Halimi uz DS

Mandatara za sastav nove vlade trebalo bi da dobije Demokratska stranka jer je osvojila najviše glasova, kaže za „Blic“ Riza Halimi, lider Partije za demokratsko delovanje, koji će u Skupštini Srbije predstavljati koaliciju Albanaca iz Preševske doline.

On ističe da bi samim tim novi premijer trebalo da bude Božidar Đelić, kandidat DS.

- Inače, zadovoljniji smo radom vlade DOS nego ovom koju je predvodio Koštunica. Koordinaciono telo u poslednje dve godine kao i da nije funkcionisalo i bilo je zapostavljeno - kaže Halimi i navodi da bi u novoj vladi trebalo da budu sve stranke osim SRS i SPS.

Kada je reč o ulasku u Vladu Srbije, naš sagovornik navodi da pravo prvenstva kao nacionalne manjine imaju Mađari i Bošnjaci zbog većeg broja osvojenih glasova. Halimi kaže da Albanci sa juga Srbije ipak ne bi odbili mesto u nekom od ministarstava Vlade Srbije.

- Naš prvi zahtev Vladi jeste novi Zakon o zaštiti nacionalnih manjina, jer se koristi stari zakon preuzet sa saveznog nivoa - zaključuje Halimi.

N. M.

Izvor: Blic

Kasa bira partnere za poslanički klub

U novom sazivu Skupštine Savez vojvođanskih Mađara oformiće poseban poslanički klub, a za sada imamo ponude koalicije Lista za Sandžak i koalicije okupljene oko Liberalno-demokratske partije, kaže za „Blic“ lider ove stranke Jožef Kasa.

„O eventualnom pridruživanju drugih manjinskih lista još nismo razgovarali, ali mi je stigla poruka od mog prijatelja Nenada Čanka s pozivom da poslaničku grupu formiramo s koalicijom LDP-GSS- SDU-LSV, tako da je još sve otvoreno“, kaže Kasa.

On kaže i da posle izbora još nije imao kontakte s DS i DSS.

Na parlamentarnim izborima 21. januara Savez vojvođanskih Mađara osvojio je tri mandata, Lista za Sandžak dva, dok je koaliciji oko LDP pripalo 15 poslaničkih mesta.

M. M.

Izvor: Blic

Iza kulisa poslednje sednice RIK
Bitka DSS za jedan mandat

Motiv za celovečernju i noćnu raspravu na ivici tuče na poslednjoj sednici Republičke izborne komisije, kako „Blic“ saznaje, jeste to što bi ponovljeni izbori na 14 biračkih mesta na kojima su poništeni mogli da donesu jedan mandat DS ili SRS.

Naime, izbori su poništeni na 14 mesta, ali nisu ponovljeni. Naši izvori iz RIK tvrde da je razlog za to verovatnoća da bi na ponovljenim izborima bolje prošao DS, što bi im po D’Ontovom sistemu donelo jedan mandat koji su izgubili ulaskom Albanaca u parlament. S druge strane, taj mandat bi, najverovatnije, izgubila Romska partija koju predvodi Srđan Šajn. Tako bi, u stvari, u pitanje došao jedan mandat, što bi omogućilo demokratama da se vrate na kvotu od 65 mesta u Skupštini. To je samo jedan mandat manje od DSS i G17 plus koji zajedno imaju 66 mandata. DSS je bio protiv ovog rešenja, dok su na drugoj strani bili DS i SRS koji su takođe očekivali to poslaničko mesto. Predlog da se izbori ponove na ovim biračkim mestima nije dobilo većinu članova RIK, jer su nedostajala dva glasa, a DS je ostao na 64 mandata.

- Ponovljeni izbori ne bi bitno menjali rezultate izbora, ali bi značilo demokratama u pregovorima sa DSS i G17 formiranju nove vlade, što DSS nije želeo da dozvoli - tvrdi naš sagovornik.

Koliko malo glasova odlučuje o tome koja će stranka dobiti mandat govori i podatak da je koalicija koju predvodi LDP svoj 15. mandat uzela ispred nosa SRS, jer su po matematičkom proračunu imali samo 12 glasova više za to mesto nego SRS.

