Samo smo se igrali!

 Da fudbal može dobro da se iskombinuje sa raznim vrstama umetnosti svedoči i roman “Samo smo se igrali!” grčkog pisca Dimitrisa Mingasa, upravo objavljen u izdanju Geopoetike.

Za one koji vole i gledaju fudbal, čitanje ovog romana je pravi put da se podsete najzanimljivijih detalja finala od Svetskog prvenstva u fudbalu 1970. do danas. Oni koji fudbal ne gledaju pronaći će u ovoj knjizi neodoljivu priču o prijateljstvu koje svemu odoleva.

Petorica prijatelja okupljaju se svake četiri godine da zajedno gledaju finale Svetskog prvenstva u fudbalu. Devet finala, devet susreta, devet poglavlja života glavnih junaka.

Sa ključnim detaljima nezaboravnih fudbalskih utakmica autor vešto prepliće sudbine svojih protagonista, kao i političke i socijalne promene u svetu - na uzbudljivom putu od snova do realnosti, od egzistencijalnog socijalizma do globalizma, od crno-belih televizora do plazma ekrana, od Peleovog do Ronaldovog Brazila.

Ili obrnuto, budući da se radnja romana odvija unazad, pred čitaocima kojima je poznata budućnost likova postepeno se osvetljava i njihova prošlost od zrelosti sve do studentskih dana.

Dimitris Mingas (1951.) je grčki pisac koji živi u Solunu. Prvu knjigu poezije je objavio 1995. a zatim nastavlja da objavljuje priče i romane. Prevođen je na engleski, francuski, italijanski i kineski. “Samo smo se igrali!” je Mingasov najnoviji roman, objavljen 2005. godine.




Izvor: B92-Kultura

Antologija nove kratke priče Hrvatske, BiH, Srbije i Crne Gore

 Za nekoliko dana pojaviće se knjiga " Na trećem trgu - antologija nove kratke priče Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije i Crne Gore".

Knjiga sadrži kratke priče dvanaestoro autora mladjih od trideset godina (po četvoro iz svake zemlje).

Učesnici u projektu su: Srđan Papić (koordinator projekta), Šejla Šehabović (urednica za BiH), Olja Savićević Ivančević (urednica za Hrvatsku), Jelena Angelovski (urednica za SCG), Lamija Begagić, Vlado Bulić, Ivica Đikić, Enes Halilović, Zoran Lazić, Andrea Pisac, Mima Simić, Tanja Stupar Trifunović, Marko Vidojković i Jovanka Uljarević.

Izdavači knjige su: Treći Trg, Beograd i Narodna biblioteka "Jovan Popović" iz Kikinde.

Svoje utiske o knjizi izneo je i pisac Mihajlo Pantić: Čitajuci antologiju nove kratke priče “Na trećem trgu” mladih pisaca iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i Crne Gore, setio sam se, sasvim neizbežno, startne pozicije pisaca moje prozne generacije, one koja je debitovala krajem 70-ih i početkom 80-ih godina prošlog veka. Kratka priča bila je tada, prvi put u književnoj istoriji ovog podneblja, vrlo ekspanzivan žanr i, danas to vidim bolje nego onda, predstavljala je odgovor svoje vrste na podsticaje koji su, u to doba ranog poistindustrijskog i medijskog ubrzanja, a pre kasnije katastrofe, dolazili iz duha vremena.

Ta "mravlja forma", kako ju je tada nazvao jedan od retkih starijih kritičara koji se udostojio da nas primeti, zaista je odredila niz autorskih poetika tek pristiglih proznih imena. Neki su joj, u međuvremenu, ostali verni, neki su je batalili. A sada pisce i urednike iz antologije “Na trećem trgu”, koji više ne dele istu državu (verovatno je se i ne sećaju), ali, uprkos svemu, dele razumljivost jezika, ma kako ga zvali, i bliskost minulog iskustva, ma kako ga razumeli, doživljavam kao nove, u međuvremenu stasale čuvare vatre. Pokušavam da najpre sebi objasnim zašto je tako i dosećam se jednog starog odgovora, koji doživljava svoju reaktuelizaciju: od svih književnih vrsta kratka priča je naprosto najsaobraženija egzistencijalnim i mentalnim impulsima/osobinama novog planetarnog naraštaja, ona je neka vrsta merača pulsa današnjice. U nju lako, brzo i duhovito, bez gnjavaže i smaranja pretencioznijih formi (posebno romana), staju sva čuda sumanuto ubrzanog, jedva uhvatljivog, mnogolikog sveta.

