Čardaš i za radikale
E. V. N., 25. januar 2007

OD četiri manjine koje su ušle u skupštinu, najviše mogu da žale - Mađari. Za politički čardaš u parlamentu imaće svega tri "igrača", iako su, kao najbrojnija zajednica u Srbiji, svakako očekivali više mandata. Opet, Bošnjaci će imati svoju "petorku" u klupama, dok će Romi prvi put zadužiti poslaničke knjižice.
Podeljeni u dve kolone - Kasinu SVM i "Mađarsku slogu" Mađari prvi put nisu glasove brižljivo čuvali za svoje stranke. Čak polovinu glasova (oko 50.000) poverili su Tadićevim demokratama, i radikalima! Tako je DS uspela da pobedi i u Kasinom uporištu - Subotici. Njegova partija zadržala je dominaciju samo u Senti, Kanjiži i Malom Iđošu, blok Pal - Agošton trijumfovao je u Bezdanu, Telečki i Svetozaru Miletiću.
- Da su stranke demokratske orijentacije, sa DS na čelu, vodile u užoj Srbiji tako jaku kampanju kao u Vojvodini, siguran sam da SRS ne bi osvojila najviše mandata - otkriva Kasa razloge neuspeha, dodajući da im je i "Mađarska sloga" praktično "otkinula" jedan mandat.
Pal, međutim, poručuje Kasi da je upravo on krivac, jer ga mađarski birači ne doživljavaju kao svog jedinog političkog predstavnika.
Takve brige ne more Bošnjake. Ni oni, doduše, nisu za ove izbore disali kao jedan, ali će u skupštinskim klupama imati pet predstavnika. Čak dva više od Mađara, iako su ovi brojniji. Ovoga puta u raškoj oblasti nije bilo pucnjave na biralištima, a dvojica ljutih rivala Sulejman Ugljanin i Rasim Ljajić ovako su podelili glasački plen: prvi je pobedio u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu, dok je drugi, koji je sa svojom SDP "gostovao" na listi DS, bio ubedljiv u Prijepolju, Novoj Varoši i Priboju. U ukupnom skoru, Tadićeve demokrate i SDP u šest sandžačkih opština imale su 35.000, a "Lista za Sandžak" oko 31.000 glasova. Njihovi glasovi nisu se rasipali kao mađarski.
- Za nas su, uz veliki broj Bošnjaka u Sandžaku, glasali i naši sunarodnici u drugim delovima Srbije - kaže lider SDP Rasim Ljajić. - Osim tri poslanika, imaćemo, verovatno, i ministra, četiri pomoćnika i dva ambasadorska mesta. Pozivam i Ugljanina na saradnju, kako bismo zajedno nešto učinili za Novi Pazar i Sandžak.
I njegov konkurent Ugljanin, zadovoljan učinkom, proglasio je pobedu u Sandžaku.
- Spremni smo da budemo deo demokratske većine i zauzmemo adekvatno mesto u Vladi Srbije - najavio je Ugljanin.
Posle deset godina pauze, u parlament su se vratili i Albanci sa juga Srbije. Dobili su jedan mandat, a da su bili složni, imali bi najviše dva poslanika. Bojkot izbora tamošnjih dveju partija - PDP i DPA, za oktavu je utišao glas albanske manjine u zakonodavnom domu.
Ipak, u "Koaliciji Alabanaca Preševske doline" ne žale.
- Prezadovoljni smo, jer je za nas glasalo čak 70 odsto biračkog tela u Dolini - priča nam Skender Destani, lider DUD koji je bio drugi na izbornoj listi. - To pokazuje da imamo čvrst legitimitet da predstavljamo narod ovog kraja.
Destani dodaje i da potez "bojkotara" Jonuza Muslijua i Ragmija Mustafe nije ništa doprineo popravljanju položaja njegovih sunarodnika na preševskoj visoravni.

GLASOVI ZA PARE
I ROME, koji će prvi put imati svoja dva poslanika u parlamentu, nije u potpunosti zahvatio mađarski sindrom. Oni su uglavnom zaokruživali svoje dve partije, ali je bilo i slučajeva da su njihove glasove kupovale i druge stranke!
- Bilo je mnogo takvih nečasnih primera, ali smo, i pored toga, veoma zadovoljni izbornim rezultatima. Mi smo sa obe noge u Srbiji i borićemo se da našoj zemlji pomognemo na njenom putu u EU - rekao nam je lider Unije Roma Srbije Rajko Đurić.
 

Izvor: Novosti

Analitičari i stranke o mogućnosti da se ne postigne dogovor o novoj vladi
Najgori ishod: ponovo na izbore

Stranke demokratskog bloka imaju veliku odgovornost pred građanima Srbije i moraju da budu svesne da je neophodno što brže formiranje nove vlade jer bi, u suprotnom, neuspeh pregovora i novi izbori zemlji doneli samo nove troškove i inflaciju, a uskratili nove i neophodne investicije i brži napredak ka EU, slažu se stručnjaci. Takođe, neuspeh stranačkih dogovora oslabio bi poziciju Srbije u trenutku kada će se doneti konačna odluka o statusu Kosova.

