Шта спаја, а шта раздваја ДС, ДСС и Г17 плус

Још у изборној ноћи већина аналитичара сложила се да је најлогичнија коалиција за формирање владе она коју би чиниле Демократска странка, коалиција Демократске странке Србије и Нове Србије и Г17 плус, које заједно имају 130 од укупно 250 посланика у Скупштини Србије. Уз подршку странака мањина, та већина би износила 138 посланика. Око неких кључних државних питања, ове странке имају готово идентичне ставове. Међутим, осим различитих мишљења око тога која од њих треба да да мандатара за састав владе, постоји још неколико тема, које би могле да представљају највеће препреке за постизање договора.

ТАЧКЕ СПАЈАЊА

1. Став према Косову

Гласањем за нови Устав Србије ДС, ДСС-НС и Г17 плус, потврдиле су да су за то да је Косово неотуђиви део Србије и да нико нема право да потпише било какву одлуку која би то оспоравала. Све три странке подржале су у парламенту и платформу српског преговарачког тима за Косово и Метохију. На његовом челу се, иначе, још увек налазе председник Србије Борис Тадић и Војислав Коштуница, који је још на позицији премијера.

2. Чланство у Европској унији

И Демократска странка и Демократска странка Србије и Г17 плус говоре о уласку у ЕУ као једном од примарних циљева Србије, и то у што скоријем року. Најоптимистичније процене у свим странкама говоре о 2012. као години у којој би Србија могла да испуни све услове за улазак у ЕУ.

3. Сарадња са Хагом

Суштинско опредељење све три странке јесте да сарадња са Хашким трибуналом буде приведена крају. Разлика је само у формулацији коју појединци користе када о њој говоре. Док председник Србије Борис Тадић говори само о неопходности окончања сарадње са Хагом, премијер Војислав Коштуница инсистира на „двосмерној сарадњи”, а уместо о „хапшењу” Ратка Младића, говори о његовом „привођењу правди”, јер је то „израз који се користи у нашем законодавству”.

СПОРНЕ ТАЧКЕ

1. Национални инвестициони план

ДСС - Г17 плус: Странке које су досад чиниле Владу Србије инсистирају на даљој примени Националног инвестиционог плана. У томе се, нарочито, истиче Г17 плус, који у НИП-у види рецепт за решавање највећих проблема – од смањивања незапослености за половину до равномерног регионалног развоја и динамичнијег развоја привреде.

ДС: У Демократској странци, међутим, иако мисле да је НИП добра идеја, истовремено тврде и да је веома лоше реализована. Кандидат ДС-а за премијера Божидар Ђелић је још почетком децембра оценио да је ту реч о „хрпи неповезаних пројеката, која је склепана за четири месеца због избора”. Непосредно уочи избора Ђелић је за НИН рекао да је потребна дубока ревизија НИП-а.

2. Расподела министарстава

ДСС: Иако се у овој странци још нико не изјашњава отворено по овом питању, најчешће се говори о томе да би ДСС инсистирао да добије места премијера и министра полиције.

ДС: Позивајући се на изборне резултате, у ДС-у траже место премијера, а како је у среду рекао Драган Ђилас, демократе желе и „најзначајнија министарства која одлучују о најважнијим стварима за вођење политике у Србији”. У јавности се спекулише да су у питању министарства полиције, одбране, правосуђа, привреде… У Демократској странци, такође, инсистирају и на укидању „феудализације министарстава”, односно против су праксе која је постојала у влади Војислава Коштунице да кључни кадрови у једном министарству, попут министра, помоћника министра и државних секретара, буду из исте странке.

Г17 плус: За сада се држi по страни и препушта ДС-у и ДСС-у да покушају да се договоре, али је реално претпоставити да би захтевали ресор који би им омогућио утицај на реализацију НИП-а, што би могло да значи неко вицепремијерско место са задужењем за НИП или министарство финансија. У том смислу не треба сметнути с ума ни персонални сукоб на релацији Божидар Ђелић – Млађан Динкић. Питање је и да ли би пристали на „дефеудализацију министарстава”.

