog čoveka, Avgusta, harizmatičnog ali pomalo uvrnutog i mračnog trenera životinja. I Rozi, slonica, je tu kao velika siva nada za nove spasonosne cirkuske tačke. Jedini problem je što ona kao da ne zna nijednu veštinu i nije podložna dresuri. Ali, Džejkob će naći rešenje ustanovivši da on i Rozi imaju nešto zajedničko – oboje govore poljski, zbog čega će se između njih stvoriti topao, prijateljski odnos.

Priča se događa u vreme Velike depresije kad velike životne nedaće primoravaju ljude da iskažu ono najgore ali i najlepše što nose u sebi. Dok se bore za koricu hleba i goli opstanak članovi ove specifične zajednice kao i čitava Amerika krše zakone koji su do tada vladali i uspostavljaju nova surovija pravila, zakon jačega. Neke vrednost ipak ostaju večne, i ljubav koja vezuje Džejkoba, Marlenu i Rozi izvešće ih kao pobednike u borbi protiv svih onih koji ne biraju sredstva da bi ostvarili sopstvenu korist.

Pored toga što se bavi karakterima ljudi i njihovim ponašanjem u neobičnim životnim okolnostima, autorka ovog romana je veliku pažnju posvetila i samom odnosu ljudi i životinja. Sama Sara Gruen živi u Ilinoisu, sa mužem, troje dece, dva kučeta, tri mačke, dve koze i konjem.

320 str, bros povez, Cena 550,00 dinara
Prevela - Vanja Smoje Glavški

Izvor: B92-Kultura

IP sačuvana

Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??

Zatvori

Makišon

Poruka #47

05. Jun 2007, 21:50:02

Veteran foruma

Svedok stvaranja istorije

Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak
Pol
Poruke	18761
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 2.0.0.4

Roman Idi vreme je! najprodavaniji

Treći roman Marije Jovanović "Idi vreme je" koji se pojavio na prošlom beogradskom Sajmu knjiga i odmah dospeo na listu bestselera, dočekao je da u maju zauzme prvo mesto, skinuvši s "trona" nobelovca Orhana Pamuka koji se na vrhu "držao" tačno godinu dana.

Oba prethodna romana ("Spletkarenju sa sopstvenom dušom" i " Kao da se ništa nije dogodilo") autorke koja sama izdaje svoje knjige, više od šest godina stalno se nalaze na listama bestselera iako nikada nisu imala neku medijsku podršku.

Prema podacima do kojih je došla jedina srpska virtuelna Knjižara com, anketiranjem 21 knjižare u Srbiji, Crnoj Gori i Banjaluci, na trećem mestu najprodavanijih kniiga je " Plameni sjaj" Trejsi Ševalije koja je sa Pamukovim romanom "Zovem se crveno" delila u aprilu prvo mesto.

Roman Mirjane Bobić Mojsilović "Tvoj sam", koji se obraća istoj ciljnoj grupi kao i knjige Jovanovićeve, nalazi se na četvrtom mestu, a peto je pripalo "Usponu i padu Parkinsonove bolesti" Svetislava Basare kome NIN-ova nagrada zanačajno pomaže da se zadrži među bestselerima.

Na šestom mestu je već "Nacionalni park Srbija 2" Dragoljuba Ljubičića Mićka, koji je tek u maju izašao iz štampe, ali pošto je na tragu sada već kultnog "Nacionalnog parka Srbija" za koji je Bob Živković radio ilustracije bilo je za očekivati da će i nastavak istog tandema odmah naći put do kupaca.

Sedmu poziciju je zauzeo roman "Sve crvenkape su iste", dobitnika "Vitalove" nagrade", Marka Vidojkovića, a na osmoj je memoarsko Pamukovo delo "Istanbul".

Nezaobilazni Paulo Koeljo sa "Dnevnikom jednog čarobnjaka" je na devetom mestu, a englesko izdanje "Vodiča za srpski mentalitet" Mome Kapora je na desetom.

