DRŽAVA ČASTI
Najveće stranke u Srbiji podeliće više od 300 miliona dinara iz budžeta za finansiranje izbornih kampanja. Najviše para za SRS - preko milion evra

BEOGRAD - Najveće srpske partije će, shodno izbornim rezultatima, podeliti više od 300 miliona dinara, koliko im iz državnog budžeta sleduje po zakonu. Najviše će dobiti radikali, oko 87 miliona dinara, odnosno skoro 1,1 milion evra, demokrate Borisa Tadića oko 70 miliona dinara, a narodnjačka DSS-NS koalicija nešto manje od 52 miliona.

S obzirom na to da su od donatora mogli da prikupe još po 64,6 miliona dinara, u ove tri stranke tvrde da im je budžetski novac dovoljan da "pokrpe" troškove izbornih kampanja. Dragan Todorović, potpredsednik Srpske radikalne stranke, tvrdi da će se radikali "pokriti" odobrenim budžetskim sredstvima i "manjim delom stranačkim članarinama" i da nemaju tajkune koji ih pune iz "crnih fondova".

- Nemam tačnu informaciju koliko je utrošeno, još računamo. Kad bude vreme, mi ćemo obavestiti javnost i Odbor za finansije Narodne skupštine o tome koliko smo potrošili, a tražićemo i da ostale stranke podnesu izveštaje i do zadnjeg dinara objasne koliko su potrošile, kako su potrošile i ko ih još finansira - objašnjava Todorović, koji tvrdi da su radikali jedina velika stranka u Srbiji iza koje ne stoje tajkuni.

Portparol Demokratske stranke Jelena Marković kaže za Kurir da se u njenoj partiji još sastavlja izveštaj o utrošenom novcu, ali dodaje da "cifra sasvim sigurno neće preći onu koja je propisana zakonom".

- Sredstva koja su predviđena zakonom, a srazmerna broju osvojenih mandata za Demokratsku stranku, sasvim su dovoljna. Da li će biti viška, to još ne znam, ali ako bude, vratićemo ga. Budžet i građani Srbije od nas neće biti oštećeni - rekla je Markovićeva.

Ni direktor DSS Miloš Radulović još nije obračunao koliko je Koštuničina koalicija potrošila u kampanji. On tvrdi da je obračunavanje tih troškova komplikovan proces, ali je ubeđen u to da stranka neće izaći iz "zakonskih okvira".

- U zakonskom roku ćemo dostaviti naš obračun i siguran sam da će sve biti u redu. Mi smo i do sada bili transparentni kada je finansiranje izborne kampanje u pitanju i nikada nismo prekršili ono što nam zakon propisuje - objasnio je Radulović.

Zakon o finansiranju stranaka propisuje da se 20 odsto novca iz budžeta namenjenog za kampanju deli svim učesnicima na izborima, a ostatak srazmerno broju osvojenih mandata. To znači da će sve liste dobiti po 3,23 miliona, pod uslovom da su toliko i potrošile. Preostalih 258,4 miliona podeliće 11 lista koje su osvojile mandate.

To znači da će i G17 plus dobiti oko 23 miliona dinara, SPS nešto manje od 20 miliona, a koalicija oko LDP nešto manje od 19 miliona dinara. Brke će omastiti i manjine, pa će Savezu vojvođanskih Mađara pripasti 6,3 miliona, Listi za Sandžak 5,3, a preostalim manjinskim listama koje su dobile po jedan mandat po 4,3 miliona dinara za naknadu troškova izborne kampanje.
      

Šest dana plaćenih termina!

Tokom predizborne kampanje emitovano je ukupno 6.237 TV spotova političkih partija, pokazuju istraživanja agencije "AGB Nilsen medija riserč". U ovoj agenciji tvrde da su plaćeni termini, koje su političke stranke iznajmljivale na raznim televizijama, trajali čitavih šest dana, 15 sati i 37 minuta.
Više spotova i plaćenih termina emitovano je jedino pred izbore 2000. godine, a najizdašniji kada je reč o plaćenim terminima jesu radikali sa 44 sata, slede DS sa 40 sati, DSS-NS sa 24 sata i G17 plus sa 17 sati.