3. Приватизација јавних предузећа

ДСС: Сам Војислав Коштуница изјавио је да ће државни удео у великим јавним предузећима бити сачуван. Према речима Душана Пророковића, приватизација великих система ићи ће постепено, како би се очували као системи и не треба да буде иста за све. Код ЕПС-а треба да се иде у постепену приватизацију, у којој држава задржава део капитала.

ДС: У овој странци, како је то изјавио Александар Влаховић, залажу се за то да се дефинише колико држава треба да партиципира у власништву јавних предузећа, а да приватизацији треба да претходи програму реструктурисања. Део капитала може се понудити на продају и грађанима, преко берзе.

Г17 плус: До краја мандата наредне владе треба приватизовати само НИС. Донети закон о приватизацији тог предузећа, којим би се прецизирала расподела средстава од продаје државног дела капитала. Како је изјавила Сузана Грубјешић, 50 одсто би се употребило за еколошке пројекте у Војводини, за заштиту животне средине у Панчеву. Додатних 20 одсто ишло би у Фонд за реституцију, а преосталих 30 одсто у буџет . Од продаје НИС-а, 15 одсто акција бесплатно би добили сви пунолетни грађани који до сада нису учествовали у приватизацији. За „Јат” би било најбоље да пронађе стратешког партнера, а ЕПС и „Телеком” у наредном мандату не треба приватизовати.

4. Безбедносне службе

ДСС: Из изјаве Војислава Коштунице да је задовољан радом безбедносних служби могло би се закључити да би садашњи шеф Безбедносно-информативне агенције Раде Булатовић поново био кандидат ДСС-а за ову функцију, али је мало вероватно да би се иједна друга странка евентуалне тројне коалиције сагласила са тим предлогом. Што се тиче саме реформе БИА и њеног евентуалног расформирања, Ђорђе Мамула, члан Одбора за безбедност Скупштине Србије који треба да спроводи цивилну контролу над БИА, рекао је недавно да не зна да ли је то требало урадити, јер „није имао увид у стање ствари”. Упркос том признању, тврдио је да службе не контролишу странке.

ДС: Демократска странка је прва која Радета Булатовића на месту шефа БИА види као кочницу за Србију на путу ка Европи. У овој странци се, истовремено, залажу за лустрацију унутар безбедносних служби, односно уклањање из ње оних који су у претходном периоду кршили људска права, али не и за комплетно расформирање безбедносних структура.

Г17 плус: И Г17 плус је против распуштања БИА, јер за то, како је изјавио Горан Јакшић, касно.

– То је питање требало поставити након демократских промена у држави. Један број људи из времена Милошевића је склоњен, али много их је и остало. Сматрам да сви они који су се на било који начин огрешили, не само о закон, већ о основне принципе демократског друштва треба да одговарају. У овом тренутку би распуштање био неодговарајући корак и то би створило проблеме у функционисању заштите државних интереса који би били угрожени – оценио је Јакшић.

За место шефа Војнобезбедносне агенције ни једна од странака није јавно показала интерес.

5. Гувернер

ДСС: Још се није изјашњавао о новом гувернеру Народне банке Србије, мада је гласао за уставни закон који предвиђа да нови први човек централне банке треба да буде изабран на првој седници новог сазива парламента.

ДС: Божидар Ђелић, кандидат ДС за премијера, изјавио је да је ова странка за то да садашњи гувернер треба да остане цео мандат, али је ДС подржао решење у уставном закону да се нови гувернер бира на првој седници Скупштине после избора.

Г17 плус: И ова странка заступа став да би гувернер требало да остане до краја мандата.


Izvor: Politika / М. Р. Петровић

 RIK SAOPŠTAVA KONAČNE REZULTATE PARLAMENTARNIH IZBORA

rik Republička izborna komisija danas do 20 časova treba da saopšti konačne rezultate parlamentarnih izbora, posle čega počinju da teku rokovi za konstituisanje novog saziva Skupštine Srbije i za izbor nove vlade.