N. M. J.

Izvor: Blic

 Intervju: Dušan Petrović, zamenik predsednika DS, o formiranju nove vlade
Nećemo ustupiti mesto premijera

U Demokratskoj stranci se ni ne razmišlja o mogućnosti da se mesto premijera ustupi Vojislavu Koštunici. Mi se zalažemo za što skorije formiranje nove vlade Srbije, na čijem čelu će biti naš kandidat za premijera - Božidar Đelić - kaže u razgovoru za „Blic“ Dušan Petrović, zamenik predsednika DS, koga je Predsedništvo stranke izabralo za šefa tima koji će voditi pregovore sa predstavnicima stranaka o formiranju vlade.

Petrović kaže da će predsednik Boris Tadić početi konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih stranaka o formiranju nove vlade čim se za to steknu uslovi.

- Predsednik je čekao zvanične rezultate Republičke izborne komisije i razgovore sa parlamentarnim strankama počeće u najkraćem mogućem roku - kaže Petrović.
Da li će predsednik Tadić razgovarati sa predstavnicima SRS i postoji li mogućnost da on mandat za sastavljanje vlade poveri lideru radikala Tomislavu Nikoliću?

- Predsednik će, u skladu sa Ustavom, na konsultacije pozvati predstavnike svih poslaničkih lista koje su ušle u parlament, naravno i predstavnike radikala. Međutim, Tadić će Skupštini predložiti da za predsednika Vlade izabere onu ličnost za koju bude uveren da može da obezbedi većinu za formiranje nove vlade.
Kada će početi zvanični pregovori između stranaka? Ili se, možda, već uveliko vode?

- Za sada nije bilo pregovora. Što se tiče DS, mogu da počnu odmah.
Da li je DS napravio platformu za pregovore o vladi? S kojim zahtevima ćete ući u te pregovore?

- Mi se zalažemo za formiranje vlade u koju bi ušle sve stranke demokratskog bloka - DS, DSS, G17 plus i LDP. To je garancija da Srbija može da dobije stabilnu četvorogodišnju vladu. Na čelu te vlade treba da bude naš kandidat Božidar Đelić, a DS treba da preuzme najveću odgovornost. U pregovore ulazimo da bismo formirali vladu koja će odmah nastaviti pregovore sa EU, čiji cilj će biti da Srbija do 1. januara 2008. godine dobije status kandidata za članstvo u EU, da do 1. januara 2009. Srbija dođe na belu šengensku listu, a 2012. godine postane punopravni član Unije. Vlada treba da, kada je reč o Kosmetu, nastavi diplomatsku bitku za očuvanje teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta zemlje. Takođe, potrebno je da se utvrde ciljeve ekonomske politike, kako bi se u najskorije vreme poboljšao život građana.
Jasno je da će se najteži pregovori voditi o ministarstvima policije, pravde, spoljnih poslova, odbrane i finansija. Da li ćete bezuslovno zahtevati neki od ovih resora?

- Da bi se uopšte govorilo o podeli resora, moramo utvrditi šta su ciljevi te vlade, koje stranke ulaze u vladu i ko će biti premijer. Najpre će se pregovarati o ove tri stvari. Normalno je da DS preuzme odgovornost za mesto predsednika vlade jer se tako poštuje osnovni princip parlamentarizma.
Šta ćete, kao glavni pregovarač DS, odgovoriti narodnjačkoj koaliciji kada izađe sa zahtevom da Koštunica bude premijer?

- Nije prirodno da stranka, koja nije dobila najveći broj glasova u okviru bloka, koji treba da formira vladu preuzme najveću odgovornost i dobije mesto predsednika Vlade.
A kako ćete se postaviti ako DSS ne bude hteo da odustane od tog zahteva? Da li ćete prepustiti mesto premijera Koštunici?

- U DS se o tome ne razmišlja. Svako ko želi da naruši načela parlamentarne demokratije moraće pred građanima da objasni zašto to čini.
Postoji li mogućnost da se formira manjinska vlada DS koju bi podržao DSS?

- Mogu da zamislim da vlada uopšte ne bude formirana i da idemo na nove izbore, što bi bio najlošiji ishod. Mogu da zamislim da bi na ovaj ili na onaj način mogla biti formirana manjinska vlada, što bi, takođe, bilo loše rešenje.
A možete li da zamislite vladu sa Koštunicom na čelu?