Iako smatra da je održavanje novih izbora najmanje moguća postizborna kombinatorika, Zoran Stojiljković, profesor na FPN, smatra da bi to bio najneozbiljniji potez srpskih političara.

- Novi izbori još više bi otežali situaciju jer bi pregovori sa EU bili prekinuti dodatnih pola godine, odložilo bi se usvajanje novog budžeta, a vlada u ostavci ne bi smela da donosi konkretne odluke - nabraja Stojiljković.

Ulaskom u novi izborni proces najviše bi se trpelo zbog prolongiranja nastavka pregovora sa EU, smatraju stručnjaci. Svako odlaganje dovodi do pomeranja mogućnosti da Srbija kao kandidat ima pristup većem broju fondova EU, što znači gubitak koji se meri u milionima evra. Iz vladine Kancelarije za pridruživanje EU upozoravaju i da bi na direknom gubitku bili i građani Srbije koji bi se, ukoliko se ne potpiše sporazum o viznim olakšicama, od 1. januara 2008. pridružili listi zemalja trećeg sveta čiji stanovnici za dobijanje šengenske vize moraju da izdvoje 65 umesto sadašnjih 35 evra.

Ekonomista Jurij Bajec tvrdi da bi novi izborni proces doveo do zatišja u privredi, a da bi se utrostručila pasivnost u privredi koja čeka smernice i poteze nove vlade.

- Novi izbori doveli bi u pitanje usvajanje novog budžeta, kao i finansiranje javne potrošnje, što bi moglo da dovede do inflacije - upozorava Bajec. Nemogućnost da stranke demokratskog bloka formiraju vladu dovela bi do slabljenja interesa stranih investitora, čime bi se znatno umanjile šanse da Srbija ostvari željeni privredni rast za koji joj treba dve do tri milijarde dolara investicija.

- U ekonomsko-socijalnom smislu novi izbori su najgore rešenje. Stranke koje zbog personalnih kombinacija ne bi formirale vladu, zloupotrebile bi poverenje velikog broja birača - kaže Bajec.

Osim po privredu i integrisanje zemlje u EU, novi izbori imali bi posledice i po političke stranke. Na novim izborima bi, tvrdi Zoran Stojiljković, apstinencija građana bila daleko veća, a došlo bi i do osipanja birača, posebno iz demokratskog bloka.

- Najgore bi prošla ona stranka koju bi glasači prepoznali kao glavnog krivca zašto što nije došlo do formiranja vlade - kaže Stojiljković. Ipak, on smatra da broj glasova koji bi osvojili radikali ne bi porastao, ali da bi se glasači SRS mnogo manje dvoumili da ponovo izađu na izbore.

Stranački predstavnici, međutim, kao da ne shvataju ozbiljnost situacije. Funkcioner DS Aleksandar Vlahović označava DSS kao mogućeg glavnog krivca zbog koga može da dođe do ponovnih izbora, dok portparol DSS Andreja Mladenović ne želi da komentariše moguće posledice održavanja novih izbora „u trenutku kada su izbori održani pre samo nekoliko dana“.

Vlahović smatra da do novih izbora neće doći i da će stranke demokratskog bloka imati odgovornosti da u najkraćem roku formiraju vladu.

- Od brzog formiranja vlade zavisi dalja politička i ekonomska stabilizacija zemlje i zato sam ubeđen da će biti formirana vlada baš onako kakvi su rezultati izbora, to jest, da će DS biti stožer te vlade - precizira Vlahović i dodaje da do novih izbora može doći samo ako DSS bude tvrdoglavo insistirala na nečemu što je suprotno elementarnim demokratskim načelima.

- Međutim, upravo bi DSS u tim ponovljenim izborima bio najveći gubitnik - zaključuje Vlahović.

Ekipa „Blica“

    Za izbore više od 10 miliona evra

    Rad jednog biračkog odbora 21. januara koštao je građane Srbije 85.000 dinara što znači da je ukupno za više od 8.600 biračkih odbora u Srbiji izdvojeno 9.137.000 evra. Ako se zna da je na ovim izborima učestvovalo 20 izbornih lista, i da je za svaku iz budžeta izdvojena značajna suma za finansiranje izborne kampanje, ukupna suma bila bi još veća. Kada se na to dodaju i materijalni troškovi za štampanje izbornog materijala troškovi održavanja izbora daleko premašuju iznos od 10.000.000 evra.

    Šta bi doneli novi izbori?
    Tomica Milosavljević, G17 plus

    „Građani nas nisu birali da se svađamo, već da radimo. Novi izbori bi bili najgore moguće rešenje za građane i državu. To bi razočaralo građane, a pred svetom bismo ispali politički nezreli i nedostojni trenutka. Verujemo u odgovornost, pre svega, Tadića i Koštunice.
     
