Razine oceana će rasti i rasti



Sadašnja predviđanja porasta razina oceana, do kojih dolazi zbog klimatskog zatopljenja, podcijenjena su ako se razmotri posljednje interglacijalno razdoblje, u kojem su bile još više.

Tijekom tog razdoblja, prije oko 120.000 godina, temperature na Grenlandu bile su između 3 i 5 stupnjeva više od današnjih i bile su na razini temperatura koje se predviđaju na Zemlji za 50 do 100 godina, navode autori istraživanja objavljenog na web-stranici časopisa Nature Geoscience.

Razina oceana je u to doba porasla prosječno 1,6 metara zbog topljenja leda na Grenlandu.

Međunarodno istraživanje provedeno je na Crvenom moru na temelju slanosti i koralja.

"Naši podaci donose elemente koji naglašavaju vjerojatnost povišenih projekcija, od 1 metra, za povišenje razine voda do 2100. godine", navodi se u izvještaju.

Zatopljenje u posljednjem interglacijalnom razdoblju izazvalo je drugačiji nagib Zemlje u odnosu na Sunce, a danas ga izazivaju plinovi s učinkom staklenika koji nastaju zbog ljudske djelatnosti.

U posljednjem znanstvenom izvještaju zaključenom u studenom stručnjaci Međuvladine skupine za razvoj klime (IPCC) su zbog nemogućnosti da iznesu siguran podatak, odustali od određivanja granične vrijednosti predviđenog porasta razina oceana.


Hina|Net.hr

Океани дишу на сламке

Чувени научник Џејмс Лавлок смело предлаже да се хиљаде дугачких цеви усправно наређа и подстакне струјање и мешање подземних и површинских вода. Хоће ли то помоћи да опасни угљен-диоксид из ваздуха буде заробљен у морским дубинама?

Цветање мора (плавичасти праменови)
Фотодокументација Политике

КЛИМАТОЛОГИЈА

Животу на Земљи нема спаса, уколико се не постави хиљаде сламки кроз које ће дисати океани. Намера је да се подстакне струјање и мешање приземних и површинских вода, а опасни угљен-диоксид из ваздуха зароби у великим дубинама. И то је један је од најхитнијих захвата које човечанство ваља да предузме да би зауставило штетне климатске промене! Можда сте наслутили: овај смели предлог је смислио чувени Џејмс Лавлок са Универзитета Оксфорд, творац чувене научне претпоставке Гаја, којом је устврдио да је наша планета нека врста живог бића. Већ три деценије се научници споре да ли је у праву или није, а он је обзнанио нову препоруку која ће изнова узбуркати духове да је опасност толика да изискује корените подухвате. Пре него што се пређе тачка без повратка.

У писму од 300 речи објављеном у угледном часопису “Природа” (Nature), са сапотписником Крисом Реплијем из Научног музеја у Лондону, овај британски племић саветује да се хитно усправно поставе одводи дугачки 100 до 200, а широки десет метара, кроз које би се снагом морских таласа дубока вода, богата хранљивим састојцима, извлачила на површину да прехрањује алге. Наглим бујањем ових једноћелијских морских организама, познатим под називом “цветање мора”, постигла би се два циља: угљен-диоксид из ваздуха би се одаслао у океанске дубине, у својеврсно трајно складиште, и подстакао настанак диметилсулфида који би се уздигао у висине, образовао облаке и одбијао све јаче сунчево зрачење.

Занимљиво, нема шта!

Уколико желимо да одмах оздравимо, морамо да јој поогнемо да се сама лечи, сматра Џејмс Лавлок.

Двојица истраживача доказују да је мало вероватно да би ма који други, технички или друштвени потхват, осмишљен да ограничи испуштање угљен-диоксида – главног кривца свеопштег загревања – повратио Земљу у пређашње стање. Месцима стручњаци из многих земаља навелико звоне на узбуну да ће тзв. гасови “стаклене баште” (преовлађује угљен-диоскид), настајући сагоревањем фосилних горива, све чешће изазивати суше, таласе врућине, поплаве и подизање мора.