Knjiga “Na trećem trgu” ima, osim svojih nespornih, čisto književnih vrednosti, i jednu diskretnu crtu, koju nikako ne bih podcenio, naprotiv: ona, posle svega, a uprkos svemu, osvedočuje neminovnost kulturne razmene u jezički i tradicijski srodnim, a nažalost, u mnogo čemu antagonizovanim južnoslovenskim kulturama.

Volim tu drskost. Jer, ne moramo razmenjivati samo poljoprivredne proizvode i muzičke ljige, možemo, makar ponekad, razmenjivati i nešto u čemu interes nije presudan. Za početak, kratke priče. Koliko znam, a znam ponešto, u svim zemljama Ex-YU prostora, novi pisci su se, međusobno nezavisno, dosetili da pokrenu i po jedan festval kratke priče, obaška konkursi, izdanja, časopisi koji prate tu formu, važnu iz najmanje trista razloga. Mislite li da je to slučajno? Ja ne mislim? Imam li dokaz? Imam. Zove se: “Na trećem trgu”.



Izvor: B92-Kultura

Simpatičan i pun prikaz najnovijih izdanja do kojih je kod nas teško(nikako)doći, a ja upravo izvlačim Selenića i čitam ga ,čitam, s punik zadovoljstvom.
Šta još ima?

IZAZOV LAŽNOM MORALU

Novinarka Pressa i spisateljica Biljana Petrović promovisala novu knjigu "Muške suze", u kojoj se bavi problemima gej populacije


"Svaki čovek je poseban i drugačiji, i činjenica da je gej ne čini ga manje vrednim"

Iskusna novinarka Pressa i spisateljica Biljana Biba Petrović juče je u beogradskom klubu "Simona" promovisala svoju najnoviju knjigu "Muške suze". Poznata po svom neobičnom stilu pisanja, kao i temama koje obrađuje, Petrovićeva je i ovoga puta šokirala čitaoce. Naime, posle knjige "Zašto", u kojoj je obradila temu ratnih vojnih invalida, u noveli "Muške suze" Biljana se bavi tužnom pričom o životu gej mladića čija majka saznaje da je ceo život njenog sina zapravo jedna velika laž.
Iako svesna da njena knjiga može da izazove i negativne komentare, s obzirom na to da je popularizacija gej populacije i dalje prilično težak zadatak u Srbiji, Biljana čvrsto stoji iza svojih stavova da je svaki čovek poseban i drugačiji, i da ga činjenica da je gej ne čini manje vrednim.
- Naši ljudi vole da zatvaraju oči pred nečim što je očigledno i svuda oko njih. Neko ih mora otvoriti. Volim da se bavim objektivno drugačijim ljudima, da pokušam da ih upoznam i razumem. A kroz priču i da ih približim drugim ljudima koji ne razmišljaju na taj način. Danas su ljudi opsednuti sobom i ne razmišljaju o drugima. Naročito ne razmišljaju o onima koji su različiti, nego iznose već ustaljene stavove kao svoje. Tako je lakše živeti - zaključuje Biljana u kratkoj izjavi za Press.
Promociji ove knjige, koja pretenduje da postane jedna od najčitanijih u Srbiji, ali i inostranstvu, pored predstavnika medija, prisustvovale su i brojne estradne i javne ličnosti.
(N. P.)

Izvor: Press

Srpske knjige u Frankfurtu

Dela domaćih izdavača biće predstavljena na efektnom štandu veličine 145 kvadratnih metara