    Ivica Dačić, SPS

    „Zalažemo se da se vlada formira što pre, pa makar i vlada narodnog jedinstva. Novi izbori ne bi bili dobri za Srbiju. Mnogo manje građana bi izašlo na ponovljene izbore u tako kratkom roku, a za to vreme Srbija bi izgubila Kosovo.“
     
    Aleksandar Vučić, SRS

    „Novi izbori su mi najverovatnija mogućnost izlaska iz ove situacije. Oni bi doneli apsolutnu pobedu radikala i mogućnost da mi formiramo vladu. Važno je da Srbija do promena stigne što pre i to je važnije od formiranja loše vlade.“



Izvor: Blic

Hun: Nova vlada da sarađuje s Hagom

Ministar Velike Britanije zadužen za Evropu, Džef Hun, kaže da dolazi u Srbiju za dve nedelje i da se nada da će upoznati novu vladu. On kaže da bi Srbija napredovala ukoliko bi sarađivala s Hagom na istom nivou kao Hrvatska.

„Uvek smo govorili da od Srbije zahtevamo punu saradnju s Tribunalom. Želimo da vidimo da Srbija ulaže sve napore kako bi nas uverila da će Mladić i Karadžić biti izvedeni pred lice pravde. To nužno ne znači da će ta dva optuženika morati i fizički da budu u Hagu. Ja ću se sastati sa Karlom del Ponte uskoro. Važno je da ona bude uverena da Vlada Srbije sarađuje koliko god je moguće“, rekao je on.

Politički direktori trojke EU izjavili su u Beogradu da su vrata unije otvorena za Srbiju i apelovali na što skorije formiranje vlade koja bi mogla da nastavi pregovore. U razgovoru sa predsednikom Borisom Tadićem, predstavnici EU su izrazili nadu da će Srbija nastaviti da bude konstruktivan partner u procesu pregovora o budućem statusu Kosmeta. Tadić je istakao da će učiniti sve kako bi došlo do formiranja vlade koja bi povela Srbiju dalje u evropske integracije. U delegaciji EU su politički direktor MIP-a Nemačke Mihael Šefer, politički direktor MIP-a Portugala Žorž Kabral, član Saveta ministara EU Robert Huper i član Evropske komisije Karel Koranda.

Predsednik LDP Čedomir Jovanović izjavio je u razgovoru s evropskom trojkom da će ta stranka pružiti 110 odsto podrške Božidaru Đeliću za premijera, ali za politiku suštinske transformacije društva. On je rekao da će LDP biti opozicija vladi DS, DSS i G17 plus.

Izvor: Blic

U kladionicama fiks bio samo G17

Izborni rezultati nisu doneli mnogo onima koji su svoj novac uložili u neku od beogradskih kladionica, a igrači su najčešće padali na klađenju na izborni rezultat SRS i DS.

U „Lavovima“ kažu da su čak trećinu svih uplata dobili na tip da će SRS imati više od 30 odsto glasova. Mnogi su omanuli i na ponuđenom rezultatu DS (23-27 odsto).Oni koji su se ovajdili igrali su na G17 (5-7,5 odsto), a isplate su počele juče, posle objave rezultata RIK-a. U kladionici „Premijer“ igrači su uglavnom padali na tiketima igrajući da će DS imati više od 26 odsto, a SRS više od 29,8 odsto. Pogađane su, kažu nam, uglavnom sitnije kvote. „Većina igrača je pogodila da će izlaznost biti veća od 55 odsto i da će LDP imati od 5 do 6,5 odsto“, kaže Nada iz kladionice „Premijer“. U „Meridijanu“ igrači su najviše verovali da će SRS imati više od 29 odsto. Veliki broj uplata bio je i na tipove da će G17 imati više procenata od LDP, kao i da će G17 imati više od 6,5 odsto. „Ukupno, mnogo je više gubitnih listića“, kaže Irena, zaposlena u „Meridijanu“.

G. S.

Izvor: Blic

Tadić u ponedeljak počinje konsultacije o vladi

Predsednik Srbije Boris Tadić počeće zvanične konsultacije sa predstavnicima izbornih listi koje su osvojile poslaničke mandate u ponedeljak, 29. januara, u zgradi Predsedništva Srbije.

U pozivu predstavnicima svih lista koje su osvojile mandate, Tadić je istakao da će Skupštini predložiti kandidata za premijera nakon odvojenih konsultacija sa svima. Tadić će u ponedeljak razgovarati sa predstavnicima SRS i DS, u utorak sa DSS i G 17 plus, a u sredu sa predstavnicima SPS i koalicije LDP-GSS-SDU-LSV. Predstavnike stranaka nacionalnih manjima Tadić je pozvao na razgovore u četvrtak, 1. februara. Tadić je poziv uputio predstavnicima izbornih lista SVM, Koalicije Lista za Sandžak, Koalicija Albanaca preševske doline, Romske partije i Unije Roma Srbije.