Rok za izveštaje 31. januar

Sve stranke i koalicije koje su učestvovale na parlamentarnim izborima obavezne su da do 31. januara 2007. godine Republičkoj izbornoj komisiji dostave kompletan izveštaj o prikupljenim i utrošenim sredstvima za izbornu kampanju. Izveštaj treba da sadrži detaljne podatke o načinu prikupljanja i trošenja novca iz budžeta i iz privatnih izvora.
Prema Zakonu o finansiranju političkih stranaka, RIK treba da proveri podatke iz izveštaja u roku od 90 dana otkada ih stranke i koalicije dostave, a za obavljanje tog posla može da angažuje i ovlašćene revizore.


Izvor: Kurir / (U. K.)

Steta sto socijalisti nisu osvojili vise glasova.Na zalost,veci deo apstinenata pripada upravo najnizim socijalnim kategorijama,dok ostatak cine takodje potencijalni glasaci socijalista koji da sada nisu imali na raspolaganju ozbiljnu levu opciju kao sto bi bila jaka socijaldemokratska partija ili preciscena Socijalisticka Partija Srbije!(oslobodjena bagre tipa Andjelkovic/Vucelic).

Go SPS!

Odigrao sam u kladionici da g17 nece imati vise od 5% 

jbg, brate!
i mene boli njihov ulazak u parlament, ne mogu ocima da ih gledam!

Bez komentara decki...

Teško do premijera
E. V. N., 24. januar 2007

Tri ključna aktera postizborne kombinatorike, od kojih zavisi formiranje buduće vlade, za "Novosti", ukrstili "koplja":

SANDA RAŠKOVIĆ-IVIĆ, POTPREDSEDNIK DSS, O PREDSTOJEĆIM PREGOVORIMA
KOŠTUNICA BEZ PREMCA

Spremni smo i za pregovore, i za učešće u vlasti. Nećemo ucenjivati imenima. Najbitniji nam je odnos prema Kosovu i Metohiji

      PRED zvaničan početak stranačkih pregovora o podeli vlasti, Sanda Rašković-Ivić, potpredsednik DSS, u sredu je za "Novosti" rekla da je ubedljivo najbolje i dugoročno najstabilnije rešenje da Vojislav Koštunica ponovo bude mandatar Vlade Srbije.
      * Kada očekujete početak pregovora o formiranju vlade?
      - Čim se objave zvanični rezultati. Nema razloga da se bilo šta čeka. DSS neće kupovati vreme. Spremni smo i za pregovore i za učešće u novoj vladi.
      * Kako će razgovori da izgledaju?
      - Lopta je u terenu predsednika Borisa Tadića. On najpre treba da predloži mandatara koji će da inicira partijske konsultacije i da pokuša da obezbedi većinu za formiranje vlade.
      * Da li će u tome da učestvuju sve parlamentarne stranke?
      - O tome će da odlučuje kandidat za mandatara.
     * Na čemu će DSS da insistira?
      - Na jasnim i čvrstim programskim načelima buduće vlasti.
     * Koji je to najvažniji programski cilj oko koga mora da se postigne konsenzus?
     - Pre svega, nova Vlada mora da nastavi dosadašnju doslednu državnu politiku prema Kosovu i Metohiji. Ko ne bude na to pristao, ne može biti saveznik DSS.
     * Da li ćete posebno zatezati na nekim resorima ili imenima?
      - Ne. Za DSS je bitna platforma koju će stranački organi da donesu u narednim danima i u kojoj će najvažnija tačka biti odnos prema Kosovu i teritorijalnom integritetu zemlje. To je pitanje svih pitanja.
      * Nećete zahtevati ni da Koštunica bude mandatar?
      - Ponavljam, on je bez premca najbolji mogući premijer, ali sve to će tek da bude predmet pregovora. DSS ne zahteva i ne ucenjuje. Poznato je koliko smo konstruktivan pregovarač u interesu Srbije. Većina mora da se okupi oko jasnog programa za dalji sveobuhvatni napredak Srbije. Za nas su tek u drugom planu stranke i konkretna kadrovska rešenja.
      * Šta mislite o Đeliću kao kandidatu za premijera?
      - Ne bih komentarisala kandidate drugih stranaka.
      * Da li bi DSS podržao nečiju manjinsku vladu?
      - Videćemo šta će pregovori da donesu.
     * Mnogi strahuju da ako ne dođe do dogovora DS, DSS i G 17 plus oko sastava Vlade, slede izbori...
      - Svi unapred treba da znaju da DSS neće pristati na ucenjivački, nekorektan i neprincipijelan odnos tokom pregovora. Ako bude podmetanja i ucenjivanja, mislim da ne bi bilo ništa strašno čak i ako se ne formira vlada, a izbori ponove. Niko sa tim ne sme da plaši građane.
P. VASILJEVIĆ
***