Prva sednica novog saziva Skupštine Srbije mora da bude održana najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih izbornih rezultata. Mandat sadašnjem skupštinskom sazivu ističe nakon konstituisanja novog, a konstitutivnu sednicu saziva sadašnji predsednik parlamenta Predrag Marković.

Skupština je konstituisana potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika. Prema novom Ustavu, na odluku o potvrđivanju mandata dopuštena je žalba Ustavnom sudu koji po njoj odlučuje u roku od 72 sata.

Narodna skupština se raspušta, ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja, ne izabere Vladu. U tom slučaju, predsednik Republike raspisuje nove izbore, koji moraju da budu održani u roku od 60 dana.

Izvor: RTS

 POZIV SDP UGLJANINU DA NAĐU ZAJEDNIČKI JEZIK

Član Predsedništva Sandžačke demokratske partije Meho Mahmutović zatražio je od lidera koalicije 'Lista za Sandžak' Sulejmana Ugljanina da raspiše izbore za skupštinu Saveta bošnjačke nacionalne zajednice u kojoj bi sve bošnjačke stranke trebalo da imaju svoje predstavnike. On je na konferenciji za novinare u Novom Pazaru ponovio poziv Ugljaninu da 'nađu zajednički jezik' radi stvaranja stabilne političke situaciju koja će, kako je rekao, omogućiti da Sandžak izađe iz ekonomske krize.

Stabilna politička situacija je uslov za strane investicije, bez kojih Sandžak ne može da očekuje ekonomski oporavak, rekao je Mahmutović.

On je najavio da će Predsedništvo SDP početkom naredne nedelje odrediti imena trojice poslanika, koliko će ih u dogovoru sa DS partija Rasima Ljajića imati u Skupštini Srbije.

Izvor: RTS

 VUČIĆ: NE PADA NAM NA PAMET DA UČESTVUJEMO U VLADI

Srpska radikalna stranka neće prihvatiti eventualni poziv za učešće u koncentracionoj Vladi Srbije ni u slučaju negativnog predloga rešenja konačnog statusa Kosova i Metohije, rekao je na konferenciji za novinare generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić.

Na konferenciji za novinare, Vučić je rekao da radikalima 'ne pada na pamet' da učestvuju u vladi sa Borisom Tadićem, Vojislavom Koštunicom, Čedomirom Jovanovićem i Mlađanom Dinkićem i da, u tom slučaju, 'ni sam za sebe više ne bi glasao na izborima'.

Vučić je rekao da će ta stranka i dalje biti konstruktivna po pitanju rešavanja statusa Kosova i Metohije i da će insistirati da se poštuju odredbe Ustava koje nalažu da pokrajina mora da ostane u sastavu Srbije.

On je zatražio od vlasti u Srbiji da ni po koju cenu ne pristane na eventualnu nezavisnost Kosova već da, u slučaju negativnog rešenja, nikada ne priznaju odvajanje pokrajine.

Prema njegovoj oceni, komesar EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana 'već je naredio' kako treba da izgleda buduća Vlada Srbije, a da stranke treba da se dogovore oko podele ministarstava.

'Priče o učešću Liberalno-demokratske partije u budućoj vladi ili o formiranju koncetracione vlade su prazne priče... Oni su dobili nalog kako da formiraju vladu i to će tako da bude, samo je pitanje ko će koga da uceni i ko će da dobije koje ministarsko mesto', kazao je Vučić.

Vučić je kritikovao Radio-televiziju Srbije, B92, Politiku, Blic, Večernje novosti, CeSID i brojne analitičare zbog, kako je ocenio, lošeg odnosa prema SRS.

Izvor: RTS

 MARKIĆEVIĆ: KOŠTUNICA DA OSTANE PREMIJER

Predsednik Izvršnog odbora stranke Nova Srbija Miroslav Markićević rekao je u Čačcku da je stav koalicije Demokratska stranka Srbije i NS da
Vojislav Koštunica treba ponovo da bude premijer, jer je pokazao 'diplomatsku i političku veštinu'.

