Shvatila sam ja, ma shvatila sam sve, pricala il cutala, da se ne bezi od sudbine, da ne mozes splesti njene tokove... Mozda ces i ti,da bas ti sto gledas kad ovo procitas, da shvatis kad te neko zavoli to se ne moze vise izbrisati... Kad nekog zavolis tu si da ga ljubavlju svojom utesis cak i kad nesto zgresis... toplota iz krvotoka naterace te da se ipak nasmesis. Srce nije igracka, dusa zna gde pripada. Nije lako kad se moli, grozno je kad samo jedno moze da voli No kad dva srca ko jedno istim ritmom kuca osmehom nebo boji, nista se drugo ne broji citava muka, suze, ljutnja i trud ma ceo stres ne bese uzalud Eto dragi moji negujte i cuvajte onog kog volite Svidjalo se kome ili ne, eto istine Ta zivota dva samo jedno za drugo zna Sto Svemir u jedno spoji ljubav od ljubavi ne odvoji !............
Ne umem da lazem... Ne mogu i tebi koga toliko volim da kazem da mi ne znacis nista. Jer bi samo sebe povredila u svojoj sopstvenoj lazi...a ponekada me teras na to. Reci cu ti... Da me cesto zaboli ono tvoje znam... jer u stvari ne moze sve uvek da se zna... Kao sto ti mislis. Postoje mnoge stvari koje ne znas, a u stvari mislis da znas. Znas ono sto sam ti rekla, znas ono sto mozda mozes da osetis. Ali ne znas ono sto mene boli. Ja umem samo da volim, umem da zelim, umem da cekam. Ali ne umem da lazem i da se pravim. Mozda jesam vlasnik bespuca, ali oprosti mi sto te toliko volim. Ja ne znam... i necu da znam da li moze nekako drugacije da se voli.
Zelim da ja lepo nastavim tamo gde sam stala... Da napustis moje snove, moje dane i neprospavane noci.. Da samo malo disem bez tvog imena na usnama... Da malo i ja osetim ono... Pusti me ako ti je stalo do mog osmeha... vidis da me boli... o ne,ti ne vidis to... mislis meni lepo? e nije... gotovo je... ne mogu vise boli, a necu da me boli, necu, ne zelim... ozbiljna sam, ne gledaj me tako... mozes ti bez mene, znam... ja bez tebe ne znam kako cu....zbogom........
Nikad nikog ne uzimaj zdravo za gotovo...svaku osobu drzi blizu svom srcu.. jer se mozes jednog dana probuditi i shvatiti da si izgubio dijamant samo zato jer si bio pre zauzet kad si skupljao kamenje...
Ne bih menjala tuge srca moga za radosti koje osecaju mnogi. Niti bih suze, pretvorila u smeh. Zelim da moj zivot ostane jedna suza i jedan osmeh. Suza da procisti moje srce i pruzi mi razumevanje zivotnih tajni. Suza da me sjedini sa ljudima slomljenih srca, osmeh da bude znak moje radosti sto postojim. Radije bih da skoncam zudeci i ceznuci nego da zivim u ocajanju i beznadju. Zelim da glad za ljubavlju i lepotom bude u temeljima duse moje jer videla sam da su si ti najnesrecniji od svih ljudi. Cula sam uzdahe onih koji ceznu i zude i to je najprijatnija od svih melodija. Kako se primice vece, cvet zatvara svoje latice i tone u san, grleci svoje ceznje. Kako se blizi jutro cvet otvara usne da susretne suncev poljubac. Zivot cveta jer je satkan od zudnje i zadovoljstva.... Jedne suze i jednog osmeha.
Ugasi svetlo, upali sveću, ali ne onu u obliku srca; sveće su sveće, pale se da izgore, hoću u mraku da ne vidiš čime se moje misli bore. Nisam ja dovoljno dobra i ne divi mi se više; to što želiš da vidiš u mojim očima, odavno su izbrisale neke balkanske kiše. Izmedju jave i snova ja sam birala ovo drugo, više lebdela nego živela a znala sam da neću dugo. I nije sve sudbina kao što obično kažu, to se teše ljudi kad sebe u sebi lažu. Ugasi svetlo, upali sveću dok svoje poraze u mraku brojim, u mraku ću se prepoznati dok sama pred sobom stojim.
Priznajem! Lagala sam svet da ništa mi nije. Da ista sam ona čije lice pamte. Obmanula prostor i promakle sate. Ćutala istinu pred Porotom pravde. Isušila mora, podvezala reke ispod samog toka, jezerske vode usahla sa gora. Ispravila željom vrh planine bedne, pokosila livade i pašnjake medne. Ugasla mesec i zvezde bele. Sunce u malenu šaku skrila. Da bih sa njim bila. Obila sam reze na vratnici sreće. Ćelije tuge stopila na plamenu sveće. Razbila katance i pustila dan. Sebe prodala za jedan san. Ukrala sam svemir da ga njemu dadnem. Sa nebom u džepu, pred njega da padnem.Ponornici svetla zatvorila puta, da mi ljubav, sa njom, ne odluta. Ubila sam prošlost. Bez stida. Bez srama. I sve sam svoje, njemu dala...... Uzalud..............
Mnogo je nacina na koje se srce moze slomiti. Nebrojene su price o srcima unistenim zbog ljubavi, ali srce doista prepukne ako mu oduzmete njegov san – kakav god on bio...
07. Dec 2011, 21:27:43