DRAGAN ŠUTANOVAC, POTPREDSEDNIK DS
MOŽE BITI SAMO ĐELIĆ

Trgovina pozicijama ne dolazi u obzir. Mala šansa da DSS podrži manjinsku vladu DS, G 17 plus i LDP, ali i da mi podržimo DSS i G 17 plus

     PREDSEDNIŠTVO Demokratske stranke zaključilo je da bi buduću vladu trebalo da sačinjavaju sve stranke demokratskog bloka - DS, DSS, NS, G 17 plus i LDP, a da stožer te vlade mora biti stranka koja je dobila najveću podršku za svoj program.
     * Koliko je uopšte realno očekivati jednu takvu vladu?
     - Mislim da su građani Srbije glasali za takvu vladu, a videćemo u pregovorima koliko je realno i koliko će lideri stranka prihvatiti ovu mogućnost.
     * Hoće li DS insistirati da Božidar Đelić bude mandatar?
     - Insistiramo na principu demokratije, koji kaže da predsednika vlade daje onaj ko ima najviše predstavnika u parlamentu. Mislim da će biti nemoguće da odustanemo od Đelića. Ali, u ovom trenutku najbitniji su principi rada buduće vlade, zajednički ciljevi i politika.
     * Da li je realna opcija da prepustite DSS-u premijersko mesto, da bi za uzvrat Boris Tadić dobio podršku na predsedničkim izborima?
     - Ta opcija nikada nije postojala u razmišljanjima DS, niti nam je u planu da trgujemo sa tim. I na prošlim izborima Tadić je bio kandidat DS, a ne udruženih snaga. Ko ima boljeg kandidata, neka izvoli. Trgovina pozicijama ne dolazi u obzir.
     * Da li, onda, isključujete i scenario: DS Koštunici prepušta premijersko mesto, a vama se daju jaki resori?
     - Ne očekujem da iko išta daje DS. Građani su se jasno izjasnili o bivšoj vladi i o opoziciji. Na osnovu te podrške neće se pregovarati šta ko kome daje, već ko šta ima nameru da radi, ko ima kakav projekat i viziju razvoja za neko ministarstvo. Nećemo da pojedini nosioci ministarskih mesta budu nezavisni od premijera i odlučuju o svemu šta se u tim ministarstvima dešava.
     * Postoji li mogućnost vaše podrške manjinskoj vladi DSS-NS i G 17 plus...
     - Ne mislim da je bilo ko od građana Srbije glasao za DS da bi mi davali podršku bilo kojoj vladi, već smo prepoznati kao stranka koja bi mogla da menja Srbiju, a ne da podržava one koji su Srbiju zakočili.
     * A da DSS vas podrži u manjinskoj vladi sa G 17 plus i LDP?
     - To je malo verovatno.
     * Čekaju li nas dugi pregovori?
     - Ako se budemo principijelno ponašali biće vrlo kratki, a ako se budemo bavili pozicijima za pojedine ljude, onda će potrajati duže.
     * Da li je više verovatno da ćemo ići na nove izbore?
     - Lično bih voleo da se dogovorimo. Ne očekujem nove izbore, ali su u ovom trenutku sve opcije otvorene.
D. RADEKA     
***
TOMICA MILOSAVLJEVIĆ, POTPREDSEDNIK G 17 PLUS
DOBRA SU NAM OBOJICA

Zalagaćemo se za vladu DS, DSS-NS, G 17 plus i stranke manjina. Podržaćemo mandatara oko kojeg se dogovore DS i DSS. Nećemo manjinsku vladu sa DS

