Dva zanimljiva romana



Instinkt
Autor: Milica Blagojević-Janković
ISBN: 86-905653-2-9    
Izdavač: autorsko izdanje
Broj strana: 121
Povez: broširan
"INSTINKT" je socio-psihološki roman o jednoj ovdašnjoj ženskoj duši, koja pokušava da nađe parče sreće za sebe i za svoje telo, koje je kao i sama duša u punom cvetu mladosti.
Da li želja da se pronađe ljubav i osamnaestogodišnjakinja uđe u svet odraslih podrazumeva patnju i bol?
Glavna junakinja je inteligentna, senzualna, naivna i emotivna devojka koja uči o muško-ženskim odnosima na najšokantniji način.
Roman "INSTINKT" je eksplozija strasti i ljubavi... Dramatika izdaje i neverstva... Balans između rađanja i smrti...
Smela ali realna dramatična priča u romanu "INSTINKT" nagoni nas na promišljanja: Koliko može biti fatalan telesni nagon koji nosimo od iskona? Koliko je dug put od telesne pomame u vreloj postelji do trajne i iskrene ljubavi u vatrenom zagrljaju pravog muškarca?




Obeležena
Autor: Milica Blagojević-Janković
ISBN: 86-86013-00-7    
Izdavač: Dobra knjiga
Broj strana: 230
Povez: broširan
"Knjiga Obeležena Milice Blagojević-Janković napisana je prema istinitom događaju, autentičnim stilom koji autorku izdvaja iz klišea književnih radionica.
Priča glavne junakinje je savremena drama koja reflektuje aktuelna zbivanja u sferi seksualnog, emotivnog i psihološkog zlostavljanja pri čemu su žrtve mlade devojke i žene. Obeležena prati dramatičan period u životu mlade devojke koja je silovana...
Milica Blagojević-Janković smelo piše u prvom licu jednine iako se radnja dešava trećem licu, ona samim tim postiže efekat veće uverljivosti, dinamičnosti i dramatike što knjizi daje kvalitet psihološkog romana. Smeo odabir tematike i način interpretacije izdvaja delo.
Obeležena podučava da nikome ljubav nije zabranjena, ukoliko je sami sebi ne zabranimo. Svako svoj ključ drži u sopstvenim rukama.
Posle izuzetnog romana Instinkt mlada književnica nam daruje knjigu Obeležena i sasvim je sigurno da smo dobili još jednog perspektivnog bestseler pisca." - Andrej Glišić, dipl. novinar i kulturolog

U gradu talentovanih pisaca nema promocija knjiga i gostovanja pisaca
Književni (ne)život u Novom Pazaru

NOVI PAZAR - Novi Pazar, grad koji je u poslednjih desetak godina iznedrio veliki broj talentovanih pisaca, nema, međutim, aktivan i kvalitetan književni život, poput susreta pisaca i sličnih manifestacija, pa je utisak da nikada nije bilo više autora, a manje književnih zbivanja, javlja SEEcult. org. Sekretar književnog časopisa Sent Zahenija Bulić rekao je agenciji Sanapres da su promocije knjiga u Novom Pazaru "prava retkost", naročito dobrih knjiga.

"Nema pravog organizovanja događaja na kojima bi se okupila i kvalitetna publika", rekao je on, napominjući da časopis Sent ima samo donaciju Ministarstva za kulturu, a ocenio je i da u Novom Pazaru "za prave kulturne vrednosti nema sluha" i da ne veruje da će biti bolje i u bliskoj budućnosti. Novi vršilac dužnosti direktora Doma kulture "Oslobođenje" Mirsad Abdurahmanović obećao je, međutim, da će 2006. biti godina književnih zbivanja i za stvaraoce iz lokalne sredine i za poznata imena iz cele zemlje. Prema njegovim rečima, prvi korak je formiranje književne nagrade koja nosi ime "Aladin Lukač".

"Za nekoliko nedelja znaće se ime prvog dobitnika ove nagrade i sigurno je da će 2006. godina biti vrednija kada je reč o književnim manifestacijama od nekoliko prethodnih", rekao je on.