Izvor: B92-Kultura

IP sačuvana

Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??

Zatvori

Makišon

Poruka #48

07. Jun 2007, 12:29:13

Veteran foruma

Svedok stvaranja istorije

Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak
Pol
Poruke	18761
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 2.0.0.4

Zakon lepšeg

Važnost koju pridajemo fizičkoj lepoti - kao i šta je to što smatramo lepim - je rezultat prirodne selekcije koja je kroz milenijume davala prednost onima kojima su se sviđali mladi i zdravi a ne bolesni i stari. Univerzalnost mnogih normi lepote kroz istoriju i kulture, koja, uprkos uvreženom mišljenju o njihovoj proizvoljnosti i promenljivosti, zaista postoji, je takođe rezultat evolucije - neke su od stavova koje zastupa Nancy Etcoff u knjizi „Zakon lepšeg“.

Piše: Željka Buturović

Za

Zašto su nam bubuljice ružne? Ukratko, zato što oni kojima su bubuljice bile lepe, ili im bar nisu smetale, nisu za sobom ostavili potomke koji bi danas zastupali drugačije mišljenje. A nisu ih ostavili zato što postoji korelacija između bolesti i izgleda kože. Drevni ljubitelji bubuljica su se u proseku ženili manje zdravim ženama, pa su i njihovi potomci bili manje zdravi a njihovi geni na duge staze izumirali. Mi danas smo potomci ljudi koji su o bubuljicama vodili računa i generalno fizičkom izgledu pridavali ogroman značaj.

Važnost lepote je naravno najveća u domenu seksa i ljubavi. Muškarci širom sveta i sami priznaju da im je fizička lepota najvažnija osobina kod žena. Žene to znaju, pa se od pamtiveka podvrgavaju bolnim i opasnim metodama čiji je cilj da se približe idealu ženske lepote, koji ima petnaest godina, sjajnu kosu i blistav ten. Savremena industrija šminke i plastičnih operacija samo je najnovija i najuspešnija epizoda u večitoj trci da se izgleda što lepše.

Optuživanje savremene civilizacije i medija sa opsednutost mladošću i lepotom nemaju osnova, smatra Etcoff. U poređenju sa drugim kulturama, savremena civilizacija zapravo stavlja manji naglasak na fizičku lepotu i mladost nego što je slučaj sa drugim mestima. Neka psihološka istraživanja su na primer pokazala da je frekvencija parazitskih bolesti najbolji prediktor važnosti koja se pridaje fizičkoj lepoti u datoj kulturi – po pretpostavci zato što je lepota u takvim kulturama pouzdan signal da osoba nije bolesna, što je tamo veoma važno. A malo gde u civilizovanom svetu se neudate žene od dvadeset godina smatraju usedelicama, kao što je slučaj u mnogim primitivnim društvima i dobrom delu istorije naše civilizacije.

Suprotno tezi mnogih feministkinja da industrija kozmetike radi protiv interesa žena, ona pre svega radi protiv interesa muškaraca pošto frustrira njihove pokušaje da odvoje žito od kukolja. Muškarci vole kako našminkane žene izgledaju, ali ne i to da je takav izgled moguće postići veštačkim sredstvima, tvrdi Etcoff i citira sto godina star zahtev za poništenjem braka razočaranog muškarca koji je otkrio da njegova nevesta bez šminke izgleda kao baba.

Etcoff ne tvrdi da mediji nemaju nikakvog uticaja na nas. Njihov najpogubniji uticaj je verovatno u tome što nam daju pogrešnu sliku o svetu u kojem živimo a za koji mislimo da poseduje mnogo više lepih ljudi nego što je zaista slučaj. To čini da neki od nas postaju veoma izbirljivi ili nezadovoljni svojim partnerima, jer imaju iluziju da mogu da imaju mnogo bolje, tj. lepše. A ne mogu. Etcoff navodi psihološka istraživanja koja pokazuju da posmatranje lepih ljudi u filmovima i časopisima zaista smanjuje zadovoljstvo vezama, partnerom i brakom u prilog ovoj tezi.

