Prijateljstvo se ne meri brojem sastanaka ili vremenskim intervalima izmedju njih... Meri se istinom. Prijatelj će možda otići živeti negdje daleko-tako daleko da ga možda više nikada nećeš sresti. Pa ipak, on je deo tebe zauvek. Pravo prijateljstvo uključuje otvorenu iskrenost..... Pravi dokaz stvarnog prijateljstva je,odanost, pomoć, opraštanje, rame za plakanje, ohrabrenje,davanje, saosećanje, poverenje, uteha, i ljubav kroz sve vreme!Prijateljstvo je vredno, jer kroz prijateljstvo možemo primati ljubav i podršku,čak i kritiku koja će nam pomoći u izgradnji karaktera. Ako želite imati pravog prijatelja, setite se nekoga ko danas treba takvu ljubav.Dajte svu ljubav koju možete i onda pokušajte dati još malo više. Ta osoba ne mora biti savršena, nadarena ili snažna. Vaš novi prijatelj može biti nesavršen, bez dara i možda siromašan. Svaka duša koja hoda ovim svetom ima srce, osećaje i sistem vrednosti.
"VOLIM TE" , da li u te dve reči može sva ljubav stati !? Ne !...suviše su tesne ...ali,smislit ću ja nove, koje će za nekoliko brojeva biti veće ....
Pitam se cesto zasto si to morao biti bas ti. Toliko drugih na ovome svetu a ti si uspio probiti led... Stopiti ga i izazvati poplavu u mojoj dusi... Zasto bas ti, zasto me svaka tvoja rec podize... Osecam da mogu poleteti... Ali jos nemam krila.... Jos su skupljena oko mene iz straha da cu opet pasti... posustati... Usamljena kao gorska vila... Cekam da mi pruzis ruku koja ce me usmeriti... Tamo visoko ka zvezdama... Jedino ti to mozes... ti imas snage da me me podignes i srusis. Ali se necu predati .... Necu posustati.... Ustat cu ponovo i korakom necujnim krenuti svojim putem... Krenuti tokom kojim me zivot vodi... Prkosno te pogledati... A u ocima ces procitati svu velicinu ljubavi srca moga... NECU SE PREDATI !!!
Ako se volite ljubavlju koja buja u samoći, od razdaljine, koja je više od sna nego od svesti, i po rastanku drhtaćete od miline, mognete li se još ikada sresti. Vi koji se volite ljubavlju isposnika, sa strahom od sagrešenja, koji kao ptica o kavez lomite krila, sećaćete se uvek jedno drugom lika.I po rastanku zamreti vam neće gušena htenja. Ako zbog nje patiš od nesanice i u ponoć hodaš budan po bašti, ako te lomi neutoljena želja luda, sećanja na nju nikad se neces spasti. Onih s kojima se igramo oko vatre, a bojimo se da je dodirnemo, s kojima idemo kraj ponora nezagrljeni i nemi, sećaćemo se dugo ma i zavoleli zatim druge. Ako je želis bezgranično, a sediš kraj nje bez glasa slušajući bajku koja se u vama rađa, svanuću slično, pamtićeš je i kad se zima pred tobom zabelasa. Ako veruješ sedeći uz nju da je ljubav maslačkov puhor koji svaki dodir moze da strese, ako voliš u njoj san i dete, ako ti je bez nje pusto i gluho, misao na nju budiće te i kad se rastanete. Zauvek se pamte oni s kojima se grlili nismo, čije su nam usne ostale nepoznate, kojima smo samo s proleća, u snu, pisali pismo.Oni koji se kao reke ne mogu sliti, među kojima nema spojnog suda krvi i krvi vrele, a srca im se dozivaju ludo, zaboraviti se neće ni kad im duše budu posedele. Ako vam je ljubav nož u srcu, a bojite se taj nož izvući, kao da ćete tog časa umreti, pamtiće te on, setiće te se i umirući.
Znam da ti stojim na putu... to sam sad primetila... Zato ću se polako povući... Možeš me nazvati i kukavicom i izdajicom ali ja nemam snage da se borim protiv sebe. A ako ostanem moraću. Jer tebe ce proći, a mene moje rane ne.... I sta da kazem,a da me ne izdaju suze?
Nikada neces razumeti tu prazninu u mom srcu . Nikada je neces znati zagrliti, ispuniti . Nikada neces znati razumeti tu maglu u mom pogledu, kad odlutam , kad zastanem u pola reci, u pola koraka. Uvek cu ti ostati daleka, uvek cu ti odgovoriti : "nije mi nista " , a svasta mi je . .
Kad padnu kise i sva prasina sa ulica se obrise, pojavi se duga krasna, tad shvatamo da je nasa sudbina kao dijamant jasna. Necu ti reci ZBOGOM, jer to ne umem, to ne zelim, mogu samo svu srecu i radost ovog sveta da ti pozelim. Da sa svojom pamecu ispravno telom svojim vladas, da se vec od ovog trenutka novoj ljubavi nadas. Jer ljubav je kljuc srece i mira, kad nje nema, u dusi nema slatkog hira. A ja... ja veceras polako mrem, veceras na krilima vetra na drugi svet idem. A ako sam ikada tebi nanela tugu i boli, izvini, nije namerno bilo, i to je bio jedan od nacina da ti srce pokaze da te voli.... Neke stvari se, na zalost, prekasno shvate.... Od prevelike ljubavi sve moze umreti.....
25. Dec 2011, 15:45:10