Nekada su u Novi Pazar dolazili i veliki svetski pisci (Alen Ginzberg) i veliki pisci iz svih krajeva bivše SFRJ (Aćin, Cesarić, Petrović), ali već godinama unazad lokalna publika nema priliku da vidi i čuje književne veličine takvog formata. I mlada i talentovana književnica Hana Oklapi izrazila je žaljenje zbog oskudice u književnim zbivanjima u gradu.

"Mislim da bi gradu i publici mnogo značilo da se tokom godine predstavi nekoliko najznačajnih knjiga iz domaće književne produkcije, ili da se organizuje zanimljiva tribina na kojoj bi učestvovali značajni pisci. Dobitak od takvih događaja je nemerljiv i mnogo bi značio i publici i gostima koji bi verovatno poneli pozitivnu sliku o Novom Pazaru", rekla je Hana Oklapi.

Ovih dana pred čitaocima treba da se pojavi još jedan časopis, specijalizovan za književni intervju - Eckermann. "Reč je koncepciji kakva ne postoji na Balkanu. Biće to časopis posvećen književnom intervjuu koji je značajna književna vrsta. Ne nadamo se mnogo pomoći lokalne sredine, ali baš iz tog beznađa vučemo snagu za uspeh", rekao je književnik Jahja Fehratović.

U Novom Pazaru postoji samo jedna knjižara - "Libris", koja se ovih dana preselila u proširen prostor. Prema rečima vlasnika Seada Bojadžića, imaće i antikvarni deo čime će obogatiti ponudu. Među piscima u Novom Pazaru pominje se i anegdota koja objašnjava lokalne književne prilike. Na pitanje jednog novinara: "Kakav je kod vas književni život?", jedan novopazarski pisac odgovorio je: "Misliš na smrt?".

Izvor: Glas Javnosti

„Mahabharata“ najzad na srpskom

Autori Dušan Pajin i Aleksandar Marinković, poznavaoci taoizma, preveli su i sačinili kapitalno dela istočnjačke misli, rečnik taoizma „Put zmaja“. To je delo u kome su u zbirnim pregledima i u pojedinačnim jedinicama obuhvćeni svi aspekti taoizma, objašnjena filozofija, religija i pojmovi učenja taoizma.

Drugo delo „Mahabharata“, najveći ep na svetu u kome su opisuju zbivaja iz 8. veka pre nove ere, priredili su za izdanje na srpski (Mahabharata je 1989. objavljena na hrvatskom) Slobodan Vlaisavljević i Goran Andrijašević. U srpskom izdanju ovaj ep je objavljen slično zapadnim verzijama na 550 strana.


Izvor: Blic \ K. R.

Bosanci trče počasni krug

Zahvaljujući izdavačkoj kući "Rende", pred srpskom čitalačkom publikom konačno se nalazi i jedna knjiga Miljenka Jergovića koji već duže uživa status književne zvezde u Bosni i Hrvatskoj

Pod sloganom "Bosanci trče počasni krug" beogradska izdavačka kuća "Rende" predstavila je juče u Paviljonu "Veljković" knjige "Mama Leone" Miljenka Jergovića i "Godišnjica mature" Lamije Begagić, koje je ovih dana objavila u svojoj ediciji "Ledolomac".

Kao mladi pesnik i novinski pisac, Jergović se dokazao još pre izbijanja ratnih sukoba 1993. godina od kada živi u Zagrebu. Već više godina unazad uživa status jedne od najvećih zvezda "mlađe-srednje" generacije na književnim scenama Bosne i Hrvatske. "Mama Leone" je njegova treća knjiga, ali prva objavljena u Srbiji.

U Beogradu se, kaže, oseća kao prevarant jer posle Sarajeva i Zagreba treći put promoviše knjigu koja je napisana na jeziku kojim se podjednako dobro koriste i Beograđani, Zagrepčani i Sarajlije.

- Praktično smo priznali Miloševiću i Tuđmanu da su bili u pravu kad su tvrdili da se "opasno" razlikujemo - kaže Jergović kroz smeh, dodajući da više izdanja povlači i različite naslovne strane što je u markentiškom smislu pun pogodak.