Reprezentativni katalog štampan na engleskom, francuskom i ruskom jeziku

Srbija ove godine prvi put nastupa samostalno na najvećem sajmu knjiga na svetu, koji se danas otvara u Frankfurtu i traje do 8. oktobra, sa svojim najreprezentativnijim izdanjima i delima najboljih savremenih autora i klasika, izjavio direktor Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS) Zoran Živković. Knjige i predstavnici UIKS-a i Narodne biblioteke Srbije su već u Frankfurtu, a Živković precizira da je odabrano više od 400 knjiga tridesetak izdavača i odštampan je reprezentativni katalog po uzoru na prošlogodišnji na engleskom, francuskom i ruskom jeziku.
U katalogu su bio-bibliografije savremenih živih srpskih pisaca, ali i onih koji su poznati u svetu, kao što su nobelovac Ivo Andrić, Borislav Pekić, Danilo Kiš, Vasko Popa, Meša Selimović i Miloš Crnjanski. Srpske literarne boje predstavljaće "reprezentacija" u koju su uključeni David Albahari, Dragan Velikić, Milorad Pavić, Goran Petrović, Milisav Savić, Ljuba Simović, Radoslav Petković, Svetlana Velmar Janković, Dragoslav Mihajlović, Mića Danojlić, Voja Čolanović, Vladimir Tasić, Vladislav Bajac, Radmila Lazić i drugi.
Živković je objasnio da je pripremljen štand od 145 metara kvadratnih koji su za prošlogodišnji frankfurtski sajam projektovali Tea i Filip Zarić i koji je pobrao pohvale kao veoma efektan i funkcionalan. U okviru štanda će raditi informativni pult sa stalnom direktnom vezom sa Narodnom bibliotekom Srbije, gde će zainteresovani posetioci moći da dobiju sve tražene informacije o srpskim piscima, knjigama i izdavačima.
(TANJUG)

Izvor: Press

Iz štampe je upravo izašao zbornik pesama

511-203 halo, avala! ! !



sav prihod ide u humanitarne svrhe, u izgradnju avalskog tornja.
koautori knjige su branko o. Tomić i nenad živković

izdavač: udruženje književnika srbije
štampa: štamparija "vova", prvoboraca 6, beograd
izrada korica: zoran s. Šestić
dimenzije: 21cm
tiraž: 1000
u knjizi su zastupljeni pesnici:

1.    matija bećković,
2.    moma dimić,
3.    aleksandar čotrić,
4.    miodrag jakšić,
5.    borisav đorđević-čorba,
6.    dragan žigić,
7.    ranko simović,
8.    branko o. Tomić,
9.    nenad živković,
10.    ljubomir pjevčević,
11.    ljiljana dašić,
12.    violeta milićević,
13.    ljiljana ninković-mrgić,
14.    milovan vržina,
15.    slobodan rakitić,
16.    mihailo vujanić,
17.    srba ignjatović
18.    milorad kalezić,
19.    lazar božović,
20.    nikola rajaković
21.    miša lazar,
22.    dragan lakićević,
23.    dara radojević,
24.    ljiljana bralović,
25.    đuro milekić
26.    snežana klasović,
27.    predrag bogdanović-ci,
28.    milan kosović,
29.    neda kovačević,
30.    dušan čolović,
31.    vasa radovanović,
32.    radomir mićunović,
33.    jelena stojsavljević,
34.    nedeljko šipovac,
35.    đoko stojičić,
36.    eleonora luthander,
37.    dušan stojković,
38.    dragomir brajković,
39.    ljubivoje ršumović,
40.    radomir andrić,
41.    dobrica erić,
42.    radoslav tilger,
43.    predrag bajo luković,
44.    svetlana mićunović,
45.    pero solar,
46.    blagoje rogač,
47.    emilija cerović-mlađa,
48.    rajko kovačević,
49.    milan milović,
50.    jelica danković
51.    kristina selak
52.    biljana obradović donovski

Pozorišni život u Srbiji 1986 – 2005
petak, 20. oktobar 2006.
   
U ponedeljak, 23. oktobar u 19 časova u Muzeju pozorišne umetnosti (Gospodar Jevremova 19) biće održana promocija knjige dr Petra Volka „Između kraja i početka – pozorišni život Srbije od 1986. do 2005.“

Učestvuju: dr Raško V. Jovanović, Radomir Putnik, dr Petar Volk i Ksenija Radulović.

Knjiga „Između kraja i početka (izdavač - Muzej pozorišne umetnosti Srbije) je treći i poslednji tom kapitalnog i sveobuhvatnog projekta „Pozorišni život u Srbiji od 1835. do 2006“.

U sva tri toma prikazan je repertoar srpskih pozorišta u toku 170 godina.

Prvi tom (Repertoar od 1835 – 1944.) izašao je 1992. godine - zajedničko izdanje: Institut za pozorište, film i televiziju; Fakultet dramskih umetnosti; Muzej pozorišne umetnosti Srbije.

Drugi tom (1944 – 1986) je izašao dve godine ranije 1990. godine – zajedničko izdanje: Institut za pozorište, film i televiziju; Fakultet dramskih umetnosti.