Осврћући се на дотично упозорење, професор метеорологије у Редингу Брајан Хоскинс изјавио је да му замисао звучи научно, али је проткана мноштвом непознаница. То је најновије на списку гео-инжењерских решења, наглашава он, иако је неизвесно колики је утицај поменутих гасова у појединим подручјима света. С новим техничким упливом би се само увећале недоумице и непознанице.

Фил Китхил, извршни директор“Атмоушена”, сматра да би се размештањем на 80 одсто површине светских океана на дно потиснуло годишње две милијарде метричних тона угљен-диоксида из атмосфере, чиме би се удвостручило уобичајено упијање (усисавање) овог гаса. Речена компанија, иначе, израђује плутајуће цеви дугачке 300, а пречника три метра.

Океанограф и микробиолог Дејвид Карл, са Универзиета Хаваји, намерава да сличан оглед изведе надомак обала именованог острвља, да би у природним условима проверио колико ће се хранљивих састојака извући, аколико ће се угљен-диоксида упити.
Занимљиво је да се слична размишљања, иначе, обелодањују без икаквог стручног прегледања (рецензија), што значи да једино одражавају став потписника.

Стефан Вукашин
[објављено: 22.12.2007.]

Izvor: Politika

Gorila sve ugroženija

Broj ugroženih životinjskih i biljnih vrsta nastavio je rasti i u 2007. godini, premda su, kako se čini, neke vrste uspjele izbjeći opasnost istrebljenja, objavila je organizacija za zaštitu prirode WWF.

Gorila, jaguar i ris sve su ugroženiji, dok se stanje popravilo za sibirskog tigra i neke vrste orhideje, objavio je WWF.

Krivolov, epidemija ebole i politička nestabilnost u zemljama središnje Afrike, doprinijeli su smanjenju populacije gorile za 60 posto u posljednjih 25 godina, dok je populacija jaguara u Argentini, Paragvaju i Brazilu šest do sedam puta smanjena u odnosu na 1990. godinu, objavila je organizacija.

Ris, koji je uspješno vraćen u prirodu sedamdesetih godina prošlog stoljeća, ponovno je na rubu istrebljenja u sjeverozapadnim Alpama, za što je, kako tvrde švicarske vlasti, odgovoran sve rašireniji krivolov.

Ipak, ima i dobrih vijesti za prirodu. WWF je po prvi puta u posljednjih 30 godina potvrdio povratak sibirskog tigra na prostore sjeverno od ruske rijeke Amura.

U Vijetnamu je u novoosnovanom nacionalnom parku u pokrajini Hue pronađeno više dosad nepoznatih životinjskih i biljnih vrsta, među kojima i pet novih vrsta orhideja.


Hina|Net.hr
27.12.2007.

Dok se u svetu svi bore protiv zagađenja od plastike, mi i ne primećujemo problem
Plastične kese će sve prekriti
Autor: Ž. Antonijević | 20.01.2008 - 00:00


Bezmalo tri Srbije mogle bi da se prekriju plastičnim kesama koje njeni građani u toku jedne godine upotrebe i bace. Naime, prema nekim procenama, u našoj zemlji se tokom jedne godine baci oko milijardu i po najlon-kesa koje iz kontejnera i s deponija obično završe u krošnjama drveća, javnim zelenim površinama i u koritima reka.