- Dobro je da se bosanska književnost vraća na svoj prirodni prostor, ponajviše zbog uspostavljanja zdrave komunikacije među ljudima. Nikada nisam čitao srpske pisce zbog političke korektnosti, već zbog toga što pripadaju mom izvornom jezičkom prostoru. Bosanci, Hrvati i Srbi su dragoceni jedni drugima jer dele ista kulturna iskustva i istorijske nedaće - kaže Jergović, uz opasku kako su ga upravo dela Vladimira Arsenijevića, Srđana Valjarevića, Biljane Srbljanović, Milene Marković, Marka Vidojkovića, Daniela Kovača ohrabrivala da demoni zla ne gospodare baš svim dušama.

- Oni su pokušali da srpsku prozu izvedu iz postseljačke i postmoderne paradigme i da čitaocima skrenu pažnju na zaboravljenu paradigmu "normalnost života" - kaže Jergović, ocenjujući kako nova književnost na prostoru bivše Jugoslavije ipak neće uspeti da pomiri ljude i promeni njihove ideološke stavove.
- Pre nekoliko godina sam se sa Draganom Velikićem i Filipom Davidom našao na nekom simpozijumu u Frankfurtu. Siti smo se ispričali i u svemu složili. Švedska vlada je to finansirala kako bi se otvorio prostor za pomirenje i toleranciju među ljudima koji su se klali zbog toga što onaj drugi ima drugačiju kapu i čudno se krsti. Ali, sa budalom se neću pomiriti ni u Sarajevu, pa zašto bih onda tolerisao budale u Beogradu... Ni Filip David, ni Velikić ni ja nismo budale. Osim lepog druženja, naši susreti nemaju neki efekat.

Prozivke spisateljice Vedrane Rudan-Jergović uz osmeh odbacuje konstatacijom da on ne mora da ima odnos prema nečijem komentaru njegovog dela. Vladimir Arsenijević, urednik izdavačke kuće "Rende", kaže kako su knjige popularne hrvatske spisateljice za njega podjednako važne kao i Jergovićeve i da ga verbalni sukobi unutar scene uopšte ne zanimaju.

"Godišnjica mature" je prvi roman Lamije Begagić, koja je juče izrazila zadovoljstvo što je njena knjiga našla mesto u "Rendeovoj" ediciji "Ledolomac".


Izvor: Glas Javnosti \ A. Nikolić

Novi roman Vide Ognjenović

BEOGRAD - Novi roman Vide Ognjenović "Preljubnici" predstavili su juče autorka i Gojko Božović, urednik "Stubova kulture". Književni oblik za koji se do sada Vida Ognjenović najređe odlučivala (tri knjiga priča i drame, studije i putopisi, i samo jedan roman "Kuća mrtvih mirisa"), ovog puta doneo je i (po) malo iznenađujuću temu.

Intimna i razotkrivajuća priča po svim društvenim merilima uspešne žene, intenzivirana pripovedanjem u prvom licu jednine, koja vrlo brzo dovodi u pitanje sve identitete, sve maske kojim je prikrila svoje pravo ja. Autorka otvara i dramu u okviru romana, jer njena junakinja saznaje da njeni roditelji nisu i njeni biološki roditelji.

Prema rečima autorke, ovo je knjiga u kojoj je svoju junakinju postavila u sukob sa svim stereotipima, ali i u kojoj je bilo teško spojiti istinitost ispovesti i pobunu. Knjiga nije autobiografska, kaže autorka, i zaključuje da sloboda postoji, ali da se ona mora izboriti.


Izvor: Glas Javnosti \ T. Č.

Vladimir Kaminer, berlinska literarna zvezda

Ruski disko stigao i u Srbiju

Iz uvrnute perspektive, uslovljene specifičnim bekraundom, duhovito promišlja sve nemoguće situacije iz svog multikulturalnog komšiluka

Radovali smo se kada je komunizmu odzvonilo, ali ni ovo što je došlo posle nije ono čemu smo se nadali - kaže Vladimir Kaminer, književna zvezda Berlina, pisac "sa (emigrantske) margine" koji u današnjoj Nemačkoj, koja stoji pred izazovom integracije velikog broja stranaca, služi kao primer za uzor. Kaminer je 1990, posle pada Berlinskog zida, iz Rusije ("u kojoj je sloboda prolazna pojava") došao u (tada Istočni) Berlin pošto mu je to, kako kaže, bilo najjeftinije i najjednostavnije.

