Indija: Pola miliona ljudi odsečeno od sveta zbog poplava
Autor: Blic online - BBC | Foto:Reuters | 01.09.2008. - 09:25

Vlasti u indijskoj saveznoj državi Bihar kažu da je najmanje pola miliona ljudi koji žive u stotinama zabačenih sela opustošenih teškim poplavama odsečeno od sveta.



Dopisnik BBC-ija koji se nalazi u oblasti pogođenoj poplavama kaže da vlasti pokušavaju da se izbore sa katastrofalnim ishodom - dok voda nastavlja da plavi nova i nova područja, uslovi u centrima za smeštaj postradalog stanovništva postaju sve gori zbog velikog broja ljudi koji su u njima smešteni i zbog krajnje loših sanitarnih uslova.
Dopisnik BBC-ija javlja o haotičnim scenama u ugroženom području - dok vojnici uključeni u operaciju spasavanja pokušavju da dospeju do najugroženijih, ljudi čine sve kako bi se sa krovova poplavljenih kuća, na kojima su našli utočište, dočepali čamaca u kojima su spasioci.
I u susednom Nepalu su, zbog poplava, desetine hiljada ljudi ostale bez krova nad glavom i bile primorane da potraže utočište; nekima od onih čije je kuće odnela vodena stihija zaštitu od vremena pružaju samo plastični čaršavi pod kojima provode dane.

Izvor: Blic

Ban Ki Mun: Požuriti sa nastavkom Kjota
Autor: Tanjug | Foto:Arhiva | 01.09.2008. - 08:38

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozvao da se ne čeka kraj sledeće godine za sklapanje novog sporazuma o klimatskim promenama.

Obraćajući se diplomatama i zvaničnicima na proslavi 20. godišnjice od osnivanja međuvladinog panela UN za klimatske promene, Ban je u Ženevi rekao da zemlje koje pregovaraju o sporazumu koji će naslediti Kjoto protokol treba da imaju za cilj postizanje napretka u pregovorima već u decembru, na konferenciji UN u poljskom gradu Poznanu.Ban je rekao da možda ne bi valjalo da se čeka kraj 2009. godine i samit u Kopenhagenu za finalizaciju sporazuma o rastućim globalnim temperaturama.
"Moramo se boriti protiv potrebe da sve ostavljamo za Kopenhagen i mislim da u nekim stvarima možemo postići konkretan napredak", rekao je Ban i dodao da konferencija u Poljskoj treba da posluži kao "veoma uspešan most" ka Kopenhagenu.

Protokol iz Kjota obavezuje 37 razvijenih zemalja da do 2012. godine smanje emisiju štetnih gasova koji doprinose globalnom zagrevanju, ali ni SAD ni Kina, dve države s najvećom količinom emitovanih gasova, nisu ratifikovale taj sporazum. Američki predsednik Džordž Buš, koji je protivnik protokola iz Kjota, odlazi sa te funkcije u januaru. Ban je naveo da je važno da nova američka vlada preuzme vodeću ulogu u globalnoj borbi protiv klimatskih promena.
"Ko god bude izabran za predsednika SAD, biće u boljoj poziciji da vodi ovaj proces", ocenio je generalni sekretar UN.
Međuvladin panel UN za klimatske promene, koji je prošle godine dobio Nobelovu nagradu za mir, upozorio je da će globalno zagrevanje izazvati porast nivoa mora i okeana, razorne oluje, toplotne udare i suše, podsetio je Rojters.

Izvor: Blic

Rekordno smanjenje leda na Arktiku ovog leta
Autor: Beta-AP | Foto:BBC | 04.09.2008. - 09:58

Ledeni pokrivač na Arktičkom okeanu je ovog leta pretrpeo dva najveća smanjenja u poslednje tri decenije, uključujući i otcepljenje ledenjaka veličine Menhetna od ostrva na polarnoj granici Kanade, saopštili su naučnici.

Ledeni pokrivač je preko leta izgubio 212 kvadratnih kilometara, rekao je Martin Džefris iz Američke Nacionalne naučne fondacije i Univerziteta Ferbanks na Aljasci.
Ledenjaci se formiraju akumulacijom snega i smrznute otopljene vode, koji oblikuju platforme leda velike debljine koje plutaju po površini okeana, ali su povezane sa kopnom. U toku prošlog veka kada bi se ledenjaci otcepili led u moru bi vremenom ponovo formirao novi ledenjak na njihovom mestu. Derek Mjuler, naučnik sa Univerziteta Trent u Ontariju, rekao je da su ove promene pod sadašnjim vremenskim uslovima nepovratne i da ekološki uslovi koji su ih održavali u ravnoteži hiljadama godina više ne postoje.
Mjuler je rekao da se ledenjak Markam, površine 49 kvadratnih kilometara i star 4.500 godina otcepio od ostrva Elsmer u avgustu i sada pluta okeanom u arktičkom krugu.
Otcepila su se dva dela velikog ledenog bloka Serson i smanjila ga za 60 odsto ili za 122 kvadratna kilometara kao i 21 kvadratni kilometar leda sa trećeg ledenog bloka Vard Hant, koji se prostire na 440 kvadratnih kilometara, debljine 40 metara. Na bloku Vard Hant vidljive su pukotine što naznačava da bi mogao da nastavi da se smanjuje, dodao je on.
Sa druge strane zemljine kugle se dešavaju slični fenomeni - ranije ove godine odvojio se jedan deo od 414 kvadratnih kilometara ledenog bloka u Antarktiku. Gubitak ovih ledenjaka znači da retkim ekosistemima koji od njih zavise preti nestanak, još je upozorio Varvik Vinsent, naučnik sa Univerziteta Laval.