Markićević je na konferenciji za novinare u Čačku rekao da bi novu vladu trebalo da čine stranke demokratskog bloka, 'ma šta to značilo'.

On je rekao da nije bilo nikakvih razgovora koalicije DSS-NS i drugih stranaka oko buduće vlade i ponovio da se takvi razgovori očekuju
pošto Republička izborna komisija objavi zvanične rezultate nedeljnih parlamentarnih izbora.

Prema njegovim rečima, o eventualnim ponovljenim parlamentarnim izborima 'prerano je i neozbiljno govoriti'.

Izvor: RTS

Poslanički mandati vlasništvo stranaka


Mandati poslanika u budućem skupštinskom sazivu biće vlasništvo stranaka, jer novi Ustav predvidja da poslanici svoj mandat mogu staviti na raspolaganje stranci na čiji predlog su izabrani.

To bi trebalo da spreči dosadašnje poslaničke "transfere", ali stručnjak za ustavno pravo i doskorašnji predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić smatra da će na taj način biti devalviran položaj poslanika kao predstavnika gradjana koji su ga izabrali na izborima.

Vučetić je Tanjugu rekao da odredba Ustava, po kojoj su poslanici slobodni da svoj mandat stave na raspolaganje partiji na čiji predlog su izabrani, faktički predstavlja "uspostavljanje vlasništva stranke nad poslaničkim mandatom."

"Ovakvo rešenje suprotno jesvim evropskim standardima i iskustvu evropskih država", rekao je Vučetić.
On je, medjutim, dodao da su prelasci poslanika iz jedne u drugu stranku "stvar lošeg karaktera poslanika, a da je ovakva odreba u Ustavu mogla biti inspirisana nastojanjem da se spreči napuštanje poslaničkog kluba".

Aktuelni saziv Skupštine Srbije završiće mandat sa izmenjenim sastavom u odnosu na parlament koji je konstituisan pre tri godine, jer su neki poslanici promenili partije, neki izgubili mandate, a neki klubovi prestali da postoje.

Na osnovu podataka sa skupštinskog sajta, poslanički klub SRS sada ima 80, DSS 53, DS 34, G17 plus 31, SPS 22, a NS 9+9 - 18 poslanika, dok 13 poslanika ne pripada ni jednoj poslaničkoj grupi.

Prilikom konstituisanja, 27. januara 2004. godine, parlament je činilo, takodje, šest poslaničkih grupa, ali drugačijeg sastava. SRS je imala 82, DSS 53, DS 37, G17 plus 34, koalicija SPO-NS 22 i SPS 22 mandata.

DSS je, na primer, oduzela mandat Dragiši Djokoviću koji je prešao u DS. G17 plus su napustila tri poslanika SDP-a koja su prvobitno bila na njihovoj izbornoj listi, a ta stranka je oduzela mandate Vesni Lalić i Sovraniju Čonjagiću i na njihovo mesto izabrala druge.

Poslanička grupa SPO-NS sa osvojenih 22 mandata pretrpela je najveće promene i kraj saziva dočekala sa četi poslanika SPO i devetoro koji su formirali SDPO i zajedno sa devet poslanika NS osnovali novi klub. U medjuvremenu formiran je i ubrzo zatim i raspušten klub "Za evropsku Srbiju".

Od 82 mandata koliko su osvojili na izborima, radikali su ostali sa dva manje. Iz stranke je istupio Živojin Lekić i prešao u PSS, a klub je napustio i Branislav Stevanović.

Od 37 mandata, poslanički klub DS je ostao sa 34 poslanika, jer sudva poslanika "Liste za Sandžak" prešla u nezavisne poslanike,a dva poslanika GSS odlučila da deluju samostalno.

Poslaničke prelaske najčešće su pratile i spekulacije u javnosti da se radi o kupovini i drugim ustupcima, neki poslanici javno su tvrdili da im je nudjen novac, a drugi to demantovali.