Površina jedne plastične, treger kese koju dobijemo u samoposluzi iznosi 0,16 kvadratnih metara. Ako se ovaj broj pomnoži s brojem bačenih kesa, dobićemo cifru od 240 miliona kvadratnih metara, odnosno 240.000 kvadratnih kilometara, što je skoro tri puta više od ukupne teritorije Srbije. Ali, iz godine u godinu ta površina se rapidno uvećava jer se plastične kese sporo razgrađuju tek kroz nekoliko stotina godina.
Neka od rešenja kako se osloboditi ovog otpada veoma štetnog po životnu okolinu jesu i zabrana proizvodnje, zabrana upotrebe ili reciklaža tankih plastičnih kesa.
Mnoge zemlje, poput Mađarske, smatraju problem zagađenja plastičnim kesama jednim od najvećih ekoloških problema i već uveliko rade na eliminisanju plastične ambalaže iz svakodnevnog života. Povlačenje plastičnih kesa iz upotrebe u Australiji trebalo bi da bude započeto ove godine, Kina od 1. juna uvodi potpunu zabranu proizvodnje i upotrebe ove ambalaže u supermarketima, a u Irskoj se naplaćuju takse korisnicima. Španska vlada želi da do sredine 2009. godine prepolovi količinu plastičnih kesa u upotrebi, do 2010. potpuno zabrani njihovu upotrebu.
Naš zakon o ambalaži i odlaganju ambalažnog otpada još uvek je u izradi i, prema nezvaničnim informacijama, ove godine bi trebalo da uđe u skupštinsku proceduru.
- Pre pet godina radila sam na nacrtu zakona o zaštiti životne sredine. Tada smo predložili da se zabrani proizvodnja plastičnih kesa, a da se drugim instrumentima uredi upotreba samo debelih kesa koje bi se u samoposlugama naplaćivale. U svetu se upotrebi i baci 500 milijardi najlon-kesa. Osim toga što se vreme njihove razgradnje u prirodi kreće od nekoliko stotina do 1.000 godina, njih je uglavnom nemoguće ponovo reciklirati jer su već dobijene reciklažom različitog plastičnog materijala. Zbog toga bi upotreba debelih najlon-kesa bila isplatljivija jer se one mogu dalje reciklirati, a i ne lete tako lako kao one tanke. Nažalost, s promenom vlade stalo se i sa izradom tog zakona - kaže profesorka Anđelka Mihajlov, bivša ministarka ekologije.
Ona napominje da bi se, imajući u vidu otpor našeg naroda da u samoposlugama plaća dva evra za debelu plastičnu kesu kao što to čine Mađari, i njihova upotreba svela na minimum. Umesto njih, profesorka Mihajlov preporučuje korišćenje platnenih torbi.
Koliko je štetna upotreba plastičnih kesa zbog nemogućnosti brze razgradnje i zagađenja zemljišta, toliko je štetna i njihova proizvodnja.
Plastika je nusproizvod rafiniranja nafte i pravi se od polietilena, pa tako i plastične kese. A da bi se proizveo kilogram polietilena, u atmosferu ode dva kilograma ugljen-dioksida (CO2).
Od Mitre Milićević, direktorke Direkcije za strateški razvoj u pančevačkoj "Petrohemiji", saznali smo da ova fabrika godišnje proizvede negde između 130 i 140 hiljada tona polietilena niske i visoke gustine. Međutim, ne koriste se svi polietileni za proizvodnju plastičnih kesa.
I dok svet polako "proteruje" plastične kese iz upotrebe smatrajući ih jednim od najvećih zagađivača životne sredine, u Srbiji se one nemilice troše - počevši od samousluga koje ni ne nude druge vrste ambalaže za prenos robe, preko potrošača, do pasioniranih sakupljača koji u svojim kućama razmišljajući po principu "da se ne baci" čuvaju čitave džakove plastičnih kesa. Ipak, bolje je i čuvati ih nego ih bacati kroz prozor, na ulicu.

Papir se vraća
Uskoro nigde u Evropi nećete moći da kupljenu robu odnesete kući u ultratankim plastičnim kesama jer će zabrana njihove upotrebe u Evropskoj uniji stupiti na snagu 2010. godine. Mnoge zemlje EU umesto plastičnih uvode u upotrebu papirne i kese od biorazgradive plastike. Pozitivan primer dala je i kompanija "Mekdonalds" koja već godinama svoje proizvode pakuje u papirne kese i čaše.

Milijarde
Za razliku od naše zemlje gde postoje samo procene, ali ne i tačan broj upotrebljenih kesa, u Kini se tačno zna da taj broj iznosi tri milijarde. U Australiji 20 miliona ljudi godišnje upotrebi sedam milijardi kesa, a u Velikoj Britaniji 20 milijardi, takođe na godišnjem nivou.