- To nije tema i ne mogu da pronađem ubedljive argumente koji bi doveli do toga da se uruše osnovni principi demokratije.
Spekuliše se i sa mogućnošću da Tadić bude premijer, a Koštunica kandidat demokratskog bloka na predsedničkim izborima.

- Veoma smo daleko od te mogućnosti.
Pozvali ste LDP Čede Jovanovića da uđe u vladu. Kako mislite da pomirite njegovo zalaganje za nezavisnost Kosmeta i vaš stav da se sve stranke moraju složiti po pitanju teritorijalne celovitosti zemlje?

- Svako ko bude učestvovao u budućoj vladi mora da zastupa poziciju očuvanja teritorijalne celovitosti zemlje. Podrazumeva se da bi morala da se koriguje politika LDP po pitanju Kosmeta, kako bismo svi zajedno diplomatskim sredstvima učinili sve da sačuvamo Kosovo u Srbiji.
Kada očekujete da će biti formirana vlada? Mogu li pritisci međunarodne zajednice to da ubrzaju?

- Formiranje vlade je unutrašnje pitanje Srbije, i od toga koliko će biti odgovorni političari u Srbiji zavisi koliko brzo će biti formirana vlada. Ali, ja verujem da će to trajati manje nego što su trajali pregovori kada je sastavljana prethodna vlada.

Ljiljana Begenišić

    U timu svi članovi Predsedništva DS
    Ko je još, osim vas, u pregovaračkom timu DS?

    - Tim čine članovi predsedništva stranke, ali i određeni broj ljudi koji nisu u Predsedništvu. Za razgovore sa svakom strankom biće utvrđen poseban sastav tima.
    Koju funkciju ćete vi zauzeti? Pominje se da biste mogli biti ili potpredsednik Vlade ili ministar pravde?

    - U ovom trenutku je moja najveća ambicija da se vlada što pre formira, i da počne da ostvaruje ciljeve o kojima sam govorio.


Izvor: Blic

Reakcije na izjavu lidera DSS da je na čelu fronta koji je osvojio najviše glasova
Koštunica nema automatsku podršku G17

Lider DSS Vojislav Koštunica ne može automatski da računa na podršku G17 plus i Mlađana Dinkića u pregovorima sa DS jer do sada nije bilo nikakvih razgovora lidera stranaka na tu temu.

Ovo je bila reakcija iz vrha G17 plus na tvrdnju da Koštunica pokušava da popravi svoju poziciju u pregovorima sa DS time što tvrdi da je na čelu fronta koji je osvojio milion i pedeset hiljada glasova, a u kome su Nova Srbija, G17 plus, Lista za Sandžak pa čak i SPO koji nije uspeo da pređe cenzus.

- Taktika u kojoj DS tvrdi da ima podršku LDP-a, a Koštunica G17 plus kako bi izdejstvovali što veći broj mandata u nekoj budućoj koaliciji je pogrešna. Bez pristanka bilo koje od tih stranaka nema vlade. Koštunica ima pravo da zbraja glasove, ali G17 i dalje zastupa stav da treba sačekati rezultate pregovora Tadića i Koštunice o premijerskom i predsedničkom mestu - kaže izvor „Blica“ iz G17 plus.

Naš sagovornik ističe da će pregovori početi naredne nedelje i da će ih predvoditi lideri stranaka, dok će se tehničkim detaljima baviti pregovarački timovi. Predlog G17 plus je da se mesta u budućoj vladi Srbije podele prema osvojenim mandatima.

- Po toj računici, ukoliko bi novi kabinet brojao 20 mesta, DS bi imao deset mesta u vladi, DSS bi mogao da računa na sedam funkcija, a G17 na tri. Međutim, ako bi se sastav vlade povećavao, predlog je da svaka stranka onda dobije po jedno mesto više - objašnjava naš sagovornik.

G17 plus je na sinoćnjoj sednici Predsedništva stranke trebalo i da odluči ko će biti predstavnici stranke u pregovorima o formiranju vlade.