     NIJE tačno da smo već odlučili da podržimo izbor Koštunice za mandatara. Podržaćemo ono rešenje oko kojeg se budu dogovorile DS i DSS - kaže potpredsednik G 17 plus Tomica Milosavljević, čija stranka iz prikrajka posmatra neizbežan duel za fotelju premijera između dve najjače partije demokratskog bloka.
     * Ko vam je bliži srcu: Đelić ili Koštunica?
     - Ne bih da govorim o personalnim pitanjima. Ponavljam da ćemo tu temu prepustiti dvema strankama. Jer, kada neko, poput DS i DSS ima 23 odsto, odnosno 17, podrške u narodu, onda je prirodno da imaju i najveću odgovornost. Kada mi na sledećim izborima osvojimo toliko glasova, onda ćemo biti u njihovoj poziciji.
     * A da li biste sebe mogli da zamislite u kabinetu koji bi vodio Đelić? Pogotovo zbog varnica koje su u kampanji sevale između njega i Dinkića...
     - Svako od nas može da zamisli sebe u vladi demokratskih proevropskih stranaka.
     * Dakle, oprostili biste Đeliću?
     - Ne mogu da odgovaram na takvo pitanje, jer u glavi uopšte nemam nekakvo personalno rešenje.
     * Stranke bivše vlade u zbiru imaju više mandata od DS. Možete li tim argumentom da ubedite Tadića da odustane od Đelića i da sastavljanje vlade poveri Koštunici?
     - To su sve priče šta bi bilo kad bi bilo i ja se ne bih bavio tim hipotetičkim varijantama. Naš stav je jasan. Zalagaćemo se za vladu demokratskog jedinstva u kojoj će biti DS, DSS-NS, G17 plus i stranke manjina. Tu ubrajamo i koaliciju oko LDP.
     * Da li biste pristali da uđete u manjinsku vladu sa DS, koju bi podržavala DSS?
     - Ne. Rekli smo jasno da ćemo učestvovati u vladi demokratskog jedinstva, a ako toga ne bude, spremni smo da budemo i opozicija.
     * Da li biste bili zadovoljni ako vam pripadnu resori koje ste "držali" za vreme prošle vlade ili biste tražili fotelju više? Konkretno, pominje se Ministarstvo kulture.
     - Odluka o tome ko će voditi koji resor treba da bude bazirana na kvalitetu ljudi koje nudite i na dosadašnjim rezultatima. Građanimo smo jasno u kampanji govorili šta smo uradili u resorima koji su nam povereni. Dakle, odgovor je - negde između.
     * Mogu li liderske sujete da spreče dogovor oko vlade, pa da Srbija ponovo ide na birališta?
     - Uveren sam da smo posle svih ovih izbornih ciklusa svi oprezniji i pametniji i ubeđen sam da će proevropske stranke naći zajednički jezik.


Izvor: Novosti / M. BABOVIĆ

Obećanje ili samo ćaskanje
Ž. P., 24. januar 2007

SRBIJA će imati proevropsku i demokratsku vladu - obećali su u odvojenim telefonskim razgovorima sa visokim evropskim zvaničnicima EU Havijerom Solanom i Olijem Renom predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica. Sa druge strane, Solana i Ren su apelovali na dvojicu lidera da što pre formiraju vladu i da zauzmu konstruktivan pristup prema rešavanju pitanja statusa Kosova i saradnje sa Haškim tribunalom.
- Nisam naivan, ali sam optimista. Razgovarao sam sa Tadićem i Koštunicom s namerom da vidimo kako će vlada biti sastavljena. Veoma je bitno da ona bude brzo formirana, kako bismo ušli u čvršće odnose, koje EU želi sa Srbijom - rekao je visoki predstavnik EU Solana, posle susreta sa generalnim sekretarom UN Ban Kimunom.
Solana je raspršio sve nedoumice oko toga da li bi Koštunica mogao da uđe u savez sa radikalima koje su u Briselu pothranjivali pojedini mediji.
- Koštunica ima nameru da formira koaliciju sa proevropskim snagama koje su u izbornoj kampanji jasno pokazale da je budućnost Srbije u EU. Kao što je poznato, mi u EU bismo voleli da ljudi u Srbiji znaju da imaju perspektivu ulaska u EU - bio je jasan visoki predstavnik EU.
Direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Srđan Đurić, demantovao je, međutim, u izjavi agencijama, da su Koštunica i Solana uopšte razgovarali o formiranju i sastavu nove vlade.
- Tačno je da je visoki predstavnik EU Havijer Solana razgovarao sa predsednikom Vlade Srbije, ali su potpuno netačni navodi da je u razgovoru na bilo koji način bilo pominjano pitanje formiranja i sastava nove vlade Srbije.
 