Posebnost ovog kapitalnog projekta je ta što sadrži podatke o svim izvedenim predstavama: datum izvođenja, autori i kompletna glumačka podela.

To ga izdvaja u odnosu na slične projekte iz okruženja: Repertoar hrvatskih kazališta 1840 - 1980. i Repertoar slovenskih gledališč 1867 – 1967, koji sadrže samo podatke o datumima izvođenja pozorišnih dela i njihovim autorima.

Još šire posmatrano, ovaj projekat Srbiju svrstava u red malobrojnih zemalja koje poseduju sličnu zbirku kompletnog repertoara sa kompletnim podacima o predstavama i njihovim izvođačima za period od 170 godina.




Izvor: B92-Kultura

Dvobroj časopisa Književnost povodom 60 godina izlaženja

BEOGRAD, 12. januara 2007. (Beta) - Časopis "Književnost", najstariji te vrste u Beogradu, obeležio je šest decenija postojanja slavljeničkim dvobrojem koji je danas predstavljen u "Prosvetinoj" knjižari "Geca Kon" u prisustvu brojnih učesnika kulturnog života.

Na proslavu je predstavljeno i novo uredništvo "Književnosti", koje čine Predrag Protić, Duško Puvačić, Duško Novaković, Dejan Mihajlović, Đorđe Despić i Gojko Božović.

Obeležavanje jubileja kasni bezmalo godinu dana zbog "tranzicionih muka" sa kojima se suočava "Prosveta", izdavač "Književnosti", rekao je urednik časopisa Bogdan A. Popović, a Dejan Mihajlović je najavio da će privatizacija "Prosvete" uslediti ove godine.

Prema Popovićevim rečima, slavljenički dvobroj donosi "izbor objavljenih programskih, književno teorijskih, poetičkih i njima podobnih, neposrednim iskazom saopštenih članaka i eseja".

Tim izborom "markantnih tekstova" se "pokušava nagovestiti kako je časopis 'Književnost' tokom šest dekada korespondirao sa tokovima, promenama i obrtima u srpskoj književnost", dodao je Popović.

Predrag Protić, višedecenijski kritičar u magazinu NIN, ocenio je da je "Književnost" svojevrsna institucija srpske književnosti, i dodao da je u vreme kada je njegov urednik bio Eli Finci "biti objavljen (u 'Književnosti') značilo postati pisac".

Uvodnik dvobroja, koji je napisao Protić, donosi pogled na šest decenija postojanja "Književnosti", i u njemu je istorija tog časopisa podeljena na šest perioda.

Prvi je trajao od osnivanja, 1946. godine do 1951, a drugi do 1954. godine, to jest do "stvarnog okončanja prve borbe između realista, okupljenih oko 'Književnih novina', i modernista, okupljenih oko lista 'Svedočanstva' i časopisa 'Mladost'", navodi se u tekstu.

Treći period obeležen je boravkom Elija Fincija na mestu glavnog urednika i završava se njegovim odlaskom 1969. godine, a četvrti period traje do 1976. godine, to jest do smene redakcije na čelu sa Zoranom Mišićem i formiranja privremene redakcije.

Peti period je najduži, od 1977. do kraja 2004. godine, i tokom njega književnost je uređivao Vuk Krnjević. Šesti period traje do danas, "još se ne može istorijski ni prikazivati ni ocenjivati, i u isti mah je relativno kratak da bi se moglo o njemu nešto određenije reći", piše Protić u uvodniku.
 
Izvor

Роман са дидаскалијама: Борис Миљковић

Гледајући са стране

Делује поприлично депресивно да одиста за нама остају баштице фотографија, и успомене 
 
Борис Миљковић
(фото Л. Адровић)

 
Најновији роман Бориса Миљковића, „Пољупци, успомене и разговори” (издавач „Геопоетика”, Београд, 2005) биће представљен вечерас у 19 сати, у Музеју примењене уметности у Београду. Реч је о делу које познатог тв и позоришног редитеља, чија је ауторска радозналост далеко шира од оног што му професија намеће, представља колико меланж толико експеримент филмских, театарских и литерарних искустава. Миљковић се бавио и адвертајзингом, ради као креативни директор у позоришту, а истовремено је и професор на Факултету драмских уметности у Београду на специјалистичким студијама, где предаје Креативну дирекцију.

ИНТЕРВЈУ

● Враћате се, ипак, својој основној професији, режији, телевизијској, филмској, свеједно?

