Znam da vise nisam tebi potrebna. I tebi se polako gubi trag iz mog oka. Tesko jeste. Ali sve je to zivot. Istrpecu ja i to. Samo vreme nek pozuri. Da lakse izbrise tvoj lik iz mog secanja.
Reci su skupe onda kada im nas ponos podize cenu. Skupo je ,,hvala.. izvini.... molim te"... I te reci su skupe uglavnom za one koji misle da imaju sve... A ne znaju da je pravo bogatstvo iskreno se zahvaliti, izvinuti, oprostiti, zamoliti... ne znaju da je bogatiji onaj koji ima cistu savest i mirno srce...
Ne pohodi me više. Ni u snovima. Ako i navratiš onako, nenajavljen, ja neću jutrom plakati što to nije zbilja. Ali stvarno neću. jer, ti nisi taj koga ja trebam, od koga očekujem nešto što liči na sreću Jer, i tebe nešto, vidim, sreća zaobilazi, zato moraš da paziš, gazeći tudju,da svoju sreću ne nagaziš.
Sreća dodje, kako kome... Svako na kraju, ne ostane čist. Ja sam izgubila... Njega. Duše su se naše razdvojile. Ko je na kraju glumio i kome je stalo bilo, više... Posve nebitno je. To sada ostaje negde tamo zapisano, na nebu. Šta je bilo, bilo je.
Cutim, ljubavi... i cutacu... i makar tisina bila ta koja najvise boli - ja cu da izdrzim... po prvi put. Plakati necu, a neka boli. Ici ce onoliko duboko koliko joj ja dozvolim. Bol nije jaca od mene. Sve je to posledica ljubavi, koju ti, ljubavi, nisi zelio da vidis... Nauci cu da volim bol. Ipak je posledica slomljenog srca... zbog tebe. A tebe jedini najvise volim...volecu i bol, jer je od tebe. Ti, ljubavi, nastavi da glumis... vidim i osecam... i znas, ljubavi... ne boli me ovo sad koliko me boli tvoja laz...
Znam da nije lako zivjeti sa tim znam, al' ipak svaki novi dan na nas me podsjeti da je moglo biti sve bolje i drugacije...♥ *samo da si zeleo to .........*
"Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva samo jednom u zivotu lepse nego bilo koji drugi stvor na ovoj zemlji. Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica trazi trnovito drvo i nema mira dok ga ne nadje.Uvuce se u njegove divlje isprepletene grane i pevajuci nabode svoje telo na najduzi, najostriji trn.Dok umire njen bol prerasta u pjesmu daleko lepsu od pesme slavuja ili seve.Cena te predivne pesme je zivot. Ali celi svet zastaje da je slusa, a bog na nebu se osmehuje.Jer ono najbolje sto postoji moze se dobiti samo po cenu velike boli... Ili bar tako kaze legenda."
Obecavam da ti nikada vise necu napisati ni jednu jedinu pesmu. Obecavam da te vise necu voleti,niti cu te za ista moliti. Obecavam! Da cu iz tvoga zivota tiho izaci, isto onako tiho kao sto sam usla. Bez kucanja, i pozdrava. Bez dobar dan i dovidjenja. Bez reci i patetike, bez osmeha na usnama, sa tobom sada sve je drugacije. Putujem kroz izmaglicu secanja, i pitam se koliko sam ti uopste znacila?
27. Jan 2012, 15:55:00