Izvor: Blic

Problem globalnog zagrevanja, po svemu sudeæi, nije nepovratan proces
Godina snega i smrzavanja
Autor: CDC | 24.02.2008 - 00:13




Problem globalnog zagrevanja, po svemu sudeći, nije nepovratni proces. Zemlje širom severne hemisfere, od Grčke i Irana, do Kine i Japana, zadesili su ove zime snegovi kakvi nisu zabeleženi već decenijama. Neobično velike količine snega pale su i u najvećem delu Sjedinjenih Država, od Ohaja do obala Pacifika.

Američki meteorološki satelit zabeležio je da je u januaru sneg na severnoj hemisferi dostigao najviši nivo od 1966, dok su temperature bile niže od proseka za taj mesec u celom 20. veku.
Nije, međutim, bila pogođena samo severna hemisfera. Nakon prošlogodišnjih neuobičajenih snežnih padavina u gradovima tako južno kao što su Sidnej i Buenos Ajres, a sateliti su na Južnom polu zabeležili najveći ledeni pokrivač od kako se podaci mere, 30 odsto veći od prosečnog.
Zbog neuobičajeno velikih snežnih padavina, čitav niz zemalja imao je krizne situacije. U Kini su, na primer, najveće snežne padavine u proteklih 50 godina izazvale vanredno stanje bez presedana. Veliki delovi zemlje bili su paralisani jer je drumski i železnički saobraćaj bio blokiran. Preko 30.000 km dalekovoda srušilo se pod teretom snega i leda koje nisu bili projektovani da izdrže. Sneg je opustošio i ogromne poljoprivredne površine, zapretivši nestašicom hrane. Ukupna šteta procenjuje se na preko 15 miliona evra.
U Avganistanu je zbog leda i snega kakav nije zabeležen već 30 godina život izgubilo 900 ljudi. U susednom Tadžikistanu najoštrija zima u proteklih pola veka, praćena poskupljenjem hrane i energetskom krizom, preti da izazove „humanitarnu katastrofu“. U Grčkoj i Turskoj, gde su temperature padale do - 31C, stotine sela bilo je odsečeno zbog snežnih mećava i nanosa. U Iranu je prošlog meseca takođe pao veliki sneg, a stanovnici pustinjskih oblasti na istoku - u kojima je u ovo doba godine obično još uvek toplo - sneg su videli prvi put u životu, baš kao i većina građana Saudijske Arabije.
Jedna od najčudnijih stvari s ovim velikim zahlađenjem je, međutim, to u kolikoj meri je bilo nepredviđeno. Toliko smo navikli da slušamo da se svet nepopravljivo zagreva zahvaljujući pojačanoj emisiji ugljen-dioksida, kao i da su protekle godine bile najtopljije dosad zabeležene, da nas niko nije pripremio da bi iznenada mogao nastupiti tako dramatičan izuzetak od već prihvaćenog trenda. Vodeći zagovornici teze o globalnom zagrevanju dosad su mahom ćutali o smrzavanju iz 2008, osim pojedinih koji tvrde da „otkačene“ vremenske pojave kao što je ova predstavljaju upravo ono što možemo da očekujemo sa zagrevanjem planete zemlje - čak i ako je u pitanju paradoks da zagrevanje ponekad dovodi do zahlađenja. S druge strane, oni koji su prema globalnom zagrevanju skeptični neizbežno će na ove rekordne snežne padavine ukazati kao na dokaz da globalne temperature više ne rastu onako kako to teorija o CO2 predviđa.

Promena kao 1878?
Stručnjaci sugerišu da bismo mogli biti na početku perioda u kom temperatura menja tendenciju stalnog rasta koju je imala tokom proteklih 30 godina i poprima suprotnu, kakvu je imala i u decenijama pre 1878, koje proučavaoci klime nazivaju „malim zahlađenjem“.
Istina je, međutim, da je još uvek malo prerano da se iz ovogodišnjeg „velikog zahlađenja“ izvlače neki dugoročni zaključci, ali i da je to jedan od najintrigantnijih događaja kada je reč o novijim klimatskim zbivanjima, između ostalog, i zbog svoje neočekivanosti. U najmanju ruku, on pokreće pitanja o razvoju globalne klime na koja će naučnici morati da pokušaju da odgovore.