Predsednik Izvršnog odbora stranke Nove Srbije Miroslav Markićević rekao je da je stav koalicije DSS i NS da Vojislav Koštunica treba ponovo da bude premijer jer je pokazao „diplomatsku i političku veštinu“. Prema njegovim rečima, o eventualnim ponovljenim parlamentarnim izborima „prerano je i neozbiljno govoriti“.

N. M. Jovanović

Izvor: Blic

Piše: Slobodan Vučetić
Počinje bitka za vladu

Oajduža izborna kampanja od uvođenja višepartijskog sistema završena je kratkom kolonom statističkih brojeva i procenata u kojima je sažeta i izražena volja građana Srbije. Ona je ostala, u suštini, ista kao 2000. i na prošlim izborima. Naime, na izborima 2003. pobedničke stranke demokratskog bloka (DSS, DS, G17 plus, SPO-NS) osvojile su 146 poslaničkih mandata. Stranke ovoga bloka sada su osvojile 145 mandata, s tim što je koalicija LDP zauzela mesto SPO-a, koji kao i 2000. nije ušao u Skupštinu. Sada ovom broju treba dodati osam mandata partija nacionalnih manjina, što u celini iznosi više od tri petine, tačnije 153 mandata. Dakle, opet su vrlo ubedljivo pobedile pristalice DOS-a iz 2000. godine. I sada, kao 2003, pojedinačno najjača stranka su radikali (2003. - 82, sada 81 mandat), koji su ujedno i veliki gubitnici jer su praktično bez ikakvih šansi da dođu na vlast, to jest da obrazuju koalicionu vladu.

S druge strane, došlo je do značajnih promena u odnosu snaga u okviru demokratskog bloka. Na prošlim izborima najjača stranka ovoga bloka bila je DSS sa 53 mandata, DS je imala 37 ili 16 mandata manje, G17 plus 34, a SPO-NS 22. Sada su zamenjene uloge, pa je DS ubedljivo najjača partija ovoga bloka i glavni izborni dobitnik sa 64 mandata, dok je DSS u koaliciji sa Novom Srbijom osvojio svega 47 mandata, što je za 17 mandata manje od DS. Tako smo dobili novi odnos snaga u kome DS zaostaje za radikalima za 17 mandata, a DSS za DS isto za 17 mandata. Tako je i ovoga puta potvrđeno pravilo da vladajuće stranke u periodu tranzicije slabije prolaze na izborima. Najveći gubitnik je, naravno, SPO, najjača opoziciona stranka u prošloj deceniji koja je definitivno pred gašenjem. Statistički ozbiljan gubitnik, stranka G17 plus (2003. - 34, sada 19 mandata) ipak je suštinski pobednik jer je, iako „otpisana“ pred izbore, lako prešla cenzus. U krug dobitnika, sa minimalnim prelaskom cenzusa, spada, naravno, i koalicija LDP (15 mandata). Njihov uspeh je, nažalost, najvećim delom ostvaren na štetu DS, iz čijeg sastava je, iz redova njene doskorašnje neoliberalne frakcije i nastao LDP.

U političkom i demokratskom smislu veoma važna novina jeste ulazak u Skupštinu osam poslanika stranaka svih brojnijih nacionalnih manjina, zahvaljujući ukidanju izbornog cenzusa od pet odsto za njih. Osim redovnog učešća mađarske i muslimanske (bošnjačke) manjine, sada je, prvi put posle 10 godina, učestvovala jedna albanska izborna lista, a po prvi put uopšte i dve romske izborne liste. Budući parlament će, tako, imati celovitiji i potpuniji legitimitet nego do sada.

Sada predstoji „drugo poluvreme“ izborne utakmice - podela „ratnog plena“, odnosno funkcija. To će, izgleda, biti mnogo uzbudljivije i neizvesnije nego izborna kampanja i njeni rezultati. Reč je, pre svega, o tome ko će sačinjavati buduću vladajuću koaliciju i koja stranka će dati premijera. Iako je prvo pitanje suštinski najvažnije, u konkretnom političkom smislu ključno sporno pitanje biće izbor premijera. Kad je reč o tome koja koalicija je realna i optimalna, tu skoro da nema spora. To je koalicija DS, DSS-NS i G17 plus, uz učešće partija nacionalnih manjina. Ta koalicija imala bi 130 poslanika, a sa predstavnicima nacionalnih manjina, koji će svakako biti deo skupštinske većine - 138 poslanika, što je sasvim dovoljno za stabilnu demokratsku i reformsku vladu. Uz to, DS, DSS i G17 plus programski pokrivaju politički prostor od levog do desnog centra, imaju kvalitetne i komplementarne programe, iskustvo u sprovođenju proevropskih društvenih reformi i u upravljanju drugim državnim poslovima, kao i veoma stručne kadrove za te poslove. U toj koaliciji neće biti mesta za grupaciju okupljenu oko LDP-a, pre svega zbog njegovog opredeljenja za nezavisnost Kosova i zbog višegodišnje „šešeljevske“ kampanje protiv DSS i njenog lidera.