Protiv

Mnogi kritičari hvale sposobnost Etcoff da u “Zakonu lepšeg” iskombinuje naučne podatke, istorijske anegdote i fenomene popularne kulture. Knjiga zaista jeste veoma zabavna, ali u nekoj meri nedosledna i površna, budući da olako prelazi preko protivrečnosti u naučnoj literaturi kao i onih koje sama kreira nesistematskom upotrebom različitih objašnjenja za iste pojave.

Na primer, Etcoff naizmenično objašnjava popularnost određenih svojstava, kao što su mali nos ili krupne oči kod žena, rezultatima prirodne selekcije, seksualne selekcije, i njihovim nusproizvodima, bez da sistematski suprostavlja ova različita objašnjenja. Uopšte, Etcoff olako postulira evolucioni procese, podrazumevajući da konkretni navedeni mehanizam selekcije proizvodi odredjeni komplikovan rezultat i kad to nije nimalo očigledno.

Sve u svemu

Činjenice i stavovi koje Etcoff navodi su u mnogim religioznim ali i “progresivnim” krugovima postale pravi tabu. “Zakon lepšeg” na vedar i diskretan način kontrira osporavanju i relativizaciji lepote i rehabilituje najobičniji zdrav razum. Jer, u grubim crtama, Etcoff samo potvrdjuje ono što svi negde znamo, uprkos ubedjivanju - a možda i priželjkivanju - da to nije istina.

Međutim, nisu univerzalne samo naša percepcija lepog i naša čežnja za istim, već i naša svest da takvu lepotu, ako uopšte, posedujemo samo u kratkom periodu života. Etcoff uspešno zaobilazi patetiku ilustrujući ovu univerzalno tragičnu dimenziju života dirljivim primerima.
"Zakon lepšeg" U Srbiji

Na to, koliko nam se neko fizički sviđa, i koliko nam je to važno, je veoma teško uticati. Argument i činjenice iznete u “Zakonu lepšeg” bi i neke ljude u Srbiji oslobodili pritiska negiranja očiglednog i menjanja nepromenljivog.

Izvor: B92-Kultura

IP sačuvana

Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??

Zatvori

Makišon

Poruka #49

08. Jun 2007, 12:25:34

Veteran foruma

Svedok stvaranja istorije

Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak
Pol
Poruke	18761
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 2.0.0.4

Poslednji čin Bilalove tetralogije

“Tetralogija je započeta u proznom znaku, jer nisam želeo da prikazujem slike rata. Izgledalo mi je voajerski. Medjutim, upotrebljavajući reči i Najkova sećanja, imao sam utisak da o ratu govorim manje arogantno i ličnije – kaže Enki Bilal povodom izlaska “Četiri” (Kasterman), poslednjeg albuma njegove “jugoslovenske tetralogije”.

Četvrti nastavak je izašao u tiražu od 240 hiljada, dok su se prva tri već prodala u tiražu od 850 hiljada. Tako “jugoslovenska tetralogija” predstavlja trećinu Bilalovih ukupnih tiraža (28 albuma u 3 miliona primeraka). Započeta pre 10 godina, saga o troje siročadi rodjenih istog dana 1993. godine u sarajevskoj bolnici pod srpskim bombama, doživela je neverovatnu sudbinu. Prva knjiga “San monstruma” (1998), zasnovana na više uporednih radnji, kao i drugi deo “32. decembar” (2003), linearno vodjen iz tri ugla, bavile su se problemima na nekoliko nivoa. Pored Bilalovog nezaobilaznog elementa, potrage za identitetom, tu su načete i današnje društveno-političke prilike - gradjanski rata na tlu bivše Jugoslavije i masovni terorizam. Potom su se desili atentati 11. septembra 2001. “Ja sam tada uveliko radio film. Bio sam šokiran dogadjajem, ali nisam primetio da sam ga skoro predvideo 97. godine radeći "San monstruma". Nazvao me je jedan prijatelj i tek u razgovoru sa njim, ispred očiju mi je prošao čitav album – obskurantizam, masovni teror... Dogadjaji su me učvrstili u ideji da sam, nažalost, bio na dobrom putu u ideji o spirali zla – kaže Enki Bilal. U trećoj knjizi, "Sastanku u Parizu" (2006), totalitarizam, nacionalizam, mračnjaštvo, mafija i religija ustupile su mesto vrlo intimnoj priči o potrazi za drugim, ali i za autorovim sećanjima iz detinjstva u Beogradu.