Izvor: Blic

Odlomio se ogroman komad leda na Antarktiku
Autor: Blic online, Foto: cnn.com | 26.03.2008 - 10:04

Ogroman komad leda na Antarktiku, veličine sedam Menhetna, odlomio se i odvojio od ostatka ledene površine, izjavili su juče naučnici, a prenosi “Njuzvik”.

Satelitski snimci pokazuju brzo otopljavanje komada leda u zapadnom delu Antarktika koje je počelo još 28. februara.
Ovaj komad leda nalazio se na ivici ledenog grebena Vilkins koji stoji na istom mestu možda i više od hiljadu godina. Pošto su naučnici primetili šta se dešava na satelitskim snimcima, oni su blagovremeno preusmerili satelitske kamere i poslali avion da nadleće i snima kolaps dok je još bio u toku.

Naučnici tvrde da je topljenje i lomljenje velikih ledenih površina posledica globalnog zagrevanja: "Ovako nešto ne događa se tako često, da se pukotine napune vodom, da se ledena površina odlomi i padne", rekao je Ted Skambos, naučnik iz Nacionalnog centra za proučavanje snega i leda u Koloradu.
Iako se sante leda prirodno odvajaju od kopna, naučnici ipak kažu da su kolapsi ovakve vrste nesvakidašnji, ali da se sve više dešavaju u poslednjih nekoliko decenija.

Izvor: Blic

„Nargis“ opustošio Mjanmar
Ciklon usmrtio preko 15.000 ljudi
Autor: N. Vlačo, Beta | 06.05.2008 - 07:28




Tropski ciklon „Nargis“ koji je u petak i subotu opustošio je Mjanmar, ostavio je za sobom više od 15.000 žrtava, a procenjuje se da je nestalo 30.000 ljudi, javljaju svetski mediji.

Agencija je objavila najnoviji bilans posle saopštenja Njan Vina, ministra spoljnih poslova Mjanmara koji je juče po podne rekao da bi broj poginulih u ciklonu mogao da dostigne 10.000 osoba. Najviše ljudi poginulo je u oblastima Jangon i Ajejavadi. U toj oblasti, koja je pretrpela najveća uništenja, samo u gradu Bogalaj ima više od 10.000 nastradalih. Prema saznanjima Bi-Bi-Sija, uništeno je između 75 i 80 odsto grada Laputa u istoj oblasti. Kuće duž obale su sravnjene sa zemljom, a 16 sela koja su se nalazila u blizini tog grada više ne postoje.
„Gde su sada vojnici i policija? Bili su veoma brzi i agresivni kada je trebalo da guše proteste na ulicama prošle godine“, rekao je za Rojters bivši predstavnik burmanskih vlasti, aludirajući na prošlogodišnje sukobe policije Mjanmara sa budističkim monasima koji su predvodili pobunu protiv vladajuće vojne hunte.