– Овај роман јесте редитељски роман, оставља такав утисак, а мени се чини да је, у суштини, само технологија другачија. Није камера, није стејџ, није монтажа већ је литература, али поступак је врло сличан. И уживам у њему, будући да је еклектичан онолико колико сам ја еклектичан. Ипак, у технолошком смислу, лакше је писати него снимати а, на крају крајева, и јевтиније. Човек сними филм, потроши два милиона евра, и ако не успе… Овако, потребне су само две до три свеске, и храброст издавача. А ако већ о књизи говоримо као о могућем филму, имао сам среће да радим са изврсним „продуцентом”; посебно сам поносан што на шпици, овог могуће књижевног филма, стоји „Геопоетика” која је за мене посебна прича.

●Дидаскалијама упућујете читаоца да боље „уђе” у „ваш” филм, односно драму. Као да су оне и једино могуће средство за опис живота?

– Дидаскалије су саставни део редитељског поступка, и оне су по дифолту незаобилазне, чак и у овом нашем свакодневном животу, у свакодневној комуникацији јер човек стално има потребу да своме саговорнику објасни своју тачку гледишта. Будући да ја не познајем језик онако како се диче писци који га знају, да не мајсторишем тим медијем, мени је дидаскалија једино могуће средство да целу ту слику уобличим. Имате писаца чији су језик, реченица, ритам, одиста плод неког тврдог и озбиљног посла, али како ја мислим да нисам ни тврд ни озбиљан писац онда ми се чини да бежањем у други медиј бежим од неке површности. А у једном тренутку дидаскалија, та „ортопедија” кад је човек носи довољно дуго, постаје део организма. Када сам радио на „Скакавцима” Биљане Србљановић са Дејаном Мијачем, срео сам се са обимним дидаскалијама у том драмском тексту. Онда смо просто направили експеримент: све дидаскалије скупили смо на једном месту, извукли их из контекста и добили сасвим други, паралелни „роман”. То се погодило са мојим писањем на овој књизи; била је то коинциденција која само потврђује колико нам текст хотимичних ситуација заиста постаје значајан.

● Како, у ствари, осим кратким резовима оцртати танку линију између живота и болести, ту тачку у којој се све мења, и све постаје безначајно осим жеље да се живи?

– Литерарни поступак у овом роману јесте поступак кратких резова, то је тачно. Он је апстрактан и готово неразумљив као што је неразумљива и та тачка средовечности. Средовечан човек није разумљив ни себи, нити је свет око њега разумљив њему; он непрестано мисли да одлучује о будућности, да још трасира неке своје путеве, а у ствари је без престанка окренут уназад. Па и то нешто пута које направи саставља од успомена. Тако некако испадне да је средовечност баш таква, да је и баш та тачка у којој је човек болестан истовремено и тачка у којој је и здрав. То је нека његова игра.

● Реклама је, каже Ваш јунак, најбоља слика тренутка у којем живимо. На шта се свело време у 21. веку?

– Мој се јунак интелектуално позива на Бодријара који каже да је адвертајзинг, односно реклама, оглашивачка уметност, уметност краја 20. века у којој се слажу све уметности. И, то је становиште у којем мој јунак живи пре него што ће постати средовечан. У тренутку када постаје средовечан, спознаје да је реклама бизнис као милион других бизниса и да, у том смислу, и нема никаквог посебног шарма. То, иначе, јесу тренуци у којима људи, углавном, разумевају да је оно што има шарма сам људски живот, па ма какав да је, а не професија. Да је професија просто форма, и да она каткад може заузети облик рекламе.

● Чему учите своје студенте, осим фактима уметности? Да је, када ми одемо, од нас остала само „баштица фотографија”, или пољубац, „најлепши на свету”…

– Мислим да сте у праву, иако делује поприлично депресивно да одиста за нама остају баштице фотографија, и успомене, и да једноставно само од тога колико су те баштице снажне и добро „укомпоноване” зависи да ли ће оне бити пуста успомена или посебна врста емотивне археологије. Ако су успомена, онда оне чине предмет интересовања малог, интимног круга тог човека. А, ако су археологија, онда се тиме баве цела потоња поколења. Ја не могу да направим разлику између тога која је баштица вреднија, та мала, емотивна, или та велика археолошка.

Студенте учим да покушају да аплицирају своју креативност на било шта чиме се баве у животу, да се науче памети и тако приближе свом креативном бићу.