Imajući u vidu glavne zadatke buduće vlade, posebno na reformskom planu i u pogledu odnosa sa EU i SAD, nije realno očekivati koalicionu vladu DSS i radikala, niti manjinsku vladu DS-a ili DSS-a, koja bi, verovatno, bila kratkog veka. Ali, objavljivanje predloga o budućem statusu Kosova 2. februara, to jest pre formiranja nove vlade, svakako će bitno otežati njeno formiranje.

Sudeći po predizbornim i prvim postizbornim izjavama, glavni kamen spoticanja između DS i DSS-NS biće određivanje mandatara buduće vlade. U zemljama sa dugom i stabilnom parlamentarnom demokratijom, ponuda za mandatara daje se onoj stranci koja ima najviše, pogotovu znatno više poslaničkih mandata od sledeće po snazi stranke. To znači da bi predsednik Republike trebalo da radikalima ponudi mogućnost da obezbede podršku parlamentarne većine za formiranje vlade. Pošto je teško verovati da bi DSS prihvatio ponudu radikala, sledeći na redu da pokuša da formira vladu je DS, koji ima 64 mandata ili 49 odsto ukupnog broja poslanika potencijalne trojne koalicije.

Kako bez dogovora DS i DSS oko funkcije premijera faktički nema vlade demokratskog bloka, politički bi bilo celishodno i poželjno da u istom „paketu“ pregovora bude postignut njihov dogovor i o tome ko će biti sledeći predsednik Republike. To bi, praktično, trebalo da znači da te dve funkcije budu „podeljene“ između DS i DSS. Konkretno, ako mesto premijera, eventualno, pripadne DSS-u, a DS-u većina ključnih resora, B. Tadić bi bio zajednički kandidat za predsednika Republike. Takođe, ako mesto premijera i srazmeran broj resora pripadne DS-u, zajednički kandidat za predsednika Republike trebalo bi da bude V. Koštunica. U toj varijanti bilo bi logično da premijerska funkcija, kao politički najmoćnija pripadne predsedniku najjače demokratske partije, to jest B. Tadiću. Van ove dve varijante nije moguće formirati stabilnu i demokratsku vladu. Novi izbori, kao izlaz iz parlamentarne krize, bili bi krajnje nepovoljno rešenje jer bi nove izborne i postizborne borbe „pojele“ veći deo ove, za budućnost Srbije izuzetno važne godine. Nadajmo se da jedno, makar koliko važno personalno pitanje, neće biti važnije od svih državnih pitanja Srbije.