Prvobitni podaci ukazivali su na znatno manji broj žrtava ciklona. Državni radio Mjanmara je u nedelju javio da je poginula 351 osoba, a zatim se bilans u toku ponedeljka uvećao na 3.939 ljudi. Pošto je u Mjanmaru na vlasti vojna hunta koja ograničava rad predstavnicima zapadnih medija, podaci kojima barata kineska agencija Sinhua u trenutku zaključenja ovog izdanja „Blica“ još uvek nisu u potpunosti potvrđeni iz drugih izvora.
Veliki deo preživelih nakon udara ciklona nema sklonište, struju, niti pijaću vodu. Zbog teškog stanja u državi, vojna hunta je pristala na pomoć Zapada. Diplomate koje su učestvovale na sastanku sa mjanmarskim ministrom spoljnih poslova, rekle su da je Njan Vin naveo da je u Jangunu, najvećem gradu Mjanmara, poginulo 59 osoba. Agencije UN i privatne humanitarne organizacije saopštile su da pripremaju pomoć žrtvama razornog ciklona. Predstavnici humanitarnih organizacija sastali su se u Jangunu, ali i u Bangkoku, na Tajlandu, i Ženevi kako bi procenili štetu i pripremili potrebnu pomoć. Veronik Tavo, portparol Unicefa, rekla je da ta agencija UN za zaštitu dece ima pet timova koji procenjuju štetu u Mjanmaru.
Situacija u seoskim područjima Mjanmara juče u toku dana nije bila potpuno jasna, jer su komunikacije loše, a putevi su zbog nevremena postali neprohodni.
EK izdvojila tri miliona dolara hitne pomoći
Evropska komisija (EK) je izdvojila dva miliona evra (3,1 milion dolara) za hitnu pomoć žrtvama ciklona Nargis u Mjanmaru. EK je saopštila da će ova pomoć biti raspodeljena preko humanitarnih organizacija. Nemačka novinska agencija DPA, je prenela da je EK precizirala kako će dovođenjem svojih kadrova iz Bangkoka i Nju Delhija povećati broj zaposlenih u kancelariji u Jangonu, najvećem gradu u Mjanmaru, koja je zadužena za humanitarnu pomoć. Ministarstvo inostranih poslova u Berlinu je juče saopštilo da će obezbediti 500.000 evra pomoći za narod u zemlji na jugoistoku Azije i uputiti ih preko nemačkih humanitarnih organizacija.

Ričard Horsi, predstavnik za štampu Službe za koordinaciju humanitarnih poslova UN (UN OCHA) rekao je da je „jasno samo da ima nekoliko stotina hiljada ljudi kojima su hitno potrebni sklonište i čista voda za piće“.
Ukoliko se ostvare najcrnje procene, ciklon „Nargis“ mogao bi da po broju žrtava pretekne ciklon koji je 1999. zahvatio Indiju i usmrtio oko 10.000 ljudi.
Vojne vlasti i Mjanmaru odlučile su da održe planirani ustavni referendum u subotu u većem delu zemlje, ali da ga odlože u nekim delovima koji su najteže pogođeni ciklonom u kome je poginulo najmanje 15.000 ljudi, javila je državna televizija, prenose agencije.
"Referendum (o novom ustavu) je odložen u 47 lokaliteta, ali će se održati kao što je predviđeno u drugim oblastima", saopšteno je na televiziji MTRV koju kontroliše vojna hunta na vlasti u toj zemlji, prenosi agencija AFP iz Bangoka. Referendum je odložen za 24. maj u sedam lokaliteta u Iravadi delti i u 40 lokaliteta u oblasti bivšeg glavnog grada Jangona, dodala je televizija. U ostatku zemlje se održava 10. maja.

Lora Buš: Mjanmar nije upozorio narod da dolazi ciklon
Prva dama Sjedinjenih Američkih Država Lora Buš je izjavila u utorak u Vašingtonu da je "zabrinuta" zbog činjenice što vojne vlasti u Mjanmaru ne žele da prihvate pomoć njene zemlje posle ciklona koji je pogodio tu državu na jugoistoku Azije.
Na retkoj konferenciji za novinare koju je priredila u Beloj kući, Lora Buš je uputila apel da Mjanmar prihvati američku pomoć. DPA je podsetila kako su SAD su najavile da će izdvojiti 250.000 dolara hitne pomoći koju će uputiti preko američke ambasade u Jangonu, najvećem gradu i donedavnoj prestonici Mjanmara.
Lora Buš je precizirala da će SAD dati i nešto više ukoliko hunta na vlasti prihvati američku pomoć. Lora Buš je takođe optužila vlasti u Mijanmaru da nisu adekvatno upozorile stanovništvo da nailazi opasni ciklon "Nargis". "Uprkos tome što su bili svesni opasnosti, državne medije Burme nisu na vreme objavile upozorenje o dolasku ciklona", utvrdila je Lora Buš. Supruga predsednika SAD je, takođe, ocenila da režim u Mjanmaru i dalje negira osnovna demokratska prava, prenela je italijanska novinska agencija Ansa. Predsednik Buš je, pak, rekao kako je "odgovor na ciklon samo najskoriji primer neumeća hunte da ispuni osnovne potrebe stanovništva".
Buš će u utorak predložiti zakon prema kome će liderka opozije u Mjanmaru Ang San Su Chi, dobitnica Nobelove nagrade za mir, biti odlikovana jednim od najviših američkih odlikovanja.