Predstavnici SPS i SRS potvrdili su da će se odazvati pozivu, dok su u G17 potvrdili da će na konsultacije ići lider stranke Mlađan Dinkić.

Predsednik SPS Ivica Dačić izjavio je da je veoma važno da se prilikom formiranja vlade poštuju državni i nacionalni interesi, državno jedinstvo i socijalna pravda.

Potpredsednik SRS Gordana Pop-Lazić izjavila je da konsultacijama neće prisustvovati niko iz vrha SRS. Ona je dodala da očekuje da će „Tadić poveriti mandat za sastav nove vlade Tomislavu Nikoliću zato što su radikali osvojili najviše glasova“.

Izvor: Blic

Lutovac: Kako do vlade - činjenicama ili željama?

Rezultati parlamentarnih izbora održanih 21. januara 2007. naizgled upućuju na vrlo jednostavan rasplet događaja:

Ako se uvažavaju činjenice i demokratska načela, dobićemo vladu DS, DSS i G17 plus i manjine kao dodatak. Premijer iz DS, raspodela mandata po načelu izbornog rezultata. Platforma i ciljevi vlade mogli bi biti brzo usklađeni, a razgovaralo bi se o prioritetima, brzini, dubini i zahvatu reformi koje vode stvaranju pravne države i evropskim integracijama.

Međutim, ako se bude insistiralo na željama, bez obzira na činjenice i izborne rezultate, rasplet događaja neće biti nimalo jednostavan. Na mogućnost drugog scenarija ukazuju kalkulacije u medijima gde se o ideji da Koštunica ostane premijer bez obzira na rezultat na izborima pisalo i govorilo čim su raspisani izbori. A kad su izbori okončani, to je nametnuto kao glavna tema, iako u svakoj normalnoj državi to uopšte ne bi bila tema, kao što nije bila ni posle prethodnih parlamentarnih izbora. Na prethodnim izborima radikali su takođe bili pojedinačno najjača partija, ali je DSS kao najjača stranka u demokratskom bloku dala kandidata za mandatara i o tome nikom nije padalo na pamet da raspravlja. Zamislite da su na ovim izborima „narodnjaci“ bili ispred DS, a da je DS insistirao na tome da dobije mandatara! Mediji bi ismejali tu ideju. Ne bi se njom ozbiljno bavili kao u ovom slučaju.

Na strani DS su izborni rezultati, demokratski principi i običaji, iskustvo prethodnih izbora i elementarna logika.

Na strani „narodnjaka“ su „dubinske“ analize i računice. Koji su argumenti ili kontraargumenti gore navedenim?

- Jedino tako je moguće formirati vladu, jer Koštunica neće drukčije! U redu, ne može se bez DSS, ali isto tako ni bez DS, s tim što DS ima bolji izborni rezultat.

- DSS ima veći koalicioni kapacitet! Šta određuje koalicioni kapacitet? Ne samo želja i spremnost da idete sa svima, nego i spremnost drugih da vas prihvate. Radikali su rekli da neće sa DSS, DSS je rekao da neće sa koalicijom oko LDP. Dakle, koalicioni kapacitet DSS bez DS se svodi na SPS i G17 plus i manjine. To, međutim, nije dovoljno. Na drugoj strani DS neće sa SRS i SPS, ali bez DSS takođe nema većinu u parlamentu. Šta još čini koalicioni kapacitet? Pa, izborna snaga. E, tu je u prednosti DS.

- DSS u zbiru sa G17 plus ima više poslanika! Sabiranje glasova ove dve stranke imalo bi smisla jedino u slučaju da im DS nije potreban za formiranje vlade. Ovako postavlja se i pitanje smisla ove kombinatorike. Takođe, postavlja se pitanje da li bi uopšte dobili i ovoliki broj glasova da su birači i jednih i drugih znali za ovakvu postizbornu kombinatoriku ili da su išli zajedno na listi. Koliko bi glasova dobio G17 minus koji je srušio vladu sa idejom da ponovo bude u savezu sa onima koje je obarao? Politika je mnogo bliža hemiji nego matematici, jer 1+1 u politici često nije 2, nego je 3 ili 1,5, a nekad i manje od jedan. Osim toga, DS je u pogledu mnogih važnih pitanja bliži G17 plus nego DSS. Uostalom, posle prošlih izbora G17 plus je išao sa DSS zato što je jači, a ne zato što ga više voli. Takođe, da se podsetimo da su ovi izbori i održani zbog toga što je G17 plus uskratio podršku vladi Koštunice, zašto bi sada insistirao na njemu kao mandataru? Kako to da objasni biračima? Lider te stranke kao političar nema pravo da bude ličan i da se opredeljuje za onog koji mu je simpatičniji - mora da se vodi opštijim interesima, baš kao i kandidat za mandatara iz DS.