Izvor: Novosti

Tadić na potezu
N. Č., 24. januar 2007

PREGOVORI stranaka iz demokratskog korpusa o formiranju nove vlade trebalo bi zvanično da počnu u petak, a vodiće se na najmanje dva koloseka: na konsultacijama kod predsednika Srbije Borisa Tadića i između stranačkih lidera. Naime, RIK bi trebalo u četvrtak do 20 časova da saopšti konačne rezultate izbora, što bi bio signal za start oficijelnih pregovora. Kako, međutim, saznajemo, ako RIK raspiše ponovljene izbore u nekoliko opština u kojima su utvrđene nepravilnosti, Tadić će sačekati i njihovo okončanje, pa će tek onda pristupiti konsultacijama, što će dodatno produžiti rokove.
Neformalnih kontakata između stranaka demokratskog bloka bilo je i u sredu, ali ništa konkretno nije dogovoreno.
U Demokratskoj stranci i G 17 plus spremni su za dogovor, dok u koaliciji Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija pripremaju platformu za razgovore o sastavu buduće vlade, koja će biti verifikovana na najvišim stranačkim organima.
Šef tima demokrata u pregovorima za formiranje nove vlasti je zamenik predsednika DS Dušan Petrović, stavove G 17 plus najverovatnije će zastupati predsednik Mlađan Dinkić, dok će narodnjački blok verovatno predstavljati Vojislav Koštunica i Velimir Ilić. Koaliciju okupljenu oko LDP predvodiće Čedomir Jovanović.
Prvi, ali sigurno i najveći, kamen spoticanja oko obrazovanja buduće vlade biće premijersko mesto i kako rešiti tu dilemu - Božidar Đelić ili Vojislav Koštunica. Demokrate su poručile da stožer vlade mora biti stranka koja je na izborima dobila najveću podršku za svoj program, a da bi tu vladu trebalo da čine: DS, DSS-NS, G 17 plus i LDP.
U koaliciji DSS - NS smatraju da je Koštunica najbolje rešenje za premijera, jer je pokazao da može da vodi zemlju u teškom trenutku, da pomiri sve stranke, a iza sebe ima i konkretne rezultate. Prevagu bi mogao da donese G 17 plus kao potencijalni koalicioni partner, ali ta stranka odluku prepušta dvojici ključnih ljudi u državi - Tadiću i Koštunici.
Tadić će poveriti mandat Đeliću ili Koštunici za sastavljanje vuduće vlade tek posle konsultacija sa predstavnicima svih stranaka u demokratskom bloku. Kako je i sam najavio, Tadić najverovatnije neće ponuditi mandat zameniku predsednika SRS Tomislavu Nikoliću, bez obzira na to što je ta stranka pobedila na izborima. Predsednik Srbije će to obrazložiti time da nema potrebe da se gubi vreme kada radikali ne mogu da formiraju buduću vladu.

Izvor: Novosti

Neke glasove odneo vetar
R. O., 24. januar 2007

EPILOG sednice Republičke izborne komisije, koja je trajala skoro deset sati, do tri posle ponoći, je odluka da se ponište izbori na 14 birališta u različitim krajevima Srbije. Za odluku da se na tim mestima, za nedelju dana ponovo glasa, nedostajalo je tri "za" (bilo ih je 16 za ponavljanje). Na spornim mestima ima oko 10.000 birača i njihovi glasovi ne bi mogli da promene dosadašnje rezultate, osim ako bi svi sada glasali za istu stranku, što je gotovo nemoguće. Ali, upravo to se najčešće provlačilo kao argument da se izbori ne ponove.
Uprkos naporima predsednika Mihaila Rulića, inače sudije Vrhovnog suda Srbije, da "smiri strasti" i da nekoliko puta stranačke varnice pretoči u šalu kako bi se članovi RIK "odljutili" i iz političkih voda se vratili u pravničke, sednica je, na trenutke, bila zanimljivija od prosečnog filmskog scenarija, puna obrta i neizvesna do poslednjeg minuta.
Članovi RIK su se "spotakli" na kamenu zvanom - biračko mesto 10 u Obiliću. Tamo je meštanin, ljut što mu nisu dali da glasa i umesto žene, izneo kutiju sa listićima i išutirao je, a nekoliko sati kasnije, ponovio to isto. Demokrate i radikali pitali su se šta je razlog za ponavljanje izbora, ako to nije i šta je bilo sa glasovima onih meštana koji su glasali pre incidenta. "Priznanje" koordinatora Milinka Bajčete (DSS) da je listiće "razvejao vetar" i objašnjenje direktora Zavoda za statistiku Dragna Vukmirovića da su oni, vodeći se zapisnikom, kod zbrajanja glasova na tom mestu upisali - nule (iako je tamo glasalo 314 birača) samo su usijali atmosferu.
- Šta to znači odneo ih vetar - čudio se Ivan Šebek (DS). - Znači li to da sam ja mogao da pojedem 15 zapisnika sa biračkih mesta iz okruga u kome mi rezultati nisu odgovarali i da onda konstatujemo da tamo nije bilo izbora?!
- Ovo je već stranačko ćeranje. Dobro, sad ćemo i mi da primenimo taj metod - nagovestio je Zoran Balinovac (DSS).
- Ako ne ponovimo izbore u Obiliću, kako ćemo da saopštimo konačne rezultate bez unetih podatka za jedno biračko mesto - upitao je Slavoljub Milenković (SRS).
- Pa, uneto je, upisane su nule - ponovio je Vukmirović.
- Predsedniče, možda treba da vi, kao najstariji među nama, podnesete krivičnu prijavu protiv onoga ko je odgovoran za ovo. To je ozbiljna stvar, nije "Prohujalo sa vihorom" - sugerisao je Slavoljub Milenković.