Izvor: Blic

Goati: Čekaju
nas novi izbori
N. ČALUKOVIĆ, 25. januar 2007

BOJIM se da su novi izbori najverovatnija opcija, ocenio je u razgovoru za "Novosti" Vladimir Goati, saradnik Instituta društvenih nauka, analizirajući stavove i poruke političkih stranaka oko formiranja buduće vlade Srbije.
- Postoje samo dva načina da Srbija dobije novu vladu. Prvi je da se formira vlada demokratskog bloka, na čijem čelu bi bio Božidar Đelić. Druga mogućnost jeste da vladu formiraju DSS i radikali - ukazao je Goati.
* Ne verujete previše u obrazovanje vlade demokratskog bloka?
- Normalno je da DS da mandatara kao stranka koja je osvojila najviše glasova, nakon što je SRS rekla da ne želi da učestvuje u vladi. Iako je to praksa u celom demokratskom svetu, ne verujem da će Vojislav Koštunica pristati na učešće u vladi u kojoj je Đelić premijer.
* Iz narodnjačkog bloka stižu poruke da je Koštunica najbolje rešenje za premijera...
- DSS i Koštunica imaju problem da se suoče sa izbornim neuspehom. Tvrdoglavo insistiranje na premijerskom mestu, na nečemu na šta nemaju pravo, kao ubedljivo treća snaga na izborima, uticaće na to da ne dođe do dogovora o formiranju nove vlade.
* Smatrate da DS neće pristati da Koštunici ustupi premijersko mesto?
- Ako Đelić kao mandatar ne bi dobio podršku DSS i NS da sastavi novu vladu, ne verujem da bi DS pristao da dobije i drugi šamar i pruži podršku Koštunici da on formira vladu. DS bi zbog toga bio kažnjen od svojih birača, a time bi pokazao da nema uspešan tim za vođenje države.
* Da li će Zapad da utiče na Koštunicu da se formira demokratska vlada u kojoj bi Đelić bio predsednik?
- Ne. Zapad može samo da savetuje i priželjkuje demokratsku vladu, ali neće vršiti pritisak na Koštunicu da to učini.
* Možda, kako bude odmicalo vreme, u savezu DSS-NS, ipak, pristanu na vladu koju bi vodio DS?
- Sumnjam da će Koštunica odstupiti. Zato i smatram da izbori sada izgledaju priličnio verovatno.
* Koliko je moguća manjinska vlada DS i G 17 plus uz podršku DSS-NS?
- Teško da će Koštunica na to pristati, a to bila nestabilna i vlada vrlo kratkog daha.
* Sumnjate da bi Koštunica mogao da napravi vladu sa radikalima?
- Takva vlada je teorijski moguća po broju poslanika koje su dobili DSS-NS i radikali. Ali, ona bi ostavila ogromne posledice, i po Srbiju, i po Koštuničin DSS u narednih 10-20 godina. Verujem da se to neće desiti, ali nikad ne reci nikad.
* Ko bi bio premijer u toj vladi - Koštunica ili Nikolić?
- To je potpuno irelevantno.

NAJBOLJE "DOSOVCI"
* KOJA vlada bi po vama bila idealna?
- Najbolje bi bilo da vladu formiraju svi petooktobarski pobednici. Dve trećine građana je tim strankama ukazalo poverenje, što je jasan znak da bi želeli takvu vladu.

BEZ UBRZANJA
* MOŽE li nepovoljno rešenje za status Kosova i Metohije da ubrza obrazovanje vlade?
- Kosovski priča zahteva da se svi vodeći političari u državi ponašaju krajnje ozbiljno i po evropskim uzusima, ali je očigledno da to neće uticati na ubrzani postupak oko izbora nove vlade.

Izvor: Novosti

Vlada utišanih motora
P. V., 25. januar 2007

VLADA Srbije ima pun pravni kapacitet da potpuno vrši vlast do konstituisanja nove Narodne skupštine, ali će se uzdržati od predlaganja važnih zakona i usvajanja krupnih političkih i strategijskih odluka - nezavanično saznaju "Novosti"
Kontraverze oko daljeg rada Koštuničinog kabineta, izazvalo je saopštenje DS u sredu u kojem je ta stranka "upozorila da srpski ministri po Zakonu o vladi mogu da obavljaju samo servisne poslove u koje ne spada privatizacija velikih javnih preduzeća".
Demokrate su se pozvale na član 17 tog zakona, u kome stoji:
"Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove i ne može predlagati zakone i druge opšte akte, niti donositi propise izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća..."
Ali, kako su "Novostima" objasnili pravni stručnjaci, po strogom čitanju Zakona o Vladi i novog Ustava - ministarskom kabinetu Vojislava Koštunice još nije prestao mandat.
Isključivi razlozi da bi se to desilo, taksativno su nabrojani u članu 128. najvišeg državno-pravnog akta:
"Mandat Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana, izglasavanjem nepoverenja, raspuštanjem Narodne skupštine, ostavkom predsednika Vlade i u drugim slučajevima utvrđenim Ustavom".
Pošto se nije ostvario nijedan od predviđenih preduslova, Vlada je mogla i posle raspisivanja izbora da nastavi da radi punim kapacitetom.

