Ne, necu da molim, za ljubav se ne moli, samo stisnem zube kad me jako zaboli. Ne, necu da molim, necu ni da proklinjem, u svom bolu zivot svoj ja ziveti pocinjem. Ne ljubi me lazno, jer ta ljubav ne traje, posle takve ljubavi samo gorak ukus ostaje.
Onaj koji je zaista hrabar da vam oprosti svaku gresku, koji ume da zgazi ponos i okrene se za vama nakon toliko odlazaka, koji je toliko jak da ustane jos jednom i potrazi vas, koji se ne plasi da vas pozove nakon mnogih spustenih slusalica da vam cuje glas, koji sme da se usudi da vas jos ovaj put pronadje cak i nakon svog „ovo je definitivno poslednji put“, onaj koji ce staviti sve na kocku, bar jos ovaj put, samo da bi vas vratio….to je covek koji zaista voli..............
U grlu jos uvek ukus gorcine, boli... ljubavi i tuge koje nosim u sebi, svo ovo vreme zbog tebe. Ne primjecujes ti to, niti mozes da vidis koliko sam suza pustila u tisini svake noci. Svaka tvoja rec bolela je poput ostrog noza... Ne vidis bol u ocima....... Pitam se da li se ikad pokajes za sve sto si uradio i rekao... Od tebe sam trazila amo mrvicu ljubavi... Samo tvoje srce je nekad bilo hladno kao stena. Ono najvaznije si mi uskratio - svoje srce. Molim Boga da jednog dana skupim hrabrost i odem odakle nas vise nista nece vezati... Mozda tada shvatis koliko sam se trudila... Jednog dana kad me vise ne bude, mozda se pokajes... Mozda shvatis da sve sto sam zelela od tebe je tvoj zagrljaj, tvoja ljubav i dasak toplote...
Dok teras svoju voljenu na suze, postoji muskarac koji bi krao njen osmeh. Nista jace ne ume da boli nego kad te ljubav tako lako slomi. Kad se trudis a nista ne dobijas, kako je tad tesko, da li znas? Samo su jedne oci tad u glavi, tako malo ljubavi tada srcu fali, tad, sve ostalo je tako prazno, sve nebitno, nevazno... Kada pozelis da je zivot laz, kako je tad, pitam se da li znas......
Rane u srcu nekad dugo bole... Neka sećanja u vatri ne izgore. A ljudi se sve manje za ljubav bore... Sve je manje snage, nade i volje. Nekada mi silno zatreba tišina, jedan stisak ruke i nečija blizina. Ja samo tražim jedne oči iskrene, samo jedno srce koje zna da ceni. Srce, koje pripada jedino meni. Meni treba neko da me poštuje, razume.
Da li ti je poznato ono kada se dopisujes sa nekim, nakon nekog vremena se skontate, provodite vreme zajedno, uzivate, smejete se, „svadjate“ …i onda od jednom sve to nestane? Postane kao da nista nije ni bilo_?
Da li ste se nekada plašili da volite? Da li ste pomislili kako niste dovoljno dobri, lepi, ili možda, kako to nije za vas? Strah od vezivanja? Svi ga imamo. Negde duboko u nekoj od fioka gde čuvamo one uspomene koje nas bole, ožiljke koje samo vreme može da ukloni, stare, neostvarene želje i slično, leži on. Strah, zbog kog ponekad propuštamo sjajne stvari.............
Znate li zašto je Bog stvorio razmake između prstiju? Da bi jednog dana, kada dođe neko, ko je stvoren baš za vas, popunio tu prazninu, držeći vas za ruku, zauvek..........
Iskuliraj. Ne nerviraj se. Voli. Miri se. Prastaj. Osecaj. Placi. Smej se. Grli. Ljubi. Setaj po kisi. Gledaj u nebo. Pevaj. Skaci. Divljaj. Upoznaj ljude. Govori cao i onome koga ne znas. Radi bilo sta. Sve sto ti padne na pamet. Zivot je jedan. Nema vremena za tugu!
21. Jan 2012, 13:22:16
…i onda od jednom sve to nestane? Postane kao da nista nije ni bilo_?