Ni prvi skupšitnski saziv posle 2000. godine nije bio imun na ovakva dešavanja, a ostaće upamćen po aferi oduzimanja svih 45 mandata poslanicima DSS, 2002. godine. Za "posaban aranžman" sa tadašnjim DOS-om optuživan je i Branislav Ivković, koji je napustio SPS i formirao Socijalističku narodnu stranku i poseban klub.

Ustavni sud Srbije 27. maja 2003. godine odlučio je da mandati pripadaju poslanicima, a ne strankama i time osporio dve odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika kojima je bilo predvidjeno da poslaniku prestaje mandat pre isteka roka ukoliko mu prestane članstvo u stranci ili koaliciji na čijoj listi je izabran.

Ova odluka je obrazložena time da stranke ne mogu da raspolažumandatima, izmedju ostalog, i zbog toga što preduslov za sticanje poslaničkog mandata nije članstvo u političkoj stranci.

(Tanjug)

Izvor: MTS-Mondo

UJDURMA
Boris Tadić predlaže koalicionu vladu demokratskih stranaka u kojoj bi bio i LDP Čede Jovanovića, ali Koštunica se još ne odriče saradnje sa radikalima

BEOGRAD - Ujdurma oko sastava nove vlade tek će početi, i to u ponedeljak, kada će lideri DS, DSS i G17 otpočeti pregovore, potvrđeno je Kuriru u ovim strankama. Za sada su sve varijante u opticaju, pa čak i mogućnost da DSS i SRS zajedno formiraju novi premijerski kabinet, a u igru se iznenada ubacio i Čedin LDP, koji bi Boris Tadić rado video u vladi demokratskog bloka.
   
DS i LDP zajedno imaju više poslanika od koalicije DSS-NS i G17

Svaku sumnju da bi Vojislav Koštunica mogao da se okrene radikalima u pregovorima oko sastavljanja nove vlade, pokušao je da otkloni evropski izaslanik za spoljnu politiku Havijer Solana, koji je u ponedeljak obavio "informativni" razgovor sa Koštunicom. Solana je potom preneo preko svojih saradnika da ga je lider DSS uverio da će ući u koalicionu vladu s "proevropskim demokratskim snagama".

Međutim, šef Vladine Kancelarije za saradnju s medijima Srđan Đurić rekao je da Koštunica sa Solanom nije razgovarao o sastavu nove vlade.
- Tačno je da je visoki predstavnik EU Havijer Solana razgovarao sa predsednikom Vlade Srbije, ali su potpuno netačni navodi Solaninih saradnika da je u razgovoru na bilo koji način bilo pominjano pitanje formiranja i sastava nove vlade Srbije - rekao je on. Kako tvrde izvori Kurira u Koštuničinoj stranci, postoji mogućnost i da će aktuelni premijer namerno odugovlačiti dogovore o formiranju nove vlade zbog Kosova.

- Ukoliko Srbija ne dobije novu vladu, sva je prilika da ova stara neće slati svoje pregovarače u Beč na završnu rundu pregovora, nakon što Marti Ahtisari 2. februara obelodani svoj plan. Time se rešenje za Kosovo prolongira, što najviše odgovara dosadašnjoj vlasti. Ukoliko bi bilo nametnuto rešenje bez prisustva srpske strane, aktuelna vlada bi izbegla odgovornost za eventualnu nezavisnost Kosova - objašnjava izvor Kurira.

Pre početka zvaničnih dogovora o novoj vladi u ponedeljak, predsedništvo DS je saopštilo da nju treba da sačinjavaju sve stranke demokratskog bloka DS, DSS, NS, G17 i LDP. Ali, lider LDP Čedomir Jovanović izjavio je da je jedino kvalitetno rešenje za buduću vladu partnerstvo DS i LDP uz podršku manjinskih stranaka.