- Nije u redu da neko ko ima 23 odsto glasova ima i premijera i predsednika! Pa, Boris Tadić je izabran tako što je u konkurenciji radikala i zajedničkog kandidata tadašnje vlade prošao u drugi krug i pobedio sa 1,7 miliona glasova. Narod je tako hteo, da parafraziram narodnjačku koaliciju. Šta je narod hteo na ovim parlamentarnim izborima? Radikali su tražili „50 odsto plus jedan glas“ i narod im to nije dao. Pošto ne mogu ili neće s drugima, narod ih je ostavio u opoziciji. Narod je dao 920.000 glasova DS i dao mu priliku da sa DSS i G17 plus stvori vladu. Ako to „narodnjaci“ ne prihvataju, ne prihvataju volju naroda. Da je narod hteo Koštunicu za premijera, njegova koalicija bi dobila više glasova od DS! Vezivanje za predsedničke izbore nije korektno niti je uobičajeno, niti je primenjeno u prethodnom slučaju kada je DSS bio najjači u demokratskom bloku. Za predsedničku trku treba izabrati najboljeg kandidata, a ne trgovati s tim.

Bila bi srećna okolnost da ove neutemeljene kombinatorike predstavljaju samo zauzimanje bolje pozicije pred pregovore.

U interesu je građana da dođe do saglasnosti oko formiranja vlade, jer će stranke početi da se bave rešavanjem njihovih problema. I u interesu je države Srbije da dobije što pre stabilnu demokratsku vladu i ojača svoju međunarodnu poziciju. Najzad, u interesu je i samih stranaka koje će voditi odlučujuće pregovore da se formira vlada, jer će biti kažnjeni na novim izborima ako se to ne desi.


Izvor: Blic

PREMIJER BEZ MINISTARA
N. ČALUKOVIĆ, 26. januar 2007

DEMOKRATSKA stranka će, u konsultacijama sa ostalim parlamentarnim strankama iz demokratskog bloka, kako "Novosti" saznaju u vrhu DS, izaći sa dva scenarija za formiranje buduće vlade. Prvi, na kome će demokrate insistirati, je vlada sa Božidarom Đelićem na njenom čelu. Druga je rezervna varijanta da Vojislav Koštunica ostane premijer, ali da ne dobije nijedan važan resor.
U obe varijante, u sastavu vlade bi učestvovali DS, DSS-NS, G 17 plus.

PRVI SCENARIO

* Demokrate će tražiti da Božidar Đelić bude premijer, na osnovu najboljeg rezultata na izborima.
* Koaliciji DSS-NS biće ponuđeno da Vojislav Koštunica bude predsednik Skupštine Srbije do predsedničkih izbora.
* Odmah nakon obrazovanja vlade, predsednik Srbije Boris Tadić bi podneo ostavku na tu funkciju, a Koštunica bi istovremeno bio vršilac dužnosti predsednika Srbije.
* Na predsedničkim izborima Koštunica bi bio kandidat celog demokratskog bloka za šefa države. Ti izbori bi usledili u roku od 90 dana od Tadićeve ostavke.
* Tadić bi, potom, preuzeo premijersku dužnost od Đelića, koji bi postao potpredsednik vlade.
* U tom slučaju koalicija DSS-NS bi dobila mesto ministra policije, na kome insistira, i, naravno, još nekoliko važnih resora.

DRUGI SCENARIO

* Vojislav Koštunica ostaje predsednik vlade.
* Đelić bi bio potpredsednik.
* Koalicija DSS-NS u tom slučaju može da računa na samo dva ili tri ministarska mesta, ali nikako na ključne resore.
* Demokrate bi pristale da "narodnjački blok" dobije resore za ekonomske odnose sa inostranstvom i za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

TREĆI SCENARIO

* U DS, kako "Novosti" saznaju, sve manje su optimisti da će doći do bilo kakvog kompromisa oko raspodele funkcija. Izvori iz ove partije uvereni su da su novi izbori najizglednija varijanta!
* U slučaju nepostignutog dogovora, demokrate bi odgovornost za to prebacile na Koštunicu i njegovu koaliciju.
* U DS ne strahuju za svoj izborni rezultat, naprotiv, nadaju se još boljem, ali očekuju da bi "narodnjački blok" zbog toga imao lošiji rezultat nego na prošlonedeljnim izborima.
* Demokrate smatraju da bi najveći gubitnici bili i stranke koje su sada jedva preskočile cenzus - LDP i G 17 plus - i da bi bilo veliko pitanje da li bi ponovo ušle u parlament.
* Nakon novih izbora, mogla bi da bude jasnija situacija - demokrate računaju da bi dobile 10 odsto glasova više od koalicije koju predvode Koštunica i Ilić, tako da bi mogle da diktiraju uslove oko formiranja nove vlade i imena budućeg premijera.

