Razlog što toliko boli razdvojiti se jeste taj što su nase duse povezane. Možda su to oduvek bile i biće. Možda smo živeli hiljadu života pre ovoga, i u svakom od njih pronašli smo jedno drugo. I možda smo svaki put nasilno razdvojeni iz istih razloga. I znam da sam svaki život pre ovoga provela tražeci te. Ne nekog nalik na tebe, već tebe, jer tvoja i moja duša moraju uvek da se spajaju..............
Zelim da znate jednu stvar.... Ne poricem ja veliku ljubav koju osecam prema Njemu...Ne, nikako....Time bih porekla sve ono sto ja jesam zaista...Ovo sto citate ovde, to je moj mali svet satkan od emocija... Ovde ja snove bojim u ruzicasto... Ovde ja Njega izvlacim iz secanja, i secam ga se .........................
Na rastanku pobednika nema,.........svaki covek bar po nekad gubi,..............svako srce bar jednom zaboli......... Gubi onaj ko iskreno voli...............
Voleh te kao što se vole daljine i oblaci. Izgubih te, kao što se izgubi zlatni medaljon, kao što se izgubi život. Voleh a izgubih, to je muzika koju malo ko zna odsvirati. To je ogrlica od dukata, koju malo ko može imati. To smo samo mi i sudbina, zla sudbina koju mrzimo, ali ipak živimo, volimo i gubimo....................
Ne, nisam se sklonila od tog pogleda, pamtim ga i dan danas. Mada se nikada nismo sreli, pamtim taj pogled............ I nisam se prepala, taj pogled je bio samo prevara. Njega sam zavolela, zavolela do bola i ludila. I nikada ga zaboravila. Bio je pesma u snu ispevana. Voda zednih u pustinji gde sam se napijala, bujica moje neznosti, moja ljubav... Moj ratnik svetlosti, koji nije voleo moje papirnate ptice koje sam mu pravila, voleo je olujne vetrove i moje pesme koje sam mu pisala. Sada ga vise nemam, nemir u grudima drema , i cekam vreme zaborava, i cekam kada ce razum da mi se vrati. Da ga vise zaboravim i ne sanjam...................
Obecavam da ti nikada vise necu napisati ni jednu jedinu pesmu. Obecavam da te vise necu voleti,niti cu te za ista moliti. Obecavam! Da cu iz tvoga zivota tiho izaci, isto onako tiho kao sto sam usla. Bez kucanja, i pozdrava. Bez dobar dan i dovidjenja. Bez reci i patetike, bez osmeha na usnama, sa tobom sada sve je drugacije. Putujem kroz izmaglicu secanja, i pitam se koliko sam ti uopste znacila?
31. Jan 2012, 18:59:11