- Ako vladu formiraju DS, DSS i G17, koalicija okupljena oko LDP će biti opozicija. Koštunica ne zaslužuje mesto u vladi koja treba da reformiše društvo. Nova vlada mora biti formirana brzo, i to reformska vlada u kojoj neće sedeti lideri DSS i G17 - smatra Jovanović.


Izvor: Kurir / (S. V.)

UŠANČENI
Izbori pokazali da poslednjih godina nema pomeranja u biračkom telu i da se građani grupišu u najmanje dva nepomirljiva tabora

BEOGRAD - Izbori za srpski parlament pokazali su da je priča o dve Srbije i dalje aktuelna. Najgrublja podela pokazuje da su na jednoj strani radikali i socijalisti, koje podržava oko 1,5 miliona Srba, dok takozvani demokratski blok podržava skoro milion birača više! I profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković tvrdi da značajnijih pomeranja na srpskoj političkoj sceni poslednjih nekoliko godina nema.

- Samo se pomeraju snage unutar demokratskog bloka i prelivaju glasovi. Eto, ovoga puta je, recimo, LDP deo podrške dobio od bivših glasača DS, LSV, ali daleko veći broj je izvučen iz apstinencije. Svi oni koji dosad nisu imali svog političkog reprezenta, a u LDP su prepoznali radikalno-proevropsku orijentaciju.

- Inače, pravilo je da stranke koje su neposredno vršile vlast pre izbora budu kažnjene, ali ne u meri da trpe neki katastrofalni poraz: tako je 2003. godine bilo sa demokratama, tako je i sada sa narodnjacima - podseća Stojiljković.

Međutim, podela na radikalne i demokratske snage krajnje je uslovna, smatra Stojiljković, pošto "u Srbiji postoje barem četiri grupacije".
- Evropsko-građanska, socio-nacionalna, treća je između prve i druge, oni i bi u Evropu, ali se stalno osvrću i teže da naprave vezu između nacionalne i proevropske struje, četvrta su svi oni građani Srbije koji, ophrvani potrebom za svakodnevnim preživljavanjem, odbijaju da se angažuju - smatra Stojiljković.

I urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović misli da na ovim izborima nije bilo iznenađenja, "osim što su svi sem socijalista dobili manje procenata nego što su se nadali i što im je predviđano".
- Najveće iznenađenje je licemerje ili naivnost onih koji još pokušavaju da održe priču o dve Srbije i sada proglašavaju pobedu takozvanih demokratskih snaga, iako je više nego jasno da postoje najmanje tri, a možda čak i pet političko-ideoloških grupacija, koje potpuno različito gledaju na glavne probleme i perspektive budućeg razvoja Srbije!

- Možemo da govorimo o radikalima, građanskoj i narodnjačkoj opciji, ali bi mogle da se izdvoje i još dve zasad male, ali potencijalno veoma glasne struje - radikalno-levičarska i ultraliberalna - procenjuje Vukadinović. On kaže da se to jasno videlo i iz kampanje.

- Narodnjačka kampanja u nekim aspektima bila je čak i radikalnija i nacionalistički žešća od samih radikala. A glavni čovek kome su najviše zviždali i kritikovali ga na skupovima LDP upravo je Vojislav Koštunica, a ne neko od radikala.

- A sada bi po nekim papirnatim kalkulacijama i DSS i LDP trebalo da budu deo istog demokratskog i antiradikalskog bloka! Socijalisti su, na primer, delovali relativno pitomo i evropejski, dok je Mlađan Dinkić u svojim nastupima, kada je o socijalnim pitanjima reč, zvučao veoma demagoški i radikalski - primećuje Vukadinović.
      