"UVUĆI" ČEDU
DS će pokušati na sve načine da ubedi Čedomira Jovanovića da koalicija koju predvodi LDP uđe u buduću vladu. Demokrate bi time sebe "rasteretile" odgovornosti za učešće u vladi sa Vojislavom Koštunicom, na čemu je Jovanović bazirao svoju predizbornu kampanju. U DS smatraju da je LDP upravo na kritici kohabitacije Tadića i Koštunice trasirao put u parlament.

ĐELIĆ, NIKOLIĆ, PA KOŠTUNICA
PREDSEDNIK Srbije Boris Tadić dodeliće prvo Božidaru Đeliću mandat sa formiranje buduće vlade. Ukoliko Đelić ne uspe u razumnom roku da sastavi vladu, koja bi imala podršku najmanje 126 poslanika u parlamentu, Tadić će mandat ponuditi Tomislavu Nikoliću, zameniku predsednika SRS i kandidatu te stranke za premijera, saznaju "Novosti". Tek potom, predsednik Srbije pružiće priliku Vojislavu Koštunici da formira kabinet sa većinskom podrškom u Narodnoj skupštini.
 

Izvor: Novosti

Koštunica popušta
ili nema dogovora
D. RADEKA, 26. januar 2007

PREDSEDNIK Političkog saveta DS Dragoljub Mićunović, znao je da kaže da između DS i DSS postoji "netrpeljivost malih razlika". Za "Novosti" govori o tome da li je netrpeljivost dostigla kulminaciju ovih dana i hoće li to biti prepreka formiranju nove vlade:
- Kulminiralo je u kamapnji. Programski smo postali udaljeniji nego što smo bili, ali sve to ne treba da bude prepreka za sastav vlade. Predstoji vrlo značajan period rasprava kada se istovremeno mora voditi računa o nekoliko stvari: prvo, o državnim interesima, jer odugovlačenje sa vladom nanosi državi, ne samo političke, nego i ekonomske štete. Drugo, neodgovorno je i nezamislivo da nemamo vladu kada nas očekuje nastavak razgovora za pridruživanje Evropi, kada je na redu Ahtisarijev predlog o Kosovu i dalji pregovori zbog kojih ne bismo smeli da dozvolimo da o tome odlučuje neka tehnička vlada. Treća stvar je definitivna saradnja sa Hagom i privođenje Mladića pravdi. Zbog svega ovoga je važno utvrditi imamo li saglasnost o tri cilja koje sam pomenuo, oko čega je do sada izgledalo da se slažemo.
* Zbog čega je samo izgledalo, zar saglasnost ne postoji i dalje?
- Oko Mladića je izgledalo da se slažemo, ali, očigledno, postojali su zastoji u rešavanju tog pitanja. Nije sve urađeno da se problem reši. Ono što je, po meni, najmanje važno, a oko čega će, izgleda, biti problema, su - personalna rešenja. Do sada smo imali dobar običaj koji važi u svim demokratskim zemljama: da mandatara da onaj ko ima najveći broj poslanika, i da se broj ministara opredeljuje prema broju poslanika. To smo predlagali i 2003. godine, ali nas nisu slušali i napravili su manjinsku vladu sa socijalistima.
* Da li će manjinska vlada opet biti izlaz?
- Kada na izbore izađe ovoliki broj birača onda je nepravedno da zemlju vodi manjinska vlada koja predstavlja 20 odsto birača.
* Šta bi donelo ponavljanje izbora?
- Vratilo bi u apstitenciju i beznađe biračko telo. Najgora stvar su novi izbori, a veoma loša - bilo koja manjinska vlada.
* DSS, prema porukama iz njihove stranke, neće popustiti i traži da Koštunica bude premijer?
- Ako je tako, razgovori su osuđeni na neuspeh u startu. Kad neko tako nastupi, ne može da očekuje da mu ovaj drugi skine kapu i kaže: pa neka, iako si manji, evo, ja ti dajem premijersko mesto, zbog očiju ili nečeg drugog...
* Kažu, to je zbog toga zato što se već dokazao kao državnik....
- Kao državnici su se mnogi dokazali, ali su i mnogi kao državnici imali velike neuspehe u svom programu.
* Mislite da je moguće napraviti vladu DS-DSS-NS-G 17 plus, možda i LDP, bez Koštunice kao mandatara?
- A zašto ne bi bilo moguće? Zašto bilo ko drugi ne bi mogao da bude predsednik vlade, a, pre svega, iz stranke koja je dobila najviše glasova? Da su građani hteli Koštunicu za premijera, izglasali bi ga.
* DSS ima primedbe na Đelića kao vašeg kandidata. Ako bi oni odustali od Koštunice, postoji li mogućnost da vi odustanete od Đelića i ponudite drugog čoveka koji bi za njih bio prihvatljiv?
- Prvo neka se to dogodi, pa ćemo pričati o tome.
* Koje su manjinske vlade prema vama moguće?
- DSS i njihovi bivši partneri iz vlade, uz manjinsku podršku radikala, ili DS-a, ali ovo drugo je apsolutno nemoguće jer u toj varijanti bićemo najžešća opozicija. Druga opcija je da mi pravimo manjinsku vladu sa LDP, G 17 plus i manjinama, i da kažemo DSS-u: pošto vam se ne sviđa naš mandatar, podržite nas kao manjinsku vladu. Ali, po mom mišljenju, svaka takva vlada bi loše radila jer uvek postoji mogućnost povlačenja podrške i onda ste u padu. Moguća je vlada DSS i radikala, jer iako su radikali rekli da to nikad neće, od strane DSS takva vlada za sada nije proklamovana kao nemoguća.
* Mislite da bi DSS išao na tu varijantu?
- Sve je moguće, ali bojim se da to nije najpametnije ni za koga. Zato kažem da je u ovom momentu potrebno podići nivo optimizma da se izađe iz personalnih mandatarenja.
* Znači, za vas je idealna vlada DS-DSS-NS-G 17 plus, manjine i, eventualno, LDP?
- Da, mi bismo prihvatili LDP u vladu, ali to bi bila stvar dodatnih razgovora između DSS i LDP.