BEZ KRUPNIH POTEZA
STROGO pravno, Vlada može da radi punom parom i po održavanju izbora i proglašenju zvaničnih rezultata. Ali, kako saznajemo, u Vladi su svesni da bi bilo politički nekorektno povlačiti krupne političke i strategijske poteze dok se ne formira nova vlast.
Vlada, dakle, neće zloupotrebiti "pravnu prazninu" i radiće sa "utišanim motorima".

Izvor: Novosti

Podeljeni mandati
R. O., 25. januar 2007

U SKUPŠTINI Srbije, voljom više od četiri miliona birača, mesta će deliti 81 predstavnik SRS, 64 - DS, 47 članova Koalicije DSS-NS, njih 19 iz G 17 plus, 16 socijalista. Za 15 poslaničkih mandata izborila se i koalicija LDP-GSS-SDU-LSV, tri mesta dobio je Savez vojvođanskih Mađara, dva Lista za Sandžak, a po jedno je pripalo Uniji Roma Srbije, Romskoj partiji i Koaliciji Albanaca Preševske doline.
U ovom parlamentu, prema proceni izborne liste Koalicija "Mađarska sloga - Anroš Agošton-Pal Šandor", jedno mesto pripada i njima, ali je Republička izborna komisija u četvrtak odbila njihov prigovor. Ta koalicije tražila je da se glasovi ponovo prebroje, ali Dragan Vukmirović, direktor u Republičkom zavodu za statistiku, objasnio je da je greška u brojanju glasova skoro isključena, jer su "glasovi brojani dva puta". Izneo je i prezican podatak - Mađarska sloga dobila je podršku 12.907 birača.
Drugi prigovor podnela je lista DSS-NS dr Vojislav Koštunica, i to na rešenje RIK da se izbori ponište na osam biračkih mesta (Barjevo, Palilula, Ruma, Boljevac, Čajetina, Gadžin Han, Preševo i Bujanovac). Ovaj prigovor obrazložio je Zoran Balinovac, citirajući odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika, koje se odnose na način zaštite izbornog prava.
- Nijedna odredba tog Zakona ne predviđa mogućnost da organ za sprovođenje izbora, a to je RIK, bez prigovora birača, kandidata za poslanike ili podnosilca izbornih lista, samostalno i po službenoj dužnosti, donosi rešenje o poništavanju izbora na nekom biračkom mestu - rekao je Balinovac.

Izvor: Novosti

Zaslužni u prvim redovima
D. STEVANOVIĆ, 25. januar 2007

ČIM izborni rezultati postanu zvanični, stranke treba da "zaokruže" imena budućih poslanika sa svoje liste, a spisak da pošalju u Skupštinu Srbije najkasnije za deset dana. Gotovo sve partije koje su prešle cenzus primenjivaće isti kriterijum: uspeh kandidata u lokalnim sredinama, plus njihovo zalaganje tokom kampanje. Konačnu reč daće najviši organi partije.
Prema najavama, G 17 plus će sigurno poštovati "rodnu ravopravnost", pa će u klubu ove stranke biti bar šest dama. Dinkićevih 19 poslanika biraće se prema rezultatima koje su ostvarili na izborima u svojim mestima, prema stručnosti, ali i na osnovu elana pokazanog tokom kampanje.
- Vodićemo računa o tome da 16 naših poslanika budu prepoznatljivi socijalisti - kaže Branko Ružić, predsednik IO SPS. - Bažan kriterijum biće i njihov uspeh na izborima, a ko će dobiti mandat, odlučiće Predsedništvo.
U poslaničkim klupama, kako kaže potpredsednik SRS Dragan Todorović, biće 81 radikal s najboljim rezultatom u opštinama i okruzima, a odluku o budućim poslanicima donosi predsednički kolegijum.
Predsedništvo DSS potvrđuje spisak budućih poslanika, mada je "ključ" određen i pre izbora - trećina poslanika bira se po redu sa liste, a ostali prema uspehu na izborima. Od ukupno 47 mandata koalicije DSS-NS, stranka Velimira Ilića dobiće 13 ili 14 mandata, koje će deliti ovako:
U DS, takođe, još sastavljaju listu poslanika, vodeći računa o rezultatima i stručnosti kandidata, a tri od 64 mandata, prema sporazumu o nastupu na listi, treba da dobije SDP Rasima Ljajića. Po predizbornom sporazumu LDP-GSS-SDU-LSV, od 15 manadta koliko su osvojili, mesta u parlamentu već su rezervisali lideri stranaka: Čedomir Jovanović, Nataša Mićić, Žarko Korać i Nenad Čanak.
Ukoliko želi u klupu Skupštine Srbije Čanak će, međutim, morati da se odrekne one u vojvođanskom parlamentu. Jer, Ustav zabranjuje budućim narodnim izabrancima da istovremeno sede u obe skupštine. Zato, u budući republički parlament, a bez prethodne ostavke u vojvođanskom, neće moći da sedi ni devet radikala, među kojima su Branislav Blažić, Lazar Marjanski, Milorad Mirčić... U istoj situaciji su i potpredsednik SPS Dušan Bajtović, ali i funkcioner DSS Predrag Bubalo. Jedino G 17 plus ne mora da brine o "dupliranju" poslanika.