GDE JE SVE PONIŠTENO GLASANJE
IZBORI su poništeni na biračkim mestima: Palilula 27, Barajevo 24, Ruma 22, Boljevac 15, Čajetina 4, Gadžin Han 32, Preševo 32, Bujanovac 20, Senta 22, Šabac 15, Lipljane 7 i 17, Knjaževac 6 i Vršac 39. U većini slučajeva razlog je to što je u kutijama nađen višak glasačkih listića u odnosu na broj izašlih birača. U pojedinim biračkim odborima su bili članovi najuže porodice, što zakon ne dozvoljava, a ponegde nije bilo zapisnika.
 

Izvor: Novosti

Komšije im ne veruju
M. Z. RADONJIĆ - R. OGNJANOVIĆ, 24. januar 2007

DVOJE je slavnih Žitorađana: Ceca Ražnatović i Ivica Dačić. U Žitorađi, na nedeljnim izborima, ipak su slavili - radikali. SRS je u ovom mestu na jugu Srbije dobila 31,92 odsto glasova - više nego Dačićev SPS (8,21 odsto) i Koalicija DSS-NS, na čijem je koncertu pevala Ceca (21,38 procenata biračkog tela) - zajedno.
Prilično je lokalno i nacionalno "jakih" političkih ličnosti koje u sopstvenim gradovima i selima nisu uspele da obezbede prevagu za svoje partije i izborne liste.
Zamenik predsednika DS Dušan Petrović u svom Šapcu, gde je bio i gradonačelnik, izgubio je od SRS: 32,45 prema 26,05 odsto glasova. Mnogo je ubedljiviji poraz zvezde političkog prelaznog roka Gorana Ješića, predsednika superprosperitetne opštine Inđija, koji je pre izbora iz GSS prešao u DS, stranku koja je, u nedelju, u ovom sremskom mestu glatko izgubila od radikala - 43,52 naspram 23,14 odsto.
Ukupno uzev, SRS je pobedila u mestima u kojima drži lokalnu vlast. U Zemunu, kojim upravlja potpredsednica Centralne otadžbinske uprave Gordana Pop-Lazić, dobili su gotovo 40 odsto glasova.
U gradu Tomislava Nikolića, Kragujevcu, radikali su prvi sa 26,77 odsto glasova. Slede ih "narodnjaci", među kojima i Veroljub - Verko Stevanović, sa 23,06 odsto.
"Narodnjački blok" dobio je što je i tražio u delu Srbije koji se veže za srpsku tradiciju, domaćine i - Velju Ilića. Za listu DSS-NS glasalo je rekordnih 52,84 odsto građana Topole, podržalo ju je 36,8 odsto Knićana, 35,42 odsto Čačana, 41,04 odsto Lučanaca. U Pomoravlju, Dragan Marković Palma pripomogao je da se ubedljivo "osvoji" Jagodina (39,44 odsto), ali su "narodnjaci" u susednoj Ćupriji drugi, iza radikala, a u Paraćinu tek treći - više glasova imaju SRS i DS.
U Bidžinom Svilajncu pobedila je Demokratska stranka, u Rakinom Trsteniku i Bakijevom Varvarinu - radikali. Dobrivoje Budimirović Bidža na listi PUPS-SDP "probio" je cenzus u svom gradu i "dogurao" do 5,79 odsto glasova i petog mesta. Ista koalicija, sa sve Radovanom Radovićem Rakom, u Trsteniku je tek sedma, sa 3,13 odsto podrške. SPS Zorana Anđelkovića Bakija u Varvarinu je peti, sa osvojenih 7,67 procenata biračkog tela.
 

Izvor: Novosti