Osecam suzu koja se spustila niz moje lice, suzu punu bola, tuge. Ne mogu, trudim se biti hrabra. Previše mi je stalo do svega, previše toga je učinjeno i ne želim sve samo zaboraviti, izbrisati i stavljati lažni osmeh na lice. Polako me sve ovo uništava, padam u ponor bez kraja... Pokazao mi je da mu značim, ili sam ja to tako videla i možda krivo shvatila. Posljednjim snagama trudim se odupreti nagonu koji me nosi, koji bi me samo povukao još dublje i prekrio crnim velom. Ostajem pri svome, brišem suze, pogledam u ogledalo i ironično se nasmijem ženi koju više ne prepoznajem…
Ne trazi me nocas… tvoje oci me nocas nece prepoznati, tvoje ruke me nece dodirnuti, tvoje srce me nece otopliti.. Ne trazi me nocas, nocas zelim biti sama u svom bolu.. Potrazite me sutra, sutra cu ponovo biti sa osmehom, a nocas me ostavite samu…mozda ce tama ove veceri sakriti moju tugu… mozda ce mrak progutati moj bol… mozda… Ne znam...
Sve je pocelo sasvim slucajno, pojavio si se u mom zivotu kao slucajni prolaznik. Kao neko ko dodje i ode sa prvim zrakom sunca. Tih dana nisam ni slutila da ces se savrseno uklopiti u moj svet, da ces biti jedina osoba koja ce uspeti da mi ukrade srce, da podigne moje carstvo, zavlada njime kao da je citav zivot bio tu. To je covek sa najljepsim pogledom, sa najlepsim osmehom, njegovo ime meni znaci sigurnost. On je idealizovao moj savrsen svet, on ga je sada ucinio jacim i sigurnijim. PITACE TE ZASTO? A ja odgovor mozda i ne znam, znam samo da se nalazi izmedju redova ove price, a ko ne shvata sta ta osoba meni znaci u mom takozvanom "svetu" znaci da uopste nije ni trebao citati ove redove....
Napisala sam mnogo toga... Pesme tužne, sretne, ljubavne... Pisma duga. Ukrašavala ih slikama lepim, suzama svojim, laticama ruža. Toliko sam toga napisala... I sad pitam se, jesi li išta od toga pročitao? Da li ti je išta srce dotaklo, imaš li sada svoj omiljeni stih, mojom rukom pisan, tebi posvećen. Još ću mnogo pisati, možda život celi. A možda... Možda do sutra ispišem sve što srce mi izdiktira... Možda već sutra bez reči ostavim, i nastavim pisati samo dušom... Ne umarajući ruke svoje. Pročitaj nešto, pronađi stih za sebe... Ionako svi su tebi pisani, zbog tebe, samo za tebe...
Zamolila sam Boga jednu malenu zeljicu, da mi te cuva i pazi gde god da si, jer u mom srcu jesi i bices zauvek na istoj adresi.................................
Znas li kakav je osecaj bio imati tebe kraj sebe? To ti je osecaj kada si srecan a u dubini te strah ledi i zebe. To ti je kao kada ti prelep leptir sleti sasvim nenadano na dlan i ti se zagledas dobro u njega pitajuci se dal je java il san. Opcini te njegova lepota, za njega dajes sve od sebe i ponosan si jer je ipak od toliko zena odabrao bas tebe. I zelis da ga zadrzis, ali ne znas kako, jer ako zatvoris dlan to ce ga ubiti... i tako se lomis i bespomocan si jer ne zelis ga izgubiti. Svaki pokusaj bi bio uzaludan... ostaje ti samo da ga gledas i da mu se divis strahujuci da ce svakog casa odleteti, a ti ces tada prestati da zivis. Eto takav je osecaj biti s tobom i strah je svakim danom sve veci, vidim spremas se da poletis... cuti, ne moras mi nista reci. Poslednji put cu ponosno dignuti glavu i ispratiti te pogleda tuzna i bit cu opet ona obicna, tek prica jedna...
Secacu se... tebe suzo moja, tugo i radosti... volet cu te i onda kada mom zivotu dode kraj, kad se na moje telo spusti tamna, smrtna presuda... jer ja sam takva, ne mogu da se promenim... Seti me se nekad, dok budes pricao unucima bajke pre spavanja... ispricaj jednu i o nama... ispricaj bajku o jednoj zeni koja te je volela, o njenoj boli, ispricaj o lazima, ispricaj.......................
Nocas si opet bio tu...Osjetila sam...Prikrao si se poput ljetnje kise...iznenada,necujno...da ukrades i posljednji djelic mog razuma...Bilo je tako nestvarno...i lijepo...Kao suton na uzburkanoj pucini...kao miris tek procvjetale lipe... Moje ruke u tvojoj kosi...tvoj zamucen pogled...tijela koja se prepoznaju u praiskonskoj igri strasti... Ti koji me pronalaziš u najcudnijim momentima...na vec zaboravljenim mjestima....i ja većc spremna za sve tvoje tajne... Plamen svijece na stolu postavljenom za ko zna koga...i crno vino koje nas mami... I zaboravljam da ne smijem... Momenat srece u beskrajnom vremenu....ukus tvojih dodira... Pruzam ruke da uhvatim,,,,,,,
Nije zivot ovo sto ja zivim nema srece kad je covjek sam... A boli samoca kao ubod noza pravo u srce...nepodnosljiva bol u grudima... steze dusu i srce i gus...
Ti leti visoko Pusti me i poželi mi sreću... zaboravi me- ja tebe neču... mrzi me- ja ću te voljeti... vrijeđaj me- neču te preboljeti... Ti leti visoko- ja nemam krila... Ti budi voljen- ja nisam bila...
17. Dec 2011, 20:04:41