Izvor: Blic

Uragan "Ajk" ojačao, "Hana" odnela više od 60 života
Autor: Tanjug | 04.09.2008. - 09:04

Uragan "Ajk", na Atlantiku, ojačao je za kratko vreme u izuzetno opasan uragan četvrte kategorije, a tropska oluja "Hana" takođe je povećala snagu i zahvatila Bahame na putu ka jugoistočnoj obali SAD, pošto je na Haitiju odnela više od 60 života.

"Ajk" je trenutno na otvorenom moru i ne predstavlja opasnost. Vetar dostiže brzinu do 215 kilometara na sat i kreće se ka zapadu-severozapadu brzinom od 28 kilometara na sat, preneo je Rojters. Meteorolozi kažu da je još rano predvideti koja bi kopnena područja "Ajk" mogao da pogodi.

Uragan se kreće za ciklonom "Hana", koji bi narednih dana mogao da zahvati istočne obale Floride i Južne i Severne Karoline. "Hana" je protutnjala Haitijem, gde je, prema najnovijim podacima, odnela najmanje 61 život. Vetar, koji je dostizao brzinu od 119 kilometara na sat, bio je praćen obilnim pljuskovima, koji su izazvali poplave u nekim delovima ostrvske države.
Prema Karibima i američkoj obali kreće se i tropska oluja "Džozefina", koja je počela da slabi.

Uragani "Gustav" i "Fej", koji je pogodili proteklih nedelja Haiti, odneli su najmanje 160 života. Američka meteorološka služba predvidela je između 14 i 18 tropskih oluja u šestomesečnom periodu, od 1. juna.

Izvor: Blic

I Rumunija počela kampanju protiv plastičnih kesa
Autor: Beta | 03.09.2008. - 14:37

U Bukureštu je podeljeno više od 2.500 ekoloških kesa u okviru kampanje protiv plastičnih kesa koje su značajan faktor zagađenja u Rumuniji, saopštilo je danas Ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Kako je saopšteno, situacija sa otpadnim plastičnim materijalima u Rumuniji je zabrinjavajuća, budući da je 2006. godine u toj zemlji bilo 1,3 miliona tona plastične ambalaže, a ove godine je ta količina uvećena za oko 30 odsto.
Vlada Kalina Popeskua Taričeanua je nedavno odlučila da se od 1. januara 2009. godine uvede obavezna eko-taksa, što znači da se plastične kese prodaju po ceni od 0,2 leja (evro vredi 3,5 leja) za komad.

Irska je bila prva zemlja koja je 2002. godine uvela obavezu plaćanja za plastične kese, a rezultat je bio da se za godinu dana primenjivanja te eko-takse korišćenje plastične ambalaže smanjilo za 80 odsto, od 1,2 milijarde kesa na 230.000 godišnje.

Izvor: Blic

Nedavno na tv bilo da jedna opstina u Srbiji pocinje kampanju protiv plasticnih kesa samo ne mogu da se satim imena grada zaboravio 

ime grada je Leskovac

Ribama u Severnoj Americi preti istrebljenje
Autor: Tanjug | 28.09.2008. - 11:52

Najnovija studija američkog federalnog Geološkog zavoda pokazuje da je od 1989. godine, kada je rađeno poslednje istraživanje, bezmalo 40 odsto svih vrsta ribe u potocima, rekama i jezerima SAD i širom Severne Amerike u opasnosti od istrebljenja.

Suzan Haseltajn, biolog u američkom Geološkom zavodu, tvrdi da je "u opasnosti više od 700 vrsta i podvrsta, što predstavlja oko 40 odsto slatkovodne ribe u Severnoj Americi."

Rezultati ispitivanja koje je tokom poslednjih 15 godina jedna grupa naučnika iz SAD, Kanade i Meksika obavila na staništima slatkovodne ribe u Severnoj Americi pokazuju da su glavni uzroci opasnosti za slatkovodnu ribu gubitak staništa, zagađenje, sve veći broj agresivnijih vrsta, kao i klimatske promene.
Mnogi ribari u Severnoj Americi primetili su te promene i smatraju da se situacija iz godinu godinu "drastično pogoršava". Direktor američkog Udruženja ribara, Gas Rasam, tvrdi da je 61 riblja vrsta vrsta nestala, stotine su ugrožene, dok lista ranjivih vrsta ubrzano raste.
"To je katastrofa ne samo za ribu već i ljude, jer smo svi deo istog ciklusa. Kad se smanjuje bio-raznolikost, to se odražava i na ljudska staništa. Stoga je to katastrofalan trend", tvrdi Rasam.

Rekreativno pecanje i aktivnosti povezane sa tom delatnošću su multimilionska industrija u SAD. Taj biznis bi mogao da bude doveden u opasnost drastičnim opadanjem broja slatkovodnih riba, prenosi radio Glas Amerike. Rasam upozorava da sve veći broj ugroženih vrsta slatkovodnih riba u Severnoj Americi može biti i deo šireg svetskog trenda.
Kad je reč o ribama u okeanima, trendovi su još katastrofalniji nego što je ranije objavljeno. Stoga je malo verovatno da ovaj trend ne postoji u drugim zemljama i na drugim kontinentima", zaključio je Rasam.

Izvor: Blic

ljudi su zavladali planetom    Sta ste ocekivali??

Indijanska poslovica kaze...."Kad pobiju sve bizone, kad izlove svu ribu, kad poseku sve sume - tek onda ce shvatiti da se pare ne jedu!" 

Sad but true