Determinisanost i pripovedačka oštrina Bilala sa početka serijala bila je vodjena njegovim osećanjima prouzrokovanim gradjanskim ratom u bivšoj Jugoslaviji. Četvrti nastavak znatno je umekšan i uradjen bez eshatološke note koja se oseća u svim njegovim radovima još od "Sajma besmrtnih". "Dogadjaji u Americi septembra 2001. godine ubili su moju opsednutost monstruoznošću. Prirodno sam se okrenuo ljudskosti. Potrudio sam se da budem malo lakši i da započnem ono o čemu sam razmišljao odavno – o sastanku tri junaka." Najk i Lejla su se pronašli i utvrdili da nisu klonovi, nego originali. Amir je pronašao Sašu, a Optus Varhol se iz negativnog lika promenio u pozitivan. "Zadovoljstvo mi je da je on postao takav, a za to ima više objašnjenja. U svom pseudo-umetničkim delirijumu vrhunskog zla, on nije napadao ljude. On je upotrebio ekstremno zlo protiv opskurantista. Manipulišući ih, oni su se sami uništili, što je već samo po sebi pozitivno. Ustvari, on je samo lucidan. Varhol se tako postavio iznad čovečanstva. Inače, on je na našu planetu stigao u obliku supstance zakačene za jedan meteorit. Ta supstanca susrela se sa prvim životom na zemlji i ušla u lanac života. Potom je sreo čoveka. U rovovima Verdena otvorila mu se svest o sopstvenom postojanju u ljudskom obliku, uprkos nedostatku ljudskog lica. Od tada, on prolazi kroz ljudskost u svim ekscesima, od najvećeg i apsolutnog zla, do vrhunskog dobra."

Bilal je u "jugoslovenskoj tetralogiji" upotrebio prosede retko vidjan u stripu. Nalik Kurtu Vonegatu, on je od naučne fantastike preuzeo formalne elemente i upotrebio ih kao sredstvo, bez želje da održi unutrašnju logiku tipičnu za žanrovsko delo. Futuristička tehnologija, putovanje u svemir i vanzemaljci kod njega nemaju žanrovski, nego retorički značaj. Naučna fantastika, tretirana kao književno nasledje, daje mu neophodnu distancu i omogućava mu pripovedačku slobodu. Bez njenog posredništva, Bilal nikada ne bi uspeo da ukaže na ciničnost i nasilje svojstveno našem vremenu. “U pitanju je samo jedan način da se govori o današnjem svetu, o nama, o našim odnosima... Uprkos mom neprekidnom protivljenju i objašnjavanju da ne radim naučnu fantastiku, ja sam tako vidjen u Francuskoj. Istovremeno, Francuska pripada kulturi reči, dok je slika manjeg značaja i pridaje joj se manja vrednost. U pitanju je nedostatak otvorenosti duha i želja da se na ostvarenja lepe etikete.”

