Da li si nekad osećao da ti je neko potreban više od svega? Znaš li za onaj osećaj kada te stiska u grudima? Onaj osećaj kad ti dođe da pustiš krik... ali.. nikako da ti se omakne... Pa vlažiš jastuke, ne bi li težinu iz grudi izbacio? Nisi ti iz te priče? Izvini... Samo tražim zračak sunca, mali komadić sreće... Lepo je to ... Samo... Nepodnošljivo, jer uvek tražim u pogrešnom osmehu, pogrešnim pogledom... Ma... Uzalud ti objašnjavam, onog dana kad te grč probudi, znaćeš šta sam htela reći ...
Zdravo neostvareni snu, kako si? Red je da pitam i za nju... Pa... kako je ona? Hvala na pitanju, ja evo živim u pesmama tobom inspirisanim... Svakog dana po dve-tri reči na papir stavim i šaljem mislima... Zamišljam kako ih sa čežnjom čekaš i u zanosu čitaš, daleko od njenih pogleda... Zamišljam kako ih stavljaš pod jastuke da dočaraš slikovito u snovima sve te stihove osećanjima satkane... Jeste da te ne zanima, ali kad već pišem... Svako mi jutro s tvojim poljupcem na usnama osvane.. Još uvek na zamagljenim prozorima žvrljam slova tvoga imena... U svakoj šoljici kafe tebe zamišljam... Jeste, luda sam.. Još uvek žalim za onim što nismo nikad doživeli, a znaš i sam, nismo imali ništa sem par stidljivih pogleda, malo toplih usna ... Možda se više i ne sećaš... Ja još uvek imam onu staru bol, koja se rodila tvojim delima, tvojim rečima... Jeste, luda sam.. Pišem i ovaj put u nadi da je poslednji .. Nemam te, nikad te nisam imala, svesna sam, ne brini .. Ali još uvek imam ona osećanja pred kojima bi ti kao golo dete na mrazu drhtao .. Žao mi je što nikad nisam pokazala kolika su .. Možda bi i tebe ona danas bolela, gušila... Možda bi neku suzu u tim hladnim očima izmamila ... Ali jedno znam... svaka moja suza ce te trostruko boleti !!!!!!!
I kad pomislis da je kraj, da nade vise nema... kad ti se srce kida na hiljadu komadica... odnekuda se pojavi ruka spasa... odakle si se najmanje nadala... i tada shvatis da nije sve uzalud, da je zavrsena jedna gorka prica, jedna etapa zivota... da si dobila jos jednu zivotnu lekciju... i da si spremna krenuti dalje, uzvisene glave i cistog srca.......
Izvini za sve receno i nedoreceno, za sve javno i skriveno. Izvini za ono sto je trebalo precutati, i za ono sto je trebalo reci. Oprosti za poglede koje sam upucivala tebi, trazeci te u drugima. Oprosti za sve granice koje sam presla, oprosti za one koje je trebalo da predjem, a nisam. Zaboravi ono malo sto rekoh, i ono mnogo sto precutah. Zaboravi onu dugacku cutnju. Pricala bi ti o mnogo cemu, ali nisam mogla dozvoliti da mi podrhtava glas. Okreni se i zaboravi! Zaboravi onaj dodir u prolazu, ovu kisu i ovaj ocajan dan! Okreni se! Zovu te. Zaboravi ovu zajednicku cutnju kojom smo rekli previse, i ono malo reci kojima nismo rekli nista. I molim te, ne pitaj me sta sam htela reci...
15. Feb 2012, 13:00:27