ZABORAVILI ŽENE
IZBORNO zakonodavstvo ne obavezuje stranke da mandate dodeljuju redom sa izborne liste. Zato je moguće da kandidat s rednim brojem 250 dobije mandat, a ne i onaj na desetom mestu. Pri podeli "ulaznica" za Skupštinu partije nisu dužne da mandat dodele nijednoj dami, iako su bile dužne da predaju liste na kojima je najmanje trećina "osoba manje zastupljenog pola".
MNOGE POZNATE LIČNOSTI NEĆE U PARLAMENT
GLUMILI I POSLANIKE

TEK kad predsednik parlamenta prozove nove poslanike, znaće se da li će se mnogi glumci, pisci i slikari sa izbornih lista preseliti u poslaničke klupe. Ili su, kao što je to običaj, bili samo sladak mamac za birače.
U delu skupštinske sale rezervisanom za radikale neće sedeti književnik Brana Crnčević. On se poslaničke knjižice odrekao još u vreme kampanje, iako je "držao" visoko 9. mesto na listi SRS.
- Politiku pratim fenomenološki, bez pretenzija da učestvujem u njoj - otkrio nam je u svom stilu Crnčević.
No, za Lidiju Vukićević politika nije samo fenomen. Popularna Viki iz "Boljeg života" kaže da ne želi da bude samo pasivni posmatrač.
- Zadovoljstvo mi je što su me partijske kolege stavile na listu - kaže poznata glumica. - Nisam bila samo pozer, već sam aktivno učestvovala u kampanji. Upravo zato i želim da budem u Skupštini i, ako mi dodele mandat, trudiću se da doprinesem promenama u kulturi.
Adut G 17 plus u trci za glasove - režiser Goran Paskaljević, otkriva "Novostima" da neće biti samo statista u Dinkićevom političkom filmu.
- Zainteresovan sam da uđem u Skupštinu, ali neću na tome insistirati, pošto je G 17 plus osvojio manje mandata nego na prošlim izborima - jasan je majstor sedme umetnosti, koji je na listi "eksperata".
"Desetka" na spisku kandidata za poslanike koalicije LDP-GSS-SDU-LSV pripala je slikarki Biljani Cincarević-Vučković. Ona još ne zna da li će joj uz četkicu u džepu uskoro biti i poslanička knjižica.
- O tome će odlučiti stranka - kratko je prokomentarisala. - Biti poslanik je velika obaveza, a ja sam, pre svega, umetnik, a ne političar, i mislim da nikada neću moći da uđem u taj kalup.
Ipak, i za ove ličnosti, iz "nepolitičkih" sfera, može biti mesta u poslaničkim klupama, jer je praksa do sada pokazala da se jaki partijski igrači koje stranka prvobitno delegira u parlament, ubrzo presele u ministarske i druge kabinete.
Legenda našeg glimišta Velimir - Bata Živojinović treći je na izbornoj listi SPS, a popularni Valter potvrdio je da bi prihvatio novu "rolu" u Skupštini, iako mu je nedavno operisano srce.
Još nije poznato ni da li će se prva sa liste demokrata - Ružica Đinćić, upisati na spisak poslanika, ali se procenjuje da su veće šanse da neće.
M. B. - D. R.

Izvor: Novosti