Aviokompanije će plaćati naknadu za emitovanje ugljen-dioksida
Autor: Tanjug | 27.06.2008 - 14:11

Aviokompanije će 2012. početi da plaćaju naknadu za ugljen-dioksid (CO2) koji budu emitovale, principijelan je dogovor zvaničnika Evropske unije (EU), saopšteno je u Briselu.

Ekološke organizacije su tu meru nazvale "slabom i neubedljivom", pre nego što su je zvanično odobrile države članice EU i Evropski parlament, prenela je agencija DPA.
Dogovor između predstavnika Veća članica EU, Evropske komisije i Evropskog parlamenta znači da će od 2012. avioprevoznici koji posluju u Evropi doći na listu kompanija koje moraju da imaju dozvole Unije za emisiju CO2, a na istoj listi se između ostalih nalaze elektrane i hemijske fabrike.
Zvaničnici EU su objasnili da će u početku 85 odsto dozvola predviđenih za aviokompanije biti izdavano besplatno, a preostalih 15 odsto će se prodavati na aukcijama. Prevoznici koji žele da lete više, a time i emituju više CO2 nego što je predviđeno dozvolama za emisiju koje poseduju, moraće da kupe dodatne dozvole od drugih kompanija, što će ih navesti da iznađu načine za smanjenje emisije štetnih gasova, kažu zvaničnici Unije.
Dogovorom je predviđeno da ukupan broj raspoloživih dozvola pokriva 97 odsto prosečne emisije CO2 jedne aviokompanije u razdoblju između 2004. i 2006., a taj procenat će se smanjivati iz godine u godinu.

Izvor: Blic

Uranijum se izlio u reke iz nuklerke u Francuskoj
Autor: Blic online | Foto: Press TV | 09.07.2008 - 06:46


Francuska firma Areva saopštila je da je iz njenog nuklearnog pogona u jugoistočnoj Francuskoj u utorak procurila i izlila se u dve reke tečnost koja sadrži neobogaćeni uranijum, prenosi Rojters.

Saopšteno je da se oko 30 kubnih metara tečnosti sa oko 12 grama uranijuma po litru izlilo u reke Gafijer i Lauzon, koje se ulivaju u Ronu. Najavljeno je kako se očekuje da istraga koja je u toku do četvrtka, 10. jula, otkrije razloge ovog incidenta.

Izvor: Blic

Benedikt XVI u Australiji
Planeta posrće pod pohlepom
Autor: CDC/IB | Foto: AFP | 18.07.2008 - 06:05


Papa Benedikt XVI kritikovao je popularnu kulturu i potrošački mentalitet tokom obraćanja mladim rimokatolicima u Sidneju, u Australiji.



On je, takođe, upozorio prisutne na „Svetskom danu mladih“, šestodnevnoj manifestaciji koja okuplja mlade katolike iz svih delova sveta, kojih je bilo nekoliko desetina hiljada, da se prirodni izvori nemilice rasipaju.
„Svet posrće pred pohlepom, eksploatacijom i podelama, tegobom zbog lažnih idola i delimičnih odgovora, i pred nespokojem je zbog lažnih obećanja.“
„Brojni su znaci da nešto nedostaje modernom društvu“, rekao je. Papa je ukazao i na zloupotrebu droge i alkohola kao na primere savremenog zla i napao televiziju i internet da promovišu seks i nasilje kao zabavu.
„Pitam se da li bi iko mogao da stane licem u lice sa ljudima koji trpe nasilje i seksualno iskorišćavanje i da im objasni da se te tragedije, opisane u virtuelnoj formi, mogu ikako nazvati zabavom?“, rekao je poglavar katoličke crkve.
Papa je, takođe, ukazao na potrebu da se bolje zaštiti čovekova okolina radi budućih generacija. Govorio je o „ožiljcima koji se vide na licu naše planete - eroziji, seči šuma, rasipanju svetskih mineralnih izvora i ubijanju mora, kako bi se zadovoljio neutaživi potrošački duh

Izvor: Blic

Posledice globalnog otopljavanja
Polarni medved u utrobi ajkule
Autor: N. Vlačo | 13.08.2008. - 06:00

Globalno otopljavanje nije jedina pretnja s kojom će se narednih decenija suočavati polarni medvedi. Ove životinje, koje su od pamtiveka suvereni vladari severnih ledenih prostranstava, postali su hrana grenlandskih ajkula. Obe vrste životinja teže oko jedne tone, a životni vek ajkula znatno je duži - 200 godina naspram 25 godina koliko žive polarni medvedi.

