Ne zaboravi da se setis iedne zelje koju nisi ostvario.............jedne suze koju ne vidis................
Osećam da nekako smo postali daleki da su nam se duše razdvojile! Moje oči postale su ti strane,moje reči samo običan zvuk, a zvuk tvojih reči za mene je tihi šapat anđela! U tebi je sagorela ljubav beskrajna, u meni svakim danom sve više plamti! Osjećam se prevareno,izdano... Obećao si mi sretne dane,a donosiš mi samo tugu! Dok smešim se drugima i pravim se da nije mi važno, suze mi naviru na umorne oči, srce ko suhi kamen puca! Pojavi se neizdrživa bol u grudima, kad čujem tvoje ime sa tuđih usana! Pitam se što sam krivo učinila? Čime sam te povredila? Nikada nećeš saznati što sam osećala- Težina u srcu... Strah... Ali to si bio samo ti... novi i jedini stanar moga skromnoga srca! S ljubavlju sam te primila u svoj život, ti si ga zauvek promenio! Usamljenost, tuga...isprepiliću se kroz život! Znam da si moj,a nema te! Možda ovo jednog dana pročitaš, ali nikada nećeš shvatiti što mi se zaista nalazi u srcu! I dok mirno spavaš u dlanu mom, iščekujem tvoj povratak, jedina moja ljubavi! Iščekujem dan kada ćeš mi opet s osmehom prići, kada ćeš mi ispunjen ljubavlju ruku pružiti, baš kao onih dana kada si me snažno voleo, kada si svaku sekundu na mene mislio, kada si rekao da je tvoje srce moje i sa lica mi suze brisao! Znam da će s vremenom ovaj ludi osećaj nestati, da će mi se srce zatvoriti i nikoga više neću u njega pustiti! Duša će se ohladiti, oči bez sjaja ostati... Svako veče se tiho pomolim da sutra ne dođe taj dan, a svakom molitvom taj dan je sve bliže i bliže... i od ljubavi ostaje samo praznina, patnja i bol...
Nemoj da mi uputiš više nijedan pogled, čak i ako bi smeo. Svaki tvoj pogled samo nove uspomene piše i tiho, nečujno urezuje tvoje ime u neke moje još nerođene rime zute i plave boje, a ja nisam sigurna da li bi ti to hteo. Nemoj uopšte da me gledaš, zaboravi me. Potroši svoje poglede na one druge, na one što znaju da se kikoću, da od svega naprave važnu temu, na one izgubljene u beskraju što ne znaju za samoću, na one što se trude da uvek nose šminku, na one kojih se sve tiče a tako malo znaju... Gledaj njih, zaboravi mene, ja nisam takva niti takva mogu da budem, ja sam iz neke potpuno druge priče. Nemoj da mi uputiš više nijedan osmeh. Jedan je dosta. Pomisliću da u tom novom još nešto piše i bojim se, izazvaću podsmeh kod onih kojih se sve tiče...
Povredio si me... Mogao bi još... jača sam nego što misliš... Ali probudio se ponos...Zaboravljam sve mozda i necu da pamtim zaboravljam sve i nemam sta da shvatim......
posto ti znas racunicu da je 2+2=4 vidis imami ja jednu racunicu za tebe.............
Treba će ti jednom moj glas... treba ću ti - JA. Obična... za jednu neobičnu stvarnost, za izlazak iz neodoljive igre oblaka... Treba će ti jedan osmeh, i reč, ja... Treba će ti neko da ti čita lude pesme, treba će ti neko običan, pomalo lud... Treba ćeš me jednom, a hoću li te onda hteti?
Ne dostaje mi neko ko ce me razumeti, bez previse pitanje, zasto i kako... Zaroniti u moje oci, videti sta me boli, sta mi smeta i za cime ceznem... Pogledom prodreti duboko u moju dusu, shvatiti kako je zaista potrebno malo da budem srecna....
04. Jan 2012, 12:44:18