Izvor: Blic

Mjesta koja treba vidjeti prije nego nestanu

Dugogodišnji rezultati rada istraživačkih instituta pokazuju da će posljedice globalnog zatopljenja - suše, šumski požari, gubitak obradivih površina - utjecati na naseljenost, vegetaciju, općenito ekosustav i okoliš. Neki su otoci i gradovi ugroženiji od drugih, pa o nekim turističkim odredištima treba razmisliti dok ne bude prekasno


Veliki koraljni greben

Veliki koraljni greben, Australija
Vrhunska ronilačka atrakcija, najmasivniji i najduži živi organizam na planetu, mogao bi do 2025. godine potpuno nestati. Globalno zatopljenje postupno povisuje temperaturu oceana i mijenja razinu kiselosti. Istraživanja pokazuju da koralji (kojih ondje ima oko 500 vrsta) nemaju mehanizme da se obrane od visokih temperatura, što uzrokuje njihovo propadanje. Veliki koraljni greben se proteže duž 2.027 km istočne obale Australije i godišnje privuče oko dva milijuna turista.


Maldivi, tropski raj

Maldivi, Indijski ocean
Tropskom raju usred Indijskog oceana prijeti jednaka katastrofa kao i okolnom području. Maldivi broje oko 1.200 otoka, ali zbog toga što su površinom vrlo mali, opasnost od posljedica globalnog zatopljenja mogla bi biti katastrofalna. Znanstvenici predviđaju da bi za stotinjak godina bijele pješčane plaže, tirkizne lagune i koraljni grebeni mogli potpuno nestati.


Djevičanski Otoci

Djevičanski Otoci, Karipsko more
Istočno od Portorika, u Karipskom moru nalazi se šezdesetak nastanjenih otoka koji čine otočje Djevičanski Otoci. Gospodarstvo tog područja je ovisno o turizmu od kojeg potječe oko 45 posto društvenog proizvoda. Ljudi onamo putuju zbog tople klime, prekrasnih plaža, ali i jedinstvene flore i faune. Međutim, globalno je zatopljenje već počelo nanositi štetu prirodi i životinjskom svijetu, pa otoci kao turistička destinacija postaju sve ugroženiji.


Otočje Galapagos je poznato po raznolikosti biljnog i životinjskog svijeta!

Galapagos, Tihi ocean
Otočje Galapagos, koje pripada latinoameričkoj državi Ekvador, poznato je po divovskim kornjačama koje su od 1979. godine pod zaštitom UNESCO-a, po bogatom i egzotičnom biljnom i životinjskom svijetu, ali i po tome što je inspiriralo Charlesa Darwina za njegovu teoriju evolucije za petogodišnjeg putovanja Južnom Amerikom. Od 1959. godine 95 posto ukupne površine Galapagosa proglašeno je nacionalnim parkom,no šteta je, unatoč nastojanjima da se spriječe štetne posljedice globalnog zatopljenja, već učinjena.


London

London, Engleska
Nisu samo grebeni i mali otoci ugroženi klimatskim promjenama. Velikim urbanim područjima prijete katastrofalne poplave. Do njih dolazi zbog promjene razine mora na koju utječe globalno zatopljenje, zbog čega bi mnogi primorski gradovi mogli biti poplavljeni. London je među najugroženijim gradovima u svijetu, a znanstvenici predviđaju da bi se cijeli grad mogao potopiti kroz stotinjak godina.