Do ovog zapanjujućeg otkrića koje prenosi britanski „Indipendent“ došao je Kit Kovač, stručnjak za foke Norveškog polarnog instituta, kada je sa saradnicima pokušavao da otkrije šta je u kratkom vremenskom periodu pobilo veliki broj lučkih foka u arktičkom arhipelagu Svalbard. U utrobi jedne od uhvaćenih grenlandskih ajkula, koje su počinile masakr foka, pronašao je i ostatke mladog polarnog medveda.



„Bili smo toliko šokirani da smo počeli da se smejemo“, izjavio je Kovač nakon neobičnog otkrića.Polarni led koji je počeo da se topi usled klimatskih promena sve više smanjuje prirodno stanište belih medveda, zbog čega će ova ugrožena vrsta u budućnosti biti primorana da sve više vremena provodi u vodi, prilikom prelaska sa sante na santu. S druge strane, sve toplija voda će privlačiti grenlandske ajkule koje će se premeštati ka severu, gde je sada carstvo polarnih medveda.

Izvor: Blic

U okeanima sve više mrtvih zona
Autor: N. V. | Foto: afp | 18.08.2008. - 06:29




Mrtve zone svetskih okeana proširile su se za trećinu u poslednjih deset godina i sada zauzimaju ukupnu površinu veličine Novog Zelanda. Studija američkog Virdžinija instituta za istraživanje mora, objavljena u prestižnom časopisu „Nauka“, pokazala je da mrtve zone pokrivaju 250 kvadratnih kilometara i šire se velikom brzinom.

Naučnom studijom obuhvaćeno je 405 zona širom planete u kojoj su količine kiseonika u vodi previše male, tako da u njima nema života. „Sada su mrtve zone glavni indikator stresnog stanja u kojima se nalaze okeani na Zemlji. Nijedan fenomen koji smo pratili nije zabeležio tako silovit rast kao one“, objašnjava Robert Dijaz, koordinator američkog naučnog projekta.
Prema njegovim rečima, tokom 80-ih godina prošlog veka registrovane su 162 mrtve zone, već tokom sledeće decenije bilo ih je 305, da bi danas taj broj već porastao na 405. Proces koji uzrokuje „odumiranje okeana“ povezan je sa visokim koncentracijama azota i fosfora u vodi, koji najčešće potiču iz veštačkih đubriva. Ovi hemijski elementi izazivaju nekontrolisano bujanje algi koje povlači za sobom povećanje broja bakterija koje razlažu mrtve alge. Bakterije koriste kiseonik iz vode i tako utiču na pojavu mrtvih zona. „Okean se guši. Na to se obraća pažnja tek kada se pojave posledice po komercijalni ribolov, a trebalo bi intervenisati mnogo pre toga“, zaključuje Dijaz.

Izvor: Blic

Evropi ozbiljno preti opasnost da ostane bez borovih šuma

Crv-ubica hara Portugalom
 

Buduće generacije verovatno neće znati šta su borove šume: Borov crv već pustoši šume od Skandinavije do Grčke