Ni njegovo emigrantsko iskustvo nije uvek bilo jednostavno, ali se brzo aklimatizuje na kosmopolitski vazduh pulsirajućeg velegrada. Postaje deo literarne scene koja se ranih devedesetih rađala po berlinskim kafeima... i danas je "etablirani marginalac" koji iza sebe ima već desetak objavljenih knjiga. Tajna uspeha u njegovom slučaju izgleda vrlo jednostavno - iz pomalo uvrnute perspektive, uslovljene specifičnim bekraundom, duhovito promišlja ili, pak, samo opisuje, sve "nemoguće" situacije, sa kojima se susreće u svom multikulturalnom komšiluku.

Mada Kaminerov spisateljski opus nije poznat široj čitalačkoj publici u Srbiji, promocija njegove knjige kratkih priča "Ruski disko" (Beografiti, 2006) privukla je prošlog vikenda veliki broj zainteresovanih u Dom omladine Beograda. Štaviše, Klub DOB-a bio je mali za sve koji su želeli da prisustvuju događaju.

Oduševljen posetom, ali i činjenicom da sa većinom prisutnih može da komunicira na nemačkom, jeziku na kojem inače piše i objavljuje svoje radove, Kaminer je, u skoro dva sata interaktivne komunikacije sa publikom, predstavio različite svoje aktivnosti iz poslednjih nekoliko godina. A čovek je stvarno svestran i aktivan.

Ništa nije izostavljeno - od zbirke priča "Ruski disko" - u kojoj su publikovani njegovi prvi radovi, nekoliko novijih dela iz zbirke "Legende i nesporazumi prošlog veka", sve do "nus projekata" koji se vezuju uz njegovo ime, kakav je i "Ruski disko" - tematsko veče, koje se već nekoliko godina redovno održava u malom berlinskom kafeu u tržnom centru Taheles.

Kaminer i njegov prijatelj DJ Jurij Gurzghy, koji je takođe bio gost u Domu omladine Beograda, tamo vrte savremenu rusku muziku "kakvu nikada nećete čuti na Em-Ti-Viju". Njihove otkačene zabave vremenom ne samo da su se pročule, već su postale jedan od zanimljivijih off-provoda u Berlinu.

Prema Kaminerovim rečima, popularnost i postojanost projekta "Ruski disko" leži u činjenici da se sve odigrava u malom prostoru gde se ljudi, ma koliko zabava bila dobra, ne zadržavaju čitave noći, već postoji neprestana cirkulacija posetilaca i upravo to, po njegovom mišljenju, održava pozitivnu atmosferu.
Kako to stvarno izgleda i zvuči, prisutni su mogli da se uvere na licu mesta jer je posle "književne večeri" usledila žurka.


Izvor: Glas Javnosti \ Nikola Vrzić

Bila sam na promociji knjige "Ono sve što znaš o meni" Mirjane Bobić Mojsilović.
Sala kulturno obrazovnog centra Čukarice bila je puna, otprilike 80% žena i 20% muškaraca, atmosfera vrlo prijatna, prirodna i opuštena.
MBM je osoba koja bi se savršeno uklopila ovde  forumu 
Vrlo je lepo pričala o knjizi, načinu i procesu pisanja, inspiraciji, svom svakodnevnom životu, komšijama i prijateljima, a onda je ispričala i par mnogo dobrih viceva i sve u svemu šta da vam pričam došla sam kući vrlo zadovoljna i sa potpisanom knjigom

a evo i vica


Kviz kviskoteka, igra zagonetne ličnosti, Oliver Mlakar kaže:
"Osoba A predstavite se "
- Osoba A: "Ja sam Danko Zrinko ustaški koljač!"

OM: "Osoba B predstavite se"
-Osoba B: "ja sam Danko Zrinko ustaški koljač!"

OM: "Osoba C predstavite se"
- Osoba C: "Ja sam Danko Zrinko ustaški koljač!"

OM: "Dobro, da bi smo otkrili ko je od vas trojice zagonetna ličnost, sada ću vam ja postaviti par pitanja. Osoba A pošto ste vi koljač, da li bi ste mogli sad ovde u studiju da zakoljete osobu B i C?"

Osoba A: "Pa ne bih mogao ovako pred publikom, mislim da bi mi zadrhtala ruka."

OM: "Osoba B da li bi ste vi mogli da zakoljete osobu A i C?"