Od Slobe do Voje

Na republičkim izborima 1992. godine SPS je osvojio 1,3 miliona glasova, a radikali milion. Koalicija DEPOS imala je 798.000 glasova. Sledeće godine podrška radikalima pala je gotovo dvostruko, na 596.000, dok su socijalisti osvojili 1,3 miliona glasova, a DEPOS je podržalo 715.000 građana. Na izborima 1997. godine, koje su demokrate i DSS bojkotovali, koalicija SPS-JUL-ND namakla je 1,4 miliona birača, a radikali su dobili 1,1 milion. Opozicioni SPO osvojio je 850.000 glasova.
Podrška socijalistima i radikalima dramatično je pala na decembarskim izborima 2000. godine, kada su imali oko 516.000, odnosno 322.000 glasova. Koalicija DOS osvojila je čak 2,4 miliona, a SPO 141.000. Na vanrednim izborima 2003. godine radikali su ponovo bili ubedljivi, sa više od milion glasova, a nešto više od toga imale su zajedno DSS i DS, sa 695.000, odnosno 486.000 glasova. G17 plus podržalo je 454.000 birača, a koalicija SPO-NS osvojila je 301.000. Socijalisti su dobili svega 285.000 glasova.


Izvor: Kurir / J. JOVANOVIĆ

LIBERALNA PLJUVKA
Čeda Jovanović tvrdi da ga Goran Petrović kleveće iz pakosti, bivši šef RDB odgovara da je sve što je o njemu rekao istina

BEOGRAD - Lider LDP Čedomir Jovanović ocenio je juče kao pakosnu tvrdnju svog nekadašnjeg bliskog saradnika i bivšeg šefa RDB Gorana Petrovića da je od stranke napravio "privatno preduzeće". Petrović u izjavi za Kurir uzvraća da je tačno sve što je o Jovanoviću rekao i da je besmisleno komentarisati Čedinu reakciju.

- Petrović me kleveta iz čiste pakosti. Ako mu je saopštenje koje je poslao medijima ulepšalo dan, meni je zbog toga posebno drago. Sve što mogu da kažem o Goranu Petroviću, rekao sam davno. Cenim njegov doprinos onoj politici koju smo mi realizovali u Srbiji tokom 2001. godine, kada je on bio šef DB - objasnio je Jovanović. On je dodao da razlozi razilaženja njega i Petrovića nisu "privatni, ni lični, ni materijalni, već isključivo politički".

- Zbog čega nas Petrović sada napada, zaista ne znam. To morate pitati njega - rekao je Jovanović.

Reagujući na ovaj Čedin odgovor, Petrović je u izjavi za Kurir objasnio zbog čega je odlučio da se javno ogradi od Jovanovića i njegove partije.
- Svakoga dana su mi na ulici prilazili ljudi da mi čestitaju, da pitaju kako ide kampanja, a onda dolazim u situaciju da im objašnjavam da nemam veze sa LDP. Da se to ne bi dešavalo, javno sam se ogradio od ove partije i njenog lidera - tvrdi Petrović. On ističe da sve što je rekao o Jovanoviću - stoji.

- Sve što sam napisao je tačno i besmisleno je komentarisati da sam pakostan. To je totalna glupost - kategoričan je on.

Kako je Kurir juče objavio, Goran Petrović je optužio lidera LDP da je od stranke napravio privatno preduzeće u svom vlasništvu.
- Sredinom 2005. godine na molbu Čedomira Jovanovića priključio sam se grupi okupljenoj oko tadašnje Liberalno demokratske frakcije DS i Centra za modernu politiku, koji su radili na profilisanju i promovisanju nove političke opcije. S obzirom na to da sam tokom 2001. godine kao načelnik RDB dao veliki doprinos realizaciji baš te i takve politike, želeo sam da dam doprinos i njenoj reafirmaciji - naveo je Petrović.

"Sa zadovoljstvom sam prisustvovao skupu menadžera LDF, održanom u leto 2005, na kome je doneta odluka o formiranju nove stranke. Međutim, 5. novembra iste godine, umesto liberalne i demokratske stranke slobodnih ljudi, okupljenih oko zajedničke ideje, napravljena je izrazito liderska stranka kakve smo do tada svi prezirali. Ubrzo je i takva stranka pretvorena u svojevrsno privatno preduzeće u vlasništvu Čedomira Jovanovića", ocenio je Petrović u saopštenju, koje, prema njegovoj tvrdnji, niko od medija u Srbiji nije hteo da objavi.