● Која је, онда, Ваша омиљена дидаскалија?

– Моја омиљена дидаскалија гласи: „Гледајући са стране”.

--------------------------------------------------------------------------


Крстарење по животу

● Могли сте књигу назвати и крстарењем по животу, јер то чини Ваш јунак. Шта среће: дух оца, дух ствари, храну, осећај кривице јер тако мало зна о својим родитељима…

– Јесте, баш тако, када сам почео да пишем хтео сам да створим неки курсор којим би се, као по интернету, крстарило по сопственом животу. И то путем кроз три области: ону која је живот пре смрти и коју такав човек, у таквој тачки, једино види у одласку преко свог левог рамена. Другу, а то је тачка у којој се налази, за коју сумња да је смрт. И трећу, на коју баца поглед преко десног рамена, а за коју претпоставља да је некакав живот после смрти. Ипак, сам поступак јесте не сазнајни него информатички. То је књига која не контемплира већ која изнова слаже и обрће податке.

Izvor

 

Venac od trave u izdanju Lagune

Izdavačka kuća ''Laguna'' je, iz serijala Kolin Mekalou "Gospodari Rima" započetog trotomnim "Prvim čovekom Rima", objavila sada i treći tom "Venca od trave" pod naslovom "Aurelijine suze".



Serijal o poslednjim decenijama Rimske republike, ova veoma popularna i plodna australijska spisateljica započela 1990. godine i do sada je napisala sedam knjiga, monumentalnih dimenzija ( po 1000 strana) tako da srpski izdavač deli svaku na tri toma i namerava da svake godine objavljuje po jednu "trilogiju".

Kako je Tanjugu objasnio osnivač i urednik "Lagune" Dejan Papić, prvu knjigu serijala "Prvi čovek Rima" bio je "probni balon" da vidi kako će čitaoci prihvatiti tako ozbiljno i detaljno pisan istorijski roman koji je uz to veoma obiman i rešenje je bilo da načini "trilogiju" da ne bi u startu preplašio i obeshrabrio savremene čitaoce koji zaziru od debelih knjiga.

Ispostavilo se da je "Prvi čovek Rima" vremenom privukao pažnju čitalaca, koji su se interesovali, znajući da se saga o glavnim akterima istorije Rima u prvom veku pre nove ere nastavlja, kada će stići nastavci.

Druga "trilogija" nastala podelom "Venca od trave" koju čine"Lav na istoku" , "Smaragdna lupa" i sada "Aurelijine suze" završena je već na polovini 2007, pa čitaoci mogu da se pripreme da će im, možda, pre kraja godine stići barem početak treće "Miljenik sreće".

Četvrta knjiga je "Cezarove žene" a zatim slede "Kocka je bačena", "Oktobarski konj" i " Antonije i Kleopatra". Književnica je na kraju sedme, u kojoj Cezarov zvanični naslednik Oktavijan Avgust proglašava sebe doživotnim Imperatorom, a pre toga je eliminisao sve svoje političke protivnike uključujući Antonija sa kojim je posle ubistva cezara delio vlast, zaključila da se ovim činom završava period Rimske Republike i zato je odlučila da tu prekine sa serijalom, jer bi inače mogla da nastavi sve do pada Rima pod vlast varvara.

Velika prednost ovoga serijala što je Mekalou vodila računa da svaka od sedam "trilogija" bude zaokružena romaneskna celina koja može da se čita nezavisno od prethodne, a ne mora da se nastavi sa čitanjem osim ako se čitalac nije uhvatio u zamku njene pripovedačke veštine da, za neke, suvoparne događaje iz daleke istorije pretvori u zanosnu sagu o slavi, borbi za moć, osvajajnjima, herojstvu, zaverama, intrigama, ličnim sudbinama kao uzlatna nit koja sve to povezuje je harizmatični, jedinstveni, neponovljivi Julije Cezar.

U trilogiji "Venac od trave" još su u centru priče Sula i Gaj Marije, ali tu je već desetogodišnji Julije Cezar koji se, kraj ove dvojice divova, "uči" zanatu vojskovođe i državnika, jer to što potiče iz "gensa" Julijevaca, čiji počeci sežu u mitsku prošlost Rima, pa čak i do bogova (Afrodite), predodređuje ga da zauzme svoje mesto među "vladarima" Rima koji se ponosio da je republika i bio spreman da brani po cenu građanskih ratova.

Izvor: B92-Kultura