POMIRITELJ
* SLOVITE za čoveka koji je do sada više puta bio pomiritelj na političkoj sceni. Možete li u ovom momentu odigrati "pomiriteljsku" ulogu?
- DS ima tim za pregovaranje, a ako bi stvar došla do toga da treba da se obave neki dodatni, privatni, razgovori, uvek sam bio spreman da to uradim. Ali, mislim da neće biti potrebe za mojim, ili blagoslovom patrijarha. Moje viđenje politike je uvek bilo da je kompromis strategija demokratije.

LJUDI SE TEŠKO ODRIČU FUNKCIJA
* DA li je između DS i DSS veća netrpeljivost na nivou ličnih rivaliteta ili na programskoj ravni?
- To jedno drugo maskira. Niko neće reći da nekog ne podnosi zbog njegovog karaktera, ukusa ili prijatelja. Nego se uvek prekriva nekim principijelnim razlozima. A često, između principijelnih razloga postoje lične netrpeljivosti ili ambicije, čak i opsesivnost za određene funkcije. Ljudi se teško odriču nekih funkcija, kao da im skidate delove tela. Ja sam podnosio ostavke na razne funkcije i to nije nikakva drama, vrlo sam se dobro osećao i preuzimao druge uloge.

Izvor: Novosti

Svi kod Tadića
I. L. - M. B., 26. januar 2007

PREDSEDNIK Srbije Boris Tadić počeće zvanične konsultacije sa predstavnicima izbornih lista koje su osvojile poslaničke mandate u ponedeljak, 29. januara, u zgradi Predsedništva Srbije.
U pozivu predstavnicima svih lista koje su osvojile mandate na parlamentarnim izborima, Tadić je istakao da će Skupštini Srbije predložiti kandidata za predsednika Vlade posle odvojenih konsultacija sa svima.
Tadić će, u ponedeljak, razgovarati sa predstavnicima Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke.
U utorak su na konsultacije pozvani predstavnici izborne liste Demokratske stranke Srbije i G 17 plus, a u sredu, Socijalističke partije Srbije i koalicije LDP-GSS-SDU-LSV.
Tadić je predstavnike stranaka nacionalnih manjina pozvao na razgovore u četvrtak, 1. februara. Pozivi su upućeni predstavnicima izbornih lista Saveza vojvođanskih Mađara, Koalicije Lista za Sandžak, Koalicija Albanaca preševske doline, Romske partije i Unije Roma Srbije.
Na kanabe kod predsednika prvi će sesti radikali. Oni neće odbiti poziv prvog čoveka Srbije.
- Odazvaćemo se pozivu, a u našem timu neće biti niko iz vrha stranke, jer ne cenimo toliko Tadića - izjavila je Gordana Pop-Lazić, potpredsednik SRS. - Smatram da je on poranio sa konsultacijama, jer nije sačekao odluku Vrhovnog suda o žalbi na konačne rezultate izbora. Očekujem od Tadića da mandat za sastav nove vlade poveri Tomislavu Nikoliću, a svi koji žele da sarađuju sa nama moraju da se slože oko tri ključna pitanja: očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje, borba protiv kriminala i preispitivanje privatizacije.
Zamenik predsednika DS Dušan Petrović očekuje da će se, tokom razgovora o formiranju vlade, upoznati sa stavovima svih potencijalnih partnera u budućem kabinetu.
- Važno je da svi koji odlučuju prevaziđu emocije i da donose razumne odluke za svakog građanina i za državni interes u celini - rekao je vođa pregovaračkog tima Tadićevih demokrata. - Mi smo spremni da preuzmemo najveću političku odgovornost i mesto premijera.
Koštuničine demokrate napisaće svoju platformu čime će biti spremni za konsultacije o novoj vladi, a do tada neće pregovarati ni sa kim o sastavu novog ministarskog kabineta. Oni još nisu odredili "ekipu" koja će preći prag zgrade Predsedništva.
- Još ne znamo ko će ići kod Tadića. O tome će odlučivati Predsedništvo stranke - šturo nam je saopštio Dragan Šormaz, visoki funkcioner DSS.
Vođa tima G 17 plus za razgovore o novom ministarskom kabinetu biće Mlađan Dinkić, a pomagaće mu potpredsednik Verica Kalanović i šef njegovog kabineta Ivica Kojić. U ekspertskoj stranci nam je potvrđeno da oni sigurno dolaze na konsultacije.
Vrata Novog dvora u sredu će otvoriti i socijalisti. Kako nam je potvrdio zamenik predsednika SPS Žarko Obradović, njihov tim predvodiće lider Ivica Dačić.
- Dolazimo na razgovore, jer poštujemo instituciju predsednika i ustavnu proceduru - kazao je Dačić. - Veoma je važno da se, prilikom formiranja vlade, poštuju principi za koje se mi zalažemo: državano jedinstvo i socijalna pravda.
Član Predsedništva GSS potvrdio je da će se koalicija LDP-GSS-SDU-LSV odazvati pozivu predsednika Tadića, ali kada budu dobili zvaničan poziv.
- Kada dobijemo poziv, onda će predsedništvo koalicije odlučiti da li ćemo ići kod Tadića - čuli smo od Vesne Pešić koja je na izbornoj listi koalicije okupljene oko LDP.