Kastinkal - Pohod crva-ubica preti da zbriše širok šumski pojas u Evropi. Gusta šuma koja prekriva obronke u centralnom Portugaliji najnovija je žrtva osvajačkog pohoda crva koji je već izazvao ekološku katastrofu na istoku Azije.
"Buduće generacije verovatno neće znati šta su borove šume. Trebalo bi da ih slikamo da bismo im ih pokazali", kaže Portugalac Manuel Koimbra. Njegova šuma je na samoj liniji fronta napora Evrope da zaustavi širenje borovog crva koji nesmetano zauzima jugozapad kontinenta, a već pustoši šume od Skandinavije do Grčke.
Dve vrste su njegova žrtva: primorski bor koji čini oko četvrtine šuma Portugala, i srebrni bor, najraširenija vrsta bora u Evropi.
Zabrinutost nije samo ekološka. Evropa je najveći svetski izvoznik i uvoznik drvnih proizvoda koji čine više od tri odsto vrednosti ukupne svetske trgovine sirovinama, a, po podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), godišnji obrt je veći od 136 milijardi evra. Evropska komisija je prošlog meseca zavela stroga ograničenja za izvoz portugalske borovine koja pre isporuke mora biti dezinfikovana i dobiti atest o biološkoj ispravnosti.
Zastrašujući neprijatelj


Manuel Mota, stručnjak portugalskog Univerziteta Evora i koautor nedavno objavljene knjige pod naslovom: "Bolest borova: Svetska pretnja eko-sistemu šuma", kaže da je crv zastrašujući neprijatelj. "Bolest je razorna, nematode su večite, ne mogu se iskoreniti", kaže Mota.


Međutim, Rodi Burdžis iz Komisije za šumarstvo britanske vlade, koji već više od dve decenije proučava bolest borova, smatra da je širenje crva po Portugalu loš znak. "Imajući u vidu razmere problema, biće veoma teško da se to stavi pod kontrolu", izjavio je Burdžis za agenciju AP. "Da sam u Španiji, bio bih veoma zabrinut", dodao je on.
Crv, nazvan "nematoda" (Phylum Nematoda), nevidljiv golim okom, u hiljadama razjeda unutrašnjost bora i ubija ga za svega nekoliko nedelja. Širi se kao parazit disajnih organa letećeg insekta nalik bubašvabi.
Smatra se da je ta buba u Portugal stigla u brodskom teretu iz Istočne Azije. Nematode su tokom 1970-ih godina gotovo iskorenile ogromne borove šume Japana. Tokom naredne decenije bolest je masovno izbila u borovim šumama Kine, Tajvana i Koreje.
Ta bolest borova je endemska u Severnoj Americi. Ipak, tamo je šteta mala, većinom zbog drugačije klime u predelima gde rastu borovi. Nematodi više prija topla klima južne Evrope. Zato su zemlje u hladnijim predelima manje ugrožene.
Nematode su prvi put nađene u Portugalu 1999. godine, u oblasti Setubal, južno od Lisabona.
Uprkos naporima vlasti da zaustave širenje bolesti, uključujući seču borova na 130.000 hektara kako bi nastao "sanitarni pojas" širine tri kilometra i dužine 100, crv je nastavio pohod. Aprila ove godine se pojavio u centralnom Poprtugalu, više od 200 kilometara na sever od mesta gde je prvobitno uočen. Jedini način da se njegovo širenje uspori je seča i spaljivanje zaraženog drveća.
Stručnjaci pretpostavljaju da se bolest u Portugala proširila tako što su bezobzirni trgovci ilegalno prevezli zaraženu borovu građu iz jednog u drugi kraj Portugala. Beta

Izvor: Danas

Истиче време за спасавање планете
Међународна конференција о климатским променама у Гани приводи се крају
 
(Ј. Прокопљевић)

Акра је домаћин треће овогодишње међународне конференције о климатским променама. Престоница Гане угостила је око 1.500 државних делегата и представника невладиних организација из 160 земаља. Теме разговора су, као и обично, механизми за смањивање емисије штетних гасова у атмосферу, али и неке нове идеје за борбу против глобалног загревања.

„Сат неминовно откуцава”, речи су које су учесници конференције чули од сваког говорника на отварању у четвртак 21. августа, преносе стране агенције. Разговори се воде под великим притиском и у „минут до дванаест”. Није ни чудо: Кјото протокол, најважнији међународни споразум о заштити животне средине, истиче 2012. године, и неопходно је направити нови који би га наследио. Државни делегати и невладине организације дају себи „форе” до децембра 2009. и конференције у Копенхагену. Ако се разговори на ову тему наставе досадашњим темпом – нема шансе да буду завршени успешно.