Tokio

Tokio, Japan
Glavnom gradu Japana prijeti velika opasnost jer se temperature ondje podižu pet puta brže od prosječnog rasta uzrokovanog globalnim zatopljenjem. Cjelokupno klimatsko stanje u tom dijelu svijeta se ubrzano mijenja i znanstvenici zapravo ne mogu točno predvidjeti kakve će to posljedice ostaviti na ljude koji ondje žive.


New Orleans

New Orleans, SAD
Stanovnici New Orleansa u Louisiani osjetili su prije tri godine razorne posljedice uragana. Grad se još uvijek obnavlja, ali nitko ne zna kako spriječiti ponovnu pojavu uragana. Temperature zbog globalnog zatopljenja u Atlantskom oceanu i Karipskom moru rastu, a New Orleans je postao primjer cijene globalnog zatopljenja u ljudskim životima.



Kilimandžaro

Kilimandžaro, Tanzanija
Prekrasni vrhovi Kilimandžara izdižu se u visinu od 4.600 metara od podnožja čineći tako najviši vrh u Africi i najvišu slobodno stojeću uzvisinu na svijetu. Popularno je odredište penjača i planinara koji uživaju u izazovnim područjima i ekstremnim vremenskim uvjetima. Ledeni vrh planine se ubrzano topi i mogao bi nestati do 2020. godine, a što je još gore, ne zna se točno kako će klimatske promjene općenito utjecati na to vulkansko, zasad neaktivno područje.


Bajkalski tuljan

Bajkalsko jezero, Rusija
'Plavo sibirsko oko', najdublje jezero na svijetu dubine 1.620 metara i površine 31.500 kilometara kvadratnih, zaprema više od 20 posto svjetskih zaliha slatke vode. Tijekom zime se na površini jezera najnormalnije odvija promet, kocke leda se raznose po okolnim naseljima i prodaju, a dom je mnoštvu jedinstvenih biljnih i životinjskih vrsta, primjerice bajkalskom tuljanu, jedinoj vrsti slatkovodnog tuljana na svijetu. Premda se znanstvenici nadaju da mu globalno zatopljenje zbog veličine neće naškoditi, već su primijećene negativne promjene na otocima koji su tek nedavno dobili veću turističku promociju.


Dolina smrti

Dolina smrti, SAD
Dok mnogim područjima na svijetu prijete poplave kao posljedica globalnog zatopljenja, Dolina smrti bi mogla postati potpuno nepristupačna upravo zbog nedostatka vode. Ovo pustinjsko čudo već drži tri neslavna rekorda – najtoplijeg, najsušeg i najnižeg mjesta u Sjevernoj Americi. Prosječne temperature u kalifornijskoj Dolini smrti dosežu oko 45 stupnjeva, a najviša ikad izmjerena je u srpnju 1913. godine, 57 stupnjeva Celzijevih. Otada je viša temperatura zabilježena samo u libijskom dijelu Sahare 1936. godine – 57,7 stupnjeva.

Total Portal

Jao Ameri sprecavaju unistavanje planete 
Pa ko sistematski truje planetu sve ove godine auuu

Naftna mrlja preti Buenos Airesu
Autor: Srna | Foto: AP | 05.06.2008 - 13:15

Argentinske službe pokušavaju da uklone naftnu mrlju dugačku 20 kilometara koja se, nakon sudara dva broda u vodama susednog Urugvaja, kreće duž rečne obale.



U izveštajima se navodi da se mrlja kreće ka glavnom gradu Argentine, Buenos Airesu, a zvaničnici kažu da će šteta biti mnogo veća ukoliko nafta stigne do kopna, prenosi BBC.
U jučerašnjem sudaru brodova iz Grčke i Malte nije bilo povređenih. Incident se dogodio na oko 20 kilometara od glavnog grada Urugvaja, Montevidea.
Iz rezervoara grčkog broda "Siros" posle sudara iscurelo je oko 14.000 kubnih metara nafte.
Urugvajska mornarica objavila je da vodi istragu o uzroku sudara.

Izvor: Blic