DOLAZE I MANJINE
PREDSTAVNICI lista nacionalnih manjina, koje su ušle u parlament, najavili su da će se odazvati pozivu predsednika Tadića na konsultacije o formiranju nove vlade.
Lider SVM Jožef Kasa izjavio je da će predvoditi delegaciju te stranke na razgovorima u Predsedništvu. On je istakao da toj stranci nije prioritet učešće u novoj vladi. Predsednik URS Rajko Đurić rekao je da će se na konsultacijama s predsednikom Srbije zalagati za formiranje vlade koju bi činili DS, DSS-NS i G 17 plus.
Jedan od lidera Koalicije Albanaca Preševske doline Skender Destani potvrdio je da će se i taj savez odazvati pozivu prvog čoveka Srbije.

ČEKA SE AHTISARI
GLAVNI pregovori između DS, DSS i G17 plus oko formiranja nove vlade Srbije zahuktaće se tek pošto Marti Ahtisari, specijalni izaslanik UN za Kosovo, predoči zvaničnom Beogradu predlog za sudbinu južne pokrajine - saznaju "Novosti".
U međuvremenu, na delu će biti dodatno "pipanje pulsa" između stranaka i eventualne formalne konsultacije koje će, kako zakon nalaže, da inicira predsednik Srbije Boris Tadić.
Do ozbiljnijih i suštinskih razgovora, kao i konkretnih ponuda na najvišem nivou između samih lidera DS, DSS i G 17 plus, doći će najverovatnije tek u prvoj nedelji februara i to "iza zatvorenih vrata".
Nije isključeno da, pre toga, predsednik i premijer Srbije "u četiri oka" razmotre mogućnosti za sastavljanje kabineta i rokove da se ceo posao završi.
P. V.

Izvor: Novosti

Hoće stare resore
M. B., 26. januar 2007

STRANKA G 17 plus učestvovaće u demokratskoj vladi ako dobije resore u kojima bi, kako veruju, mogla da ostvari svoj predizborni program. To su ministarstva finansija ili privrede, poljopriverde i zdravstva. Računaju i na potpredsedničko mesto za ravnomerni razvoj, ako bude uvedeno. U suprotnom, Dinkićevi bi podržavali manjinski kabinet koji bi sastavili DS, DSS i manjine.
"Eksperti" su ovo odlučili u četvrtak posle tročasovnog većanja na sednici predsedništva, utvrdivši i svoju platformu za pregovore o sastavu buduće vlade. Oni su se ponovo založili za vladu demokratskog jedinstava (DS, DSS, G17 plus i manjine). Napomenuli su, takođe, i da će podržati onog mandatara za kojeg se u međusobnom dogovoru odluče dve vodeće partije demokratskog bloka.
- Dogovorili smo se da nećemo učestvovati u nekakvoj vladi kratkog daha. Upravo zato želimo da imamo svoje najstručnije ljude u minstarstvima finansija ili privrede, zdravstva i poljoprivrede, kako bismo dobili mehanizme da uradimo zacrtano. U suprotnom, spremni smo da podržimo manjinsku vladu DS i DSS, a ako se ni oni ne dogovore, bićemo u opoziciji.

Izvor: Novosti