Prve dve knjige medijski su bile najbliže grafičkim novelama, dok se treći, vizuelno i narativno razvio u posebnom pravcu. „Četiri“, čuvajući sličan pristup, nastavlja sa velikim prizor poljima, slikarski razradjenim kompozicijama, malim brojem kadrova na tabli i velikim elipsama. „Promena je najviše vezana za kontekst. 'San monstruma' je bio gušći, sa više slika i teksta, sa više nivoa čitanja. Tako sam se i ovde stavio u neposredni kontakt sa sižeom. U pitanju je pravi road-movie koji se odvija u vazduhu, na zemlji, u podzemlju... Priča je postala linearna, a to je tražilo i vazdušastiju kompoziciju tabli. Treći i četvrti nastavak su vezani, čak bih rekao da imaju jednistvenu priču. U integralu koji će u Francuskoj izaći krajem oktobra, oni će biti spojeni, a naslov "Četiri" će nestati.” Kao i u prethodnoj knjizi, Bilalov umetnički svet u sebi nosi hotimični odjek Frensisa Bejkona, ali i Vlade Veličkovića. “Sa Veličkovićem delim, pre svega, balkansku porodicu, a potom i neke teme - ljudska patnja, bol i ranjena tela. Nemamo istu paletu, a on je prilično radikalniji od mene u prikazima rana, otvorenih tela...”

Kraj tetralogije, otvoren i nedovršen, ostavlja mogućnost nastavka. Znajući Bilalovu želju za rušenjem granica izmedju medija, može se pretpostaviti da će ova tetralogija imati strip nastavak ili filmsku obradu. “Od ovakve materije nije moguće napraviti film. Bio bi preterano dugačak. Protagonisti će živeti svoj život i srešće se za tri godine. Neki će možda promašiti mesto sastanka. Parovi će možda nastaviti, možda će imati decu, možda će se razdvojiti… Kao u pravom životu, ne znamo šta će se desiti.”

Antrfile 1

Ja sam agnostik

“U ratu koji je razorio bivšu Jugoslaviju pričalo se o nacionalizmu, o etnijama, ali vrlo malo o religijama. Po mom mišljenju, to je bio i rat vera i vernika. Radikalizovali su se pravoslavni Srbi, katolički Hrvati i pa čak i bosanski muslimani pomognuti pridošlim mudžahedinima. Ja poštujem vernike i religije kada pojedinac ide ka veri. Medjutim, vrlo sam kritičan kada religija podje da traži osobe i da zamenjuje politiku i razmišljanje. Religije su učinile odviše zla, ostavile za sobom previše mrtvih u ime nečega što nije ni na čemu zasnovano. Ja nisam ateista, nego skeptik, agnostik, koji čeka da vidi dokaze. Do sada ih nije bilo.”

Antrfile 2

Pariz prekriven ljudskom kožom

“Jugoslovenska tetralogija" započinje u sarajevskoj bolnici, označavajući geografsku pripadnost Bilalove porodice po ocu. Radnja se nastavlja u Beogradu njegovog detinjstva, a završava se u Parizu, gde on živi već 46 godina. “Pariz je vidjen kroz prizmu i filtere protagonista. U pitanju je fantazm, onirička, intimistička i poetična vizija. Odatle i onaj leteći sto pored crkve Svetog Eustahija, u mom susedstvu." Inače, zidovi zgrada Bilalovog oniričkog Pariza izgledaju kao prekriveni ljudskom kožom. Kao što su bilalijanski ljudi delimično mašine, Bilalov Pariz je delimično živ, diše i pulsira sa protagonistima. “Oduvek sam želeo da dočaram jedinstvo tekstura. Ono mi služi da se udaljim od realizma, jer je moj grafizam, u osnovi, realistički. Boja i tekstura ometaju utisak realizma. Tako možemo reći da su zidovi Pariza prekriveni ljudskom kožom, ili da likovi evociraju pariski kamen. Ne zna se gde je mineralno, a gde je organsko.”

Izvor: B92-Kultura

IP sačuvana

Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??

Zatvori

Stranice:

1 ... 3 4

6 7 ... 22

Burek :: Forumi :: > Drustvene teme > Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura

Tema: Promocije i najave novih knjizevnih izdanja (Moderatori: Anea, vojvođanka)

Trenutno vreme je: 06. Maj 2024, 01:39:13

Prebaci se na:

Oznake: cekajuci piscima met olivera kraj nebo pubertet hrestomatija pesme simbol
govori kare sirocad most bosanski alan jedna snezana jevrejin prostor

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.