Kako je rekao, odluku o napuštanju LDP doneo je "uviđajući da je prevashodni cilj 'stranke' da pod plaštom promovisanja jedne politike pre svega omogući lak i lagodan život njenom vlasniku". "Svakodnevne laži, prevare i manipulacije, koje su osnovni manir ponašanja Jovanovića, čak i prema takozvanim najbližim saradnicima, samo su dodatno učvrstile moju odluku i ubrzale moj odlazak", poručio je on. Petrović je podvukao da LDP nije napustio zbog novca i zato što je navodno tražio svoj deo.
      

Nije bio član LDP?!

Pre nego što se saopštenjem oglasio protiv Jovanovića, Petrović tvrdi da sa njim više od godinu dana nije razgovarao. Iako je u početku bio jedan od najžustrijih kolovođa LDP, Petrović sada tvrdi da nikad nije bio član ove stranke.
-Više od godinu dana nemam kontakte ni sa LDP ni sa Čedomirom Jovanovićem. Nisam, niti sam ikada bio, član LDP, pa samim tim ni njen funkcioner ni Jovanovićev bliski saradnik - rekao je Petrović, koji se, kako je rekao, odlučio na javno ograđivanje od Čede i LDP uoči izbora jer "nije želeo da neko bude u zabludi da glasa za njih misleći da je on deo te priče".


Izvor: Kurir / A. MILEUSNIĆ

SULJIN PRVI PORAZ U SANDŽAKU
Rasim Ljajić: Bošnjaci su shvatili ko može, a ko ne može da ih vodi u Evropu

BEOGRAD - Osim što će ostati upamćeni po političkoj smrti Srpskog pokreta obnove, parlamentarni izbori od 21. januara iznedrili su još jednog velikog gubitnika - Sulejmana Ugljanina. Doskora neprikosnoveni lider Liste za Sandžak prvi put od 1990. izgubio je izbore u raškoj oblasti, a potukla ga je Demokratska stranka, na čijoj listi je bio Ugljaninov najveći rival Rasim Ljajić, lider Sandžačke demokratske partije.

Prvenstveno zahvaljujući Ljajićevom uticaju, lista DS u Sandžaku je dobila oko 35.000 glasova, odnosno oko 4.000 više od Liste za Sandžak. Ljajić je sa po nekoliko hiljada glasova razlike trijumfovao u opštinama Priboj, Prijepolje i Nova Varoš, a Ugljanin sa malom razlikom u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici, što mu je donelo svega dva mandata, naspram tri, koliko je Ljajićevoj SDP obećao Boris Tadić.

U izjavi za Kurir, Rasim Ljajić tvrdi da je ovakav rezultat početak političkog kraja Sulejmana Ugljanina i da su Bošnjaci shvatili ko može, a ko ne može da ih vodi u Evropu.
- Rezultati izbora u Sandžaku jasno pokazuju kako to izgleda kad Ugljanin ne može da krade. Sada valjda svi vide da je on lažirao lokalne izbore iz oktobra meseca, kad je ubedljivo "pobedio" - objašnjava Ljajić, dodajući da mu je Demokratske stranka zahvaljujući dobrom rezultatu obećala ministarsko mesto u Vladi, četiri mesta pomoćnika ministra i dve ambasadorske funkcije u arapskim zemljama.
      

Ugljanin želi u novu vladu

BEOGRAD - Predsednik Stranke za demokratsku akciju Sulejman Ugljanin ocenio je da je koalicija Lista za Sandžak osvajanjem dva poslanička mandata apsolutni pobednik izbora u Sandžaku i naglasio da ta lista želi da bude sastavni deo buduće demokratske vlade.
"Mi smo spremni da budemo sastavni deo demokratske većine i zauzmemo adekvatno mesto u vladi Srbije", rekao je Ugljanin.

(FoNet)


Izvor: Kurir / (U. K.)