Од самог почетка глобалне борбе против загађења животне средине и Оквирне конвенције о климатским променама УН 1992. постоји сукоб између развијених индустријских земаља и земаља у развоју. Прво се поставило питање ко је већи загађивач: развијене индустријализоване земље или региони са слабијом привредом, али и слабијим механизмима заштите средине. Одговор је био недвосмислен: на убедљивом првом месту по загађењу су САД, а одмах иза њих је Европска унија.

Проблем је, међутим, у томе што су следећи на листи Кина и Индија, које спадају у земље у развоју и још немају никакве међународне обавезе да смање емисију угљен-диоксида. То служи као аргумент Американцима, који постављају питање: Зашто бисмо се ми обавезивали Кјото протоколом када је неким другим државама загађивачима, пре свега Кини и Индији, дозвољено да неодговорно загађују планету?

С друге стране, државе у убрзаном развоју имају став да су највећи загађивачи и најодговорнији, па кажу: зашто бисмо ми угрожавали нашу растућу економију кад најпрљавија нација на свету неће ни да потпише Кјото протокол. Кина и Индија су у преговорима са Г8, групом од осам највећих светских лидера, одбиле да прихвате било какве дугорочне обавезе за смањење емисије угљен-диоксида. Због овакве „хајде прво ти – не, хајде прво ти” дипломатије разговори теку веома споро. Тако је и највећи изазов будућег споразума да помири ове две стране, а разговори у Гани морају да покажу опипљиве и брзе резултате.

„Задатак делегата и експерата на овој конференцији је да постигну договор око правила и метода смањивања емисије штетних гасова”, рекао је у уводном говору конференције Иво де Боер, челник Секретаријата о климатским променама УН, преносе агенције.

Ретке су методе и правила око којих се сви слажу. Јапанци предлажу да се за различите привредне секторе поставе различита ограничења колико угљен-диоксида је дозвољено да се испусти у атмосферу. Ради се, пре свега, о тешкој индустрији. Делегати из Индије су се, међутим, оштро успротивили овом приступу.

Живо питање на конференцији у Гани јесте и како смањити спаљивање тропских шума, које је, по истраживањима УН, кривац за 20 процената угљен-диоксида које човек испушта у атмосферу. За многе државе у развоју ово је најбољи начин да смање загађење без ризика за економију. Основна идеја је да земље у развоју забране паљење шумa, а у замену добију новац од индустријализованих држава које би уложили у озелењивање природе. Звучи једноставно, али реакција невладиних организација на конференцији говори другачије. Међународна НВО „Пријатељи Земље” види ово као начин да богате државе плаћањем избегну своје праве обавезе очувања животне средине – једноставно „купе” земљиште и наставе са старом прљавом политиком.

У. Ковач
[објављено: 26/08/2008]

Izvor: Politika

Sve manje leda na Arktiku
Autor: Beta | 27.08.2008. - 22:54

Nova satelitska merenja pokazala su da se zaleđena površina Arktičkog okeana smanjila na drugu najnižu zabeleženu vrednost.

Američki Centar za podatke o snegu i ledu objavio je danas da je zaleđena površina na Arktiku opala na 5,2 miliona kvadratnih kilometara.
Rekordni najniži nivo od 4,2 miliona kvadratnih kilometara izmeren je septembra 2007. godine.
Pošto je do kraja sezone topljenja ostalo jsos tri nedelje, naučnici smatraju da bi zaleđena površina mogla još više da se smanji, te da tako obori rekord.
Arktički led se topi leti i ponovo nastaje zimi. Međutim, tokom godina, sve više leda se topi, a sve manje nastaje zimi.
Arktik je veoma važan za klimu planete, jer on predstavlja "frižider" Zemljine kugle.

Izvor: Blic

Ima da kupim dzip koji trosi 30 litara i bas nas brige

Apsolutno....podavice se Crnogorci, a Hrvate cemo desetkovati!!!