Zašto pišem? Da ti kažem volim te... Eto…..zato žvrljam po ovoj tastaturi I pišem reči... osećaj što ih tka... Ali samo kada nisi tu….I zato što nisi tu pve reči nekako dodju... Na mestu gde trebamo da budemo mi... Reči umesto nas…….. teško... Postaje sve teže.... ali ne i ljubav... Ona je za divno čudo sve lakša, samo ušeta medju nas i drugačija je..... ha, zamisli....ne mogu da nadjem reč... Zašto pišem? Valjda da kažem trebaš mi... Nekako kraća dodje moja samoća U svim tvojim samoćama te reči možda odzvanjaju... Pa......dodje malo lakše...Ma ko će to znati... Zašto ova luda glava piše... Valjda da kažem nedostaješ mi... Bože…….gluposti u rečima... Kao da ti ne znaš... I bez reči…..razumeš................
Nikad ne reci „Volim te“ ukoliko ti zaista nije stalo. Ne govori o osećanjima ako ona nisu iskrena. Ne ulazi u nečiji život ako toj osobi kaniš slomiti srce. Ne gledaj nikome u oči ako je sve to što činiš samo obična laž.
Stvarno sam verovala da postoji prica..........Naša........Posebna.............Voljena.............Ona kojoj ideš da bi se vratio. Nema je..........I ako je ta istrošena prica jedino sto imam,ostajemi tek da znas vec.........još malo hodam po oblacima. Da se nasmejem suzama u lice još koji put, poželim ti svu srecu sveta i okrenem leđa svemu.........
Sve je trenutak,t renuci su i naši ŽIVOTI, razlika je samo u trajanju! Seti me se u momentima slabosti, ne zato sto bi morao, vec zato sto sam ti ostala draga i sto sam ti dodirnula srce tamo gde niko jos nije...
Moji su snovi mirni. Ako mi u snove dođeš, ja ću te i snovima voleti. Ali tamo ću te voleti drugačije. Tamo zvezde nisu na nebu. Nego tu pored nas... ja sam ih već odavno skinula samo za tebe. I sada te čekaju. Dođi mi, dođi mi bar u snove. Bar mi tamo možeš doći, zar ne?
Ja sam kao zrno peska u pustinji i ako me ispustis bicu kao sva ostala zrna i nikad me neces naci..........nisi znao da me čuvas............
Nemoguce je mrzeti nekog kome si srce dao, tesko je krenuti napred kada si jednom stao, tesko je proci kraj nekog ko ti je bio sve, tesko je voleti a reci ne! Posle mnogo godina kad procitas ovaj stih kroz tebe ce proci neki plamen tih. Gde cu tad biti to zna samo Bog ali vecno cu se secati imena tvog..............
Dugo sam razmisljala kako da napisem pesmu. Pesmu da zlo ne bude u prvom planu. Jer sam sa tim zlom dotakla tlo,i nebo i onu dugo sanjanu zvezdu sjajnu. U jednoj mojoj pesmi se rodio,stranac koji je slutio, a cutao.Koji je znao a nista nije govorio. A tako me je lepo voleo.Blizinu njegovu nikada nisam osetila, jeka njegovog daha svako jutro me je budila. Za njega sam bila i vestica i vila... za njega sam bila ona nevinost koja mu je ljubav probudila. Ljubav po malo zaboravljenu, ljubav u koju vise ni sam nije verovao.Ljubav koju nikada nije izgovorio. A ja sam je osetila, prepustila se i utonula. Reci nezne mu saputala i jedne veceri zauvek izgubila. Ostala su iza nas nasa malobrojna radovanja, kao lepa secanja. Stranac koga nikada nisam upoznala........
Posadicu dve ruze neka rastu,neka se druze.............(samo da ne lazu) jednoj cu dati ime moje,a drugoj cu dati ime tvoje, nek cvetaju godinama............samo da nelazu.................
29. Jan 2012, 18:35:30