Osoba B: "Pa ne bih mogao ovako pod svetlima reflektora, navikao sam da radim u mraku."

OM: "Ooba C da li bi ste vi mogli da zakoljete osobu A i B?"

Osoba C skoči, izvadi nožekanju i iz dva poteza zakolje osobu A i B! Shocked

Ovacije u studiju, aplauz, Oliver Mlakar ushičeno kaže "Osoba C, hoćete li se sada predstaviti našem gledalištu?"

Osoba C: "Ja sam Živorad Stojiljković, dolazim iz Topole"

Muzika u renesansi

 Francuski muzikolog Filip Vendriks predstaviće 13. aprila u 19.30 u Sali "Josif Pančić" Kolarčeve zadužbine svoju knjigu “Muzika u renesansi” koju je na srpskom u prevodu Ane Sofrenović objavila izdavačka kuća “Clio”.

Filip Vendriks je profesor na Univerzitetu u Liježu i rukovodilac istraživanja u Centru za proučavanje renesanse pri Nacionalnom centru za naučna istraživanja u Turu.

“Muzika u renesansi” je iscrpna i pregledna studija o teorijskoj misli o muzici u XV i XVI veku.

Autor polazi od shvatanja da muzika u renesansi daleko prevazilazi ono što se komponuje, izvodi ili sluša na taj način približava nam koncepciju univerzuma (muzika sfera), poretka stvari (proporcije) i duše (unutrašnja muzika).

Ukazujući najpre na uslove i različite vidove teorijskog diskursa o muzici u epohi renesanse, autor se u četiri poglavlja, bavi posebnim vezama muzike i retorike, muzike i astronomije, matematike i filozofije (musica speculativa), muzike i etike, muzike i teologije i muzike i mistike, sve do uloge muzike u postavljanju nove koncepcije Bića u osvit modernog doba.

Ovo delo pokazuje različite puteve kojima su išli mislioci i teoretičari, od Žana Žersona do Dekarta, uključujući i Marsilija Fićina, Erazma, Johanesa Tinktorisa ili pak Đozefa Carlina.

Knjiga je posebno namenjena onima koji se bave muzičkom teorijom i njenom istorijom, ali i svima koje zanima epoha renesanse.



izvor: b92.net/kultura

Astrologija zavodjenja
Hana Hart



http://www.hanahart.com/

Predstavljanje knjige Žena u istoriji Evrope

 U sredu, 31. maja u 19.30 u Zadužbini Ilije M Kolarca održaće se predstavljanje knjige "Žena u istoriji Evrope" Gizele Bok, u izdanju kuće Clio.

Na promociji učestvuju: dr Ljubinka Trgovčević, dr Ana Stolić i dr Vojislav Stanimirović.

U knjizi "Žena u istoriji Evrope" Gizela Bok sabrala je svoja višegodišnja istraživačka iskustva i znanja o evropskoj debati o rodnim odnosima i pružila iscrpan uvod u jednu od najvažnijih tema istorije kontinenta.

Širina njenog pristupa omogućava čitaocu da upozna društvene, kulturne, pravne i političke uslove koji su činili okvir života žene (i muškarca u odnosu na nju) od srednjeg veka do danas.

Uočavanjem suštinskih ideja i ideala žena, njihove percepcije odnosa između polova i borbe za građanska, politička i društvena prava, autorka ženama iz prošlosti omogućava da „dođu do reči“.

Posebnu vrednost knjige predstavlja činjenica da u njoj nisu iznete samo diskurzivne politike, nego i mnogo toga što je činilo realnost žene u različitim istorijskim kontekstima.

Gizela Bok, profesor zapadnoevropske istorije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, autor je velikog broja monografija i članaka posvećenih istoriji žena, uključujući istoriju rodnih odnosa u modernim državama XIX i XX veka, zatim ženskom pokretu u Nemačkoj u vreme nacionalsocijalizma, materinstvu i drugim srodnim temama.

Pored knjige Žena u istoriji Evrope, njeni najznačajniji radovi su Frauen in Ancien Regime (1992), Rassenpolitik und Geschlechterpolitik im Nationalsozialismus (1993) i Die europaische Querelle des Femmes (1997) koji je napisala zajedno sa Margaretom Cimerman.




Izvor: B92-Kultura