" alt="" border="0" /> POLETJELI ANĐELI POPUT PTICA, NEK DOTAKNU OSMJEH TVOJEG LICA. NEK TI DONESU PORUKU NA KRILIMA BIJELIM DA TI U NOVOJ GODINI OD SRCA SVE NAJLJEPSE ZELIM
Dok čestitku šaljem ovu, PRAVOSLAVNU SLAVIM NOVU, čestitam je svim Srbima, a posebno najmilijima, ko je slavi ovog dana, Bog ga čuva od dušmana, ko čestitku ovu primi u veselju neka živi, neka ga sreća uvek prati, jer dobro se dobrim vrati. SREĆNA SRPSKA PRAVOSLAVNA !!!
Oduvek sam mislila da nas LJUBAV moze usreciti... da budemo najsrecnije osobe na svetu... da nam donese osmeh na lice, volju za zivot... ali sam se prevarila... nisam znala da tako ume da boli. Nekako... sam vremenom shvatila da je covek ( svako od nas ) biljka, koja gleda samo na sebe... pa posle na druge. Kazu da je ljubav kao cvet jer ako ga ne zalivas uvenuce... Dok volimo... imamo osecaj da lebdimo... da nema jace sile od nas... da mozemo prevazici svaki problem, svaki bol, svakog neprijatelja koji nam stane na put... a kada se ta ljubav ugasi... ostaje nam samo bol... bol i nista vise.................................
Tesko je mrzeti onoga kome si srce dao.. Tesko je krenuti gde si jednom stao.. Tesko je proci kraj onog ko ti je bio sve.. Tesko je voleti a reci NE............................
Ako ti kazem da te volim, da li ce andjeli poleteti? Ako ti kazem da te zelim, hoce li leptiri oziveti? Ako ti sapnem tajnu iz polovine mog srca, hoces li je pricuvati u dusi? Ako ti pozajmim dah sa usne moje, hoces li ih pozeleti? Ako jednom zauvek zaspem, hoces li me probuditi.................
Ako umrem, posadi mi na grobu samo ruzmarin. Ne dozvoli tad da naprave od toga tuzni treci cin. Samo ostaje nada da vreme sad leci sve rane i da Bog ce mi dati sad snage preziveti te dane........
Samo sam trazila neznost i malo, malo ljubavi.....
Imam osećaj da mi je neko umro.... Taj neko sam ja. Dugo si me lomio, dok me nisi slomio. Trudila sam se maksimalno koliko sam znala, mogla i umela. Jesam. A nije vredelo. To jeste negde i poraz moj, jer sam na slikama videla da nemaš više osmeh taj a ne znam šta se desilo, sta sam pogrešila, u čemu ti nisam samo dobro donosila? Što taj osmeh nije bio. Šta nisam umela? Da, dugo si me lomio, dok me nisi konačno i slomio. Znao si od pocetka ko sam ja, sta ce me povrediti i kako cu reagovati. Da, dugo si me lomio, dok me nisi slomio. I sta sada hoces? Jel malo bilo sto ni sad ne umem da se saberem, pokupim delice, jer malo bilo sto si za svakoga imao plan, sto je svako imao svoje mesto, svoju titulu pred porodicom, svoje postovanje i svoju vaznost, samo ja ne? Da, dugo me je lomilo i konacno me slomilo. Ne umem više da se borim, nemam cemu da se nadam, znala sam da me više ne voliš kao pre, da ti je ovo došlo kao samo jedno veliko olakšanje. Falim ti? Ne verujem. Bolelo je, boli i boleće, teško se borim sa tim šta me je snašlo, ali sam u miru sa sobom i savest mi je mirna. To je sve što imam ja. To je zapravo najvrednije sto imam... to sam ja.., a što tebi trebalo nije...................
14. Jan 2012, 11:32:48
